.
.
.
.
.
.
.
SANTORINI
.
U zemljotresu je spasenje!
.
.
130 nautičkih milja južno od atinske luke Pirej (oko 200 km) nalazi se Santorini, najjužnije ostrvo Kikladskog arhipelaga (osim malenog Anafija). Ovo čudesno, maleno grčko ostrvo u obliku polumeseca ili kroasana, divlje lepote, prepuno kontrasta i skoro bez vode, karakterišu slojevi crnih i crvenih vulkanskih stena sa zapadne strane (bliže grotlu vulkana), i pitomije obale s plažama crvenog i crnog peska, na istoku. S obzirom da površina ostrva iznosi samo 96 km2 (dužina oko 25 km, i širina između 2 i 6 km), veoma se lako može obići i tokom jednog jedinog dana. Najpoznatija izreka meštana Santorinija je “Seizmos!” (“Σεισμός!” – “Zemljotres!”), u prenosnom smislu: “U zemljotresu je spasenje!”. Ova izreka predstavlja nadu u bolje sutra, koja dolazi samo posle velike nevolje kao što je zemljotres ili erupcija vulkana. I zaista, da ostrvo nije ovakvo kakvo je – nastalo kao posledica prirodne katastrofe, možda ne bi bilo toliko privlačno. Mi bismo rekli: Posle kiše izlazi Sunce!
.
.
.
.
.
Iako sam na Santoriniju boravila i u sopstvenoj režiji,
ovo putovanje je realizovano na poziv, i u organizaciji partnera iz:
Grčke nacionalne turističke organizacije – Visit Greece u Atini,
Turističke organizacije Soluna – Thessaloniki Travel, i brodske kompanije Celestyal Cruise
.
.
.
.
.
–
 |
| Ija (Oia) © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
.
Ija (Oia), čuvena crkva s razglednica © Ivana Dukčević
.
.
.
.
Ija (Oia) © Ivana Dukčević
OVDE pogledajte video naše posete Santoriniju
 |
| Gradić Fira (Thira), i ostrvce Nea Kameni sa grotlom vulkana, u pozadini © Ivana Dukčević |
.
Ija (Oia) © Ivana Dukčević
🇬🇷
.
Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja 2“ (ISBN 978-86-82136-01-9) u izdanju Media Sfere, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević) i izdavača (Media Sfera: Gordana Radisavljević-Jočić).
.
Santorini, napuštamo naš brod Celestyal Crystal koji je ukotvljen unutar kaldere, i krećemo brzim, manjim brodićem na kopno, u istraživanje ostrva © Ivana Dukčević
.
.
.
Santorini © Ivana Dukčević
Do Santorinija se može stići letovima iz Atine, trajektom iz Pireja, hidrogliserom s Krita (iz Herakliona) ili s nekog drugog većeg grčkog ostrva. Najviše turista Santorini posećuje tokom letovanja na Kritu, i u jeku letnje sezone rezervišu kartu oko deset dana unapred. U letnjem periodu, hidrogliser – katamaran, na Santorini polazi oko 9 h i stiže za 1 sat i 45 minuta. Zatim nastavlja do ostrva Ios i Mikonos, i na Santorini se vraća u 17.45 h. Povratak na Krit je u 18 h. To praktično znači da možete da računate na oko 7 sati za istraživanje ostrva, što je otprilike dovoljno za kratki obilazak glavnog grada – Fire (Thira) i Arheološkog muzeja, kao i gradića Ije (Oia) i arheološkog lokaliteta Akrotiri. Ako ste na Santoriniju nekoliko dana, uputite se na jednu od nekoliko zanimljivih, peščanih i šljunkovitih plaža – crvene (Kokkini) ili crne boje (Kamari, Perissa), u nijansama vulkanskih kamenčića koji su se formirali pre mnogo vekova.
.
.
.
.
 |
| Gradić Fira i vulkan, u pozadini © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Ija © Ivana Dukčević |
.
,
,
,
,
.
Brodovi na Santorini pristaju u malu luku Atinio (Athinio), nekoliko kilometara južno od Fire. Da biste došli do Fire, možete iznajmiti auto, ili ući u lokalni autobus (taksi je prilično skup). Ukoliko se odlučite za auto, nekoliko dana pred odlazak na Santorini obavezno u nekoj od lokalnih rent-a-car agencija rezervišite da vas čeka u luci na Santoriniju. Ako ste sami ili u paru, možete iznajmiti i skuter, bolji i brži način prevoženja na doduše nevelikom ostrvu, ali sa neretko ogromnim brojem turista (tokom letnjih meseci). Jedini magistralni put na Santoriniju, koji povezuje Iju, Firu i luku Atinio, tokom sezone često je toliko zakrčen da vozila bukvalno mile, te je skuter najbolja opcija za prevoz.
Ukoliko ne uspete da dođete do pojedinačnih povratnih karata za hidrogliser, ostaje da putujete istim – ili trajektom, ali preko turističkih agencija. U cenu karte uključen je prevoz od hotela do luke i nazad, prevoz hidrogliserima do Santorinija i nazad, i prevoz autobusom sa turističkim vodičem, u obilasku ostrva. Cena ove ture s Krita, koja je na primer 2006. iznosila oko 80 evra, 2019. koštala je 160 evra po osobi (deca imaju popust 50%). Tura po ostrvu obuhvata posetu selu Pirgos (1 sat), gradiću Iji (2 sata) i glavnom gradu Firi (2 sata).
,
,
.
.
.
.
 |
| Luka Atinio © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Luka Atinio, hidro-gliser pristigao sa Krita © Ivana Dukčević |
.
.
Veliki brodovi imaju problem da se ukotve uz luku Atinio, “unutrašnji” deo ostrva. Ne zbog strmine uz koju bi pristali, već zbog činjenice da s te strane, zbog erozije koju je pre nekoliko hiljada godina stvorila erupcija vulkana, dubina mora seže do 380 metara, nedovoljno za dužinu prosečnog lanca sidra. Francuski putopisac koji je pre u XIX veku nacrtao mapu Santorinija, označio je taj deo kao “more bez dna”.
.
.
.
.
.
 |
| Izgled glavnog i malenih ostrva danas (u sredini je krater vulkana – Nea Kameni). Crvena linija označava oblik nekada kružnog ostrva, čiji su unutrašnji delovi „nestali“ u morskim dubinama, nakon velike erupcije koja se desila otprilike u periodu između XVII i XV veka pre nove ere |
.
.
Pre 50 vekova, prvi stanovnici Santorinija – Minojci, svoje malo ostrvo sa dva manja i jednim velikim grotlom vulkana nazivali su Strongyle, što znači “okruglo”. Međutim, posle velike erupcije u XVII – XV veku pre nove ere, “nestala” je polovina ostrva koje je prvobitno bilo kružnog oblika. Ostatak Santorinija – „isečak“ koji nakon erupcije nije uronio u more, dobio je oblik polumeseca, uz ostatak nekadašnjeg grotla – malog ostrvca preko puta (i još 4 manja, razbacana ostrva, od kojih je Firasia – Thirassia jedino naseljeno, sa populacijom od oko 200 ljudi). Između polumeseca i grotla, nastala je 380 metara duboka kaldera. Naučnici tvrde da je erupcija vulkana bila toliko jaka, da se mogla čuti do severne Evrope, i da je stvorila cunami visine 250 metara, brzine talasa oko 350 km/h. Zbog neverovatnih priča, za Santorini neki i danas smatraju da je u pitanju ostrvo iz priča o čuvenoj potonuloj Atlantidi.
.
.
.
.
.
 |
| Ija, replike minojskih freski iz XVII – XV veka pre naše ere © Ivana Dukčević |
.
.
Nea Kameni je ostrvce sa vulkanskim kraterom do kojeg možete stići čamcem i do vrha grotla dopešačiti za oko 30 minuta. Možda ćete osetiti neprijatan miris sumpora, ili videti vulkansku aktivnost u delovima mora oko vulkana – jarko zelene boje (susedno ostrvce Palea Kameni, poznato je po sumpornim izvorima vrele žuto-plave vode i mini-gejzirima). Smatra se da se prva erupcija vulkana na Santoriniju dogodila pre oko 80 000 godina. Pepeo je tada stigao do obala Italije, Turske, Kipra i Egipta, a nebo iznad Mediterana se zamračilo tokom dužeg vremenskog perioda. Poslednja velika erupcija dogodila se 1956, kada je nakon zemljotresa, gust dim kuljao iz grotla vulkana, ali bez pepela i lave. Zemljotres je oštetio kuće ovog zaboravljenog, siromašnog ostrva, koje je ostalo po strani sve do 1970-tih godina kada je doživelo pravi turistički “boom” – svake godine poseti ga oko pola miliona turista.
.
.
.
 |
| Ija, crvene i crne nijanse vulkanske stene © Ivana Dukčević |
.
.
Arheološko nalazište Akrotiri nalazi se na južnom delu ostrva i jedan je od najznačajnijih gradova minojske civilizacije – jedini na Santoriniju. Godine 2005, deo zida 3500 godina stare građevine se obrušio i usmrtio turistu koji se nesrećom zatekao u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, te je nalazište jedno vreme bilo zatvoreno za posete. Mnogo vekova pre dolaska prvih grčkih plemena, Minojci su na ovim prostorima gradili dvospratne i trospratne kuće, pravili maslinovo ulje, sadili pšenicu, brali šafran, gajili ovce, pravili sir i ribarili. Ovaj stari narod sa odličnim smislom za boje, dekorisao je zidove svojih kuća, posuda, i imao prefinjem ukus za detalje.
.
Zahvaljujući tonama lave i pepela koji su posle erupcije potpuno prekrili Akrotiri (baš kao u Pompeji i Herkulanumu, u Italiji) mnogo toga je ostalo savršeno očuvano sve do današnjih dana. Zanimljivo je da za razliku od Pompeje, u Akrotiriju nije pronađen nijedan ugljenisani leš, te se veruje da su Minojci, videvši da se vulkan budi i predosetivši katastrofu, možda na vreme otplovili u nepoznatom pravcu. Vulkanska lava koja je prekrila ostrvo, učinila je da velika i najstarija evropska – Minojska civilizacija nestane bez traga, ali i da zemljište na ovom golom ostrvu postane izuzetno plodno, pa su na njemu počele da rastu neke neobične varijacije već poznatog voća i povrća. Santorini obiluje vinogradima (čuveno je Nychteri ili “noćno vino”, grožđa koje se bere u zoru), ali ćete vinovu lozu – osim ako vam je neko ne pokaže, veoma teško prepoznati. Slično vinovoj lozi turske Kapadokije koja je takođe vulkanskog porekla, i ova je u obličju omanjeg žbuna visine oko 30 cm. Tu su i zasadi minijaturnog paradajza, krastavaca, belih lubenica (unutra su bele boje) i potpuno belih patlidžana. Lokalno jelo je fava, vrsta pasulja.
.
.
.
.
.
 |
| Fira, beli patlidžan © Ivana Dukčević |
.
.
Oko 1300. godine pre nove ere, ostrvo su naselili Feničani koji su ga nazvali Kalliste, što znači “predivno”. Tek krajem XII veka pre nove ere, na Santorini su stigla prva grčka plemena (Dorci iz Sparte) i prozvali ostrvo Tera (Thera ili Thira), po svom kralju Terasu (Theras). Egipatski Ptolomeji koristili su ostrvo kao pomorsku bazu, a zatim ga osvojili Rimljani. Hrišćanstvo je na ostrvo stiglo u III veku, sa Vizantijom. Deset vekova kasnije, ostrvo su osvojili Mlečani koji su ga prvi put prozvali njegovim italijanskim imenom „Santorini“ po Svetoj Ireni (“Santa” i “Irini”). Jedno vreme, Santorini se nalazio i pod vlašću Turaka (od 1579. godine). Interesantno je da je sve do početka grčkog Rata za nezavisnost, turski Santorini bio mesto treće po veličini najveće flote na području Grčke.
Santorini, zalazak sunca u Iji © Ivana Dukčević
Santorini, zalazak sunca u Iji © Ivana Dukčević
.
.
 |
| Fira © Ivana Dukčević |
.
..
.
.
.
..
.
Glavni grad Santorinija je Fira (Thira, od “pyrros” što znači “crveno” ili “plameno”), smešten na strmini 300 m iznad mora. Osim putem, do njega se od obale može stići i žičarom, ili penjući se uz 560 stepenika (obeleženih brojevima idući odozdo na gore) pešice ili na magarencetu. Ono po čemu je ovaj gradić najpoznatiji, jeste nestvarna belina njegovih jednostavnih kuća i arhitektura crkava: uglavnom belo-plavih – pravoslavnih, ili onih sa okerastim detaljima – katoličkih. Na Santoriniju postoji velika katolička zajednica nastala u doba mletačke okupacije. Najstarije kuće u gradu datiraju s kraja XVII veka.
.
Novi arheološki muzej u Firi čuva većinu onog što je pronađeno na arheološkom nalazištu Akrotiri. Najpoznatije su čuvene zidne kompozicije, freske kojima su Minojci ukrašavali svoje kuće, a koje s puno živosti opisuju svakodnevni život njenih stanovnika od pre oko 3500 godina (ribar, skupljači šafrana, proleće, antilopa, boginja koja sedi, deca – bokseri, flotila, itd).
.
.
.
.
.
 |
| Fira © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Fira, katolička crkva © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Ija, pravoslavna crkva © Ivana Dukčević |
.
.
Na severu osrtva, 12 km od Fire nalazi se gradić Ija (Oia). U njemu se možete prošetati kako pored tradicionalnih, najčešće belih kuća (skafti), tako i kraj zanimljivih, arhitektonski sasvim drugačijih venecijanskih kuća, u pastelnim bojama. Na samom rtu videćete ostatke stare tvrđave i tri bele vetrenjače, s razglednica ovog ostrva (pretvorene u hotelske sobe), kao i Pomorski muzej, a sve hodajući mermernim pločnicima koji prekrivaju čitavo mesto. Ija je popularnija, elegantna mondenska verzija Fire, u kojoj se nalazi i čuvena plavo-bela crkva, motiv mnogih razglednica ne samo Santorinija, već i Grčke, uopšte. Turisti je nepogrešivo odmah prepoznaju, te se ispred često formira red onih koji žele da se ispred nje slikaju.
Šest kilometara severoistočno od Ije, nalazi se još jedan vulkanski krater, ali je njegovo grotlo duboko u moru. Poslednji put je bio aktivan 1650. godine, od kada datira prvi pisani tekst o zemljotresu i erupciji tog vulkana. Zapisano je kako su 6 dana pre erupcije, delovi mora oko Santorinija počeli da menjaju boju: od jarko zelene, preko crvene i svetlo-žute, kao očigledni znak da se nešto dešava. Na kraju je voda počela da ključa kao iz kazana i izbacuje mrtve ribe. Ono što ostrvo čini privlačnim, ujedno je i smrtno opasno. Ipak, naučnici tvrde da verovatnoća da se erupcija uskoro ponovi, nije velika.
 |
| Ija © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Ija, čuvena crkva sa razglednica © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Pirgos © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Pirgos © Ivana Dukčević |
.
.
,
,
,
Krakteristika vezana za Santorini je činjenica da je sve na njemu i u vezi njega sastavljeno od crnog i crvenog vulkanskog kamena. Parčići efektnog kamenja se na mnoštvo načina simetrično i asimetrično ubacuju kao dekoracija: u zidove kuća, bele i plave kupole crkava, kao dekoracija po restoranima, kafićima i slično. U prodavnicama nakita, crni uglačani obluci prodaju se kao privesci na srebrnim ogrlicama i čine tipične suvenire ostrva. Gotovo u svakoj prodavnici, nalazi se pletena korpa sa crnim kamenjem u raznim veličinama i oblicima, koji se prodaju po ceni od nekoliko evra (najčešće se nude kao kamenje za struganje peta). Uz mrvicu istraživačkog duha, ovo kamenje možete pronaći i sami, ako u nekoj od ulica, na nekom od napuštenih placeva malo bolje pogledate po pločniku.
.
.
.
.
.
 |
| Ija, skafta © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Ija, megara © Ivana Dukčević |
.
.
Meštani ovog ostrva odavno više nisu ribari. Otkad je ostrvo “poprimilo” oblik polumeseca, njegova unutrašnja strana je visoka i veoma strma, a odozgo se more čini dalekim (mnogi meštani, nikada se nisu okupali u moru). Populacija čitavog ostrva iznosi oko 11 000 ljudi, a svakog leta ga poseti oko pola miliona turista. Najvažnijii praznik Santorinija je ujedno i Festival Svetog Ilije, koji se slavi 20. jula, kada između ostalog možete videti i tradicionalni ples Santorinija – ballos, koji prate zvuci laute i violine (slično kao na Kritu).
.
.
.
.
 |
| Ija, hotel © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Ija, ulaz u skaftu © Ivana Dukčević |
.
.