Posted on 29 dec 2015

/ off

ŠPANIJA – Alkala de Enares (Alcala de Henares)

**Alkala de Enares (Alcala de Henares)**

Drugi najstariji univerzitet Španije i prvi planski na svetu

– rodno mesto Migela de Servantesa –

35 kilometara istočno od Madrida, na nadmorskoj visini od 654 metara, kraj autoputa u smeru ka Barseloni, nalazi se gradić od nepunih 200.000 stanovnika, Alkala de Enares (Alcala de Henares). Kao i u slučaju mnogih drugih toponima u Španiji, i naziv ovog gradića nastao je od prvobitnog, arapskog naziva Mavara, koji su Iberijskim poluostrvom vladali preko 700 godina – „Al-qualat-en-Nahr„, što znači: „Tvrđava na reci Nar“. Iako je prva naseobina na ovom mestu nastala za vreme njihove vladavine, mesto je doživelo slavu i postalo je poznato širom Španije tek nakon Rekonkiste, kada je na mestu već postojeće visoke škole iz 1293. godine, kardinal Sisneros, veliki inkvizitor, 1499. godine osnovao drugi najstariji univerzitet u Španiji, i ujedno prvi planski univerzitetski kompleks, na svetu. Kompleks univerzitetskih zdanja koja potiču s kraja srednjeg veka, UNESCO je 1998. godine uvrstio na listu svetske kulturne baštine.

Autoput Madrid – Barselona, „usamljeni“ bikovi – nekadašnje reklame za alkoholno piće, i ostaci srednjovekovnih tvrđava © Ivana Dukčević

Na univerzitetskim zdanjima Alkale de Enares (Alcala de Henares), nalaze se mnogobrojna, velika gnezda roda © Ivana Dukčević

Univerzitet u Alkali de Enares © Ivana Dukčević

.Alkala de Enares © Ivana Dukčević

Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja 2“ (ISBN 978-86-82136-01-9) u izdanju Media Sfere, knjige o Španiji (ISBN 978-86-7722-374-8), i knjige o Madridu i Toledu (ISBN 978-86-7722-353-3), i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević) i izdavača (Media Sfera: Gordana Radisavljević-Jočić).

Spomenik Servantesovim junacima – Don Kihoteu i Sančo Pansi, ispred Muzej-kuće Servantesa © Ivana Dukčević

Alkala de Enares, muzej i rodna kuća slavnog Migela de Servantesa, koji je, zajedno sa Viljemom Šekspirom, proglašen najuticajnijim piscem svih vremena, i autorom prvog modernog romana

Alkala de Enares, jedno od starih univerzitetskih zdanja (Arhitektonski fakultet) © Ivana Dukčević

Glavna ulica gradića, Kalje Major (Calle Mayor) © Ivana Dukčević

Bolnica iz XV veka © Ivana Dukčević

Glavna ulica – Calle Mayor © Ivana Dukčević

Univerzitet

Universidad – Colegio Mayor de San Ildefonso

Iako je prva visoka škola u ovom gradu osnovana još 1293. godine, čuveni španski veliki inkvizitor, kardinal Sisneros (Cisneros), godine 1499. izvršio je reformu obrazovanja, i na ovom mestu osnovao je prvi planski univerzitetski grad na svetu – Universitas Complutensis. Za svoju ideju dobio je dozvolu lično od pape. U narednom periodu, u gradu je osnovan koledž Colegio Mayor de San Idefonso (danas najočuvaniji renesansni univerzitet Evrope) čije zdanje je moguće obići, a zatim i koledž Colegio Menor de San Jeronimo, gde su u sali „Patrio Trilingue“ predavanja održavana na latinskom, hebrejskom i na arapskom jeziku. Danas se u sali nalazi studentski restoran Meson del Estudiante – Inn de Alcala de Henares, gde se služe tipična stara jela Španije: supa od belog luka i čokolada sa prepečenim parčićima hleba, na primer. U okviru univerzitetskog kompleksa nalazi se i Palacio de Laredo, danas muzej osnivača univeziteta, kardinala Sisnerosa (Museo Cisneriano), kao i Kraljevski koledž Colegio del Rey, u kojem su studirala deca kraljevskih sluga. Na Univerzitetu u Alkali de Enares, između ostalih studirali su i najčuveniji pisci Španije kao Migel de Servantes (Miguel de Cervantes) koji se rodio u ovom gradu, i pesnici Lope de Vega i Kalderon de la Barka (Calderon de la Barca). U univerziteski kompleks ulazi se iz slepe ulice kod trga Plaza de Cervantes. Dvorišni deo Univerziteta moguće je obići samostalno, dok je obilazak ostatka zdanja moguć samo u pratnji vodiča, vikendom na svakih pola sata: 11 – 19.30 h (14 puta u toku dana), a radnim danima na svakih sat vremena: 10 – 19 h (osam puta dnevno). Obilazak dvorišnog dela je besplatan, dok obilazak zdanja košta oko 5 evra.

Univerzitet Colegio Mayor de San Ildefonso © Ivana Dukčević

Univerzitet Colegio Mayor de San Ildefonso © Ivana Dukčević

Jedno od zdanja Univerziteta © Ivana Dukčević

Kuća-muzej Servantesa

Museo Casa Natal de Cervantes – Casa Museo Cervantes

Glavna ulica mesta, Calle Mayor (čita se: Kalje Major i znači „glavna ulica“), nije samo poznata po srednjovekovnim kućama od opeke koje stoje na starinskim, kamenim stubovima. U njoj se u XVII veku u kući na broju 48, rodio najpoznatiji pisac Španije, Miguel de Cervantes Saavedra, osim Šekspira, jedan od dva najpoznatija ikada. Unutar kuće, u prizemnom delu i na spratu, moguće je videti kako su izgledale prostorije u kojima je rođen i odrastao Servantes, njegovu kolevku, očevu sobu, kuhinju i veliki unutrašnji patio (dvorište) s bunarom na samom ulazu. Kuća-muzej Servantesa otvorena je svakim danom osim ponedeljkom: 10 – 18 h, a ulaz je besplatan.

2005. godine, u poslednjem izdanju romana Don Kihot na srpskom jeziku, prevodom u saradnji sa Generalnom direkcijom za knjigu, arhive i biblioteke Ministarstva za obrazovanje, kulturu i sport Kraljevine Španije, usvojeno je da je pravilniji naziv književnog junaka u prevodu na srpski – Don Kihote, umesto Don Kihot.

Navodni portret Migela de Servantesa, koji je naslikao Juan de Jáuregui. Međutim, danas se smatra da nije dokazano da je na slici Servantes, niti da je pomenuti slikar ikada naslikao njegov portret (izvor: Wikipedia)

El Grekov „Retrato de un caballero desconocido“ („Portret nepoznatog gospodina“), naslikan između 1603. i 1607. nalazi se u Muzeju Prado, u Madridu, i danas se smatra jedinim mogućim portretom Servantesa (izvor: Wikipedia)

O Servantesu…

Migel de Servantes Savedra (Miguel de Cervantes Saavedra, iako se pisac potpisivao kao „Cerbantes“ / 29. IX 1547 – 22. IV 1616) bio je drugo od sedmoro dece u imućnoj građanskoj familiji (deda s očeve strane bio je Jevrejin, čuveni advokat u Kordobi), koja je sticajem okolnosti, zbog dugova njegovog oca vremenom osiromašila, zbog čega se otac pridružio španskoj vojsci gde je radio kao narednik – lekarski pomoćnik i brica, i pratio je svuda gde se ratovalo. Jedno vreme, dok je bio u zatvoru zbog dugova, Migelova majka, sposobna žena s određenim stepenom obrazovanja, uspela je da svojim radom izdržava porodicu. Ni mladom Migelu sticanje novca nije išlo od ruke. Iako fakultetski obrazovan, oprobao u mnogo raznih zanimanja. Godine 1569, stigao je u Rim gde je u Vatikanu jedno vreme radio kao asistent izvesnog kardinala, usput proučavajući umetnost i književnost italijanske renesanse. Kasnije je otputovao u Napulj, zatim na Siciliju, i na kraju – kao i njegov otac, dospeo u špansku vojsku. Sa španskom flotom proputovao je istočni Mediteran, video Grčku, Tursku, Tunis, i 1571. učestvovao u čuvenoj Bici kod Lepanta (Nafpaktos – Patra, u Grčkoj), kada je hrišćanska flota predvođena Španijom, porazila flotu Osmanske imperije. U povratku s putešestvija i u društvu svog brata, 1575. godine nadomak obala Katalonije, njihov brod je napadnut od strane Osmanlija, i zarobljen od strane alžirskih gusara čija je namera bila da ih prodaju u roblje. S obzirom da porodica nije imala novca da plati otkup za obojicu, iz zatvora u Alžiru prvo je oslobođen Migelov brat Rodrigo. Dok je čekao da skupe novac i za njega, Osmanlije su jedan deo zarobljenika među kojima je bio i Migel, iz Alžira odvele u Istanbul, gde je Migel proveo nekoliko meseci u prinudnom radu, na podizanju Džamije Kilič Ali paše, na obali Bosfora, blizu Galate. Kada je otkup za njega najzad plaćen i on se nakon pet godina zarobljeništva vratio u Španiju (otkup gusarima platila je njegova porodica i katolička crkva – red trinitaraca), prvo je otišao u Madrid, a kasnije jedno kratko vreme živeo u Valjadolidu (Valladolid) i u Sevilji, gde je počeo da piše. U periodu od dve godine, ponovo je boravio u severnoj Africi kao specijani agent za potrebe Španije, a zatim u domovini dva puta bio hapšen zbog neregularnosti prilikom prikupljanja taksi, čime se takođe jedno vreme bavio. Tokom poslednjih deset godina života, vratio se u Madrid i živeo u kraju Huertas.

Prvi deo svoje najčuvenije knjige „Don Kihote“ (Don Quixote“ ili „Don Quijote„) završio je kada je imao 58 godina (roman je prvi put objavljen 1605. godine), dok je drugi deo romana publikovan kada mu je bilo 68. Čak 90% svih svojih književnih dela – uključujući i „Don Kihotea“, Servantes je napisao u poslednjih deset godina pre svoje smrti, u 69-toj godini.

Sve do nedavno, nije bilo poznato gde je sahranjen Migel Servantes, osim što je bilo poznato da je poslednje godine života proveo živeći u Madridu. U starom delu Madrida, Huertas, početkom 2015. godine, u kripti Manastira bosonogih trinitaraca Svetog Ildefonsa (Convento de las Trinitarias Descalzas de San Ildefonso) pronađen je njegov grob, skoro četiri veka nakon njegove smrti, i nedaleko od kuće u prvoj paralelnoj ulici, gde je umro. Zanimljivo je da su dva velikana svetske književnosti, Viljem Šekspir (William Shakespeare) i Migel de Servantes, umrli tj. sahranjeni u razmaku od dva dana, iste godine – 22. i. 23. aprila 1616, te je ova neverovatna koincidencija bila povod da UNESCO 23. april proglasi za Međunarodni dan knjige i izdavaštva.

Za drugo prezime Servantesa, Saavedra, portorikanska istoričarka i profesor, Luce Lopez Baralt, smatra da ima koren u arapskoj reči shaibedraa, što znači „jednoruki“ – nadimak koji je Migel dobio tokom zarobljeništva u Alžiru zbog povrede ruke. U Španiji inače postoji lep običaj, da deca rođenjem dobijaju dva prezimena – i majčino, i očevo, ali je prema rečima Servantesa, on umesto majčinog – Cortinas, navodno uzeo prezime Saavedra „jednog dalekog rođaka“. Tu se međutim priča o njegovom poreklu ne završava. Postoje indicije da je njegova porodica s očeve strane, poreklom s juga Španije, iz Kordobe, osim jevrejskog, i mavarskog (arapskog) porekla. Ista sumnja odnosi se i na familiju s majčine strane (poreklom iz okoline Madrida). Zbog 700-godišnje vladavine Mavara, i velike jevrejske zajednice koja je bila sastavni deo mavarskog Al Andaluza u Španiji, za čak 20% Španaca Andaluzije smatra se da imaju mavarsko poreklo, kao Moriskosi („Novi hrišćani“), pokršteni dolaskom Španaca, nakon zlodela španske Inkvizicije. Među tradicionalistima u Španiji, mavarsko poreklo nije naročito poželjan podatak u porodičnom stablu, i mnogi koji znaju ili sumnjaju da su njihovi daleki preci u stvari pokršteni Mavari, ponekad se ističu kao španski rodoljubi.

Muzej-rodna kuća Servantesa, sa skulpturama njegovih junaka © Ivana Dukčević

Najsimpatičniji prizori u Alkali de Enares su krovovi, dimnjaci, čak tornjevi crkava i univerzitetskih zdanja, koji su leti prepuni ogromnih gnezda roda. Udobno smeštene, na jednom krovu često mogu da se vide i po dve do tri porodice. Ovakve prizore, videla sam još samo u oktobru, u susednom Maroku, u najvećoj medini na svetu, u gradu Fesu.

Grinički meridijan

Meridiano de Greenwich

Ukoliko od Alkale de Enares krenete autoputem dalje ka istoku (ka Saragosi i Barseloni), nakon oko 400 km proći ćete ispod velikog luka na mestu gde Zemljom „prolazi“ grinički meridijan. To praktično znači da se više od 80% Španije u stvari nalazi zapadno od Griniča – kao i na primer Engleska, ali s časovnom zonom istom kao u Srbiji. Nakon ovog, verovatno ćete razumeti zbog čega se u isto vreme kada u Srbiji sunce izlazi oko 18 h, to u Španiji dešava oko sat i po, do dva kasnije. Iz ovog razloga, radnje i škole u Španiji počinju sa radom tek u 10 h. Suprotno Španiji, časovna zona susednog Portugala je +1, kao u Velikoj Britaniji.

Španija Alcala de Henares, Španija Alcala de Henares, Španija Alcala de Henares, Španija Alcala de Henares, Španija Alcala de Henares,

Španija