.
.
.
.
.
Che bella Napoli!
.
Napulj
.
.
.
Sofiju Loren jednom su pitali u vezi s njenim italijanskim poreklom. Rekla je: „Ja nisam Italijanka, ja sam Napolitanka – to je nešto sasvim drugo!“ Žagor, gradska vreva i sirene skutera koji neretko prolaze i na čisto crveno svetlo, svađa ispred picerije između dvojice, a malo dalje ostareli gospodin koji u glavnoj gradskoj, trgovačkoj ulici peva opersku ariju kako bi dodatno zaradio… Ogromni prekookeanski brodovi usidreni uz dokove jedne od najprometnijih putničkih luka na svetu, i panoramski pogled na konusni vulkan Vezuv u pozadini. Vrelina i vlaga na julskom suncu. Najveći grad južne Italije, Napulj ili Napoli… ah!
.
.
 |
| Napulj – u gotovo svakoj uličici Španskog kvarta (UNESCO), postoje porodična svetilišta, „oltari“ posvećeni Bogorodici i svecima, kraj kojih porodice ostavljaju donacije i cveće za svoje preminule © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
 |
| Napulj, Španski kvart © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
 |
| Napulj, luka i vulkan Vezuv, u pozadini © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja“ (ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević), i izdavača (za Samizdat B92 – Veran Matić).
.
.
.
 |
| Napulj, „običan“, jarko-žuti limun, i veliki, slatki amalfijski limun (veličine je omanje dinje), od kojeg se pravi čuveni liker „Limončelo“ i đus s mrvljenim ledom – na tezgama Napulja, u plastičnim čašama po ceni od 1 do 2 evra © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
 |
| Napulj, grafit Madone najčuvenijeg grafiti umetnika Banksija (Banksy), u Španskom kvartu, i kofa za povlačenje namirnica starijim gospođama na gornjim spratovima © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
Napulj, staro gradsko jezrgo „Španski kvart“ (Quartieri Spagnoli) i jedno od mnogobrojnih uličnih svetilišta © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
Najmnogoljudniji grad južne Italije sa oko milion i po stanovnika, centar je čitavog regiona sa najvećim starim gradskim jezgrom u Evropi (površine oko 1700 hektara) na listi Uneskove svetske baštine. Poznat je i po vanredno temperamentnim Italijanima – „južnjacima“, a do nedavno – po mafiji i kriminalu. S tim u vezi, najpoznatija izreka vezana za mesto u kojem je nastala opera – jedina vrsta muzičke arije na svetu na koju se bez problema može zaplakati, je „Vedi Napoli e poi muori!“ („Vidi Napulj i umri!“). U Napulju smo obišli i najstariju operu na svetu s još uvek istom namenom – Teatro di San Carlo, u jednoj od tura na engleskom (i italijanskom) i bacili pogled na sedišta za obične smrtnike podno nas, „s visine“ – iz kraljevske lože. Naime, Napulj je postao deo Italije tek 1861. godine. Do tada, tokom nekoliko stotina godina, grad je bio sedište zasebnog Napolitanskog kraljevstva, kojim su naizmenično, počev od XIII veka, sve do početka XIX veka, vladali Normani, Mavari (Arapi) i Španci (Katalonci), te je i sam grad neka čudesna mešavina svih ovih južnjačkih krvi, što je i danas veoma vidljivo, gotovo na svakom koraku.
.
.
.
.
.
 |
| Napulj, Piazza del Plebiscito © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
 |
| Napulj, Castel Nuovo © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
 |
| Napulj © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
Napulj, „Španski kvart“ © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
Osim opere, u Napulju je nastala i pica – najčuvenija „brza“ hrana planete, koja je upravo s ovih prostora započela svoj put ka ostatku Evrope i sveta. Pravljenje napolitanske pice regulisano je 2004. godine zakonom, i deo je Uneskove nematerijalne baštine. Pica se mora peći u pećnicama obloženim drvetom, testo umesiti uz dodatak određenog tipa brašna, kvasca, mineralne vode, morske soli, uz paradajz i sir mocarelu s ovog podneblja, kao i ekstra devičansko maslinovo ulje. Na jugu Italije, naročito u okolini Napulja, postoje mnogobrojne farme bivola, tj. bivolica, od čijeg se mleka pravi čuveni mocarela (mozzarella) sir. Iz Rima u Napulj stigli smo vozom, te smo u blizini Napulja, primetili nekoliko farmi bivola kroz prozor voza.
.
.
.
.
 |
| Napulj, najstarija opera na svetu Teatro di San Carlo © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
 |
| Napulj, Galleria Umberto I © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
 |
| Napulj, palata Napolitanskog kraljevstva – posle Versaja kod Pariza, najveći palatni kompleks Evrope © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Napulj, Španski kvart © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
 |
| Napulj, Španski kvart © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
 |
| Napulj, Španski kvart © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
.
Uzbrdo, ulicom Via Toledo (bivša: Via Roma), stići ćete do Arheološkog muzeja Napulja, velikog zdanja u kojem je nalazi zbirka najvrednijih predmeta pronađenih u Pompeji i Herkulanumu, ali i okolini Napulja, uopšte. Očuvane zidne freske, dekoracija pompejskih i herkulanumskih vila, skulpture, mozaici sa stubova i podova (čuvena „Bitka kod Ise“ sa Aleksandrom Velikim i persijskim carem Darijem III koja se nalazi u gotovo svakoj knjizi iz istorije umetnosti), upotrebni predmeti, posude i tiganji za pečenje, hirurški instrumenti, vaze, bočice za parfeme, ostaci originalnih muzičkih instrumenata, samo su neki od eksponata ovog sjajnog muzeja. Jedan od čuvenijih delova muzeja nosi naziv Tajna soba (Camera Secreta). Sastoji se iz nekoliko povezanih prostorija u kojima se nalaze freske i upotrebni predmeti iz pompejske javne kuće – Lupanare, inspirisani erotikom (stari Rimljani su na seksualni čin gledali drugačijim očima od onog kakvim se gleda danas, bila je to prilično javna stvar, baš kao i obavljanje nužde). Iako na ulazu u ovaj deo muzeja postoji obaveštenje o tome da je pristup zabranjen deci ispod 16 godina, nismo primetili da bilo ko proverava.
.
.
.
.
.
.
 |
| Napulj, Arheološki muzej © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
 |
| Napulj, Arheološki muzej, freske – zidna dekoracija kuća Pompeje i Herkulanuma © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
 |
| Napulj – Arheološki muzej, kuhinjsko posuđe antičke Pompeje (I vek nove ere) veoma je nalik današnjem © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
 |
| Napulj, Arheološki muzej, uljana lampa iz antičke Pompeje © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
Napulj i čitav Napuljski zaliv u obliku polumeseca, nalaze se na blagoj nizbrdici. U samom gradu postoji nekoliko gradskih uspinjača koje voze do uzbrdica u predgrađu, odakle se s vidikovaca, terasa tvrđava, ili iza dekorativnih ograda, pružaju nezaboravni, romantični panoramski pogledi na čitav grad, luku s brodovima, i prepoznatljivi Vezuv, u pozadini.
.
.
.
.
 |
| Napulj, uspinjača do vrha brda i citadele (početne stanice uspinjača, nalaze se u pruzemnim delovima starih zdanja) © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
 |
| Napulj, pogled na Vezuv © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
 |
| Napulj, Španski kvart © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
 |
| Napulj, Španski kvart – figura tada novog, liberalnog pape, dospela je i u suvenirsku ponudu © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
Ćirkumvezuvijana (Circumvesuviana)
„Krug oko Vezuva“
.
.
.
Ćirkumvezuvijana, na sreću nije tek puka železnička linija. Šinobus koji sa svoje 33 usputne stanice i nešto više od sat vremena vožnje, povezuje slikovitu prestonicu južne Italije, Napulj, i zbijena, gotovo spojena mala mesta, čuvena arheološka nalazišta Pompeju i Herkulanum, turističke zone Napuljskog zaliva i završava u romantičnom Sorentu, svojevrsna je razglednica raznih lica, stanovnika ove regije koji se fizički, psihički i jezički unekoliko razlikuju od ostatka Italije. Ako dolazite iz Rima, ili sa severa Italije, ovo je još uočljivije. Mladići i devojke nešto slobodnijeg ponašanja od „severnjaka“, blagoglagoljivi stariji muškarci i još više starije žene, i usputna policijska kontrola u većini lokalnih vozova (na koju se vremenom naviknete), svojom gotovo neobuzdanom energijom i južnjačkim mentalitetom, osvežili su nekoliko naših julskih jutara i kasnih večeri provedenih putujući Ćirkumvezuvijanom. Tokom jutarnjih sati, naročito u vreme letnje, turističke sezone, tokom radnih dana, ali i u dane vikenda, na početnoj stanici u Napulju na Ćirkumvezuvijanu koja saobraća na svakih 20 – 30 minuta, čeka ogroman broj ljudi i praktično je odmah dupke ispuni. Nalik gradskim autobusima usred jutarnje gužve za odlazak na posao, i u ovom šinobusu oko 9 sati ujutro tiskaju se mladi na putu ka nekoj od ne naročito reprezentativnih plaža u samom zalivu (pretežno s crnim, vulkanskim peskom), porodice sa manjom decom i sličnim namerama, zaposleni na putu do posla, ali i mnogobrojni turisti koji hvataju jutarnji zalet za obilazak Pompeje, Herkulanuma, uspon na vulkan Vezuv, obilazak romantičnog gradića Sorenta, i put dalje ka Obali Amalfi.
.
.
.
.
 |
| Napulj © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
 |
| Napuljski grafiti su umetnost za sebe © Ivana Dukčević |
.
.
.
Čini se da je bilo dovoljno samo jedno pitanje: „Scusate, … koliko ima stanica do stanice Ercolano Scavi?“ i da nalik Felinijevim filmovima, u roku od nekoliko minuta, prvo sa nama, a onda svako sa svakim, u prepunom vagonu šinobusa uspostavi razgovor. Muškarac s novinama otvorenim na sportskoj strani, sa mojim tinejdžerom, na bazičnom engleskom komentarisao je transfer poznatog, stranog fudbalera u FC Napoli… Američka turistkinja sa decom, koja se požalila da su u Rimu, neposredno pre dolaska u Napulj, njenu porodicu opljačkali u hotelskoj sobi, našla je sagovornicu u gospođi Italijanki sa ćerkom, preko puta nje. Zagledani u predele Napuljskog zaliva, za manje od desetak minuta vožnje, saznali smo da je gospođa iz Firence („jako fini grad i ujedno – najlepši u Italiji“, naročito u samom centru, gde ona živi), kada i kog datuma (i koju) godišnjicu braka slavi, da njen stariji sin živi u Americi i bavi se „jako važnim i dobro plaćenim poslom“ i dolazi povremeno u Italiju, a i oni su jednom bili kod njega…
.
.
 |
| Napulj, jedan od ulaza u Napoli Sotterranea – podzemni deo grada, izdubljene za potrebe rezervoara za vodu tokom antičkog rimskog perioda, koji su kasnije korišteni kao mesta za skrivanje sve do kraja Drugog svetskog rata © Ivana Dukčević |
 |
| Napulj, Napoli Sotterranea – tuneli korišteni tokom Drugog svetskog rata (iza ograde, vide se granate) © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
.
.
.
Napulj, Napoli Sotterranea – tuneli korišteni tokom Drugog svetskog rata © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
.
.
Napulj, Napoli Sotterranea – cisterna za vodu iz antičkog perioda © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
.
.
Napulj, ulaz u jedan deo Napoli Sotterranea – kroz kuću….. © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
.
.
…. do kreveta… © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
.
.
… gurnuti krevet, i podići ulaz u tajni prolaz! … © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
.
.
… i stepeništem do podzemnog nivoa, sići u Napoli Sotterranea © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
.
.
Napulj, Napoli Sotterranea – podzemni delovi iz rimskog perioda – delovi amfiteatra iz II veka © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
Ispred nas, sedeo je mladi par koji je na prvi pogled izgledao kao da ne pripada ovim prostorima – devojka potpuno svetle puti, bele kose i izuzetno svetlih očiju, i mladić koji ponajviše ličio na Afrikanca. Ispostavilo se da su oboje Napolitanci, ali je njihov očigledno drugačiji, neuobičajen fizički izgled postao predmet šire diskusije lokalaca u vozu, u koju su se uključili putnici iz reda iza i preko puta njih, a potom i velika većina prisutnih u vagonu. Komentar je dala starija gospođa koja se upravo vratila iz Rima iz posete ćerki, radnik iz Pompeje, novinar lokalnog lista, i gospodin sa šeširom, šarenim peškirima u torbi i malom decom koju je vodio na plažu, koji se nakon mog spontanog kijanja u vozu, okrenuo ka meni, i kao svom najrođenijem, pristojnim glasom rekao: Salute! (Nazdravlje!). Kao slučajni turisti, bili smo nemi posmatrači i slušaoci neobičnog, napolitanskog dijalekta italijanskog jezika, koji neupućenom slušaocu može zazvučati kao portugalski (u početku, pogrešno poverovavši da u Napulju i okolini, iz nekog nama nepoznatog razloga, boravi priličan broj portugalskih turista!). Ovaj dijalekat danas je najzastupljeniji u stihovima napolitanskih serenada, koje u lokalnim restoranima, zaposleni pevaju uz zvuke akustične gitare, na primer one u poznatoj i večito punoj piceriji „Brandi“, u kojoj je pre vek i po izmišljena pica „margarita“. Možda bi „slučaj“ mladog para iz voza, na najbolji način mogao da ispriča, ili makar pojasni vekovnu vladavinu raznih osvajača nad Napuljskim kraljevstvom, počev od plavokosih Normana, preko crnpurastih Mavara iz Afrike, Španaca – Katalonaca, Francuza, i svih drugih, koji su počev od ranog srednjeg veka, pa sve do pre oko 150 godina (kada je Napulj prvi put postao deo današnje Italije), vladali ovim prostorima, i donekle objasni mentalitet i emocije Napolitanaca koji su bez sumnje, sebi za ljubav izmislili picu i operske arije. Zbog svega ovog, poznata napolitanska izreka: „Vedi Napoli e poi muori!“ („Vidi Napulj i umri!“), koju je u svojim memoarima iz 1787. zapisao i čuveni Gete, fatalna je kao i sami Napolitanci.
.
.
 |
| Napulj © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
 |
| Napuljska mačka, odmara se na klupi © Ivana Dukčević |
.
.
Ako ste u prilici da u Napulju provedete više od jednog dana, trebalo bi da odete na barem nekoliko od mnogih jednodnevnih izleta:
– Čuvena arheološka nalazišta Pompeja i Herkulanum, i vulkan Vezuv. Prošetajte oko ivice uspavanog džina, vulkana Vezuva (Pompeja: 22 evra / 22 evra je i cena povratne karte za autobus iz mesta Herkulanum do vrha Vezuva i nazad, kao i ulaznica u Nacionalni park Vezuv); Za ovaj izlet potrebno je izdvojiti u dva dana: 1) Pompeja, i 2) Herkulanum s Vezuvom.
.– Romantična Obala Amalfi;
– Najpiktoreskniji grad u Napuljskom zalivu, Sorrento;
– Na udaljenosti 1,5 h vozom od Napulja, nalazi se jedno od dva najveća antička grčka arheološka nalazišta na tlu Italije, Pestum – Paestum, s muzejem (12 evra);
.
Za obilazak Napulja i okoline, potrebno je izdvojiti barem nedelju dana.
 |
| Napulj, Arheološki muzej, freska – tipična zidna dekoracija kuća antičke Pompeje i Herkulanuma © Ivana Dukčević |
.
.
Italija Napulj, Italija Napulj, Italija Napulj, Italija Napulj, Italija Napulj, Italija Napulj, Italija Napulj, Italija Napulj