Posted on 13 jun 2021

/ off

JERMENIJA – Opšte informacije

Samostalno istraživačko putovanje Jermenijom, ostvarila sam u saradnji sa Ambasadom Jermenije u Srbiji (sa rezidencijom u Pragu) i Ministarstvom inostranih poslova Jermenije, kao i Počasnim kozulatom Jermenije u Beogradu. Velika zahvalnost Nj. E. Ambasadoru Jermenije gospodinu Ovakimjanu, Počasnom konzulu Jermenije u Beogradu gospodinu Tomiću, i Ambasadi Srbije u Jermeniji – otpravnici poslova, gospođi Panajotović Cvetković. Hvala na pomoći i svim razjašnjenjima, našem vozaču (i vodiču), Karenu.

Tekst i fotografije, deo su knjige u pripremi i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.

JERMENIJA

– Opšte informacije –

Jermenija je prelepa zemlja zanimljivih pejzaža, na čijem se krajnjem zapadu, duž granice sa Turskom izdiže veličanstveni Ararat iz biblijskih legendi, a u središnjem delu nalazi se ogromno jezero Sevan – drugo najviše slatkovodno jezero na svetu… Država u kojoj je sve što se zida podignuto od kamena – mekanog, vulkanskog tufa različitih boja – koji „diše“ i ne mora da se kreči, i gde na svakom koraku mogu da se vide neverovatno lepi srednjovekovni stećci u obliku krsta (kačkari)… Zemlja koja je pre svih – 301. godine ozvaničila hrišćanstvo, i u kojoj su – u pećinama Arenija, pronađeni nastariji ostaci čuvanja vina, na svetu… Iz Jermenije potiču kajsije – nacionalno voće ove države, koje su ovde velike i sočne kao breskve. Jermenija je zemlja koju svakako, barem jednom treba videti.

Crkva srednjovekovnog manastira Noravank, u južnom delu Jeremenije © Ivana Dukčević

Ispred Manastira Geghard, baka prodaje suvi kolač gatu, koji je ovde „iscrtan“ nalik našem slavskom kolaču © Ivana Dukčević

Ararat, u zaleđu Manastira Khor Virap © Ivana Dukčević

Kod hrama Garni, lokalne žene prodaju raznolike voćne „kore“ (belo i crno grožđe, šljiva, nar) i poslasticu punjenu orasima poznatu širom regije, koja osim u Jermeniji može da se kupi i u Gruziji – gde je nazivaju čurčkhela, i u Turskoj – gde nosi naziv dževizli sudžuk © Ivana Dukčević

Jerevan, „Ararat“ – Muzej-proizvodnja verovatno najčuvenijeg konjaka na svetu © Ivana Dukčević

Moderno venčanje i photo-session u bašti kafea u centru Jerevana (nalik susednim Irankama, Jermenke su često veoma lepe žene) © Ivana Dukčević

Jerevan, moderna skulptura ispred čuvenih „Kaskada“ i umetničkog centra Cafesjian © Ivana Dukčević

Jerevan, 99 % zgrada u Jermeniji zida se od kocki mekanog, vulkanskog tufa, koji se ovde može pronaći u različitim bojama – okerastoj, nijansama rozikaste, smeđe, u sivkastoj i u crnoj © Ivana Dukčević

Preukusne, sušene kruške! © Ivana Dukčević

Covid19

(Jun 2021) Granice Jermenije otvorene su za sve putnike koji su ili revakcinisani (bilo kojom od vakcina dostupnih u Srbiji), ili poseduju negativan PCR test ne stariji od 72 h.

Kako stići

Za ulazak u Jermeniju nije potrebna viza. Između Jermenije i Srbije, vize su nedavno međusobno ukinute (vize za građane Srbije, Jermenija je ukinula u februaru 2020).

Avionom: Do Jermenije se može stići do prestonice Jerevana, direktnim letovima: Austrian Airlines i WizzAir iz Beča, beloruskim nacionalnim avioprevoznikom Belavia – iz Minska, grčkom aviokompanijom Aegean iz Atine, poljskim LOT-om iz Varšave. Do Jerevana direktno leti i: Aeroflot iz Moskve, Air France iz Pariza, Fly Dubai iz Dubaija, i Qatar Airways iz Dohe.

Maršrutkom (minibusom) iz Gruzije: Ukoliko osim Jermenije putujete i u Gruziju (što čini veliki broj putnika), između Gruzije i Jermenije (od Tbilisija do Jerevana) možete stići maršrutkom (minibusem) u trajanju od oko 5 do 6 sati. U Jerevanu, maršrutke za Tbilisi polaze sa autobuske stanice Kilikia, a iz Tbilisija za Jerevan – sa stanice Avlabari. Kombi vozila mogu da prime do 12 putnika, ali je lutrija da li ćete u terminu koji vam odgovara za putovanje „dobiti“ noviji model sa kožnim sedištima, ili neki koji je minimum 20 godina star, sa sedištima čiji se tekstilni deo cepa i nije promenjen godinama. S obzirom da smo kartu rezervisali i platili online dve nedelje pre putovanja, u mailu smo dobili brošuru u kojoj je na slici za ono što smo odlučili da platimo stajala fotografija velikog, novog autobusa, i gde je pisalo da autobus poseduje klima uređaj i TV. Ništa od navedenog nije bilo ispunjeno, te na osnovu ličnog iskustva ne savetujem ovakvu vrstu rezervacije. Putovanje maršrutkom između Jerevana i Tbilisija traje oko 5,5 sati, a vreme koje se provede na granici je zanemarljivo (jun / jul 2021).

Vozom iz Gruzije: Između Jerevana i Tbilisija, od 15. juna do 30. septembra, svakodnevno saobraća voz u okviru Jermenskih železnica (voz 201, na ruti: Jerevan – Tbilisi – Batumi, i nazad). Voz polazi iz Batumija u 15.35 h, iz Tbilisija u 22.15 h, i u Jerevan stiže u 07.25 h (u suprotnom smeru, voz iz Jerevana stiže u Tbilisi odmah nakon ponoći). Ukoliko putujete iz Tbilisija, prva klasa spavaćih kola do Jerevana košta oko 40 € (u kupeu ćete zateći malu flašu vode i čokoladicu). Od 1. oktobra do 15. juna, voz broj 371 na istoj ruti saobraća svakog drugog dana – neparnim danima. Iz Tbilisija za Jerevan polazi u 20.20 h, i stiže u Jerevan u 7.50 h. Železnička stanica u Jerevanu (Yerevan Station), nalazi se udaljena dve metro stanice od Trga Republike (Republic Square).

Ostaci Hrama Zvartnoc (Zvartnots) iz VII veka, nalaze se u blizini istoimenog, međunarodnog aerodroma u Jerevanu © Ivana Dukčević

Jerevan, Železnička stanica © Ivana Dukčević

Autobuska stanica Kilikia, u Jerevanu / Ono što je u reklami… © Ivana Dukčević

…. često ne odgovara stvarnosti © Ivana Dukčević

Praktične informacije

Vremenska zona: (+4 GMT) U Jermeniji ne postoji pomeranje časovnika. Od marta do oktobra, Jermenija se nalazi u časovnoj zoni 3 sata ispred nas, dok tokom leta razlika iznosi 2 sata.

Stanovništvo: U Jermeniji živi oko 3 miliona ljudi. Jermenska dijaspora u svetu (spyurk), broji njih oko 7 miliona. Najveći broj Jermena živi u Rusiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Gruziji, i u Francuskoj. Ostali su u Ukrajini, Kanadi, Australiji, ali i u Bugarskoj, Belorusiji, Argentini, Poljskoj, Libanu, Siriji, Iranu, Turskoj, Grčkoj i na Kipru.

Nacionalna valuta Jermenije je jermenski dram (AMD). Tokom našeg boravka u Jerevanu (jun/jul 2021), za 100 € u menjačnici smo dobijali 58.500 AMD. Poslednjeg dana pred odlazak iz Jermenije, kurs je bio nešto niži (58.200 AMD). U Jerevanu ne postoji veliki broj menjačnica – najčešće čete ih pronaći u okviru velikih samoposluga (posebna kućica u ćošku, u samoposluzi) kojih nema previše u centru grada. Savet je da kada pronađete menjačnicu, promenite dovoljnu količinu novca, osim ukoliko vam nije usput, i pored nje svakodnevno prolazite. Menjačnice u okviru samoposluga, rade ili do 17 h, ili do 19 h. Kao i svuda, novac može da se promeni i u bankama, ali smo dobili informaciju da kurs nije povoljan kao u menjačnicama.

Nalik susednom persijskom jeziku u Iranu, i jermenski jezik spada u istočnu grupu indo-evropskih jezika koji se potpuno zasebno razvijao (Indo-iranski jezici). Oba naroda na ovim prostorima su živela još od perioda Mesopotamije, tako da ovaj podatak nije neobičan. Za nas, laike (koji smo boravili u Iranu), jermenski jezik po svojoj zvučnosti zaista podseća na persijski, ali ima i glasove nalik potpuno drugačijem jeziku svog severnog suseda, gruzinskom. Glas zvučnog „krkljavog“ KH na primer, koji postoji u persijskom, ali i u gruzinskom, hebrejskom i arapskom, očigledno je vezan za čitavu regiju Bliskog istoka i Kavkaza. Jermensko pismo nastalo je pre oko 1600 godina, pod uticajem grčkog i originalnog persijskog pisma (pre nego što su Persijanci prihvatili arapsko pismo). Pismo od 36 simbola, 405. godine uobličio je Mesrop Maštots (kasnije su dodata još 3 simbola). Za nas iz Evrope koji smo navikli na ćirilicu i latinicu, jermenska slova su komplikovanija za raspoznavanje od na primer gruzinskih, jer donekle podsećaju na istočnjačka pisma. U pisanju slova, neka „liče“ na ona iz ćirilice ili latinice, ali imaju potpuno drugačiji izgovor. Prvo što je meni upalo u oči su laički rečeno – „tri vrste U“, gde jedno bukvalno i izgleda kao „U“, drugo ima kvačicu u gornjem delu slova, a treće u donjem. U pitanju su slova M (Մ), A (Ա) i S (Ս) – koja naravno, nikakve veze nemaju sa latiničnim slovom U. Veliko slovo „I“ („ini“) na primer, nalik je malom latiničnom slovu „r“ sa serifima (Ի), itd.

Da li znate da su sve do početka upotrebe arapskih brojeva, jermenska slova služila i kao brojevi? Slovo „ini“ („I“) na primer, upotrebljavalo se i kao broj 20.

Kretanje kroz Jerevan: Centar Jerevana najbolje je obilaziti pešice. Iako u Jerevanu postoje gradski autobusi, trolejbusi i metro iz sovjetskog perioda (koji izgleda kao da još od tog vremena nije renoviran), najlakše i najbrže – a izuzetno jeftino, u Jerevanu treba koristiti usluge taxi vozila. Osim „običnih“ taksista koje možete zaustaviti na ulici (ne postoji taksimetar – cena vožnje iznosi od oko 900 do 1600 AMD – prosečno oko 1,7 €, u zavisnosti od udaljenosti, koju vam taksista saopšti na kraju vožnje), najbolje je da prilikom dolaska na mobilnom telefonu instalirate aplikaciju za Yandex. Cena Yandex taksija često je niža i od običnih uličnih, a njihova vozila su većinom nova i klimatizovana.

U Jermeniji postoje tri mobilna operatera. Kod operatera Beeline (postoji i u Gruziji, zaštitni znak: polukrug nalik pčeli, sa crno-žutim prugama), po ceni od 3000 AMD – 5,1 € (jun / jul 2021) kupili smo karticu samo za internet, za period od mesec dana.

Najveća boljka za turizam u Jermeniji je prilično loš kvalitet puteva. Mnogi magistralni putevi imaju duboke rupe i po belini asfalta čini se da više od decenije nisu popravljani. Jedini autoput dug je oko 80 km, i povezuje Jerevan sa jezerom Sevan. Ukoliko Jermeniju obilazite u samostalnom aranžmanu, za izlete van Jerevana najbolje je da angažujete neku od agencija koje imaju svoja vozila i iskustvo sa radom sa stranim turistima.

U Jermeniji, voda iz česme se koristi za piće – kako su nam rekli lokalci. Ukoliko ne želite da pijete, u samoposluzi je moguće kupiti nekoliko vrsta voda, prirodnih i gaziranih.

Jermenski dram, novčanica od 2000 AMD sa likom čuvenog šahiste Tigrana Petrosiana / Prema broju svetskih šahovskih velemajstora, Jermenija se nalazi na visokom, šestom mestuo. Godine 2011, u jermenskim školama šah je uveden kao obavezni predmet © Ivana Dukčević

Masis je jermenski naziv za planinu Ararat, i dobar pirmer jermenskih slova A, M i S, koji se u njihovom pismu pišu nalik nekoliko „verzija“ latiničnog „U“ 🙂

Indo-evropski jezici: zapadni (latinski, grčki) i istočni: jermenski, iranski (persijski), sanskrit (indijski) – izvor: Wikipedia

Muzej Matenadaran, jedna od mnogobrojnih srednjovekovnih knjiga ispisana jermenskim pismom © Ivana Dukčević

Jedan od mobilnih operatera u Jermeniji (i u susednoj Gruziji) © Ivana Dukčević

Jedini autoput u Jermeniji, dužine je oko 80 km, i povezuje Jerevan sa prelepim jezerom Sevan © Ivana Dukčević

Natpis na flašici vode – na jermenskom (levo) i gruzinskom (desno) © Ivana Dukčević

Smeštaj

Za našu bazu u Jerevanu, naši domaćini izabrali su za nas Ani Grand Hotel. Smešten nekoliko minuta pešice od Trga Republike – u centru grada, Ani Grand je odličan, veliki hotel sa prostranim sobama, velikim i raznovrsnim švedskim stolom za doručak, i veoma uslužnim recepcionarkama koje odlično govore engleski. Wi-fi i klima uređaj rade besprekorno, a magnetna kartica za otvaranje vrata sobe nijednom se nije „razmagnetisala“ tokom 5 dana našeg boravka. Svakog dana, sobarice menjaju sve peškire, i posteljinu – ako im naglasite. U slučaju da pre odlaska iz Jerevana zaboravite da kupite suvenir, u holu hotela postoji suvenirnica.

Ani Grand Hotel, dobio je naziv po nekadašnjoj jermenskoj prestonici Ani, koju sam posetila pre nekoliko godina prilikom boravka na severoistoku Turske gde se danas nalazi – na samoj granici sa Jermenijom od koje je deli rečni kanjon © Ivana Dukčević

Hol Ani Grand Hotela © Ivana Dukčević

Malo geografije

Jermenija je najjužnija od tri zemlje Kavkaza. Na severu se graniči sa Gruzijom, a na jugu sa Iranom. Zapadne granice Jermenije su sa Turskom, sa kojom Jermenija nema diplomatske odnose. Na istoku, Jermenija se graniči sa Azerbejdžanom s kojim je u lošim odnosima zbog problema sa spornom teritorijom Nagorno-Karabah, oko koje povremeno postoje sukobi (nije moguće preći državnu granicu između Jermenije i ove dve zemlje: Turske i Azerbejdžana). Oblast Nagorno-Karabah, Jermeni nazivaju svojim imenom – Arcah (Artsakh), što na jermenskom znači “bogatstvo šuma”. Uprkos nepovoljim odnosima sa njena dva suseda, Jermenija je izuzetno bezbedna za turističku posetu.

Severni delovi zemlje – u oblasti Malog Kavkaza, zeleni su i šumoviti – na primer Nacionalni park Dilidžan (Dilijan, donekle podseća na predele našeg Zlatara). Počev od jezera Sevan i dalje ka jugu, veliki deo prirode Jermenije ima odlike kamenite polu-pustinje. Osim klime, razlog ovome je nadmorska visina koja u delu oko jezera iznosi 1900 metara, dok je sam Jerevan – na nizbrdici, smešten na visini između 850 i 1300 metara. Osim legendarnog vulkana-planine Ararat, prirodom najfascinantniji predeli zemlje nalaze se u smeru ka jugu – prelepom Manastiru Noravank, jermenskoj vinskoj regiji i granici sa Iranom. Pejzaže u ovom delu zemlje čine goli, okerasti kanjoni i gusto zelenilo duboko u dolinama, u okruženju sela. Na samoj granici sa Iranom, nalazi se poznati Manastir Tatev – do kojeg iz podnožja do brda vozi najduža žičara na svetu – Wings of Tatev (5,7 km, puštena u promet 2010. godine).

Za vreme našeg boravka na jugozapadu Jermenije, tokom jednog popodneva prisustvovali smo prirodnom fenomenu koji se – kako su nam rekli lokalci, dešava samo jednom do tri puta godišnje. Polu-pustinjski predeo sa dubokim kanjonom koji još stotinak kilometara dalje završava Iranom, poznat je kao predeo kojim vetrovi nikada ne duvaju. Tog popodneva, vetar je dunuo, lokalci su ostali začuđeni, a pejzaže je ispunila „magla“ nalik jutarnjem smogu, koja je je smanjila vidljivost sa prosečnih 16 po vderom danu, na samo 3 kilometra. Ispostavilo se da je u pitanju specifični peščani vetar koji veoma retko, do Jermenije stiže sa Arabijskog poluostrva, i koji se na našu sreću zadesio u kanjonu istog popodneva kada smo obilazili ovaj deo Jermenije. Na mobilnom telefonu, na vremenskoj prognozi prvi put smo umesto ikonice i reči za kišu, sneg ili vetar, ugledali termin „dust wind“, koji je potvrdio već objašnjen nam fenomen.

Plantaže sočne, jermenske kajsije, u polu-pustinjskom južnom delu zemlje © Ivana Dukčević

U južnom delu Jermenije, klancem kojim inače vetar nikada ne duva, jednom do tri puta godišnje vetar dune kada njime prođe peščani vetar sa Arabijskog poluostrva. Klimatski fenomen koji je nalik popodnevnoj magli, desio se upravo na dan kada smo prolazili ovuda © Ivana Dukčević

Kanjon Garni, poznat je i pod nazivom Symphony of the Stones (Simfonija stena), čije stene su izrezbarene nalik uspravno isečenim štapićima i velika su turistička atrakcija © Ivana Dukčević

Ogromno jezero Sevan, nalazi se na nadmorskoj visini od 1901 metra, i zvanično je drugo najviše slatkovodno jezero na svetu, nakon jezera Titikake u Andima © Ivana Dukčević

Malo istorije

Gorepomenuti deo Jermenije nalazi se tik uz granicu sa međunarodno spornom teritorijom Nahčivan (Nakhchivan), koja pripada Azerbejdžanu, i u koju nije moguće ući iz Jermenije. Tokom našeg boravka, duž magistralnog puta nedaleko od granice, videli smo kamione sa ruskim tenkovima, a pored puta nalazio se manji kamp sa vojnicima i pobodenom ruskom zastavom. Jermenija ima dobre odnose sa Rusijom, čija vojska pomaže u slučaju povremenih sukoba oko Nagorno-Karabaha. Turke, Azerbejžance, i one iz oblasti Severni Azerbejdžan u Iranu – Jermeni nazivaju Turcima. Turke iz Turske nazivaju Anadolskim Turcima, one iz Azerbejdžana – Shirvani ili Bakvi Turcima, a postoji lokalni naziv i za iranske Turke iz severnog Azerbejdžana u Iranu – Atrpatakani ili Tavrizi (tabriški) Turci.

Najstarija istorija Jermena datira iz perioda Mesopotamije, kada su sebe nazivali pripadnicima plemena Urartu (Ararat). Pre nekoliko godina, nemački arheolozi su u zapadnom Iranu, na arheološkom nalazištu Bisotoun (Behistun, UNESCO) – koje sam imala priliku da posetim 2014. godine – uspeli da dešifruju antički natpis persijskog cara Darija ispisan na tri jezika, gde se na persijskom prvi put pominje država Aramenia (“ara” znači “sunce”, na jermenskom). U tom smislu i mesopotamski narod Urartu (koji se povezuje sa rečju Ararat), koji je živeo na prostorima današnje istočne Anadolije i Jermenije, smatra se pretečom prvih Jermena. Delove današnje Turske – istočne Anadolije, koji su nekada pripadali velikom, srednjovekovnom Jermenskom kraljevstvu (oblast oko predivnog jezera Van, na primer), Jermeni nazivaju Zapadnom Jermenijom. Na mestu današnjeg turskog grada Vana (na jermenskom: Tušpa) na istoku Anadolije, na obali istoimenog najvećeg turskog jezera, osnovana je prva (od ukupno 12) jermenskih prestonica.

Jedan od najpoznatijih i najpotresnijih događaja iz novije istorije Jermenije, desio se u Turskoj, na planini Musadag, blizu granice sa Sirijom, gde se 1915 – za vreme progona Jermena, sukobilo 6000 lokalnih Jermena sa 15000 pripadnika turske vojske, kada su dve francuske vojne podmornice dobivši signal za pomoć, uspele da spasu oko 500 Jermena. O ovom događaju videli smo i čuli u Muzeju genocida u Jerevanu, a o tome je snimljen i američki film „The Promise“, režisera „Hotel Ruanda“, 2016. godine.

Put ka jugu Jermenije, vodi tik uz granicu sa teritorijom Nahčivan – ovde pored mesta Tigranašen (naziv nosi po čuvenom kralju Tigranu) © Ivana Dukčević

Blizu granice s Nahčivanom, videli smo rusku vojsku i usput sretali kamione koji prevoze tenkove. I pored nesuglasica sa dva suseda, Jermenija je veoma bezbedna za turističku posetu © Ivana Dukčević

Jermenska kuhinja

Jermenska kuhinja je izuzetno ukusna, i nalik je mešavini kavkaske, istočnjačke i delimično ruske. U Jermeniji treba probati jermenske kajsije (na jerm. ciran) – voće koje vodi poreklo sa ovih prostora i nacionalno je voće ove zemlje. Jermenske kajsije su duplo veće od „naših“, boje bledo-žuto-narandžaste, ali izuzetno sočne (kao breskve) i veoma ukusne!

Od jela, u Jermeniji ne treba propustiti kremasti mutabal (patlidžan, mleveni orasi, kiselo mleko (matsun) i bobice nara i pinjole); rolovani patlidžan – sarmice od patlidžana, sa mlevenim orasima i sirom; odžahuri (kockice svinjetine, krompir, crni luk, paradajz, mirođija, paprika). Čitav Kavkaz obiluje raznovrsnim, ukusnim vrstama sireva – ne propustite: čanah (ovčji sir), lori (kravlji), tel – sir u tračicama, i sir sa začinskim biljkama. Možete ih probati u odličnom prestoničkom restoranu Pandok Yerevan Riverside – „Taverni Jerevan“, ili u nekom od sjajnih i veoma pristupačnih lokala lanca restorana domaće kuhinje „Karas“, u centru grada.

U mešanim salatama s paradajzom i krastavcem, u Jermeniji je osim zelene salate i svežeg korijandera, obavezan sastojak i fantastičan, ljubičasti jermenski bosiljak.

Iako paleta slatkiša u Jermeniji nije naročito velika, svuda je u ponudi – i u različitim varijacijama, odličan suvi kolač gata – uvek punjen suvim voćem.

Na magistralnim putevima, ali i duž autoputa između jezera Sevan i Jerevana, u plastičnim dvolitarskim flašama lokalci prodaju ručno ceđen, sveži sirup jarko-narandžaste boje – od bobica listopadnog grma biljke morski bučak, iz porodice maslina (Hippophae – na jermenskom: čičkhan ili „ruski ananas“). Kiselo i gorko piće, iz ploda koji nema trunke šećera, poseduje visok nivo gotovo svih vitamina: C, B, K, A, D, E, F i P, i smatraju ga lekovitim.

Na obali jezera Sevan – drugog najvišeg i najvećeg slatkovodnog jezera na svetu, probajte lokalni specijalitet – ribu sig (velika ozinica).

U južnom delu jermenije, u oblasti oko mesta Areni koje obiluje vinogradima, u pećinama povrh kanjona pronađeni su najstariji na svetu krčazi u kojima je starilo vino (4300 – 3400. godina p. n. ere). Kad ste u Areniju, probajte neku od sorti jermenskog vina – belo vino Voskehat i crveno – Areni, koje nosi naziv po vrsti grožđa.

Živeli! Kenac! (na jermenskom) 🙂

Jermenske kajsije – nacionalno voće Jermenije (kajsije inače potiču iz ovih predela), ukusne i veoma sočne (nalik breskvi), duplo veće od „naših“ i bledo-žute boje © Ivana Dukčević

Polu-pustinjski pejzaži u južnom delu zemlje – ka granici sa Iranom, neverovatno su nas podsetili na iranske pejzaže koje smo posetili pre nekoliko godina © Ivana Dukčević

U južnom delu Jermenije, nalazi se jermenska vinska regija – u sistemu pećina u ovom delu zemlje, pronađeni su najstariji na svetu ostaci skladištenja vina (4300 – 3400. pre nove ere) © Ivana Dukčević

Duž autoputa između jezera Sevan i Jerevana, u plastičnim dvolitarskim flašama lokalci prodaju ručno ceđen, sveži, gorki sirup jarko-narandžaste boje, od bobica listopadnog grma biljke morski bučak („ruski ananas“) © Ivana Dukčević

Jermenija, Jermenija, Jermenija, Jermenija, Jermenija, Jermenija, Jermenija, Jermenija, Jermenija, Jermenija, Jermenija, Jermenija, Jermenija, Jermenija, Jermenija

Jermenija