TURSKA – Dara – Mor Gabriel – Midyat

TURSKA – Dara – Mor Gabriel – Midyat

 

 

.

.

 

 

Mardin – Jednodnevni izlet

.

 

Dara – Midyat – Mor Gabriel

.

.

.

.

.

 

Volim prostranstva centralne i istočne Turske. Putovanje širokim turskim drumovima i pogled na predele – zelene žitne ravnice i visoke, beživotne sivkaste planine kojima se ne vidi kraj. Gola brda sa udaljenim stadima nalik tačkicama, nepregledne plantaže pistaća, badema i maslina, i planine, ponekad uspavane vulkane, sa snežnim kapama na vrhovima koje ni leti ne prestaju da se bele. Pejzaži istočne i jugoistočne Turske na beskrajnoj anadolskoj visoravni, visine između 500 metara na zapadu i do 2200 metara na krajnjem istoku, sa nekim od najstarijih arheoloških nalazišta planete, najpribližniji su predstavi bezvremenih predela grandiozne Azije, a najbliži Evropi. 
.
.

 

 

Mart-april 2018, najstariji sirijski pravoslavni Manastir Mor Gabriel (Svetog Gavrila), iz IV veka © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Sirijski monah, Manastir Mor Gabriel © Ivana Dukčević

.

.

.

 

OVDE možete čuti monaha manastira Mor Gabriel kako čita Bibliju na danas mrtvom, sirijskom dijalektu aramejskog jezika, kojim je govorio Isus Hrist

.

.

 

 

 

 

Sirijski Manastir Mor Gabriel © Ivana Dukčević

.

 

 

 

 

 

Sirijski Manastir Mor Gabriel, april 2020.

 

 

 

 

 

 

Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja“ (ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, i knjige-vodiča o Turskoj (ISBN 978-86-7722-422-6), i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević) i izdavačke kuće (za Samizdat B92 – Veran Matić).

 

 

 

 

 

 

 

 

Ranovizantijsko arheološko nalazište Dara, na granici sa Sirijom (početak VI veka) © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Unutar arheološkog nalazišta, kod drevnih nekropola (grobnica), slikaju se mnogobrojni lokalni mladenci, koji ovaj lokalitet koriste kao pozadinu svojih fotografija nakon venčanja (oktobar 2021) © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Neki od lokalaca koji Daru koriste kao pozadinu svojih fotografija nakon venčanja, veoma su maštoviti u odabiru kostima – venčanica, kao ova mlada na slici © Ivana Dukčević

 

.

.

.

.

 

 

Midjat, Konukevi (Konuk evi) – nekada imućna gradska kuća, danas scenografija mnogih turskih filmova i serija © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Midjat, Konukevi, oktobar 2020 © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

 

Midjat, moderno venčanje sa obaveznim slikanjem u Konukevi (tamno crvena venčanica koristi se na Dan devojačke večeri) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

.

.

.

.

U saradnji sa…

.

Turkish Airlines © Ivana Dukčević

 

.

.

.

.

.
Zahvaljujem svima koji su pomogli putovanje na jugoistok Turske: bajkovitim etno-hotelima: Anadolu Evleri u Gaziantepu, Elçi Konağı Butik Otel u Šanliurfi i #KaradutPansiyon na planini Nemrut (Nemrut Dağı), kao i predstavništvu aviokompanije Turkish Airlines u Beogradu, sponzorima samostalno osmišljenog i organizovanog putovanja.

.

.
.

.

Na dalekom jugoistoku zemlje, nadomak granice sa Sirijom, na 1083 metara nadmorske visine anadolske visoravni nalazi se jedan od najbajkovitijih gradića Turske, Mardin. Smešten kaskadno na beživotnoj, prašnjavoj strmoj litici ogromnog brda, sa vremešnom tvrđavom na vrhu i božanstvenom arhitekturom arapskih kuća od okerastog kamena, još iz daljine oduzima dah. Na ovim prostorima – u delu severozapadne Mesopotamije, ljudi su prvi put zastali i odlučili da se ne sele, trajno se nastanili i zasadili prva žitna polja, ikada. Kasnije, nakon drevnih Asiraca ove prostore naselili su Rimljani, Arapi, a zatim Turci i Kurdi, što je dovelo do mešanja kultura i civilizacija, i rezultiralo nekim od najlepših kulturnih zaostavština u ovom delu planete.
.

U regiji Mardina, na severoistoku nalaze se gradić Midjat (Midyat), brdovito gorje Tür Abdin sa drevnim sirijskim manastirima (ne propustite Manastir Mor Gabriel), a nešto severnije i mesopotamska reka Tigar na čijoj se obali smestilo pastoralno selo Hasankejf (Hasankeyf) koje je 2020. godine potopljeno puštanjem brane. Južno od Mardina, nadomak granice sa Sirijom nalazi se veliko i veoma značajno antičko arheološko nalazište iz kasnorimskog tj.ranovizantijskog perioda – Dara. Osim ukoliko nemate nameru da se duže zadržavate, ovu oblast najbolje je posetiti u okviru celodnevnog izleta iz Mardina. Arheološko nalazište Daru možete ostaviti za kraj ili ga posetiti na početku. Daru smo posetili dan ranije, na izletu iz Mardina – spojivši posetu Dari sa Manastirom šafrana (Deryulzafaran) – 7 km od Mardina, jer se oba nalaze južno od Mardina (Mardin – Dara 40 km).

.

.

.

 

 

Žitnice Mesopotamije u proleće, između Mardina i Dare © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

Midjat, jedan od mnogih samoposlužnih restorana, ukusne domaće kuhinje, u Turskoj © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Slatkiš ukusom nalik čuvenom künefe © Ivana Dukčević

.

.

 

.
.

 

Dayro d-Mor Gabriel

.
Manastir Svetog Gavrila (IV vek)

.

.

 

Taksista koji nas je vozio na izlet iz Mardina prethodnog dana, ostao je sa nama još jedan dan. Tačno u minut stigao je u glavnu mardinsku ulicu na dogovoreno mesto odakle smo krenuli ka severoistoku – gradiću Midjatu (60 km), brdovitom gorju Tür Abdin sa drevnim sirijskim manastirima i nešto severnije, ka Tigru, mesopotamskoj reci na čijoj se obali smestilo pastoralno selo Hasankejf (od Mardina – 111 km). Nakon sat vremena vožnje, u predgrađu Midjata skrenuli smo ka istoku. Do gradića smo iz Mardina mogli i dolmušem (oko 3 evra) sa glavne Autobuske stanice (Otogar, minibusevi-dolmuši ka Midjatu i nazad ka Mardinu polaze na svakih pola sata, sve do 19 h). Ipak, zbog plana da pre Midjata posetimo jedan od sirijskih manastira gorja Tur Abdin, dolmuši koji ne voze dalje od grada nisu bili idealno rešenje. Dnevna tura taksijem – koji će u okviru rute ugovorenog puta stati gde god želite i zaustaviti se na svakom dogovorenom mestu onoliko koliko želite košta oko 70 , podeljeno na broj osoba u taksiju. Na izlet smo krenuli ujutro u 8 h i vratili se u Mardin oko 18 h.

 

Uzvišeni, svedeni Manastir Mor Gabriel – Manastir Svetog Gavrila (Dayro d-Mor Gabriel ili Deyrulumur), očarao nas je još na samom ulasku kroz veliku gvozdenu kapiju. Sazidan od okerastog kamena i osnovan davne 397. godine, nalazi se na platou valovitog gorja Tür Abdin (u prevodu sa arapskog: „Gorje sluga Božijih„) šesnaest kilometara od Midjata i najstariji je sirijski pravoslavni manastir na svetu. Zapisi iz VI veka pominju čak 1000 lokalnih koptskih monaha koji su ovde živeli. Između VII i XI veka Manastir Mor Gabriel bio je sedište Sirijske pravoslavne episkopije, a njegov status pomogli su i neki vizantijski carevi kao na primer Teodosije II koji je izgradio carigradske zidine, i carica Teodora – supruga cara Justinijana. Manastir Mor Gabriel, jedan je od preko 80 sirijskih manastira koji su nekada bili smešteni među vinogradima i voćnjacima badema i pistaća na gorju Tur Abdin. Na relativno malom prostoru, mnogobrojni manastiri tokom srednjeg veka bili su podeljeni u čak četiri biskupije. Krstaški ratovi međutim, doneli su im prva ozbiljna razaranja, a zatim su Mongoli na čelu sa Tamerlanom (Timur) pobili sve monahe na osvajačkom pohodu kroz Malu Aziju. U XIX veku, crkva je doživela niz neprijatnosti od lokalnog muslimanskog stanovništva. Nedugo pošto što je 1919. godine manastir ponovo vraćen na upravu Crkvi, hrišćanska zajednica stala je na pogrešnu stranu i priklonila se francuskim osvajačima te je sedište episkopije bilo prisiljeno da se 1932. iseli u Siriju, u Damask, gde se i danas nalazi (do 1970-tih, veliki broj hrišćana se već iselio u Damask).

.

Manastir Mor Gabriel posetili smo u proleće 2018. i 2019, u pratnji i uz objašnjenje monaha (ulaz 1,5 evro), koje je za sada organizovano samo na turskom jeziku. Kada je shvatio da smo stranci i da ga ne razumemo, bio je ljubazan i u par rečenica na prilično lošem engleskom i nama  ukratko objasnio o čemu je govorio. U jednoj od crkvi ovog manastira, pokazao nam je Bibliju ispisanu aramejskim i na našu molbu da čujemo zvuk zaboravljenog jezika kojim monasi još uvek govore pristao da nam pročita odlomak. Jugoistočna Turska i Sirija, neka su od retkih mesta gde je još uvek moguće videti kako izgleda aramejsko pismo i čuti kako zvuči aramejski. I pismo, i zvuk jezika veoma podsećaju na hebrejski, ili nekakvu mešavinu hebrejskog i arapskog. Savremeno arapsko i hebrejsko pismo su i nastali iz aramejskog.

 

 

.

 

.

.

 

Najstariji sirijski pravoslavni Manastir Svetog Gavrila (Mor Gabriel) iz IV veka © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Manastir Mor Gabriel © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Manastir Mor Gabriel, aramejski – mrtav jezik kojim je nekada govorio Hrist (danas se na dijalektu ovog jezika – sirijsko-aramejskom, koji koristi staro aramejsko pismo, obavlja služba u sirijskim manastirima) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Ulaz u Manastir Mor Gabriel © Ivana Dukčević

.

 

 

.

Osim Manastira Mor Gabriel, sporednim putevima ovog gorja možete stići i do izuzetno lepog Manastira Mor Augin, i još nekoliko njih koji su ostali da prkose zubu vremena. Najčuveniji i arhitektonski najlepši je Manastir Hah-Anıtlı iz VI veka, u selu Anitli (kako stići: od Midjata, nakon 3 km puta ka Hasankejfu skrenuti desno ka selu Dargedžit (Dargecit), i nakon 17 km ponovo skrenuti desno ka selu Merjemana (Meryemanna/Hah – u prevodu: Bogorodica), pa još 6 km ka Hestereku, a onda skrenuti levo još 7 km do sela Anitli (Anıtlı) – manastir se nalazi odmah po ulazu u selo, sa desne strane). Prema lokalnom predanju, manastir su osnovala Sveta Tri kralja. Iako su današnji zvonik i kupola dozidani pre stotinak godina, manastir se smatra jednim od najlepših u gorju Tur Abdin.

.

.

.

.

Manastir Mor Gabriel © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Manastir Mor Gabriel © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Crkva Manastira Mor Gabriel, kupola čije je podizanje pomogla vizantijska carica Teodora © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Monah manastira Mor Gabriel © Ivana Dukčević

.

.

.

.

U suterenu delu manastira, vidi se grobnica Svetog Gavrila (Mor Gabriel) © Ivana Dukčević

 

.

.

.

.

Midyat

.

Midjat

.

.

 

Nakon obilaska manastira, 16 kilometara ka severu vratili smo se na raskrsnicu i ušli u centar Midjata. Atmosfera starog grada na visoravni anadolske visoravni nadmorske visine od 959 metara, kaldrmisani sokaci i arhitektura kuća od okerastog kamena sa reljefnim dekoracijama tipičnim za ovaj region vratili su nas u neko davno zaboravljeno doba nalik scenografiji za stari film. Mesto za koje se tvrdi da i nije tursko jer glavna ulica „deli“ grad na kurdski i arapski, većina arapske hrišćanske populacije odavno je napustila. Ipak, u Midjatu još uvek postoji devet sirijskih pravoslavnih crkvi.

.

Prolaskom kroz lukove iznad kaldrmisanih sokaka, krenuli smo ka gradskoj kući dekorisanoj u kitnjastom kamenorezu sa čijeg se vrha pruža najlepši, panoramski pogled na grad. Osim domaćih turista i retkih stranaca, lokalci ovde dolaze nakon venčanja u pratnji fotografa, kako bi ih ovekovečio na ovom atraktivnom mestu. Crnomanjastog mladoženju odevenog u belu košulju i crno odelo, i krepku mladu u raskošnoj bordo venčanici od čipke sa istovetnim hidžabom, ispred kapije gradske kuće sačekale su šarene kočije upregnute konjima, kojim se po starom delu grada osim mladenaca vozaju još samo turisti.

.

Osim Mardina, Midjat važi za centar obrade srebrnog nakita nalik srmi (filigranu), gde u malim porodičnim radnjama, po veoma pristupačnim cenama možete pazariti predivno obrađene komade srebra. Iako je većina hrišćanske populacije odavno napustila ove prostore (prema nekim podacima, u regionu živi još njih oko 3000), u Midjatu postoji 9 sirijskih pravoslavnih crkvi, kao Mor Aznoyo, ili Mor İzozoel iz VIII veka, sa predivnom reljefnom dekoracijom crkvenog zvonika.

.

.

.

 

Midjat, jedna od nekoliko sirijskih pravoslavnih crkvi u gradu © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Midjat, nekada najveća gradska vila Konukevi © Ivana Dukčević

.

.

.

.

 

 

Midjat, nekada najveća gradska vila Konukevi

.

.

 

 

 

 

Midjat, pogled na grad sa vrha Konukevi © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Midjat, Konukevi © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Midjat © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Midjat, mladenci © Ivana Dukčević

 

.

.

.

.

Za obilazak Midjata dovoljno je izdvojiti oko dva do tri sata. Za najlepši, panoramski pogled na grad popnite se na vrh ravnog krova velike, stare trospratne gradske kuće Midyat Devlet Konukevi (ulaznica: oko 0,5 €) koju je grad otkupio i nekoliko  prostorija sa nameštajem preuredio u duhu prošlih vremena (spavaća soba, radna soba, itd). Osim suvenirnice, i panorame sa krova koje koriste turisti, lokalci ovde dolaze nakon venčanja, sa fotografom – kako bi se ovekovečili na ovom lepom mestu. Van kapija kuće, najčešće ih već čekaju šarene kočije i konji, kojim se osim njih još samo turisti vozaju po starom delu grada. Nekoliko turskih serija koristi ovu veliku  gradsku kuću kao scenografiju, zbog čega je često zatvorena za posetu. S krova se može videti najveći broj od ukupno devet midjatskih crkvi (kuća neposredno pored Konukevi, pretvorena je 2019. u kafeteriju sa čije se terase takođe pružaju sjajni pogledi na Midjat).

.

U starom delu Midjata postoji nekoliko vinarija – radnji, ali i vinskih podruma koji prodaju lokalno vino, ali i ono iz susedne Sirije (kao u Mardinu). Organizovano, neke vinarije turiste vode na degustaciju nakon koje će ponuditi da vam vino prodaju.

.

Pedeset kilometara istočno od Midjata nalazi se mesto Džizre (Cizre). Na ovom mestu nadomak planine Kadur tj. Džudi (2114 m, naziva se još i: Mount Cudi, Jūdī, Cûdî, Qardū), preko puta gradića Širmaka (Şırnak: na arapskom Şehr-i Nuh, tj. „Grad Noja“), prema najstarijim legendama o Potopu Nojeva Arka po povlačenju vode je zaista pristala. Navodno je u biblijskim spisima ovaj podatak postojao sve do II veka, kada je prema jednoj verziji Jermenska patrijaršija prve hrišćanske države na svetu odlučila da promenivši delove Starog zaveta mesto pristanka Nojeve barke „premesti“ par stotina kilometara severnije – na najvišu planinu regiona (Ararat) koja je u to vreme pripadala Jermeniji. Interesanto je da je i u najstarijem epu na svetu – mesopotamskom Epu o Gilgamešu – odakle je biblijska Priča o Potopu izvorno i preuzeta, ispisan naziv planine Džudi. Iako nije dokazano da li je i u ovom slučaju istorija prekrajana, tek i danas mnogi hodočasnici – hrišćani i muslimani, dolaze u Džizre i mole se na Nojevom grobu, ili onom za šta se misli da je njegov grob. Iako, postoji nekoliko verzija o tome gde je Noje zaista sahranjen – u Nakičevanu (u Azerbejdžanu), u Džamiji Imama Alija u Nadžafu (u Iraku), u Jordanu, i u mestu Karak Nuh (u Libanu). Možda bi moderna tehnologija putem DNK analize, uspela da odgonetne istinu.

.

.




Midjat, jedna do druge – dve sirijske pravoslavne crkve u predgrađu © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Midjat, Konukevi © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Midjat © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Midjat, lokalno (sirijsko) vino © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Midjat – na tkanini iza vrata vidi se izvezen prikaz persijskog božanstva Šahmaran (Shahmaran – persij. „zmijski bog“), „Vatrene zmije“ koja je tokom vekova postala deo tradicije i folklora istočne Anadolije, Iraka, a naročito Kurda koji većinski žive na ovim prostorima © Ivana Dukčević

.

.

 

 

.

.

.

.
Arheološko nalazište

.
Dara

.

 

 

Gotovo pustom magistralom koja kroz beskrajnu visoravan vodi od Mardina ka sirijskoj granici, na oko 1000 metara nadmorske visine sa obe strane puta posmatrali smo jarko zelene zasade mlade pšenice i beživotna sivo-smeđa brda u daljini, i nakon pola sata vožnje pristigli u Daru. Mnogi tvrde da je arheološko nalazište Dara – 3 km granice sa Sirijom, jedno od najznačajnijih u ovom delu Turske. Porede ga čak sa čuvenijim Efesom i Pergamonom, na egejskoj obali. Antičko rimsko nalazište prostire se na površini od nekoliko kilometara i sastoji iz nekoliko međusobno povezanih lokaliteta udaljenih i do kilometra, te vam je za obilazak potreban prevoz. Zbog retkih stranih turista, ulaznice se još uvek ne naplaćuju, čak ni u drevnoj nekropoli u klancu nalik Kapadokiji, gde postoji kapija i kućica koja služi toj svrsi.

.

.

.

 

Arheološko nalazište Dara, nekropola © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Arheološko nalazište Dara © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Arheološko nalazište Dara, nekropola © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Arheološko nalazište Dara, nekropola © Ivana Dukčević

 

.

.

.

.

Iako arheološka iskopavanja još uvek traju, na velikom prostoru otkriven je prilično savršen antički irigacioni sistemcisterne za prikupljanje vode, i neverovatan podzemni deo za skladištenje pijaće vode – svi iz ranog VI veka, međusobno povezani podzemnim kanalima. Na jednom od brda nalazila se tvrđava. Na ovom mestu Vizantija je pobedila u jednoj od čuvenih bitaka protiv persijskog Sasanidskog carstva, 530. godine (Bitka kod Dare). Nešto kasnije, vizantijski car Justinijan kompletno je obnovio grad i za ovo vizantijsko pogranično mesto (granica sa Persijom i Sasanidima) imao velike planove, nazvavši ga po sebi – Iustiniana Nova. U Dari se nalazilo sedište biskupije Sirijske katoličke crkve, koje je i danas aktivno. 

.

.

.

.

Arheološko nalazište Dara, podno sela (na vrhu) nalazi se ranovizantijski akvadukt – sistem cisterni © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Arheološko nalazište Dara, cisterne za vodu, april 2018

 

 

 

 

Arheološko nalazište Dara, cisterne za vodu © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Arheološko nalazište Dara, zgrada unutar koje se nalazi ogromno podzemno skladište pijaće vode © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Arheološko nalazište Dara, ogromno podzemno skladište pijaće vode snimljeno s vrha stepeništa – s nivoa ulice (visine skoro 7 spratova), april 2018 © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Arheološko nalazište Dara, ogromno podzemno skladište pijaće vode snimljeno dna, 7 spratova ispod zemlje, oktobar 2020.

 

 

 

.

.

 

 

Kako stići

.

.

Iz Beograda (Zagreba ili Sarajeva), do Istanbula svakodnevno leti turska državna aviokompanija Turkish Airlines. Od Istanbula, jednom do dva puta dnevno Turkish Airlines ima letove do Mardina. Geografski gledano, Mardin se nalazi oko 60 km (1 sat vožnje) magistralnim putem od Midjata. S autobuske stanice (na turskom: Otogar) u Mardinu, u zavisnosti od kompanije koja vozi (ima ih nekoliko, i skoro sve su u privatnom vlasništvu), autobuska karta u jednom smeru za na pr. Šanliurfu košta oko 6 evra. Većina turskih autobusa je novije proizvodnje i prilično su čisti. Na sedištu ispred svakog putnika nalazi se ekran na kojem može da se prati određen broj TV programa (sa slušalicama za jednokratnu upotrebu), a u toku vožnje kondukter će putnike ponuditi sokom, kafom, čajem i upakovanim kolačićima (usluga ulazi u cenu karte).
.
Aerodrom u Mardinu je jedan od nekoliko u Turskoj koji nije međunarodni. To praktično znači da ukoliko putujete iz na primer Beograda za Mardin (sa presedanjem u Istanbulu), u Istanbulu morate podići prtljag iz Beograda, obaviti granične formalnosti i prtljag ponovo predati u susednoj aerodromskoj zgradi sa koje polaze letovi unutar Turske (gde ionako morate otići na let za Mardin). U februaru 2018. u Mardinu je otvorena nova aerodromska zgrada, a na aerodrom iz Istanbula (u zavisnosti od sezone) dnevno sleti 1 – 5 aviona (s oba istanbulska aerodroma).
.
Minibus (Mardin Airport dolmush), vozi sa aerodroma do grada po ceni od oko 1 evro. U slučaju da ga propustite, do grada možete taksijem po ceni od oko 5 evra.
.

 

.

.

.
.
.
.
.
.
.
.

Turska Mor Gabriel Midyat, Turska Mor Gabriel Midyat, Turska Mor Gabriel Midyat, Turska Mor Gabriel Midyat, Turska Mor Gabriel Midyat, Turska Mor Gabriel Midyat, Turska Mor Gabriel Midyat, Turska Mor Gabriel Midyat

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.