Posted on 04 dec 2017

/ off

ITALIJA / Pompeja, Herkulanum i vulkan Vezuv (Pompeii / Herculaneum / Mount Vesuvius)

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja“ (ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević), i izdavača (za Samizdat B92, Veran Matić)

*The text and photographs are parts of the published book „Umetnost putovanja“ (ISBN 978-86-7963-499-3), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

Napuljski zaliv

Pompeja, Herkulanum i vulkan Vezuv

.

Obilazak Napuljskog zaliva nije potpun bez posete vulkanu Vezuvu (Nacionalni park Vezuv) i fascinantnim arheološkim nalazištima zaustavljenim u vremenu – Pompeji i Herkulanumu. I sama pomisao da hodajući Pompejom, šetate po uglačanom kamenu iz I veka naše ere, po trotoarima kojima su davno pre vas hodali stari Rimljani, a neposredno pokraj ostataka njihovih kuća, vratiće vas u vreme od pre skoro 2000 godina…

Arheološko nalazište Pompeja – originalna antička ulica sa ostacima kuća, i Vezuv u pozadini © Ivana Dukčević

Pompeja, unutrašnjost kuće – božanstvene freske sa pozadinom u pompejskoj crvenoj boji, u kući Villa dei Misteri © Ivana Dukčević

Nacionalni park Vezuv – na vrhu Vezuva vidi se grotlo usnulog vulkana © Ivana Dukčević

Nacionalni park Vezuv – uspon do grotla vulkana © Ivana Dukčević

Pompeja, ostaci originalnih kuća iz I veka naše ere, koji su zbog tona vulkanskog pepela i lave nakon erupcije, ostali očuvani © Ivana Dukčević

Vila sa freskama oslikanim zidovima, u arheološkom nalazištu Herkulanum © Ivana Dukčević

POMPEJA (Pompeii)

24. avgusta (ili prema najnovijim otkrićima – 24. oktobra 79. godine), nekoliko kilometara istočno od Herkulanuma i desetak severno od Pompeje desila se jedna od najpoznatijih vulkanskih erupcija zabeležena u istoriji čovečanstva. Ironijom sudbine, do skoro je važilo mišljenje da se uspavani džin oglasio samo dan nakon „Vulkanalije“ (23. avgust), rimskog festivala u slavu Vulkana – boga vatre, zaštitnika kovača i trgovaca (starogrčki Hefest).

Dim iz vulkana, podrhtavanje tla i drugi predznaci – zloslutni simptomi koji su ukazivali da se nešto veliko sprema, opisani su skoro do detalja u starim spisima naročito onom Plinija Mlađeg, očevica koji je u to vreme boravio u Misenumu, u Napuljskom zalivu, 40-ak kilometara od vulkana, u kući svog strica Plinija Starijeg (jednog od viđenijih ljudi tog doba, koji je i poginuo od posledica erupcije). Nekoliko godina kasnije, iskustvo iz tih dana koje je Plinije Mlađi podelio pišući prijatelju Korneliju Tacitu i danas se smatra jednim od najdetaljnijih opisa erupcije.

Kao zaostavština nemilog događaja, na današnjem arheološkom nalazištu pronađeni su ostaci ljudi i životinja, „okamenjenih“ u malteru, u svom obličju, umrlih u trenutku, najčešće gušenjem otrovnim gasovima koje je izbacio vulkan, ili udisanjem vulkanske prašine – zatečenih u određenom položaju, na spavanju ili u pokušaju bekstva (pronađeno je nešto preko 2000 ostataka umrlih). Ovaj kobni događaj zbrisao je Pompeju i Herkulanum sa lica zemlje, ali su lava i slojevi vulkanske prašine koja je padala u tonama, učinili da ovi gradići i njihova ostavština budu očuvani – gotovo zamrznuti u vremenu tačno onako kako ih je život napustio, pre skoro 2000 godina.

„Okamenjeni“ stanovnici Pompeje, čiji su ostaci zamrznuti u vremenu © Ivana Dukčević

Pompeja, dekoracija nekadašnje fontane u „Kući fauna“ © Ivana Dukčević

U doba erupcije, u gradiću Pompeji živelo je oko 20 000 stanovnika, značajno više nego u obližnjem Herkulanumu – mestu letnjikovaca imućnije elite ovog kraja. U kućama od cigle i maltera, sa prizemljem, jednim ili dva sprata, crepom na krovovima i unutrašnjim dvorištem živele su porodice, trgovci, pekari i umetnici, gladijatori i kurtizane. Relativno skromne spoljašnjosti, unutrašnjost prostorija bila je prekrivena predivnim freskama po zidovima – antičkim načinom dekorisanja zidova kuća (freske su mnogo kasnije postale dekoracija crkvi), predstavama svakodnevnog života i mitskih priča uz dominantnu, prelepu, jarku pompejsku crvenu i okeraste nijanse. Patos bogatijih kuća krasili su raznobojni mozaici, komplikovanih crteža, tema sličnih freskama na zidovima.

Zanimljivo je da za razliku od antičke Italije, u Grčkoj na zidovima antičkih zdanja ređe nalazimo ostatke fresaka i boje uopšte. Jedan od razloga za to je i činjenica da – osim vulkanske erupcije na ostrvu Santoriniju, oko 1600. godine pre nove ere, u kopnenom delu Grčke nema pošasti u vidu aktivnog vulkana koja je zbrisavši život i civilizaciju, prekrivši je tonama pepela i učinivši da bude zaboravljena i očuvana, doprinevši tome da dva ili tri milenijuma kasnije uživamo u otkrivanju njene istorije.

Pompeja, originalna antička vila i njeno unutrašnje dvorište © Ivana Dukčević

Pompeja, unutrašnjost kuće – božanstvene freske u kući Villa dei Misteri © Ivana Dukčević

U gradu, pešaci koji su hodali uzanim trotoarima prelazili su s jedne strane ulice na drugu preko ispupčenja od kamena na sredini ulice. Ovi antički „ležeći policajci“ imali su dvostruku namenu. U vreme pre nastanka gradske kanalizacije, sve do kraja srednjeg veka padavine, ali i otpaci, podizali su nivo vode na ulicama grada. O kišnim danima, po ulicama je često plutalo najrazličitije đubre (koje se iz kuća izbacivalo direktno na ulicu). Zbog toga, izdignuto oblikovano kamenje služilo je kao prelaz preko ulice – zebra, ali i odrednica za prolaz kočija tj. zaprežnih kola, čiji je raspon točkova bio ravan širini „ležećeg policajca“. Između „zebre“ i danas se mogu videti udubljenja – kolotrazi rimskih dvokolica, urezani pre oko 2000 godina.

Pompeja, „zebra“ i ostaci kolotraga antičkih dvokolica © Ivana Dukčević

U nedostatku novina, televizije, interneta i marketinških agencija, spoljni zidovi kuća poslužili su za pisanje grafita – oglašavanje (pozivi na predstave), izjave (ljubavi i uvrede, rođendanske čestitke), politički marketing i razne druge parole. Mnoge od njih možete i danas videti šetajući ulicama Pompeje, zaštićene staklom, od zuba vremena.

Pompeja, grafiti © Ivana Dukčević

Na trgovima (forum) se trgovalo, na pijacama (macellum) kupovalo i sretalo, u pekarama i mesarama snabdevalo, u barovima (thermopolium) kupovala gotova – skuvana hrana (kuhinje najčešće nisu bile sastavni deo kuća, kao ni kupatila), u sportskim vežbaonicama (palaestra) vežbalo, u pozorištima i javnim kućama (lupanar) zabavljalo, u hramovima odavala pošta bogovima, a u latrinama(javni toalet) i termama (javno kupatilo) razgovaralo, ogovaralo, ali i pregovaralo oko poslova (u čemu su prednjačili muškarci). Mnogi poslovi antičkih Rimljana sklopljeni su na kamenim sedištima zajedničkih javnih toaleta (okruženi smokvinim lišćem i sunđerima „za brisanje“ na vrhovima štapova), na način koji danas izaziva opšte zgražavanje, tj. oduševljenje i podsmeh turista. Nekada davno, svakodnevnica i opšti moral postavljali su drugačije standarde.

Pompeja, ulazni atrijum u privatnoj vili i prolaz ka unutrašnjem dvorištu (sa leve strane) © Ivana Dukčević

Pompeja, dekorisana tavanica javnog kupatila – termi © Ivana Dukčević

Najočuvanije (i najpoznatije) kuće u Pompeji i Herkulanumu, danas čuvaju ili sjajne mozaike i freske unutar istih, ili su turistima interesantne zbog namene kojoj su služile. U tom smislu, najveći broj turista u Pompeji i dalje se tiska u redovima kako bi prošli kroz nekadašnju javnu kuću (Lupanar), u čijoj unutrašnjosti još uvek mogu da se vide uzane prostorije sa kamenim krevetima i ostatke eksplicitnih fresaka za stimulaciju na zidovima (ujedno i liste usluga).

Pompeja, javna kuća – Lupanar, sa freskama koje su najverovatnije predstavljale „spisak“ usluga © Ivana Dukčević

Najpoznatije kuće Pompeje

– Gradska kuća (Curia);

– Forum;

– Jupiterov hram (Temple of Jupiter);

– Bazilika (basilica – reč nastala u antičkom Rimu; imala je potpuno drugačiju namenu i služila u javne svrhe, kao Palata pravde i slično);

– Javno kupatilo (Baths of Forum), inače, u Pompeji je pronađeno ukupno tri;

– „Faunova kuća“ (House of Faun, sa malom bronzanom skulpturom fauna u dvorištu);

– „Kuća tragičnog pesnika“ (House of the Tragic Poet, sa dve porodične radnje u prednjem delu i čuvenim natpisom u mozaiku: „Čuvaj se psa!“ („Cave Canem“);

– Ostaci akvadukta koji je gradić snabdevao vodom; restorani brze hrane (u rimskim gradovima, u stanovima zgrada nisu postojali kuhinja i toalet / kupatilo – hrana se kupovala u restoranima, toalet u prizemnom delu zgrade je najčešće bio zajednička prostorija sa „WC šoljama“ u nizu; za kupanje (i socijalizovanje) su se posećivale terme – javna kupatila;

– Kuća Vetijevih (House of Vettii, jedna od najočuvanijih privatnih kuća u Pompeji);

– Pekara i mlin za žito;

– Hram boginje Izis (Temple of Isis);

– Teatar:

– Bordel (lupanar).

INFO

Ako u Pompeju stižete iz Napulja, najbolje je da na centralnoj napolitanskoj železničkoj stanici, u suterenskom delu uđete u čuveni šinobus – Ćirkumvezuvijanu (Circumvesuviana – „krug oko Vezuva“, međugradska železnica – šinobus koji saobraća duž oko 40 km Napuljskog zaliva u obliku polumeseca, u oba smera). Šinobus iz Napulja polazi na svakih 20 – 35 minuta. i vozi do Sorenta i nazad. Stanica u Pompeji nalazi se negde na kraju prve trećine od ukupno 33 stanice i do nje voz stiže za oko 20 minuta. Stanica šinobusa u Pompeji – Pompeii Scavi (Pompeja arheološko nalazište), nalazi se udaljena minut hoda od ulaza u arheološko nalazište. Ukoliko ste pribavili turističku karticu Unico Campania, vožnja šinobusom je besplatna / Ulaznica za Arheološko nalazište Pompeju košta 11 evra.

Pompeja, freske – zidna dekoracija unutar kuća © Ivana Dukčević

Pompeja, čuveni antički mozaik Bitka kod Ise, sa Aleksandrom Velikim i persijskim carem Darijem III, nalazi se u gotovo svakom udžbeniku istorije i istorije umetnosti © Ivana Dukčević

HERKULANUM (Ercolano)

Za razliku od prilično velike Pompeje, za obilazak Herkulanuma potrebno je izdvojiti nešto manje vremena (oko dva sata). Arheološko nalazište nalazi se u samom podnožju velike padine na kojoj je smešteno moderno mesto istog naziva, a koje ustvari čini sam kraj obronka Vezuva, u neposrednoj blizini zaliva.

Zbog položaja lokaliteta u odnosu na visinu ulice (duboko ispod nivoa današnjeg gradića), ulazak na arheološko nalazište Herkulanum i pogled na njega sa prilazne staze fascinantniji je od onog u Pompeji. Naročito i zbog toga jer pri samom ulasku moguće sagledati čitavo antičko naselje, ili barem ono što je do sada iskopano.

Herkulanum – antički i moderni (iza), sa Vezuvom u pozadini © Ivana Dukčević

Herkulanum, dekoracija na zidu – freska unutar kuće © Ivana Dukčević

U okviru Herkulanuma nalaze se kuće – letnjikovci nekadašnjih imućnih stanovnika Napuljskog zaliva, sa freskama i mozaicima ne manje lepim od onih u Pompeji. Ipak, s obzirom da je Herkulanum bio pretežno stambeno – vikend naselje, na lokalitetu u izvesnoj meri izostaju javne zgrade koje su u Pompeji prisutnije. Možda je i ovo jedan od glavnih razloga zbog čega je mali i ušuškani antički Herkulanum manje posećen od 20-ak kilometara udaljene Pompeje.

Drugi razlog možda je udaljenost od stanice Ćirkumvezuvijane – Ercolano Scavi koja iznosi oko 600 metara veoma strme nizbrdice, koju treba preći od stanice do samog nalazišta.

U antičkom Herkulanumu su pronađeni i ostaci drvenih dovratka kuća, najstarija kolevka na svetu (u kojoj je bila usnula beba), lanci koji su zatvarali kapiju kuće, itd. U Herkulanumu, na nizbrdici između stanice šinobusa i arheološkog nalazišta, možete posetiti Arheološki muzej. Ne propustite fenomenalni Nacionalni arheološki muzej u Napulju, u kojem možete videti originalne freske iz Pompeje i Herkulanuma, kao i većinu božanstvenih upotrebnih predmeta pronađenih tokom iskopavanja: bočice za parfeme, srebrni escajg (na primer, kutlače), poslužavnike, tiganje za pečenje u različitim veličinama i oblicima, predivne lampe, medicinske instrumente, i drugo.

INFO

Ako u Herkulanum stižete iz Napulja, najbolje je da na centralnoj napolitanskoj železničkoj stanici, u suterenskom delu stanice uđete u čuveni šinobus – Ćirkumvezuvijanu (Circumvesuviana – „krug oko Vezuva“). Šinobus na svakih 20 – 35 minuta saobraća od Napulja do Sorenta, i nazad. Stanica u Herkulanumu nalazi se negde na kraju druge trećine od ukupno 33 stanice i do nje se stiže za oko 35 – 40 minuta. Stanica šinobusa u Herkulanumu – Ercolano Scavi (Herkulanum arheološko nalazište), nalazi se na vrhu mesta i od nje do arheološkog nalazišta vodi dugačka, glavna ulica – strma nizbrdica dužine oko 600 metara. Ukoliko ste pribavili turističku karticu Unico Campania, vožnja šinobusom je besplatna / Ulaznica za Arheološko nalazište Herkulanum košta 11 evra.

Nacionalni park Vezuv

Vesuvio (Mount Vesuvius)

Ukoliko želite da vidite grotlo vulkana Vezuva i sjajne panorame Napuljskog zaliva sa vrha (ako je vedro i bez velikih isparenja), dan za posetu Vezuvu najbolje je da iskombinujete sa posetom Herkulanumu. Šinobusom Ćirkumvezuvijanom odvezite se do Herkulanuma, do stanice – Ercolano Scavi (Herkulanum arheološko nalazište). Ispred stanice, na malenom trgu nalazi se lokal – agencija u kojoj se kupuju povratne autobuske karte do vulkana (autobusi polaze svakih pola sata).

Uspon autobusom do vulkana praktično počinje već iz Herkulanuma, koji je i smešten na poslednjem delu planinske padine, u blizini mora. Iako se čini da je izuzetno blizu, do platoa na Vezuvu autobus putuje skoro 40 minuta, nakon čega vam je do povratka u autobus na raspolaganju oko 90 minuta. Za to vreme trebalo bi da kupite kartu za Nacionalni park Vezuv (10 evra) i savladate poslednji deo uspona pešice (20 – 30 min), a zatim prošetate delom ivice grotla i vratite se na plato u autobus koji će vas odvesti nazad do Herkulanuma.

U šetnji oko grotla vulkana, osim užitka u panorami možete kupiti neki od suvenira napravljenih od vulkanskog kamenja, komade interesantnog vulkanskog kamenja (koje mahom ne potiče iz ovog vulkana), ili se sami „poslužiti“ nekim kamenčićem, uz put, za uspomenu. Osim male kafeterije, na vrhu možete probati ili kupiti lokalno vino.

.
INFO

Tokom samostalnog, jednodnevnog izleta iz Napulja, u toku nekoliko sati moguće je obići: Vezuv (popeti se na vrh) i Herkulanum (arheološko nalazište). Najbolje je da na centralnoj napolitanskoj železničkoj stanici u podzemnom delu uđete u čuveni šinobus – Ćirkumvezuvijanu (Circumvesuviana – „krug oko Vezuva“. Šinobus na svakih 20 – 35 minuta saobraća od Napulja do Sorenta, i nazad. Stanica u Herkulanumu – Ercolano Scavi (Herkulanum arheološko nalazište) nalazi se negde na kraju druge trećine od ukupno 33 stanice i do nje se stiže za oko 35 – 40 minuta. Odmah po izlasku, sa desne strane nalazi se lokal gde možete uzeti povratnu kartu za autobus do Nacionalnog parka Vezuv, koji saobraća na svakih 30 minuta. Ukoliko ste pribavili turističku karticu Unico Campania, vožnja šinobusom je besplatna. Povratna autobuska karta do Vezuva košta 13 evra, a ulaz u Nacionalni park Vezuv još 10 evra.

Napulj Pompeja Vezuv, Napulj PoNapulj Pompeja Vezuv, Napulj Pompeja Vezuv, Napulj Pompeja Vezuv, Napulj Pompeja Vezuv, mpeja Vezuv, Napulj Pompeja Vezuv, Napulj Pompeja Vezuv

Atrakcije, Italija, Muzeji