.

.

Prošetajte pešačkom ulicom Las Ramblas i dalje, obalom duž Stare luke (Port Vell) i posetite čudesna dela arhitekture Antoni Gaudija. Kad se umorite, napravite pauzu za ručak (ili večeru) u čuvenom lokalu „Els 4 Gats“ („Četiri mačke“), uz odličnu hranu i muzičare, zvuke klavira i kontrabasa, u nekada omiljenom restoranu čuvenog Pabla Pikasa, rodom iz Malage. Godine 1899, u svojoj 17-toj godini, u velikoj sali ovog lokala Pikaso je imao svoju prvu samostalnu izložbu. Plakat izložbe za koji je sam napravio dizajn, kasnije je korišten kao naslovna strana restoranskog menija.

.

.

.

.

.

Barri Gotic, ulica Carrer de Bisbe, sa čuvenim prolazom kraj zida Katedrale © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Els Cuatre Gats („4 mačke“), čuveni bar u Barseloni gde je početkom XX veka obitavala umetnička elita, među kojim i mladi 17-godišnji Pablo Pikaso, student umetnosti, koji je prodavao svoje skice po ceni pića i gde je održao prvu samostalnu izložbu © Ivana Dukčević

.

.

Preuređena Stara luka (Port Vell) © Ivana Dukčević

.

.

Iako u Barseloni ima dosta toga da se vidi, za obilazak najvažnijih mesta, uz dobru organizaciju dovoljna su 4 dana. Počnite od samog srca starog, srednjovekovnog grada – Gotske četvrti ili Bari Gotik (Barri Gotic) i u njemu katedrale Katedral Seu (Catedral Seu), nekadašnje Kraljevske palate – Palau Reial i srednjovekovne većnice – sada Muzeja istorije grada (Museu d’Historia de la Ciutat).

.

Kada kupite ulaznicu za ovaj muzej i uđete u stakleni muzejski lift, na velikom dislpeju videćete istaknut broj godine u kojoj ste. Čim lift krene na dole, cifre će se vrtoglavo spuštati dok „ne stignete“ u antički period. Izlaskom iz lifta ući ćete u podzemlje gde su u temeljima zgrade pronađeni ostaci iz rimskog perioda i na licu mesta (uz besplatni audio-vodič) saznati kako su Rimljani u to vreme živeli, čime su se bavili, kako su farbali tkanine, a čime na primer belili veš (urinom). Kad se umorite od Starog veka, lift sa displejem popeće vas do Srednjeg. 

.

Interesantno je da sam naziv Barselona potiče od imena oca čuvenog kartaginskog vojskovođe Hanibala – Hamilkara Barke (Hamilcar Barca), koji je na ovom mestu prvi osnovao vojni logor).

.

.

.

Najpoznatije i najlepše zgrade Barselone potiču iz tako davnog perioda – prelaska XIX u XX vek, kada se evropski umetnički pravac Art Nouveau („Nova umetnost“) ovde znan kao Modernizam, raširio arhitekturom grada neverovatnom brzinom. Najistaknutije arhitekte modernizma Barselone bili su internacionalno poznat Antoni Gaudi i Kornet (Antoni Gaudi i Cornet– u Španiji, naročito u Kataloniji postoji lep običaj da deca zvanično nasleđuju prezimena i očeva, i majki), ali i Luis Domeneh i Montaner (Lluis Domenech i Montaner) i Žozep Puig i Kadafalh (Josep Puig i Cadafalch), koji su stvarali prelepe arhitektonske oblike, naročito u delu grada Grasia (Gracia – „Quadrat d’Or“). 

.

I ovde, ali i u centru grada videćete različite kandelabre od stakla i kovanog gvožđa koji pravilno poređani štrče sa spratova zgrada, velike ulične česme koje su pravo malo umetničko remek-delo (Font de Canaletes), ili detalje samih zgrada kao one božanstvene Palau Moha (Palau Moja) na sredini ulice Las Ramblas, nekada prodavnice aksesoara, prvenstveno kišobrana, čija fasada i reljefi svi govore u prilog tome – puna je prikaza zmajeva, lepeza i kišobrana. 

.

.

.

.

Tokom leta, na tezgama ove velike pijace videćete povrće, a naročito voće koje možda nikada do tada niste videli niti mu za ime čuli, poređano kao sa razglednice. Ispred voća, vlasnici tezge su u providnim plastičnim čašama sa slamčicom, po ceni od jednog do dva evra u svim mogućim bojama postavili već napravljene sveže sokove od voća. Da li ćete probati sok od manga i papaje, ili kaktusa vrišteće ciklama ili bele boje sa crnim tačkicama, ili ste pre za koktel banane i kokosa, odlučite sami, ali tu nije kraj slatkim mukama. 

.

Osim ceđenog soka, na tezgama sa voćem možete kupiti već iseckanu i u providnu foliju zapakovanu, sve sa kašičicom/viljuškom da je možete odmah jesti – mešanu voćnu salatu, ili lubenicu i drugo voće, u kriškama. I to nije sve. Nekoliko desetina vrsta sireva, suhomesnatih proizvoda i ribe, i tezge sa jajima ukrašenim kao za Uskrs, možda će uticati na vaš apetit, te oko prelepih pijačnih tezgi, na obodu pijace i ispod kolonada možete ručati u tapas barovima, koji su na izvestan način sastavni deo pijace.

.

.

Povodom Svetske izložbe i Olimpijskih igara 1992, nekada zapušteni dokovi centralne Barselone kompletno su preuređeni. Dotadašnja stenovita obala ispresecana kanalima pretvorena je u savremenu luku upotpunjenim mnogim novim sadržajima: velikim tržnim centrom sa bioskopom, marinom za jahte sa mostovima koji spajaju kopno originalnog rešenja (umesto da se podižu – okreću se). Čitav deo dopunjen je modernom arhitekturom, kao na primer interaktivnim skulpturama (veliki globus u kojem je smešteno dečje igralište), hotelom u obliku broda, figurama u vodi, restoranima i najpoznatijim od svih – Akvarijumom (Aquarium). 

.

Osim lisabonskog Okeanarijuma, Akvarijum u Barseloni važi za jedan od najboljih u Evropi. U ogromnim tankovima vode kroz koje prolazite hodajući vodenim tunelima, videćete životinjski i biljni svet sva četiri okeana, ajkule, ogromne mante i najveću ribu na svetu (sunfish). Osim najvećih, tu su i najmanje, čudesnih oblika i boja. U jednom delu akvarijuma nalazi se bazen sa ledenim santama po kojem plivaju pingvini, bazeni sa malim ražama i slatkovodni vodeni svet reka. Na samom kraju akvarijuma smešten je edukativni deo za decu gde mogu da nauče kako izgleda unutrašnjost podmornice, ili igraju igru memorije kako bi naučili nazive vrsta riba.

.

ZOO vrt © Ivana Dukčević

.

.

U muzeju ćete osim istorijata čokolade i nekoliko vrsta kakaovca od kojih se pravi, videti i sprave za ceđenje i mlevenje (neke iz centralne Amerike, iz Doba otkrića – XVI vek), stare kalupe i modle, velike figure poznatih dečjih junaka – od čokolade, reklamne plakate za čokoladu s početka XX veka, sastojke koje su prema prvom, originalnom receptu Asteci mešali sa čokoladom (topla voda + ljuta paprika) i kompletan istorijat napitka od čokolade i proizvode od kakaovca. 

.

U muzejskoj prodavnici možete kupiti najrazličitije poslastice od čokolade. Možete birati na grame ili na komad, po boji ili obliku, u „kornetu“ ili u obliku golf loptice, crnu ili belu, sa tropskim voćem, marcipanom, kafom… Željeni čokoladni koktel zapakovaće vam u kesicu, ili u kutiju sa zaštitnim znakom muzeja.

.

.

.

.

Nešto niže, na polovini kosine brda Montžuik, između zelenila okolnih parkova krenite glavnom ulicom Avinguda de Miramar ka novoj, modernoj zgradi Fundasio Žoan (ili Đuan) Miro (Fundacio Joan Miro – Muzej Miroa). Poznati slikar, katalonac Žoan ili Đuan (na španskom: Huan) Miro, u prvoj polovini XX veka bio je pripadnik umetničkog pravca Nadrealizma (čiji je najistaknutiji predstavnik bio Salvador Dali) i osnivač jednog ogranka – biomorfne apstrakcije. 

.

      U veoma interesantnom, arhitektonski svedenom, modernom zdanju muzeja možete videti veliki broj Miroovih slika, tapiserija i skulptura, sesti u kafeteriju ili, na kraju, kupiti nešto u suvenirnici. Čak i ako ne želite da kupujete, u ovu radnju trebalo bi ući makar kako bi videli na koji način su savremeni umetnici spojili stil Žoan ili Đuan Miroa i u tipičnim, čistim bojama njegove palete napravili razne upotrebne i ukrasne predmete. U plavoj, crvenoj, žutoj i zelenoj boji uvek istih nijansi, videćete figure, gumene vaze koje izgledaju kao keramičke, čudne magnete, olovke i rezače, gumene lenjire, dok za neke od predmeta nećete uspeti ni da shvatite čemu služe pre nego što pročitate uputstvo (tirkizna, plastična kartica, nalik platnoj, sa sitnim izbočinama na primer, su rende za beli luk). Sve u stilu apstraktnih slika Huan ili Žoan Miroa.

.

.

.

Ukoliko posećujete najznačajnije i najlepše spomenike modernizma u Barseloni, počnite od centra grada i predivne zgrade arhitekte Domeneha iz 1908. godine – Palau de la Musika Katalana (Palau de la Musica Catalana), proglašene delom UNESCO-ve svetske kulturne baštine. Vitraži, staklo, pločice i reljefi u cigli, svi zajedno našli su mesto na fasadi jedine koncertne dvorane Evrope osvetljene prirodnim osvetljenjem – ogromni, kružni vitraž na plafonu, u čijem se centru umesto krova nalazi konkavno ispupčenje od šarenog vitraža. 

.

Spoljašnjost zgrade nije ništa manje interesantna. Dok su na desnom ćošku crvene zgrade od cigle, stubovi, lukovi i balkoni ukrašeni šarenim pločicama nalik onim internacionalno poznatijeg Gaudija, središnji deo zdanja spoljašnjosti u obliku slova „L“, u fasadi od cigle ima ugraviranu krošnju drveta. U levom delu zgrade je staklena fasada sa spoljnjim gledalištem i stub u obliku palme koji „pridržava“ deo zgrade koji liči na valjkastu kulu. 

.

.

.

Najupečatljiviji deo crkve sa bilo koje strane gledano, predstavljaju njena četiri tornja koji najbliže rečeno podsećaju na dečju igru u pesku na plaži, kada se trljanjem između ruku, od mokrog peska koji curi stvaraju nepravilne kuglice i od njih prave peščane kule. Između tornjeva se nalazi velika skulptura božićne jelke sa ukrasima od belih golubova, a na vrhovima kula krstovi koji podsećaju na šarene lizalice sa lokalnog vašara. 

.

Ispred crkve stoji pročelje koje podseća na korenje drveća ili praistorijske lijane koje u dnu nose džinovske kornjače, iznad kojih se skrivene smeše velike žabe. U donjem delu, oko neobičnih stubova kanapom je privezan stilizovani Isus, dok se na kamenim ukrasima fasade nalaze prikazi iz života svetaca, reljefni natpisi „Sanctus“ nalik reklami, kao i detalji u vidu rasečenog gotskog stuba u kome su smešteni „plodovi bobičastog voća“.