Posted on 13 jun 2021

/ off

JERMENIJA – Jerevan

JEREVAN

U bojama konjaka i vulkanskih stena…

Glavni grad Jermenije, Jerevan (Yerevan ili Erevan), nalazi se u kotlini, jednim delom na strmoj nizbrdici čija visinska razlika (veoma nalik ne tako dalekom Teheranu, o kojem sam pisala) iznosi više od 500 metara. Prosečna nadmorska visina Jerevana je 990 metara (najniži delovi grada su na oko 860 m, a najviši na 1390 m). U gradu živi nešto više od 1 milion stanovnika – trećina ukupne populacije Jermenije. U istoriji Jermenije, Jerevan je poslednja od ukupno 12 jermenskih prestonica. Prva prestonica Jermena u IX veku pre nove ere, bio je grad Van (na jermenskom Tušpa) u današnjoj Turskoj blizu grance sa Iranom, zatim Ani (danas u Turskoj, na samoj granici sa Jermenijom), Armavir, Yervandashat, Artashat, Tigranakert, Vagharshapat, Dvin, Bagaran, Shirakavan, i na kraju Kars (na jerm. Kari, danas u Turskoj, 50 km od granice sa Jermenijom).

Samostalno istraživačko putovanje Jermenijom, ostvarila sam u saradnji s Ambasadom Jermenije u Srbiji (sa sedištem u Pragu) i Ministarstvom inostranih poslova Jermenije, kao i Počasnim kozulatom Jermenije u Beogradu. Velika zahvalnost Nj. E. Ambasadoru Jermenije gospodinu Ovakimjanu, bivšem počasnom konzulu Jermenije u Beogradu gospodinu Tomiću, i Ambasadi Srbije u Jermeniji, NJ. E. Ambasadorki, gospođi Panajotović Cvetković. Hvala na pomoći i svim razjašnjenjima, našem vozaču Karenu.

Tekst i fotografije, deo su knjige u pripremi i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.

Stepenište Kaskade, sa čijeg se vrha u daljini vidi Ararat, u ispod čijih se stepenica nalazi Muzejski centar Kafesidžan (Museum Center Cafesijan) © Ivana Dukčević

Jerevanske kafeterije © Ivana Dukčević

Nacionalni muzej istorije, na Trgu Republike © Ivana Dukčević

Ararat Brandy Factory – posetili smo proizvodnju i muzej verovatno najčuvenijeg brenda konjaka, na svetu © Ivana Dukčević

Muzička fontana, na Trgu Republike © Ivana Dukčević

OVDE pogledajte video muzičke fontane (I deo)

OVDE pogledajte video muzičke fontane (II deo)

Centar Jerevana – jedna od mnogobrojnih zgrada od vulkanskog tufa, i moderna skulptura © Ivana Dukčević

Matenadaran – muzej istorijskih knjiga i najstarijih rukopisa na jermenskom jeziku © Ivana Dukčević

Muzej Erebuni – ostaci iz istoimene tvrđave Urartu civilizacije (VIII vek pre nove ere) © Ivana Dukčević

Muzej Erebuni © Ivana Dukčević

Memorijalni muzej genocida – fotografija izbegle devojčice Aurore Mardiganian (Arshaluys Mardiganyan), čija je tužna životna priča 1918. godine pretočena u knjigu Ravished Armenia, a zatim 1919. i u poznati američki film „Auction of Souls“ © Ivana Dukčević

Centralni deo grada smestio se oko Trga Republike, čije su zgrade vlade od raznobojnog vulkanskog kamena većinom podignute 1926. godine. Izuzetak je zgrada u samom čelu platoa – zdanje Nacionalnog istorijskog muzeja, koje je podignuto 1950-tih, čime je kompletiran elipsasti oblik trga. Ispred muzeja, nalazi se velika muzička fontana, koja u toku letnjih večeri, otprilike između 19 h i 21 h privuče veliki broj posetilaca, menjajući boje slapova vode koji se njišu u ritmu muzike (repertoar čini klasična i rok muzika). U vreme našeg boravka (leto 2021), muzej je na žalost bio pod rekonstrukcijom, kao i zgrada Nacionalne galerije, do njega.

Jedna od zgrada Vlade na Trgu republike © Ivana Dukčević

Muzička fontana, na Trgu Republike © Ivana Dukčević

Arhitektura Jerevana i Jermenije uopšte, veoma se razlikuje od drugih. Zbog položaja na mestu ugašenih vulkana i u blizini najčuvenijeg od svih – Ararata, osnova jermenske sakralne i svetovne gradnje je mekani, vulkanski kamen – tuf. Iako sam gradske građevine od vulkanskog tuga viđala i na drugim mestima (na primer Sirija, istočna Anadolija), one su uglavnom zidane od tufa u crnoj i sivkastim nijansama. Jermenska arhitektura je drugačija, jer tuf koji koriste u blokovima kocki ima bezbroj nijansi okerasto-žute, zagasito narandžaste, cigla-crvene, crne i sive, ali i veoma zanimljive zagasito bledo-ružičaste. Iako je većina zgrada pretežno sazidana u nijansi jedne boje, veoma često koriste se i kombinacije što daje izuzetno zanimljiv utisak. Vulkanski kamen jerevanskih zgrada veoma je dugovečan, propušta vazduh i održava temperaturu, a dodatno – s obzirom da nisu ofarbane, zgradama nije potrebno krečenje.

Zgrada na Trgu Republike © Ivana Dukčević

Na Trgu Republike © Ivana Dukčević

S jedne strane, nedaleko od Trga Republike pruža se izduženi park koji završava otvorenom buvljom pijacom Vernisaž – Vernissage Flea Market. U stvari, u pitanju i nije buvlja pijaca, jer većina predmeta u prodaji nisu polovna roba već predivni, izuzetno pristupačni komadi srebrnog nakita, predmeti od kože, tkanine i drveta, unikatni predmeti i ručni rad (ćilimi, marame, igračke, lule, novčanici, lutke u narodnim nošnjama, itd). Ukoliko vam je potreban suvenir, ovo je pravo mesto u Jerevanu gde možete pronaći gotovo sve (Ulica Aram, svakodnevno, 7 – 18 h).

Nešto dalje, sa visine na grad gleda Katedrala Svetog Grigorija Prosvetitelja – Cathedral of Saint Gregory The Illuminator. Imućni i pismeni Jermenin iz III-IV veka, putujući, jedan deo života je proveo u Kapadokiji – u današnjem turskom gradu Kajseriju (nekadašnjoj antičkoj Cezareji), gde je prihvatio hrišćanstvo, i po povratku, novu veru doneo Jermenima. Zahvaljujući njemu, 301. godine Jermenija je postala zvanično prva država na svetu koja je prihvatila hrišćanstvo – osnovana je Jermenska apostolska crkva, a Sveti Grigorije bio je njen prvi episkop.

Pijaca Vernisaž © Ivana Dukčević

Pijaca Vernisaž, moderan nakit od srebra © Ivana Dukčević

Pijaca Vernisaž, vulkanski kamen za negu peta © Ivana Dukčević

Pijaca Vernisaž, nakit od kože © Ivana Dukčević

Ukoliko od Trga Republike, krenete uzbrdo ulicom Abovyan, i nakon 50-ak metara skrenete levo – u novu, elegantnu pešačku ulicu koja nosi naziv Severna avenija (Northern Avenue), na njenom suprotnom kraju dospećete do Trga Slobode (Freedom Squre ili Liberty Square) i zgrade Opere, u parku. Pored Labuđeg jezerca (Swan lake), nalazi se nekoliko kafeterija sa baštama, koje su otvorene tokom čitavog dana. Jerevan nas je prijatno iznenadio velikim brojem prelepih kafeterija, odličnih restorana sjajne domaće kuhinje i uličnih kioska gde možete naručiti sveže ceđene napitke – veliki broj različitih hladnih kafa (cheese cake kafa, na primer) sa dodatkom šlaga i sladoleda, i frape u bezbroj ukusa (najbolji kiosci nalaze se u centru, na Trgu Šarla Aznavura), i sve po izuzetno pristupačnim cenama. U Tbilisiju na primer – u susednoj Gruziji, gradu koji je turistički znatno razvijeniji od Jerevana, u prepodnevnim časovima kafeterije većinom ne rade, i otvaraju se tek oko 14 h – kako nam je rečeno u nekoliko gradskih kafeterija (ne računajući gotovo puste kafeterije u pešačkoj ulici Cotton rows između Muzeja grada Tbilisija i Trga Meidan, koje ne preporučujem – koje rade i pre podne, i gde strance “vuku za rukav” da sednu, a cena pića identična je ceni ručka).

U daljini, na brdu iza Opere nazire se 51 metar visoki Spomenik Majci Jermeniji (Mother Armenia Monument), monumentalna skulptura žene koja simbolizuje Jermeniju – mir kroz snagu – i deluje kao da zaštitnički nadgleda čitav grad. Nalazi se u Parku pobede (Victory Park) i najposećeniji je na Dan pobede u Drugom svetskom ratu – 9. maja, kada se stanovnici Jerevana ovde okupljaju da polaganjem cveća odaju poštu žrtvama. U podnožju statue, smešten je Vojni muzej Ministarstva odbrane, u kojem se nalazi postavka vezana za rat u Nagorno-Karabahu 1988-1994.

Severna avenija © Ivana Dukčević

Opera © Ivana Dukčević

Ukusni napici od voća i kafe – ulični štand, na Trgu Šarla Aznavura © Ivana Dukčević

Šahovsko polje, na Trgu Šarla Aznavura (u Jermeniji, šah je obavezan predmet u školama) © Ivana Dukčević

Oko 15 minuta pešice severno od parka sa zdanjem Opere, na kraju parka Tamanyan sa zanimljivim, modernim skulpturama (i meni omiljenom – pozamašnom kupačicom), na vrhu velikog, kaskadno projektovanog stepeništa koje nosi naziv Kaskade – Cascade Staircase, nalazi se vidikovac sa kojeg se može posmatrati veći deo centralnog Jerevana, Ako je vreme vedro i bez isparenja (najbolje u proleće i jesen), sa vrha se ujutro vidi i veličanstveni stratovulkan Ararat (Veliki i Mali), udaljen vazdušnim putem oko 35 km – danas na turskoj strani, na samoj granici dve zemlje. U vreme našeg višednevnog boravka u Jerevanu krajem juna i na vrelih 36 stepeni, sivkasti oblaci iznad grada danima su izgledali kao da će iz njih poteći kiša i doneti preko potrebno osveženje, ali se to nije dogodilo. Ararat smo sa Kaskada videli u daljini, u izmaglici i samo u obrisima. Sa leve strane stepeništa, unutar zatvorenog dela nalik zgradi na kaskadama, nalaze se dugačke, pokretne stepenice koje voze skoro do vrha vidikovca, sve vreme između zanimljivih, modernih umetničkih skulptura i instalacija Muzejskog centra Kafesidžan (Museum Center Cafesijan).

Stepenište „Kaskade“ i skulptura u sklopu Muzejskog centra Kafesidžan © Ivana Dukčević

Stepenište Kaskade i skulptura u sklopu Muzejskog centra Kafesidžan © Ivana Dukčević

Unutar Kaskada – pokretne stepenice koje vode do vrha vidikovca, i skulpture Muzejskog centra Kafesidžan © Ivana Dukčević

Skulptura u sklopu Muzejskog centra Kafesidžan © Ivana Dukčević

Oko 15 minuta laganog hoda zapadno od Trga Republike, krenuli smo da pogledamo jedinu u Jermeniji – šiitsku džamiju i prisetili se našeg putovanja Iranom. Plavu džamiju – Blue Mosque (12 Mesrop Mashrots Avenue – bivša Avenija Lenjina), u tipičnom persijskom stilu sa kupolom u tirkiznoj i žutoj boji pločica, sazidao je sredinom XVIII veka persijski emir Husejin Ali Kan – kao najveću od osam džamija Jerevana – u vreme kada je Persijsko carstvo sezalo do ovih prostora. Danas je džamija – sa simpatičnim vrtom u centralnom delu, mesto koje posećuje malobrojna persijska (iranska) zajednica (Jermenija i Iran imaju veoma dobre međusobne odnose). Kada smo kao jedini turisti već završili obilazak, za nama je požurila starija gospođa, i pored naša dva ljubazna odbijanja i dalje pokušavala da nas vrati do džamije kako bi nas provela ponovo i objasnila još o ovom mestu. Nevoljno, pristali smo. Saopštila nam je da je nastavnica persijskog jezika, Jermenka koja se u matičnu Jermeniju nakon jednog dela života provedenog u Iranu, davno vratila. Čim je završila petominutno izglaganje, tražila je da joj za uslugu vođenja koju nismo tražili, damo novčanu nadoknadu od 1000 drama.

Tri, četiri zgrade uzbrdo od džamije uz aveniju Mesrop Mashrots – sa iste strane ulice, na samom ćošku sa ulicom Martiros Saryan nalazi se predivna radnja sa sušenim voćem koje do sada možda nikada niste probali. Osim sušenih kajsija, šljiva i smokvi, u ponudi su fantastične sušene kruške i breskve, ali i jabuke (penaste i ne naročito ukusne), sušene višnje sa lešnikom, i najzanimljivija od svih – odlična, sušena dinja! Ako vas put navede u ovaj deo Jerevana, ne propustite ovu radnju.

Kapija šiitske, iranske Plave džamije © Ivana Dukčević

Plava džamija © Ivana Dukčević

Božanstvene, sušene kruške © Ivana Dukčević

Penaste, sušene jabuke © Ivana Dukčević

Nakon obilaska džamije i užine od suvog voća, zaustavili smo taksi (koji je u Jerevanu izuzetno povoljnih cena: od oko 900 do najviše 1700 AMD za najdužu vožnju iz jednog kraja grada u drugi – što iznosi oko 3 evra), i uputili se pravo u Ararat Brandy Factory – fabriku verovatno najčuvenijeg konjaka na svetu. Iako se konjak marke Ararat proizvodi još od 1887 – kada je firmu ovog naziva osnovao Nerses Tairyan – zdanje u kojem je danas smeštena proizvodnja i muzej, podignuto je 1953. godine i nalazi se na vrhu brda preko puta centralnog dela prestonice. Konjak Ararat, proizvodi se od lokalnog, belog grožđa (u južnom delu Jermenije, kod mesta Areni, u pećinama je pronađeno mesto sa najstarijim na svetu ćupovima gde je skladišteno vino: 4300 – 3400. godina pre nove ere). Nakon osnivanja, Fabrika Ararat proizvodila je vino i konjak, pre nego što se jedan deo fabrike – onaj za vino, trajno razdvojio. Jedan od najčuvenijih majstora proizvodnje konjaka Ararat je Margar Sedrakyan, za vreme čijeg rada je brend dostigao svetsku slavu – posvetio je 40 godina ovoj fabrici i kreirao nekoliko vrsta najčuvenijih konjaka. Godine 1998, fabriku konjaka Ararat kupio je francuski brend Pernod Ricard, u čijem je vlasništvu na primer i Vodka Absolut, Bacardi, itd. Iako u francuskom vlasništvu, svi zaposleni u proizvodnji – uključujući i današnjeg glavnog majstora za konjak (Hamlet Antonyan), su Jermeni.

Ararat Brandy Factory – verovatno najčuvenija prodavnica konjaka, na svetu © Ivana Dukčević

Ararat Brandy Factory – muzej-proizvodnja © Ivana Dukčević

Ararat Brandy Factory – burence sa konjakom biće otvoreno kada jednom bude postignut trajni mir na Kavkazu (poruke sa ovom tematikom, uz potpis, ostavljaju se na burencetu)

Ararat Brandy Factory © Ivana Dukčević

Ararat Brandy Factory – najskuplji konjak, star 50 godina, nosi naziv kao najstariji ostaci Jerevana – Erebuni (1450 €) © Ivana Dukčević

Za obilazak Fabrike konjaka Ararat (svakodnevno, 9 – 20 h), potrebno je da turu rezervišete online nekoliko dana unapred, OVDE. Ture su na jermenskom, ruskom i engleskom, a postoje jeftinije i skuplje (sa degustacijom). Na osnovu ličnog iskustva, predlog je da za obilazak izvršite rezervaciju za skuplju turu (jeftinija tura je oko 4.500 AMD što je oko 7,5 €, dok skuplja košta 10.000 AMD). U 45-minutnu, vođenu turu sa degustacijom tri vrste konjaka, povela nas je sjajna Džema Mirzojan (Jemma Mirzoyan), koja nam je na odličnom engleskom i uz entuzijazam koji se pamti, ispričala sve o istorijatu i o proizvodnji. Usput, videli smo kako se konjak pravi, gde se skladišti, i videli burenca sa konjakom koja su poklonjena poznatim, svetskim ličnostima iz estrade i politike, koji su posetili ovu fabriku i slikali se pored njih. Na slikama na zidu prepoznali smo Džordža Klunija, Pitera Gabriela, Džona Malkoviča, bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, Emira Kusturicu, ali i Šarla Aznavura – poznatog Jermenina rođenog u Francuskoj, po kojem je jedan od Ararat konjaka dobio naziv. Meni najsimpatičnija priča o konjaku Ararat koju je Džema ispričala, desila se krajem XIX veka, na samom začetku nastanka firme. Navodno je osnivač kompanije – kako bi tada nepoznati konjak dobio na publicitetu – poslao svoje sinove u Pariz, da posećuju otmene restorane i naručuju Ararat konjak uz skupa jela, znajući da ga restorani Evrope nemaju u ponudi. Kada bi im konobar rekao da ga nemaju na meniju, braća bi kao po komandi demonstrativno ustala sa stola i glasno – tako da i ostali platežni gosti čuju – protestovali zbog čega u meniju nema Ararata, najboljeg konjaka na svetu! Nije poznato da li je ovo lukavstvo urodilo plodom.

OVDE pogledajte video iz Fabrike Ararat, sa Džemom koja nas je vodila kroz muzej (I deo)

OVDE pogledajte video iz Fabrike Ararat, sa Džemom koja nas je vodila kroz muzej (II deo)

Ararat Brandy Factory – sjajna Džema Mirzojan, vodila nas je kroz muzej i objasnila sve o istorijatu i proizvodnji čuvenog konjaka © Ivana Dukčević

Ararat Brandy Factory – burence koje je prilikom njegove posete, poklonjeno bivšem predsedniku Srbije © Ivana Dukčević

Ararat Brandy Factory – čuveni Šarl Aznavur, po kojem je i jedna vrsta konjaka Ararat dobila naziv © Ivana Dukčević

Džordž Kluni, u poseti Ararat Brandy Factory, pored burenceta sa porukama © Ivana Dukčević

Ararat Brandy Factory – flaša najstarijeg Ararat konjaka, iz 1905. godine © Ivana Dukčević

Na kraju ture, u velikoj trpezariji degustirali smo tri vrste konjaka Ararat – jedan star 6 godina (bledo-žućkaste boje), drugi star 8 godina (okerasti, sa ukusom kajsije – nacionalnog voća Jermenije) i treći tamniji – okerasto-smeđi star 10 godina (sa starošću konjaka, boja tamni), sa ukusom kafe. Iako nisam ljubitelj, niti poznavalac, poslednji konjak koji smo dobili da probamo (sa najmanjim procentom alkohola), zajedno sa kolačićem od alve ukrašene orahom, bio je prosto savršen spoj mirisa i ukusa, i dobio sve naše pohvale.

Ararat Brandy Factory – degustacija konjaka na kraju ture, uz kolačić od alve sa orahom © Ivana Dukčević

Ararat Brandy Factory – dekoracija zida u muzeju © Ivana Dukčević

Na visokom brdu Cicernakaberd (Tsitsernakaberd), gotovo u osami i na obodu grada, posetili smo čuveni Memorijalni muzej genocida ili Spomen-kompleks genocida nad Jermenima – Armenian Genocide Memorial (utorak – nedelja: 10 – 16 h, besplatno, osim vođene ture). Moderan, minimalistički uređen muzej sazidan 1967, sa bezbroj crno-belih fotografija, originalnih dokumenata, kratkih dokumentarnih filmova i ličnih predmeta – hronološki poređanih, posvećen je sećanju na sve žrtve progona Jermena u osmanlijskoj Turskoj, počev od 1915. godine. Neke od fotografija i priča koje ih prate, izuzetno su potresne. Jedna od retkih sa delimično srećnim krajem, desila se 1915. godine kada se na jugoistoku Turske, kod planine Musadag sukobilo 6000 Jermena sa 15.000 turskih vojnika. Priterani uz obalu, jermeni su u pomoć pozvali dve francuske podmornice koje su bile stacionirane na Kipru, i koje su se približivši kopnu uspele da spasu oko 500 Jermena, u čamcima. Osim u Rusiji i u SAD-u, najveći broj jermenske dijaspore i danas živi u Francuskoj (Šarl Aznavur – rođen u Francuskoj, čiji su roditelji Jermeni, jedan je od poznatijih primera). Na kraju ture kojom nas je na odličnom engleskom jeziku provela, simpatična mlada vodičkinja pokazala nam je fotografiju svog pradede i njegove porodice – u vitrini, u okviru muzejske postavke, i ispičala da njeni preci potiču sa prostora Anadolije, i da su tih davnih dana bili primorani da se isele.

Memorijalni muzej genocida © Ivana Dukčević

Ispred muzeja, nalazi se park sa na desetine mladih jelki, koje su prilikom obilaska muzeja posadili svetski državnici. Osim nemačke kancelarke Angele Merkel, kanadskog premijera Džastina Trudoa, Serđa Matarela – predsednika Italije, Konstantina Stefanopulosa – predsednika Grčke, Miloša Zemana – predsednika Češke, Mišela Auna – predsednika Libana, ali i organizacije Vitezova Templara iz Jerusalima, pronašli smo jelu pored koje na metalnoj pločici stoji natpis „From the President of the Republic of Serbia, Boris Tadić, 28. 07. 2009). Za 12 godina, koliko je prošlo od sadnje do našeg boravka, jela je porasla prilično visoko. U najdaljem delu platoa, u memorijalnom centru nalazi se spomenik arhitektonski veoma nalik jugoslovenskim iz doba socijalizma, u čijem središtu gori večna vatra. Svake godine, 24. aprila – na Dan sećanja genocida nad Jermenima, hiiljade ljudi okuplja se na ovom mestu i sa cvećem u rukama odaje počast žrtvama.

Memorijalni muzej genocida, večna vatra © Ivana Dukčević

Memorijalni muzej genocida, spomenik kod večne vatre © Ivana Dukčević

Memorijalni park Muzeja genocida – jela koji je tokom posete, posadio bivši predsednik Srbije, Boris Tadić © Ivana Dukčević

Nakon Muzeja genocida, posetili smo jedan od najznačajnijih muzeja Jerevana, smešten na uzvišici u neposrednoj blizini centra grada. Njegov naziv je Matenadaran i u slobodnom prevodu znači „mesto gde se čuvaju knjige“ (utorak – nedelja, 10 – 16 h, 1500 AMD – u vreme našeg boravka fotografisanje nije bilo dozvoljeno, osim uz specijalnu dozvolu, koju sam dobila ljubaznošću Ministarstva inostranih poslova Jermenije). Na prvom spratu sive zgrade zanimljivog arhitektonskog rešenja, nalazi se vredna zbirka srednjovekovnih rukopisa i knjiga, koju je država Jermenija 1959. preuzela iz crkvene zbirke Patrijaršije u Etčmiadzinu (sedišta Jermenske apostolske crkve). Osim pretežno crkvenih knjiga, u Muzeju Matenadaran mogu da se vide knjige iz istorije, filozofije i umetnosti. Zanimljivo je da su i nakon pronalaska štamparije, Jermeni i dalje jedno vreme insistirali na ručnom pravljenju i pisanju knjiga – duže od drugih, što nam je tokom obilaska muzeja objasnila i oficijelni vodič koja nas je povela kroz zbirku.

Matenadaran – muzej-zbirka starih knjiga i rukopisa na jermenskom jeziku © Ivana Dukčević

Matenadaran © Ivana Dukčević

U jednom delu muzeja, nalazi se prikaz biljaka, minerala i gline od kojih su nekada davno, pisari knjiga pravili božanstvene, prirodne boje i oslikvali ih. Najzanimljivija od svih – barem što se tiče načina na koji se dobijala, je crvena boja iz bube Armenian cochineal (Porphyrophora hamelii, takođe Ararat cochineal). Ženka ove endemske vrste bube koja živi samo u regiji oko Ararata, jedino u septembru i oktobru izlazi iz zemlje na površinu, radi parenja – samo od ženke ove bube, dobija se crvena boja. Jermeni su ovu crvenu boju nazivali vordan karmir (u bukvalnom prevodu „crvena od crva“), gde se reč „karmir“ na persijskom izgovara „kirmiz“, odakle potiče koren reči „grimizna“ (grimizno-crvena), koja je do nedavno bila u upotrebi i na našim prostorima.

Na ulazu u muzej, ispod stepeništa stoji statua Mesropa Maštotsa (sa učenikom koji kleči), monaha koji je još 405. godine po ugledu na starogrčko i susedno persijsko – pahlavi pismo, uobličio jermenski alfabet u tada – 36 slovnih znakova. Persijsko pismo, izuzetno je zanimljivo i dekorativno, i podseća na istočnjačka pisma. Za nas iz Evrope koji smo navikli na ćirilicu i latinicu, jermenska slova su komplikovanija za raspoznavanje. U pisanju slova, neka „liče“ na ona iz ćirilice ili latinice, ali imaju potpuno drugačiji izgovor. Prvo što je meni upalo u oči su laički rečeno – „tri vrste U“, gde jedno bukvalno i izgleda kao „U“, drugo ima kvačicu u gornjem delu slova, a treće u donjem. U pitanju su slova M (Մ), A (Ա) i S (Ս) – koja naravno, nikakve veze nemaju sa latiničnim slovom U. Veliko slovo „I“ („ini“) na primer, nalik je malom latiničnom slovu „r“ sa serifima (Ի), itd. Nalik susednom persijskom jeziku u Iranu, i jermenski jezik spada u istočnu grupu indo-evropskih jezika koji se potpuno zasebno razvijao (Indo-iranski jezici). Oba naroda na ovim prostorima su živela još od perioda Mesopotamije, tako da ovaj podatak nije neobičan. Za nas, laike (koji smo boravili u Iranu), jermenski jezik po svojoj zvučnosti zaista podseća na persijski, ali ima i glasove nalik potpuno drugačijem jeziku svog severnog suseda, gruzinskom. Glas zvučnog „krkljavog“ KH na primer, koji postoji u persijskom, ali i u gruzinskom, hebrejskom i arapskom, očigledno je vezan za čitavu regiju Bliskog istoka i Kavkaza.

Matenadaran © Ivana Dukčević

Nakon priče o jermenskom i persijskom pismu, 8 km južno od centra – na obodu grada (poslednja stanica trole 2, koja iz centra polazi kod Zoravan Andranik metro stanice), posetili smo mesopotamsku Tvrđavu i muzej Erebuni – Erebuni Open Museum (utorak – nedelja, 10 – 16 h, ulaznica za tvrđavu i muzej 1000 AMD – 1,7 €), utvrđenje iz VIII veka pre nove ere koje su podigli pripadnici naroda Urartu civilizacije – preteče današnjih Jermena. U našim knjigama iz istorije Mesopotamije, obično se pominju Sumerci, Akađani, Asirci, Vavilonci i Persijanci, dok su drugi narodi manje zastupljeni. Jedan od njih – Urartu (od reči „Ararat“) živeo je na području današnje istočne Anadolije i Jermenije još u vreme mesopotamskih civilizacija. Prema pronađenim natpisima u klinastom pismu, utvrđenje sa zamkom u središtu na brdu Atin Berd podigao je kralj Argišti I, 782. godine p. n. ere, u cigli – građevinskom materijalu nastalom u Mesopotamiji. I pored sjajne ideje da se u samom podnožju brda sa tvrđavom napravi muzej, i da se kompleks proglasi muzejem na otvorenom, nalazištu predstoji još niz detaljnih iskopavanja. Za sada, na prostoru brda i unutar zidina pronađeni su krčazi, predmeti za svakodnevnu upotrebu, nakit od bronze i ahata, predmeti od stakla, itd, i oni se danas nalaze se u muzeju. Nakon obilaska muzeja, popeli smo se stepeništem na samu tvrđavu, videli ostatke zidina, replike zidne fresko-dekoracije i jedan gotovo skriven reljefni natpis, u klinastom pismu.

Pogled na muzej i na predgrađe Jerevana, sa Tvrđave Erebuni © Ivana Dukčević

Muzej Erebuni

Na turu muzejem, poveo nas je mladić po vokaciji arhitekta, na doktorskim studijama iz oblasti arheologije, čiji je deda – iste vokacije, pre mnogo godina bio glavni restaurator čuvenog, antičkog hrama Garni, istočno od prestonice. Sa sjajnim Rubenom Sargsjanom (Rouben Sargsyan), skoro dva sata obilazila sam muzej i čavrljala o mom omiljenom periodu istorije, kolevci civilizacija – Mesopotamiji, i o njenoj istoriji umetnosti. Tokom obilaska, Ruben nam je pokazao velike, reljefne prikaze tri Urartu božanstva – vrhovnog boga Haldija (Khaldi), Tešebe (Tesheba) – boga munje i oluje, i boga sunca Šivinija (Shivini). Osim originala, Ruben nam je obratio pažnju i na svojih ruku delo – detaljnu rekonstrukciju, repliku Urartu dvokolica, statue Urartu vojnika i princeze sa odećom u materijalu i dezenu tkanine čiji su se ostaci nazirali prilikom iskopavanja. Na kraju, dobila sam da u ruci držim tek napravljenu repliku votivnog vrča, kada je nastala fotografija pored originalnog vrča, u vitrini. Osim što je doktorant i vrsan poznavalac umetnosti Urartu civilizacije, Rubenov lik neodoljivo podseća na likove sa mesopotamskih reljefa, te izgleda kao da mu zanimanje koje je izabrao i interesovanje za antiku – savršeno odgovara. Verovatno i sam svestan toga, snimio je nekoliko kratkih, dokumentarnih filmova u digitalnoj tehnici, gde sa još nekoliko njih, u rekonstruisanoj odeći onog vremena i sa pozadinom u vidu rekonstruisane tvrđave, evocira život iz VIII veka pre nove ere.

OVDE pogledajte video iz Muzeja Erebuni, i Rubena koji čita klinasto pismo

Muzej Erebuni, replika votivnog vrča (u vitrini je original)

Tokom boravka u Jerevanu, obišli smo najznačajnije kulturno-istorijske spomenike i prirodne lepote Jermenije, u okviru dva celodnevna izleta, iz prestonice.

INFO

Smeštaj u Jerevanu

Za našu bazu u Jerevanu, izabrali smo Ani Grand Hotel. Smešten nekoliko minuta pešice od Trga Republike – u centru grada, Ani Grand je odličan, veliki hotel sa prostranim sobama, velikim i raznovrsnim švedskim stolom za doručak, i veoma uslužnim recepcionarkama koje odlično govore engleski. Wi-fi i klima uređaj rade besprekorno, a magnetna kartica za otvaranje vrata sobe nijednom se nije „razmagnetisala“ tokom 5 dana našeg boravka. Svakog dana, sobarice menjaju sve peškire, i posteljinu – ako im naglasite. U slučaju da pre odlaska iz Jerevana zaboravite da kupite suvenir, u holu hotela postoji suvenirnica.

Ani Grand Hotel, dobio je naziv po nekadašnjoj jermenskoj prestonici Ani, koju sam posetila dva puta, prilikom boravka na severoistoku Turske (gde se danas nalazi) – na samoj granici sa Jermenijom od koje je deli rečni kanjon © Ivana Dukčević

Restorani i hrana

Jermenska kuhinja je izuzetno zanimljiva i predstavlja zanimljivu fuziju između kavkaske, persijske i maloazijske. Ako želite da probate specijalitete domaće kuhinje, restorani lanca Karas predstavljaju odličnu i najjeftiniju opciju. U centru grada, nalaze se na četiri lokacije: u ulici odmah iznad Trga Republike (ulica Abovyan 1), blizu Opere (ulica Tumanyan 19), u aveniji Mesrop Mashtots 20, i južno od pijace Vernisaž (Vardanants 6). Dalje od centra, iznad reke čiji se huk čuje (iako se njen tok iz restorana skoro ne vidi), nalazi se veliki, odličan restoran Pandok Yerevan – Riverside („Taverna Jerevan“), gde je moguće sedeti unutra, ili u otvorenoj zgradi koja svojom arhitekturom podseća na veliki pokriveni trem – tik iznad reke. Evo nekoliko specijaliteta jermenske kuhinje, koje smo probali u ova dva restorana.

Sjajni sirevi Kavkaza (čanah – ovčiji, lori – kravlji, koracpamir – sa začinskim biljkama, tel – tračice sira); Rolovani patlidžan – sarmice od mesa patlidžana, sa mlevenim orasima i sirom; kružni mutabal – patlidžan, mleveni orasi, kiselo mleko (matsun), pinjole i bobice nara © Ivana Dukčević

Kako stići

Za ulazak u Jermeniju nije potrebna viza. Između Jermenije i Srbije, vize su međusobno ukinute u februaru 2020.

Avionom: Do Jermenije se može stići do prestonice Jerevana, direktnim letovima: Austrian Airlines i WizzAir iz Beča, beloruskim nacionalnim avioprevoznikom Belavia – iz Minska, grčkom aviokompanijom Aegean iz Atine, poljskim LOT-om iz Varšave. Do Jerevana direktno leti i: Aeroflot iz Moskve, Air France iz Pariza, Fly Dubai iz Dubaija, i Qatar Airways iz Dohe.

Maršrutkom (minibusom) iz Gruzije: Ukoliko osim Jermenije putujete i u Gruziju (što čini veliki broj putnika), između Gruzije i Jermenije (od Tbilisija do Jerevana) možete stići maršrutkom (minibusem) u trajanju od oko 5 do 6 sati. U Jerevanu, maršrutke za Tbilisi polaze sa autobuske stanice Kilikia, a iz Tbilisija za Jerevan – sa stanice Avlabari. Kombi vozila mogu da prime do 12 putnika, ali je lutrija da li ćete u terminu koji vam odgovara za putovanje „dobiti“ noviji model sa kožnim sedištima, ili neki koji je minimum 20 godina star, sa sedištima čiji se tekstilni deo cepa i nije promenjen godinama. S obzirom da smo kartu rezervisali i platili online dve nedelje pre putovanja, u mailu smo dobili brošuru u kojoj je na slici za ono što smo odlučili da platimo stajala fotografija velikog, novog autobusa, i gde je pisalo da autobus poseduje klima uređaj i TV. Ništa od navedenog nije bilo ispunjeno, te na osnovu ličnog iskustva ne savetujem ovakvu vrstu rezervacije. Putovanje maršrutkom između Jerevana i Tbilisija traje oko 5,5 sati, a vreme koje se provede na granici je zanemarljivo (jun / jul 2021).

Vozom iz Gruzije: Između Jerevana i Tbilisija, od 15. juna do 30. septembra, svakodnevno saobraća voz u okviru Jermenskih železnica (voz 201, na ruti: Jerevan – Tbilisi – Batumi, i nazad). Voz polazi iz Batumija u 15.35 h, iz Tbilisija u 22.15 h, i u Jerevan stiže u 07.25 h (u suprotnom smeru, voz iz Jerevana stiže u Tbilisi odmah nakon ponoći). Ukoliko putujete iz Tbilisija, prva klasa spavaćih kola do Jerevana košta oko 40 € (u kupeu ćete zateći malu flašu vode i čokoladicu). Od 1. oktobra do 15. juna, voz broj 371 na istoj ruti saobraća svakog drugog dana – neparnim danima. Iz Tbilisija za Jerevan polazi u 20.20 h, i stiže u Jerevan u 7.50 h. Železnička stanica u Jerevanu (Yerevan Station), nalazi se udaljena dve metro stanice od Trga Republike (Republic Square).

Ostaci Hrama Zvartnoc (Zvartnots) iz VII veka, nalaze se u blizini istoimenog, međunarodnog aerodroma u Jerevanu © Ivana Dukčević

Jerevan Jermenija, Jerevan Jermenija, Jerevan Jermenija, Jerevan Jermenija, Jerevan Jermenija, Jerevan Jermenija, Jerevan Jermenija, Jerevan Jermenija, Jerevan Jermenija, Jerevan Jermenija, Jerevan Jermenija, Jerevan Jermenija, Jerevan Jermenija, Jerevan Jermenija, Jerevan Jermenija, Jerevan Jermenija, Jerevan Jermenija, Jerevan Jermenija, Jerevan Jermenija

Jermenija