Posted on 04 dec 2017

/ off

ITALIJA – Pompeja, Herkulanum, vulkan Vezuv

Napuljski zaliv

Pompeja, Herkulanum i vulkan Vezuv

.

Obilazak Napulja i Napuljskog zaliva, nije potpun bez posete vulkanu Vezuvu (Nacionalni park Vezuv) i fascinantnim arheološkim nalazištima zaustavljenim u vremenu – Pompeji i Herkulanumu. Hodajući Pompejom, verovatno jednim od najočuvanijih antičkih gradova, po uglačanom kamenu iz I veka, trotoarima i ulicama kojima su davno pre vas hodali stari Rimljani, pored ostataka njihovih kuća, vratićete se u Italiju, u vreme od pre skoro 2000 godina, i videti da život pre dva milenijuma i nije bio toliko drugačiji od onog koji živimo danas.

Arheološko nalazište Pompeja – originalna antička ulica i ostaci kuća, s vulkanom Vezuvom u pozadini © Ivana Dukčević

Pompeja, unutrašnjost kuće – božanstvene freske s pozadinom u pompejskoj crvenoj boji, u kući Villa dei Misteri © Ivana Dukčević

Nacionalni park Vezuv – na vrhu Vezuva, vidi se grotlo aktivnog vulkana © Ivana Dukčević

Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja“ (ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević), i izdavača (za Samizdat B92, Veran Matić)

Nacionalni park Vezuv – uspon do grotla vulkana © Ivana Dukčević

Pompeja, ostaci originalnih kuća iz I veka, koji su zbog nekoliko hiljada tona vulkanskog pepela i lave, nakon erupcije, ostali očuvani © Ivana Dukčević

Vila sa freskama oslikanim zidovima, u arheološkom nalazištu Herkulanum © Ivana Dukčević

POMPEJA (Pompeii)

24. avgusta (ili prema najnovijim otkrićima – 24. oktobra 79. godine), nekoliko kilometara istočno od Herkulanuma i desetak severno od Pompeje, desila se jedna od najpoznatijih vulkanskih erupcija u istoriji čovečanstva. Ironijom sudbine, do skoro je verovano da se uspavani džin oglasio samo dan nakon praznika „Vulkanalije“ (23. avgust), rimskog festivala u slavu Vulkana – boga vatre, zaštitnika kovača i trgovaca (starogrčki Hefest), ali je početkom XXI veka otkriveno da je tekst meseca kada se desila erupcija, protumačen pogrešno. Dim iz vulkana, podrhtavanje tla i drugi zloslutni predznaci, koji su ukazivali da se nešto veliko sprema, opisani su skoro do detalja u starim spisima, naročito u onom Plinija Mlađeg, očevica koji je u to vreme boravio u Misenumu, u Napuljskom zalivu, 40 kilometara od vulkana, u kući svog strica Plinija Starijeg (jednog od viđenijih ljudi tog doba, koji je i poginuo od posledica erupcije). Nekoliko godina kasnije, iskustvo iz tih dana koje je Plinije Mlađi podelio pišući prijatelju Korneliju Tacitu, i danas se smatra jednim od najdetaljnijih opisa erupcije.

Kao zaostavština nemilog događaja, na današnjem arheološkom nalazištu pronađeni su ostaci ljudi i životinja, „okamenjenih“ i sačuvanih u malteru, u svom obličju, umrlih u trenutku, najčešće gušenjem otrovnim gasovima koje je izbacio vulkan, ili udisanjem vulkanske prašine, zatečenih u određenom položaju, na spavanju ili u pokušaju bekstva (pronađeno je preko 2000 ostataka umrlih). Ovaj kobni događaj zbrisao je Pompeju i Herkulanum s lica zemlje, ali su lava i slojevi vulkanske prašine koja je padala u tonama, učinili da ovi gradići i njihova ostavština budu očuvani, gotovo zamrznuti u vremenu, u trenutku kada ih je život napustio, pre 2000 godina.

„Okamenjeni“ stanovnici Pompeje, čiji su ostaci zamrznuti u vremenu © Ivana Dukčević

Pompeja, dekoracija nekadašnje fontane u „Kući fauna“ © Ivana Dukčević

U doba erupcije, u gradiću Pompeji živelo je oko 20 000 stanovnika, značajno više nego u obližnjem Herkulanumu, mestu letnjikovaca imućnije elite ovog kraja. U kućama od cigle i maltera, s prizemljem, jednim ili dva sprata, crepom na krovovima i unutrašnjim dvorištem, živele su porodice, trgovci, pekari i umetnici, gladijatori i kurtizane. Relativno skromne spoljašnjosti, unutrašnjost prostorija bila je prekrivena predivnim freskama po zidovima, antičkim načinom dekorisanja zidova kuća (freske su mnogo kasnije postale dekoracija crkvi), predstavama svakodnevnog života i mitskih priča uz dominantnu, prelepu, jarku pompejsku crvenu i okeraste nijanse. Patos bogatijih kuća krasili su raznobojni mozaici komplikovanih crteža, tema sličnih freskama na zidovima. Zanimljivo je da za razliku od antičke Italije, u Grčkoj na zidovima antičkih zdanja retko nalazimo ostatke fresaka i boje uopšte. Jedan od razloga za to je i činjenica da – osim vulkanske erupcije na ostrvu Santorini oko 1600. godine pre nove ere, u kopnenom delu Grčke nije bilo pošasti u vidu aktivnog vulkana koja bi zbrisavši život i civilizaciju, prekrivši je tonama pepela i učinivši da bude zaboravljena, bude očuvana, doprinevši tome da nekoliko milenijuma kasnije uživamo u otkrivanju njene istorije.

Pompeja, originalna antička vila i njeno unutrašnje dvorište © Ivana Dukčević

Pompeja, unutrašnjost kuće – božanstvene freske u kući Villa dei Misteri © Ivana Dukčević

U gradu, pešaci koji su hodali uzanim trotoarima, prelazili su s jedne strane ulice na drugu preko ispupčenja od kamena na sredini ulice. Ovi antički „ležeći policajci“ imali su dvostruku namenu. U vreme pre nastanka gradske kanalizacije, sve do kraja srednjeg veka, padavine, ali i otpaci, podizali su nivo vode na ulicama grada. O kišnim danima, po ulicama je često plutalo i najrazličitije đubre, koje se iz kuća izbacivalo direktno na ulicu. Iz ovog razloga, izdignuto oblikovano kamenje služilo je i kao prelaz preko ulice – zebra, ali i odrednica za prolaz kočija tj. zaprežnih kola, čiji je raspon točkova bio ravan širini „ležećeg policajca“. Između „zebre“ i danas se mogu videti udubljenja – kolotrazi rimskih dvokolica, urezani pre oko 2000 godina.

Pompeja, „zebra“ i ostaci kolotraga antičkih dvokolica © Ivana Dukčević

U nedostatku novina, televizije, interneta i marketinških agencija, spoljni zidovi kuća poslužili su za pisanje grafita – oglašavanje (pozivi na predstave), izjave (ljubavi i uvrede, rođendanske čestitke), politički marketing i razne druge parole. Mnoge od njih mogu da se vise i danas, zaštićene staklom, od zuba vremena.

Pompeja, grafiti © Ivana Dukčević

Na trgovima (forum) se trgovalo, na pijacama (macellum) se kupovalo i sretalo, u pekarama i mesarama se snabdevalo, u barovima (thermopolium) se kupovala gotova, skuvana hrana (kuhinje nisu bile sastavni deo kuća u gradovima, kao ni kupatila), u sportskim vežbaonicama (palaestra) se vežbalo, u pozorištima i javnim kućama (lupanar) se zabavljalo, u hramovima se odavala pošta bogovima, a u latrinama (javni toalet) i termama (javno kupatilo) se razgovaralo, ogovaralo, ali i pregovaralo oko poslova, u čemu su prednjačili muškarci. Mnogi poslovi antičkih Rimljana, sklopljeni su na kamenim sedištima zajedničkih javnih toaleta (okruženih smokvinim lišćem i sunđerima „za brisanje“ na vrhovima štapova), na način koji danas izaziva opšte zgražavanje, ili oduševljenje i podsmeh turista. Nekada davno, svakodnevnica i opšti moral postavljali su drugačije standarde.

Pompeja, ulazni atrijum u privatnoj vili i prolaz ka unutrašnjem dvorištu (s leve strane) © Ivana Dukčević

Pompeja, dekorisana tavanica javnog kupatila – termi © Ivana Dukčević

U najočuvanijim i najpoznatijim kućama u Pompeji i Herkulanumu, danas mogu da se vide sjajni mozaici i freske. Ipak, najveći broj turista u Pompeji i dalje se tiska u redovima kako bi prošli kroz nekadašnju javnu kuću (Lupanar), u čijoj unutrašnjosti još uvek mogu da se vide uzane prostorije sa kamenim krevetima i ostaci eksplicitnih fresaka za stimulaciju na zidovima, sa oslikanim listama usluga kurtizana.

Pompeja, javna kuća – Lupanar, i freske koje su najverovatnije predstavljale „spisak“ usluga © Ivana Dukčević

Najpoznatije kuće Pompeje

– Gradska kuća (Curia);

– Forum;

– Jupiterov hram (Temple of Jupiter);

– Bazilika (basilica – reč nastala u antičkom Rimu; imala je potpuno drugačiju namenu i služila u javne svrhe, kao Palata pravde i slično);

– Javno kupatilo (Baths of Forum), inače, u Pompeji je pronađeno ukupno tri;

– „Faunova kuća“ (House of Faun, sa malom bronzanom skulpturom fauna u dvorištu);

– „Kuća tragičnog pesnika“ (House of the Tragic Poet, sa dve porodične radnje u prednjem delu i čuvenim natpisom u mozaiku: „Čuvaj se psa!“ („Cave Canem“);

– Ostaci akvadukta koji je gradić snabdevao vodom; restorani brze hrane (u rimskim gradovima, u stanovima zgrada nisu postojali kuhinja i toalet / kupatilo – hrana se kupovala u restoranima, toalet u prizemnom delu zgrade je najčešće bio zajednička prostorija sa „WC šoljama“ u nizu; za kupanje (i socijalizovanje) su se posećivale terme – javna kupatila;

– Kuća Vetijevih (House of Vettii, jedna od najočuvanijih privatnih kuća u Pompeji);

– Pekara i mlin za žito;

– Hram boginje Izis (Temple of Isis);

– Teatar:

– Bordel (lupanare).

INFO

Ako u Pompeju stižete iz Napulja, najbolje je da na centralnoj napolitanskoj železničkoj stanici, u suterenskom delu uđete u čuveni šinobus – Ćirkumvezuvijanu (Circumvesuviana – „krug oko Vezuva“), međugradsku železnicu – šinobus, koji saobraća duž oko 40 km Napuljskog zaliva u obliku polumeseca, u oba smera). Šinobus iz Napulja polazi na svakih 20 – 35 minuta., i saobraća do Sorenta i nazad. Stanica u Pompeji nalazi se negde na kraju prve trećine od ukupno 33 stanice, i do nje voz stiže za oko 20 minuta. Stanica šinobusa u Pompeji – Pompeii Scavi (Pompeja arheološko nalazište), nalazi se udaljena minut hoda od ulaza u arheološko nalazište. Ukoliko ste pribavili turističku karticu Unico Campania, vožnja šinobusom je besplatna / Ulaznica za Arheološko nalazište Pompeju košta 22 evra.

Pompeja, freske – zidna dekoracija unutar kuća © Ivana Dukčević

Pompeja, čuveni antički mozaik Bitka kod Ise, sa Aleksandrom Velikim i persijskim carem Darijem III, nalazi se u gotovo svakom udžbeniku istorije i istorije umetnosti © Ivana Dukčević

HERKULANUM (Ercolano)

Za razliku od prilično velike Pompeje, za obilazak Herkulanuma potrebno je izdvojiti nešto manje vremena (oko dva sata). Arheološko nalazište nalazi se u samom podnožju velike padine, na kojoj je smešteno moderno mesto istog naziva, a koje ustvari čini sam kraj obronka Vezuva, u neposrednoj blizini zaliva. Zbog položaja lokaliteta u odnosu na visinu ulice (duboko ispod nivoa današnjeg gradića), ulazak na arheološko nalazište Herkulanum i pogled na njega, s prilazne staze fascinantniji je od onog u Pompeji. Naročito i zbog toga jer pri samom ulasku, moguće sagledati čitavo antičko naselje, ili barem ono što je do sada iskopano.

Herkulanum – antički i moderni (iza), s Vezuvom u pozadini © Ivana Dukčević

Herkulanum, dekoracija na zidu – freska unutar kuće © Ivana Dukčević

U okviru Herkulanuma nalaze se kuće, letnjikovci nekadašnjih imućnih stanovnika Napuljskog zaliva, sa freskama i mozaicima nalik onim u Pompeji. Ipak, s obzirom da je Herkulanum bio pretežno vikend naselje, na lokalitetu u izvesnoj meri izostaju javne zgrade koje su u Pompeji prisutne. Možda je i ovo jedan od glavnih razloga zbog čega je mali i ušuškani antički Herkulanum, slabije posećen od 20 kilometara udaljene Pompeje. Drugi razlog možda je udaljenost od stanice Ćirkumvezuvijane – Ercolano Scavi, koja iznosi oko 600 metara veoma strme nizbrdice, koju treba preći od stanice do samog nalazišta. Ipak, u Herkulanumu su freske i mozaici često prilično očuvaniji od onih u Pompeji, i vredi izdvojiti vreme za obilazak.

U antičkom Herkulanumu su pronađeni i ostaci drvenih dovratka kuća, najstarija kolevka na svetu (u kojoj je bila usnula beba), lanci koji su zatvarali kapiju kuće, i slično. U Herkulanumu, na nizbrdici između stanice šinobusa i arheološkog nalazišta, možete posetiti Arheološki muzej. Ne propustite fenomenalni Nacionalni arheološki muzej u Napulju, u kojem možete videti originalne freske iz Pompeje i Herkulanuma, kao i većinu božanstvenih upotrebnih predmeta pronađenih tokom iskopavanja: bočice za parfeme, srebrni escajg (na primer, kutlače), poslužavnike, tiganje za pečenje u različitim veličinama i oblicima, predivne lampe, medicinske instrumente, i drugo.

INFO

Ako u Herkulanum stižete iz Napulja, najbolje je da na centralnoj napolitanskoj železničkoj stanici, u suterenskom delu stanice uđete u čuveni šinobus – Ćirkumvezuvijanu (Circumvesuviana – „krug oko Vezuva“). Svakih 20 – 35 minuta, šinobus saobraća između Napulja i Sorenta, i nazad. Stanica u Herkulanumu nalazi se negde na kraju druge trećine od ukupno 33 stanice i do nje se stiže za oko 35 – 40 minuta. Stanica šinobusa u Herkulanumu – Ercolano Scavi (Herkulanum arheološko nalazište), nalazi se na vrhu mesta i od nje do arheološkog nalazišta vodi dugačka, glavna ulica – strma nizbrdica dužine oko 600 metara. Ukoliko ste pribavili turističku karticu Unico Campania, vožnja šinobusom je besplatna / Ulaznica za Arheološko nalazište Herkulanum košta 18 evra.

Nacionalni park Vezuv

Vesuvio (Mount Vesuvius)

Ukoliko želite da vidite grotlo vulkana Vezuva i sjajne panorame Napuljskog zaliva s vrha (ukoliko je vedro i bez velikih isparenja za vreme letnjih meseci), dan za posetu Vezuvu najbolje je da povežete s posetom Herkulanumu. Šinobusom Ćirkumvezuvijana, odvezite se do Herkulanuma, do stanice Ercolano Scavi (Herkulanum arheološko nalazište). Ispred stanice, na malenom trgu nalazi se lokal – agencija u kojoj se kupuju povratne autobuske karte do vulkana (autobusi polaze svakih pola sata). Uspon autobusom do vulkana praktično počinje već u Herkulanumu, koji je i smešten na poslednjem delu planinske padine, u blizini mora. Iako se čini da je izuzetno blizu, do platoa na Vezuvu autobus putuje skoro 40 minuta, nakon čega, do povratka u autobus, imate na raspolaganju oko 90 minuta. Za to vreme trebalo bi da kupite kartu za Nacionalni park Vezuv (18 evra) i savladate poslednji deo uspona pešice (20 – 30 min), a zatim prošetate delom ivice grotla i vratite se na plato u autobus koji će vas odvesti nazad do Herkulanuma. U šetnji oko grotla vulkana, osim užitka u panorami možete kupiti neki od suvenira napravljenih od vulkanskog kamenja, komade interesantnog vulkanskog kamenja, ili se sami „poslužiti“ nekim kamenčićem, uz put, za uspomenu. Osim male kafeterije, na vrhu možete probati ili kupiti lokalno vino.

.
INFO

Tokom samostalnog, jednodnevnog izleta iz Napulja, u toku nekoliko sati moguće je obići: Vezuv (popeti se na vrh) i Herkulanum (arheološko nalazište). Najbolje je da na centralnoj napolitanskoj železničkoj stanici, u podzemnom delu uđete u čuveni šinobus – Ćirkumvezuvijanu (Circumvesuviana – „krug oko Vezuva“. Šinobus na svakih 20 – 35 minuta saobraća između Napulja i Sorenta, i nazad. Stanica u Herkulanumu – Ercolano Scavi (Herkulanum arheološko nalazište) nalazi se negde na kraju druge trećine od ukupno 33 stanice i do nje se stiže za oko 35 – 40 minuta. Odmah po izlasku, sa desne strane nalazi se lokal gde možete uzeti povratnu kartu za autobus do Nacionalnog parka Vezuv, koji saobraća na svakih 30 minuta. Ukoliko ste pribavili turističku karticu Unico Campania, vožnja šinobusom je besplatna. Povratna autobuska karta do Vezuva košta 13 evra, a ulaz u Nacionalni park Vezuv još 18 evra.

Italija Pompeja Herkulanum Vezuv, Italija Pompeja Herkulanum Vezuv, Italija Pompeja Herkulanum Vezuv, Italija Pompeja Herkulanum Vezuv, Italija Pompeja Herkulanum Vezuv, Italija Pompeja Herkulanum Vezuv

Atrakcije, Italija, Muzeji