TURSKA / Pergamon (Bergama)

.
.
.

.

.

.

Pergamon (Bergama)

.

Gde je izmišljen pergament

i mesto jedne od najstarijih biblioteka (UNESCO)

.

.

.

.

 

Jedna od najinteresantnijih građevina Pergamona bila je čuvena Pergamonska bibliotekaAthenaeum, nekada najveći rival Aleksandrijskoj biblioteci, sa oko 200.000 spisa. Navodno je Marko Antonije kompletnu zbirku poklonio Kleopatri kao deo venčanog poklona, a ona je odnela kući – u Aleksandrijsku biblioteku! Postoji i drugačija priča… o tome kako su vlasti Pergamona lukavstvom uspele da osnuju biblioteku po značaju nalik onoj u Aleksandriji. Počeli su sa pozajmljivanjem spisa iz Aleksandrijske biblioteke i jednostavno ih nisu vraćali. Nakon nekog vremena, Aleksandrijci su shvatili pergamonske namere i doskočili im. Ne samo što su prekinuli da im pozajmljuju knjige, već su im dodatno zabranili i uvoz papirusa!

.

.

.

.

 

Pergamon, pogled na Akropolj iz Asklepijevog svetilišta © Ivana Dukčević

 

 

 

Pergamon, Asklepijev hram © Ivana Dukčević

 

 

 

Pergamon, Crvena bazilika (Kizil Avlu) © Ivana Dukčević

.

.

.

.

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige o Turskoj (ISBN 978-86-7722-422-6), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje fotografije, teksta, niti delova teksta bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published book on Turkey (ISBN 978-86-7722-422-6), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

SEVERNI DEO EGEJSKE OBALE

.

 

Severni deo egejske obale Turske jedan je od nama kilometarski najbližih turističkih delova ove zemlje, a ipak najmanje posećen i istražen. Duž obale, postoji nekoliko prelepih, malenih mesta (za ljubitelje opuštenije varijante letovanja), često smeštenih nadomak interesantnih arheoloških lokaliteta iz perioda antike. Južnu granicu ovog dela obale čini treći po veličini turski grad Izmir, jedan od najlepših i najležernijih gradova Turske. U njegovoj neposrednoj okolini nalaze se turističko mesto na obali – Češme, simpatični gradić Manisa i značajno antičko arheološko nalazište – Sardis.

 

Severno od Izmira, na putu ka Evropi slikovito primorsko mesto Foču posećuju većinom domaći turisti, a nešto dalje, nekadašnji veliki antički grad i lečilište Pergamon (Bergama) veliki broj stranaca. Nalik Foči, simpatični gradić Ajvalik poznat je po starim, grčkim kućama i nekadašnjim fabrikama maslinovog ulja, čije visoke dimnjake od cigle možete videti u mnogim mestima severnog dela egejske obale Turske.

 

Nešto dalje, na vrhu brda uz more iz sela Behramkale i romantičnog, starogrčkog hrama po imenu Asos pružaju se prelepi pogledi na grčko ostrvo Lezbos. U podnožju sela, na obali se smestila šljunkovita plaža sa hotelom, kafeom i restoranom u kompleksu starih, kamenih kuća.

 

U najsevernijem delu egejske obale Turske, nalaze se dva jedina naseljena turska ostrva: Bozdžaada (Bozcaada) i Gokčeada (Gökçeada). Sa obale u blizini Troje, do Bozdžaade tokom leta svakodnevno saobraćaju trajekti, uglavnom sa turistima koji na ostrvo dolaze na jednodnevni izlet.

 

U najzapadnijem delu turskog kopna na azijskoj strani, možete posetiti jedno od najčuvenijih arheoloških nalazišta na svetu – Troju. Nešto dalje, Azija se završava moreuzom Dardaneli na čijem se početku i ujedno najužem delu smestio simpatični gradić Čanakale. Sa druge strane Dardanelija, poluostrvo Galipolje vekovima je bilo poprište mnogih borbi za prevlast nad prelazom iz Evrope u Aziju – poslednji put za vreme Prvog svetskog rata, o čemu na južnom delu poluostrva svedoče mnogi spomenici i memorijana groblja.
.
.
.
.
.

 

Pogled na Akropolj iz sela Bergame (Pergamon) © Ivana Dukčević

 

 

 

Bergama, kafana © Ivana Dukčević

.

.

.


.

.

Pergamon

Bergama

.

 

Iako je osnovan još početkom starog veka, Pergamon je najveći uspon doživeo tek u IV veku pre naše ere, zaslugom Lisimaha, jednog od generala Aleksandra Velikog. Nakon smrti makedonskog kralja koji nije imao žive naslednike, njegovih šest generala podelilo je do tada najveće carstvo na svetu. U toj podeli Lisimahu je pripala Anadolija, te je uz pomoć kralja Filetarija, Pergamon učinio centrom helenizma, jednim od najvećih i najprosperitetnijih gradova antike u IV i III veku pre naše ere.

.

Posle njegove smrti, Pergamonom su vladali kraljevi Eumenes I, Atalos I i Eumenes II. Poslednji u nizu, na vrhu brda sazidao je akropolj po ugledu na onaj čuveniji, u Atini. Nakon smrti Atalosa III, Pergamon je u II veku postao deo Rimskog carstva.

.

Pergamon je prilično veliko arheološko nalazište i sastoji se iz tri (računajući i muzej – četiri) potpuno zasebne celine. Do delova nalazišta koji su ponekad međusobno udaljeni i više od kilometra, prilično je nezgodno ići pešice, pogotovo tokom letnjih vrućina, te je neki vid sopstvenog prevoza najbolja opcija.

.

Na vrhu brda iznad današnjeg turskog sela Bergame nalazi se Akropolj, do kojeg se od 2011. stiže uspinjačom.  U vreme naše posete, radovi na uspinjači bili su pred završetkom, jer je na vrhu Akropolja parking sa samo desetak mesta bio premali da primi sve više posetilaca. U podnožju brda videćete ostatke velike “Crvene bazilike” (Kizil Avlu), a kilometar, dva od centra grada ka zapadu, mesto nekadašnjeg čuvenog banjskog lečilišta – Asklepiona. Na kraju, u centru današnjeg mesta Bergame nalazi se i muzej. Arheološko nalazište Pergamon, u julu 2014. godine proglašeno je delom UNESCO-ve svetske kulturne baštine.

.

Bergama se nalazi oko 100 km severno od Izmira. Mesto je poznato po proizvodnji pamuka, izradi ćilima i obradi zlatnog nakita.

.

.

 

 

Žičara ka Akropolju © Ivana Dukčević

 

 

 

Veštačko jezero iza Akropolja © Ivana Dukčević

.

.

 

.
.

 

Akropolü

Akropolj

.

Na vrhu brda iznad mesta Bergame, u okviru antičkog akropolja uzdiže se monumentalna kapija (Propilon), ostaci grobnica pergamonskih kraljeva, tri stoe (tržnice) u dorskom stilu, hram boginje Atine, a na samoj ivici, pod velikom kosinom u obronak brda usađen veliki kaskadni teatar, inače poznat kao antički teatar sa najvećim nagibom na svetu. Podignut je u III veku pre naše ere i mogao da ugosti 10 000 gledalaca. Ispred teatra, put vodi ka Hramu boga Dionisa iz II veka pre naše ere.

.

Južno od teatra naziru se ostaci čuvenog, velikog Zevsovog oltara (Altar of Zeus / Zeus Sunağı) u obliku potkovice, koji je u slavu svoje pobede nad Galatima podigao kralj Eumenes II, u II veku pre naše ere. Godine 1871, oltar ukrašen reljefnom kompozicijom borbe između bogova i divova kompletno je rastavljen i kamen po kamen prebačen u Nemačku. Kao i mnoga druga dragocena arheološka otkrića iz Male Azije i drevne Mesopotamije, danas se nalazi u Pergamonskom muzeju (Pergamon Museum), u Berlinu. Ipak, nije baš sve odnešeno u Berlin. U XVI veku, sultan Murat III naredio je da se dve velike bele urne od alabastera pronađene na lokalitetu prebace u tadašnju džamiju Aja Sofiju, u Istanbul, u čijem prizemnom delu i danas stoje. Južno od Zevsovog oltara nalaze se ostaci tržnice – agore. 

.

.

.

Pergamon, teatar sa najvećim nagibom u antičkom svetu © Ivana Dukčević

 

 

 

Pergamon, Agora © Ivana Dukčević

 

 

 

Pergamon, ostaci čuvenog Zevsovog oltara © Ivana Dukčević

 

 

 

Zevsov oltar, premešten u Pergamonski muzej (Berlin)

.

.

.

.

.

.

Jedna od najinteresantnijih građevina Pergamona bila je i čuvena Pergamonska bibliotekaAthenaeum, nekada najveći rival Aleksandrijskoj biblioteci, sa oko 200.000 spisa. Navodno je Marko Antonije kompletnu zbirku poklonio Kleopatri kao deo venčanog poklona, a ona je, tvrde Pergamonci – odnela kući u Aleksandrijsku biblioteku!

.

Postoje i druga priča… O tome kako su lukavstvom, vlasti Pergamona uspele da osnuju biblioteku po značaju nalik onoj u Aleksandriji. Počeli su sa pozajmljivanjem spisa iz Aleksandrijske biblioteke i jednostavno ih nisu vraćali. Nakon nekog vremena, Aleksandrijci su shvatili pergamonske namere i doskočili im. Ne samo što su prekinuli da im pozajmljuju knjige, već su dodatno zabranili i prodaju papirusa.

.

S obzirom da je Egipat bio ekskluzivni proizvođač papirusa, osim bez knjiga Pergamonci su ostali i bez osnove za njihovo prepisivanje. Iz ovog razloga, krajem starog veka u Pergamonu je izmišljen “pergamonski papir” ili pergament. Po “pergamentu” –  tankom sloju štavljene i izbeljene goveđe kože pisalo se širom Evrope tokom gotovo čitavog srednjeg veka, sve dok tek u XII veku Arapi nisu Evropljane upoznali sa savremenim papirom, nastalim u Kini (u arapsku Španiju – Andaluziju, papir je stigao nešto ranije, krajem XI veka).

.

U gornjem delu Pergamonskog akropolja videćete ostatke palate Eumenesa II i Atalosa II (kralja koji je osnovao grad Antaliju), delove kuća, kao i vojnog logora i skladišta – Arsenala. U istom delu nalazi se Hram cara Trajana (kasnije cara Hadrijana) iz II veka naše ere, građevina koja je delimično rekonstruisana.

 

INFO: 8.30 – 19 h / oko 10 evra
.
.
.
.

 

Pergamon, ostaci carskih palata na Akropolju © Ivana Dukčević

 

 

 

Pergamon, Agora © Ivana Dukčević

 

 

 

Pergamon, Hram cara Trajana i Hadrijana © Ivana Dukčević

.

.

 

.
.

 

Kızıl Avlu

“Crvena bazilika”

.

.

Nekadašnji egipatski hram posvećen boginji Serapis (Izis) koji je u II veku naše ere u crvenoj cigli sagradio rimski car Hadrijan, danas se jednostavno naziva “Crvena bazilika”. U IV veku hram je pretvoren u Crkvu Svetog Jovana (jednu od Sedam biblijskih crkava Otkrovenja), sve do VIII veka kada su ga razrušili Arapi u svom pohodu ka Konstantinopolju. Ispod bazilike postoje dva podzemna nivoa sa nekadašnjim kanalima kojima je tekla obližnja reka Selinus (danas reka nosi naziv Bergama Çayı – “Bergamski potok”). Unutar lokaliteta Crvene bazilike danas se mogu videti ostaci nekadašnjeg spoljnjeg zida, dve visoke kružne kule, kao i unutrašnjost kripte.

INFO: 8.30 – 19 h / oko 3 evra

.

Nešto dalje, u podnožju brda na obali rečice pogledajte ostatke rimskog mosta, na čijim se osnovama (koje još uvek stoje), danas nalazi par seoskih kuća. Širine 193 metra, ovaj most predstavlja jedan od najvećih antičkih mostova do sada pronađenih.

.

.

.

.

.

Crvena bazilika (Kizil Avlu) © Ivana Dukčević

 

 

 

Crvena bazilika (Kizil Avlu) © Ivana Dukčević

 

 

 

Crvena bazilika (Kizil Avlu) © Ivana Dukčević

.

.

 

.
.

 

Asclepeion

Asklepijevo svetilište

.

.

Tri kilometra od brda na čijem se vrhu nalazi Akropolj, a oko kilometar zapadno od centra mesta Bergame nalaze se ostaci jednog od najpoznatijih antičkih medicinskih centara ikadaveliki centar za hidroterapiju Asklepion, koji nosi naziv prema imenu starogrčkog boga medicine i lečenja, Asklepija. Antička banja sagrađena je u IV veku pre naše ere na mestu gde izvire mineralna voda koja je u antičko vreme smatrana svetom.

.

Interesantan je način na koji su na ovom mestu antički bolesnici lečeni. Pošto bi se okupali u vodi sa svetih izvora, bolesnicima bi bile date izvesne travke koje bi ih delimično uspavale i dovele do blagih halucinacija. U kompleksu lečilišta i danas postoji čuveni podzemni tunel kroz koji su pacijenti u stanju polusvesti prolazili, a kojim je tekla voda sa svetog izvora.  Na vrhu kamenog tunela i sa strane, postojali su mali otvori. Dok su bolesnici u stanju transa prolazili tunelom, lekari bi u isto vreme hodali iznad i odogzgo im se kroz otvore obraćali, govorivši im (u ime boga Asklepija) da će probudivši se iz transa biti izlečeni. Pacijenti u polu-besvesnom stanju, po buđenju iz transa navodno su mislili su da im se sam bog Asklepije obratio.  

.

Nisam mogla da se ne setim čuvenog Kusturičinog dugometražnog prvenca “Sjećaš li se Dolly Bell” i rečenice koju je Slavko Štimac svake večeri uporno ponavljao: “Svakog dana u svakom pogledu, sve više napredujem”. Čuveni antički način lečenja, ponovo otkriven pre dvestotinak godina i danas se primenjuje.

.

.

.

.

Asklepijevo svetilište, tunel za “ozdravljenje” © Ivana Dukčević

 

 

 

Asklepijevo svetilište, antička česma – izvor svete (mineralne) vode © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Navodno su psihološke terapije pomogle izlečenju mnogih, s obzirom da je na lokalitetu pronađen značajan broj poklona zahvalnih pacijenata. Osim lečilišta, pacijenti su u slobodno vreme mogli da uživaju u predstavama rimskog teatra, posećuju dve stoe (tržnice), Asklepijev hram i biblioteku. Osim podzemnog tunela, u banji je postojalo i takozvano “kružno lečilište” – Telesforov hram, kao i “sobe” sa zvucima muzike i potoka koji teče – za ono vreme prilično savremen način lečenja. U Asklepijevom lečilištu u Pergamonu, više od 2000 godina pre Sigmunda Frojda antički doktori lečili su ljude tumačenjem njihovih snova. Jedan od najpoznatijih lekara antike – Galen, radio je u Pergamonu, u II veku naše ere. 

.

Godine 2014, UNESCO je Pergamnon stavio na listu svetske kulturne baštine. Međutim, neki i dalje tvrde da će izgradnjom obližnje brane Yortanlıu u skoroj budućnosti jedan deo velikog medicinskog centra iz perioda antike biti potopljen.

.

INFO: 8.30 – 17 h / oko 8 evra
.
.
.
.

 

Asklepijevo svetilište, amfiteatar © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Veštačko jezero kod Bergame, mesto buduće brane © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Muzej

.

.

U muzeju koji se nalazi u samom mestu Bergami, videćete repliku Zevsovog oltara (original se nalazi u Berlinu), kao i druge predmete pronađene tokom iskopavanja Pergamona i okoline koja traju već više decenija.

.

Muzej se sastoji iz dve velike prostorije i dvorišta, u kojima možete pogledati: antičke statue boginje Nike i druge mermerne statue (velika figura Afrodite sa ostrigom, na primer), biste antičkih careva, delove Trajanovog hrama, antičke nadgrobne spomenike, sitnu plastiku (predmete od gline, uljane lampe i delove nakita), kao i veliku statuu cara Hadrijana koja je nekada bila postavljena u Pergamonskoj biblioteci. U jednom delu muzeja nalazi se podni mozaik sa prikazom Meduze, koji je nekada krasio jednu od antičkih vila. U drugoj od ukupno dve prostorije muzeja nalazi se etnografski deo postavke, sa ćilimima i tepisima ovog regiona iz osmanlijskog perioda, razbojima za tkanje, predmetima od bakra i mesinga.

.

.

.

.

Akropolj, reljefni cvet na antičkom kamenu nalik ljubičastom cvetu © Ivana Dukčević

 

 

 

Akropolj, pogled na mesto Bergamu (Pergamon) i more u pozadini © Ivana Dukčević

 

 

 

Bergama, stari most © Ivana Dukčević

.

.

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.