ITALIJA / Rim (Rome) – Centar antičkog i modernog grada

ITALIJA / Rim (Rome) – Centar antičkog i modernog grada

.

.

.

.

 

.

.

RIM

.

Centar antičkog i modernog grada

.

.

.

.

U I veku naše ere, kada broj ukupne populacije poznatog sveta nije iznosio više od 150 miliona stanovnika, a Rimskog carstva (Evropa i Mediteranski basen) oko 70 miliona, u prestonici imperije – Rimu živelo je skoro 1,5 milion duša. Iako milionski gradovi danas nisu nikakva retkost, tokom I i II veka Rim je postao prvi i ostao jedini milionski grad na svetu, u narednih 18 vekova. Tek u XIX veku uspeo je da ga prestigne London. U poseti Rimu, u šetnji kraj ostataka nekadašnjeg carskog grada, pomislite kako je u I veku naše ere, bez radija, televizije, kompjutera i telefona izgledalo organizovati život u gradu veličine današnjeg Beograda.
.
.
.
.
Pogled na Rim sa vrha Palatinskog brda © Ivana Dukčević

 

 

Kupola Panteona © Ivana Dukčević

 

 

Palatinsko brdo, ostaci jedne od antičkih carskih palata © Ivana Dukčević

 

 

Fontana di Trevi © Ivana Dukčević

 

 

Spomenik Ara Pacis Augustae © Ivana Dukčević

.

.

.

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige o Rimu (ISBN 978-86-7722-408-0), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published book on Rome (ISBN 978-86-7722-408-0), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

.

 

 

Ukoliko želite da posetite većinu najbitnijih kulturno-istorijskih spomenika Rima i osetite duh grada, potrebno je da izdvojite barem 4 – 5 dana i nabavite dobru mapu (Rough guides su odlične). U gradu postoje dve linije metroa – crvena i plava, ali ćete u Rimu osim ako niste preumorni, većinu najvažnijih mesta uspeti da obiđete pešice. S obzirom da ćete metro ipak koristiti, najbolje je da kupite sedmičnu kartu, što će na kraju izaći jeftinije od kupovine karata za pojedinačnu vožnju, ili da po ceni od oko 30 evra platite 3-dnevni Roma Pass. Osim besplatnog prevoza, po ceni Roma Pass ulaz u prva 2 muzeja / arheološka nalazišta uračunati su u cenu.

.

Pre nego što krenete u Rim, znajte da priličan broj Rimljana slabije govori engleski, budite spremni na neočekivani jednodnevni štrajk železnice ili metroa, i u sporednim ulicama obratite pažnju na vespe. Kako bi izbegli gužvu velikih ulica, vozači vespi često voze kroz lavirinte uzanih uličica kroz koje često ne mogu da prođu automobili. S obzirom da su centralno locirane, ove ulice su mahom pune prolaznika jer su deo turističke zone. Vespe se uglavnom pojavljuju niotkuda, i uz vrisku sirena sumanuto jure niz ulicu, te često komično izgleda kada se grupa od 20-ak turista trčeći sklanja u stranu, jedva uspevajući da izbegne “osicu” (“vespa” na italijanskom znači “osa”). Ponekad, slučajno ili namerno voze u grupama, pa deluju kao italijanska verzija “Hell’s Angels“.

.

.

 

Park sa pinijama u blizini Neronove palate “Domus Aurea” © Ivana Dukčević

 

 

Roma © Ivana Dukčević

 

 

Španski trg (Piazza de Spagna) © Ivana Dukčević

.

.

,

.

Osim prebogate istorije, ono što Rim čini posebnim su i već pomenute uske ulice sa kućama u toplim bojama zemlje, okerastoj, sijeni-braon i u pastelnim bojama sladoleda (dodatak “škura” na prozorima podsećanje je na to da je more na samo 30-ak kilometara od vas). Nasuprot pariskoj ili londonskoj pompeznosti, atmosfera ušuškanosti uskih uličica italijanske prestonice i suptilna lepota Rima kao da vas svaki put iznova iznenade. A onda kada najmanje očekujete, uličica naglo izbija na maleni trg, na kojem se zahvaljujući arhitektonskom umeću smestila predivna fontana. (Ako ste u Rimu prvi put, probajte da Fontanu di Trevi pronađete sami, bez upozorenja da je tu, iza ćoška, i iznenadite se).

.

Specifičnost Rima je i u drveću. Vrsta četinara – pinija, sa izuzetno gracioznim, visokim stablom i širokom krošnjom na samom vrhu savršeno se uklapa u arhitekturu grada. Više od svega, Rim čini posebnim i činjenica da je u više navrata bio centar svetskih, istorijskih zbivanja, zbog čega većina turista s pravom i odlučuje da ga poseti.

.

.

 

 

Fontana ispred Panteona © Ivana Dukčević

 

 

Rimske kuće u bojama sladoleda © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Boravak u Rimu podeljen na nekoliko celina:

.

 

1) Centar modernog Rima – između Piazza del Popolo i Piazza Venezia: Piazza di Spagna, Fontana di Trevi, Panteon, Piazza Navona, Piazza Augusto Imperatore (Ara Pacis), Piazza Colonna, Piazza del Quirinale… uličice, trgovi i prelepe fontane iz perioda baroka;

2) Centar antičkog Rima: Između trga Piazza Venezia i Koloseuma: Piazza del Campidoglio i Musei Capitolini, Forum, Palatino (Palatinsko brdo), i poseban post o Koloseumu;

3) Centar papskog Rima – Vatikan: Musei Vaticani, Cappella Sistina, Piazza San Pietro i Basilica di San Pietro, Castel Sant Angelo sa istoimenim mostom, vidi post o Vatikanu;

4) Najznačajnije rimske crkve i bazilike (osim Bazilike Sv. Petra, u Vatikanu): Santa Maria Maggiore, San Pietro in Vincoli, San Giovanni in Laterano;

5) Ripa i Ghetto Ebraico (Jevrejski kvart), sve do trga Campo de’ Fiori

6) Isola Tiberina (ostrvo na Tibru) i Trastevere;

7) Via Appia Antica;

8) Deo grada Testaccio: Piramide di Caio Cestio, Rimsko nekatoličko groblje, brdo Monte Testaccio sa grobljem amfora, Terme di Caracalla, Circus Maximus;

9) Muzej-galerija Villa Borghese sa vrtovima i parkom, severni deo grada (Via Veneto) i – gde u Rimu jesti dobar sladoled;

10) EUR (Esposizione Universale Roma), novi deo grada čiju je ambicioznu gradnju započeo Musolini.

.

.

.

 

Tematske suvenirnice sa lutkama Pinokija © Ivana Dukčević

 

 

Rimski forum © Ivana Dukčević

 

 

Ostaci jedne od palata na Palatinskom brdu © Ivana Dukčević

.

.




Obilazak Rima možete početi od trga Piazza del Popolo, odakle put juga kreće najpoznatija trgovačka ulica Via del Corso. Na trgu se nalazi stanica jedne (od ukupno dve) linije metroa u širem centru grada (“Flaminio” – crvena linija metroa). Gde god da ste u Rimu smešteni, do trga možete stići prevozom, a odatle nastavitipešice.

.

.

 

 

Piazza del Popolo © Ivana Dukčević

.

.

.
.

Desetak minuta hoda odvešće vas do čuvenog Španskog trga –Piazza di Spagna. Prelepi trg sa stepenicama, poznat sa razglednica i modnih revija čuvenih italijanskih kreatora mode, možda će vas razočarati. U pitanju nije njegova lepota, već nešto drugo. Naime, odmah pored Španskog trga nalazi se metro stanica u samom turističkom centru Rima (“Spagna” – crvena linija), pa se u njenoj blizini, sedeći na stepenicama u gotovo svako doba dana ili noći sačekuju i nalaze kako mlađi stanovnici Rima, tako i većina turista (kojih je grad uvek pun). Gužva je ponekad tolika da se stepenice i ne vide od velikog broja ljudi koji sede jedni iznad drugih. Osim tokom lošeg vremena ili u gluvo doba noći, prazne Španske stepenice ukrašene cvećem sa čuvenih postera i razglednica Rima, nećete uspeti da vidite.

.

Na samom trgu nalazi se veoma simpatična, barokna Fontana della Barcaccia, sa skulpturom koja podseća na čamac koji vodom pune likovi “sunca”, čiju je izradu naručio papa Urban VII. Interesantno je da je skulpturu osmislio otac čuvenog Berninija, Pietro.

.

.

 

 

Piazza de Spagna (Španski trg sa stepeništem) © Ivana Dukčević

 

 

Fontana della Barcaccia © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Od Španskog trga, u smeru centralne rimske trgovačke ulice Via del Corso kreće uličica Via Condotti sa radnjama najekskluzivnijih modnih kreatora. Neretko, nakon ulaska neke od imućnih i verovatno stalnih mušterija videćete uposlenike kako iza njih zaključavaju ulazna vrata.

.

Iako pre svega važi za bulevar sa radnjama i robnim kućama poznatih brendova, Via del Corso najinteresantnija je tokom letnjih večeri kada se nakon 18 h saobraćaj preusmeri, a ulica pretvori u pešačku zonu. Ponekad, u večernjim satima duž ulice nastupaju ulični svirači i zabavljači, što šetnju čini izuzetno prijatnom.

.

.

.

 

Via Condotti © Ivana Dukčević

 

 

Via del Corso © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Desetak minuta pešice od Španskog trga dovešće vas i do Fontane di Trevi (Fontane želja). Jedna od najlepših fontana na svetu,sagrađena je 1762. godine i  predstavlja trijumf Rima nad vodom. Naime, u doba carstva (I vek naše ere) u Rimu je postojalo čak 11 velikih akvadukta koji su do grada dopremali vodu sa udaljenih izvora. Savršen sistem snabdevanja vodom za milionsko stanovništvo, propašću Rimskog carstva uništili su varvari što je dovelo do problema, sve do perioda renesanse. Tada je Rim doživeo ponovni procvat i rešio problem dovoda vode, a ova fontana je postala simbol tog vremena.

.

.

.

 

Fontana di Trevi © Ivana Dukčević

.

.




Na desetak minuta hoda od Fontane di Trevi, na velikom trgu nalazi se remek-delo antičke arhitekture, hram Panteon. Jedinu građevinu iz antičkog perioda u Rimu koja je potpuno očuvana do današnjih dana sagradio je, a kažu i sam dekorisao, čuveni car Hadrijan u II veku naše ere, i posvetio je svim bogovima (“pan teon” na grčkom znači “sve-božji”). Ono po čemu je Panteon poznat je njegova kupola prečnika 43,30 m, izrađena iz jednog jedinog bloka kamena.

.

Osim što je bio jedna od izuzetno retkih građevina sa kupolom u Rimskom carstvu, sve do XV veka i izgradnje firentinske katedrale (sa kupolom samo 2 m većom) Panteon je imao najveću kupolu na svetu. Interesantno je da se na vrhu kupole Panteona nalazi otvor prečnika 9,1 metara (oculus), koji je između ostalog tu kako bi smanjio njenu ukupnu težinu, omogućio provetravanje i ulaz jedine (dnevne) svetlosti. U podu hrama postoje odvodi koji kišu koja prođe kroz okulus i padne na mermerni pločnik skupljaju i šalju u kanalizacioni odvod. I danas, Panteon predstavlja izuzetnu građevinu. U njemu je sahranjen veliki broj poznatih Italijana, kao na primer renesansni majstor Rafael i nekoliko italijanskih kraljeva.

.

.

.

 

Panteon © Ivana Dukčević

 

 

Panteon © Ivana Dukčević

 

 

Panteon © Ivana Dukčević

.

.

 

U neposrednoj blizini Panteona nalazi se Piazza Navona, veliki izduženi trg sagrađen na ruševinama Dominicijanovog stadiona (te je zadržao elipsast oblik). Na sredini trga nalaze se tri fontane od kojih centralna Fontana dei Quattro Fiumi (“Fontana 4 reke”), rad baroknog majstora Berninija predstavlja alegorijske figure 4 velike svetske reke (Nil, Gang, Dunav i zaliv La Plata).

.

.

 

 

Piazza Navona © Ivana Dukčević

 

 

“Fontana četiri reke” © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Nedaleko odatle, dospećete do trga Piazza Augusto Imperatore. U središnjem delu trga nalazi se Mauzolej imperatora Oktavijana Avgusta (u formi etrurskog tumulusa), koji je 28. godine pre nove ere sazidao za sebe i svoju porodicu. Iako je mauzolej zatvoren za posete, stotinak metara od njega na trgu je u posebno podignutoj staklenoj zgradi smešten jedinstven beli, mermerni spomenik u reljefima – Ara Pacis Augustae (Oltar Avgustovog mira). Spomenik nastao 13. godine pre nove ere podigao je prvi i najprosperitetniji rimski car u slavu mira koji je uspostavio diljem carstva, i održao ga za vreme svoje dugogodišnje vladavine (Pax Romana, tj. Pax Augusta), a koji je nastao posle godina ratovanja.

.

Ironijom sudbine, ogromni spomenik posvećen višedecenijskom miru pronađen je slučajno, samo par godina pre početka prvog od dva svetska rata u kojima je Italija, barem što se želje za mirom tiče, na pogrešnim stranama neslavno prošla. Nakon poplave koja je 1903. kraj obale reke Tibar obrušila veliku količinu mulja, jedan deo spomenika je “izronio”, te su tom prilikom započela iskopavanja na ostatku. Namenska staklena zgrada u koju je smešten je izgrađena kasnije.

.

.

.

 

Spomenik Ara Pacis Augustae © Ivana Dukčević

 

 

Mauzolej Oktavijana Avgusta © Ivana Dukčević

.

.

 

.

.

U ovom delu grada nalazi se trg Piazza del Quirinale, sa palatom koju su pape sagradile u XVI veku kao svoju letnju rezidenciju. Nešto kasnije, zdanje je pretvoreno u kraljevsku palatu, a od 1947. je rezidencija predsednika republike. Nedaleko od palate, na trgu Piazza Colonna nalazi se originalni stub (na ital. colonna) cara Marka Aurelija iz II veka, veoma nalik mnogo čuvenijem Trajanovom stubu.

.

Mnogo pre TV reklama i bilborda, u vreme pre industrijske i tehnoloških revolucija imperatori i drugi imućni ljudi Rimskog carstva svoje uspehe su “objavljivali” podižući slavoluke ili stubove, na kojima je najčešće do detalja reljefno i natpisima bio prikazan sled događaja i konačni trijumf dotičnog. Postignuti efekat bio je dugoročan.

.

.

.

 

Stub Marka Aurelija na trgu Piazza Colonna © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Grad na reci Tibar osnovali su Etrurci, narod za koji su DNK analize nedavno potvrdile navode da potiču iz Male Azije (današnja Turska). Ovaj podatak poklapa se sa tvrdnjama Homera, ali i legendi prema kojoj je trojanski plemić poveo deo svog naroda na područje sadašnje Italije nakon pada Troje. Takođe, Etrurci su na tlu Italije prvi u upotrebili luk u arhitekturi, koji je u to vreme bio poznat u Maloj Aziji ali ne i u antičkoj Grčkoj. Čuvena oblast Toskana na severozapadu Italije, nazvana je po Etrurcima koji su je i prvi naselili – (E)t(r)uscanToscana.

 

Par vekova kasnije, jedan od Etruraca, Romul, 21. aprila 753. godine pre naše ere osnovao grad Rim naselivši Palatin, prvi od 7 rimskih brežuljaka. On i njegov brat blizanac Rem, bili su unuci kralja Numitora. Dok su još bili bebe, otac im je umro, a kraljev brat poželeo da nasledi presto. Kako bi uklonio bratovljevu naslednu liniju, blizance je pokušao da ubije bacivši ih u Tibar, ali ih je na obali pronašla i dojila jedna vučica koja je zbog svojih zasluga kasnije postala simbol grada (Lupa Capitolina). Kada su odrasli, zbog rivalstva i borbe oko prestola Romul je ubio Rema i gradu dao ime po sebi.

.

.

.

 

Pogled na Forum sa vrha Koloseuma © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Skulpturu čuvene rimske Vučice možete pogledati u blizini trga Piazza Venezia, u  jednom od dva zdanja poznatog gradskog muzeja Musei Capitolini (nekadašnjim renesansnim palatama). Sve do nedavno, verovalo se da je rimska Vučica etrurski original iz V veka pre naše ere, ali je analizom radioaktivnog ugljenika nedavno ustanovljeno da je u pitanju kopija iz XI veka. Ispod vučice, nalaze se kopije skulptura Romula i Rema (i ovi originali su davno izgubljeni), koje je naknadno dodao renesansni majstor Polajuolo, u XV veku. Kapitolinski muzeji nalaze se na trgu Piazza di Campidiglio do čijeg vrha vodi stepenište La Cordonata Capitolina. Za arhitekturu trga, statuu Marka Aurelija na konju, stepenište i skulpture zaslužan je čuveni Mikelanđelo.

.

Na trgu Piazza Venezia nalaze se 500 godina stara Palata Venecija koja je Musoliniju poslužila kao vrhovni štab (i sa čijeg je malog balkona držao svoje čuvene govore) i prelepa zgrada od belog mermera – memorijal caru Viktoru Emanuelu II, posvećena sticanju nezavisnosti.

.

.

.

 

Mikelanđelovo stepenište – La Cordonata Capitolina i Musei Vaticani © Ivana Dukčević

 

 

Piazza Venezia © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Preko puta ulice, unutar ostataka Foruma iz doba carstva sa leve strane videćete mermerni stub cara Trajana iz 110. godine naše ere, na kojem je reljefnom kompoziciom u krug čitave visine stuba opisan kompletan sled događaja Trajanove pobede nad Dačanima. Nama najinteresantniji detalj stuba je onaj na kojem se u reljefu nalazi jedini sačuvani prikaz jedinog mosta na ovom delu Dunava i Đerdapske klisure ikada podignutog. Naime, kada je car Trajan krenuo u pohod na Dakiju (danas Rumuniju), postavivši o tome u kanjonu Dunava “obaveštenje” – Trajanovu tablu (Tabula Traiana), kako bi prešao na dačku stranu sazidao je i most preko Dunava dužine jednog kilometra, čiji su ostaci i danas vidljivi 4 km istočno od današnjeg Kladova sa srpske, ali i preko puta, sa rumunske strane reke (Turnu Severin). Niko posle njega, sve do podizanja brane 1970-tih nije uspeo da u ovom delu premosti Dunav.

.

Sa druge strane trga Piazza Venezia, unutar uličica ne propustite posetu nekadašnjoj palati Palazzo Valentini (ulaz iz: Via Foro Traiano 85), u čijem su suterenu pronađeni ostaci velike rimske vile, a čiju posetu možete rezervisati (i platiti) isključivo putem interneta. Hodajući u organizovanoj turi po prostorijama antičke vile, vodič će vas u svaku od prostorija uvoditi u potpunom mraku kako bi vam prvo predstavio 3D digitalnu prezentaciju o tome kako je vila izgledala nekada, a zatim ćete, kada se svetla upale moći da vidite kako ostaci izgledaju sada. Obilazak je za svaku preporuku (fotografisanje je zabranjeno).

.

.

 

 

Trajanov forum i stub (u pozadini), iza stuba je Palazzo Valentini © Ivana Dukčević

 

 

Trajanov forum © Ivana Dukčević

 

Unutrašnje dvorište Palazzo Valentini © Ivana Dukčević

.

.

 

.

Nakon obilaska Koloseuma, na par minuta hoda ulicom Via di San Giovanni in Laterano nalazi se stara crkvica Basilica di San Clemente (Piazza San Clemente, Via Labicana 95), u čijem se podzemlju nalaze interesantni ostaci antičke vile iz I veka, sa hramom boginje Mitre koja je u Rimu preuzeta iz bliskoistočne, persijske mitologije i koju je mahom poštovala rimska vojska. Mnogi se slažu da je kult boginje Mitre usko povezan sa pojavom hrišćanstva na ovim prostorima. Nešto dalje, u crkvici Basilica Santi Giovanni e Paolo iz V veka, u suterenu takođe možete pogledati ostatke rimske vile iz III veka (fotografisanje podzemlja u obe crkve nije dozvoljeno).

.

.

.

 

 

Basilica Santi Giovanni e Paolo © Ivana Dukčević

 

 

Basilica Santi Giovanni e Paolo © Ivana Dukčević

.

.



Ostatke prve zgrade Senata, javnih i verskih zdanja i tri carske trijumfalne kapije – antičkih carskih “bilborda” (Titusov slavoluk, Slavoluk Septimija Severa i Konstantinov slavoluk, pored Koloseuma) možete videti ako prošetate do centra antičkog Rima – Foruma, Palatinskog brda (koji je u vreme carstva služio kao palatni kompleks rimskih careva), i Flavijskog amfiteatra – Koloseuma. Do njih je najlakše stići metroom (stanica Colosseo na plavoj liniji metroa, nalazi se tačno preko puta Koloseuma).
.
.
.

 

Slavoluk Septimija Severa na Forumu © Ivana Dukčević

 

 

Ostaci jedne od palata na Palatinskom brdu © Ivana Dukčević

 

 

Muzej na Palatinskom brdu © Ivana Dukčević

.

.



Preko puta Koloseuma, na obronku brda unutar prelepog parka sa pinijama nalaze se ostaci jedne od najvećih vila ikada sagrađenih. Palatu Domus Aurea za svoje potrebe podigao je problematični car Neron (vladao 54 – 68. god naše ere), a o njenim razmerama pisao čuveni Svetonije. Osim što je kraj palate stajala kolosalna, 200 metara visoka statua cara Nerona (po kojoj je susedni Koloseum, sazidan dve godine nakon careve smrti i dobio naziv), u okviru palate koja je zbog veličine ličila na poseban grad postojao je bazen dužine skoro 2 km koji je posetiocima ličio na more, vinogradi i livade po kojima su šetale divlje i domaće životinje.

.

Čitava palata bila je prekrivena tankim slojem zlata (aurea – zlato), ukrašena draguljima, interesantnim školjkama i skulpturama koje su opljačkane prilikom vojnih pohoda na Grčku i Malu Aziju. Tavanice nekoliko trpezarija palate bile su pekrivene slojem slonovače, iznad kojih su bili otvori kroz koje su “padale” latice cveća i bili prskani parfemi. Kupatila su bila opremljena konstantnim dotokom morske vode i sumporom. Ipak, najuvrnutije ili najinventivnije bilo je to što se sama palata okretala – rotirala tokom dana i noći, prateći kretanje Zemlje! Prava je šteta što je iako vrhunac kiča, ovakvo graditeljsko dostignuće iz I veka naše ere danas tek puki skup zidova od cigle, uz poneki detalj nekadašnje dekoracije. Iako ih turisti slabo obilaze, ostaci Neronove palate i prelepi park na brdu preko puta Koloseuma, moj su lični favorit u ovom delu Rima.

.

.

 

Park i ostaci Neronove palate Domus Aurea © Ivana Dukčević

 

 

Ostaci Neronove kolosalne palate – Domus Aurea © Ivana Dukčević

 

 

Fontana u parku kod ostataka Neronove palate © Ivana Dukčević

 

 

Ulice Rima © Ivana Dukčević

 

 

Testenina u boji sa ukusom: masline, sipinog mastila, tartufa, jaja, šargarepe, spanaća, cvekle.. © Ivana Dukčević

 

.

.

.

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige o Rimu (ISBN 978-86-7722-408-0), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published book on Rome (ISBN 978-86-7722-408-0), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

 

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.