Posted on 29 dec 2015

/ off

ŠPANIJA / Alcala de Henares

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja 2“ (ISBN 978-86-82136-01-9) u izdanju Media Sfere, ali i knjige o Španiji (ISBN 978-86-7722-374-8), i knjige o Madridu i Toledu (ISBN 978-86-7722-353-3), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević) i izdavača (Media Sfera: Gordana Radisavljević-Jočić).

*The text and photographs are parts of the published book „Umetnost putovanja 2“ (ISBN 978-86-82136-01-9) and published travel book on Spain (ISBN 978-86-7722-374-8), and book on Madrid and Toledo (ISBN 978-86-7722-353-3), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

**Alkala de Enares (Alcala de Henares)**

Jedan od dva najstarija univerziteta Španije

– rodno mesto Migela de Servantesa –

30 km istočno od Madrida, na nadmorskoj visini od 654 m, kraj autoputa u smeru ka Barseloni nalazi se gradić od oko 204 000 stanovnika – Alkala de Enares (Alcala de Henares, od arapskog „Al-qualat-en-Nahr“ što znači: „Tvrđava na reci Nahr“). Iako je prva naseobina na ovom mestu nastala za vreme vladavine Mavara odakle potiče i naziv grada, mesto je danas poznato širom Španije kao jedan od dva najstarija univerzitetska centra u zemlji (osnovan 1293. godine) i jedan od najstarijih u Evropi. Kompleks univerzitetskih zdanja koji potiču s kraja srednjeg veka, UNESCO je 1998. godine uvrstio na listu svetske kulturne baštine.

Autoput Madrid – Barselona, „usamljeni“ bikovi – nekadašnje reklame za alkoholno piće, i ostaci srednjovekovnih tvrđava © Ivana Dukčević

Alkala de Enares (Alcala de Henares) © Ivana Dukčević


Univerzitet u Alkali de Enares (Alcala de Henares) © Ivana Dukčević

Alkala de Enares (Alcala de Henares) © Ivana Dukčević

Spomenik Servantesovim junacima – Don Kihoteu i Sančo Pansi ispred Muzej-kuće Servantesa © Ivana Dukčević

Alkala de Enares, Muzej-rodna kuća Migela de Servantesa

Alcala de Henares, jedno od starih univerzitetskih zdanja (Arhitektonski fakultet) © Ivana Dukčević

Iako je prvi univerzitet u ovom gradu osnovan još 1293. godine, čuveni španski inkvizitor, kardinal Sisneros (Cisneros), godine 1499. izvršio je reformu obrazovanja i na ovom mestu osnovao prvi planski univerzitetski grad „Universitas Complutensis“ u Evropi. Za svoju ideju dobio je dozvolu lično od pape.

Glavna ulica – Kalje Major (Calle Mayor) © Ivana Dukčević

Bolnica iz XV veka © Ivana Dukčević

Glavna ulica – Calle Mayor © Ivana Dukčević

Univerzitet

Universidad – Colegio Mayor de San Ildefonso

U narednom periodu u gradu je osnovan koledž Colegio Mayor de San Idefonso (danas najočuvaniji renesansni univerzitet Evrope) čije zdanje je moguće obići, zatim koledž Colegio Menor de San Jeronimo gde su u sali „Patrio Trilingue“ predavanja održavana na latinskom, hebrejskom i na arapskom jeziku. Danas se u sali nalazi studentski restoran Meson del Estudiante – Inn de Alcala de Henares, gde se služe tipična stara jela Španije: supa od belog luka i čokolada sa prepečenim parčićima hleba, na primer. U okviru univerzitetskog kompleksa nalazi se i Palacio de Laredo, danas muzej osnivača univeziteta – kardinala Sisnerosa (Museo Cisneriano), kao i Kraljevski koledž – Colegio del Rey, u kojem su studirala deca kraljevskih sluga. Na Univerzitetu u Alkali da Enares – samo 37 kilometara od Madrida – između ostalih studirali su i najčuveniji pisci Španije: Migel de Servantes (Miguel de Cervantes), Lope de Vega i Kalderon de la Barka (Calderon de la Barca).

INFO: U centru starog grada, ulaz iz slepe ulice kod trga Plaza de Cervantes. Dvorišni deo Univerziteta moguće je obići samostalno, dok je obilazak ostatka zdanja moguć samo sa vodičem: vikendom na svakih pola sata: 11 – 19.30 h, a radnim danima na svakih sat vremena: 10 – 19 h. Obilazak dvorišnog dela je besplatan, dok obilazak zdanja košta oko 5 evra.

Univerzitet Colegio Mayor de San Ildefonso © Ivana Dukčević

Univerzitet Colegio Mayor de San Ildefonso © Ivana Dukčević

Jedno od zdanja Univerziteta © Ivana Dukčević

Kuća-muzej Servantesa

Museo Casa Natal de Cervantes – Casa Museo Cervantes

Glavna ulica mesta, Calle Mayor (čita se: Kalje Major i znači „glavna ulica“), nije samo poznata po srednjovekovnim kućama od opeke koje stoje na starinskim, kamenim stubovima. U njoj se u XVII veku u kući na broju 48, rodio najpoznatiji pisac Španije i osim Šekspira jedan od dva najpoznatija ikada – Miguel de Cervantes Saavedra. Unutar kuće, u prizemnom delu i na spratu moguće je videti kako su izgledale prostorije u kojima je rođen i odrastao Servantes, njegovu kolevku, očevu sobu, kuhinju i veliki unutrašnji patio (dvorište) sa bunarom na samom ulazu. Kuća-muzej Servantesa otvorena je svakim danom osim ponedeljkom: 10 – 18 h, a ulaz je besplatan.

2005. godine, u poslednjem izdanju romana Don Kihot na srpskom jeziku, prevodom u saradnji sa Generalnom direkcijom za knjigu, arhive i biblioteke Ministarstva za obrazovanje, kulturu i sport Kraljevine Španije, usvojeno je da je pravilniji naziv književnog junaka u prevodu na srpski – Don Kihote.

Navodni portret Migela de Servantesa, koji je naslikao Juan de Jáuregui. Međutim, danas se smatra da nije dokazano ni da je na slici Servantes, niti da je pomenuti slikar ikada naslikao njegov portret (izvor: Wikipedia)

El Grekov „Retrato de un caballero desconocido“ („Portret nepoznatog gospodina“), naslikan između 1603. i 1607. nalazi se u Muzeju Prado, u Madridu, i danas se smatra jedinim mogućim portretom Servantesa (izvor: Wikipedia)

.-.-

O Servantesu…

Migel de Servantes Savedra (Miguel de Cervantes Saavedra, iako se pisac potpisivao kao Cerbantes / 29. IX 1547 – 22. IV 1616) bio je drugo od sedmoro dece u imućnoj građanskoj familiji (deda s očeve strane bio je Jevrejin, čuveni advokat u Kordobi), koja je sticajem okolnosti – zbog dugova njegovog oca vremenom osiromašila, zbog čega se otac pridružio španskoj vojsci gde je radio kao narednik – lekarski pomoćnik i brica, i pratio je svuda gde se ratovalo. Jedno vreme – dok je bio u zatvoru zbog dugova, Migelova majka – sposobna žena, s određenim stepenom obrazovanja, uspela je da svojim radom izdržava porodicu. Ni mladom Migelu sticanje novca nije išlo od ruke – iako fakultetski obrazovan, oprobao u mnogo raznih zanimanja. Godine 1569, stigao je u Rim gde je u Vatikanu jedno vreme radio kao asistent izvesnog kardinala, usput proučavajući umetnost i književnost italijanske renesanse. Kasnije je otputovao u Napulj, zatim na Siciliju, i na kraju – kao i njegov otac, dospeo u špansku vojsku. Sa španskom flotom proputovao je istočni Mediteran, video Grčku, Tursku, Tunis, i 1571. učestvovao u čuvenoj Bici kod Lepanta (Nafpaktos – Patra, u Grčkoj), kada je hrišćanska flota predvođena Španijom porazila flotu Osmanske imperije. U povratku s putešestvija i u društvu svog brata, 1575. godine nadomak obala Katalonije njihov brod je napadnut od strane Osmanlija, i zarobljen od strane alžirskih gusara čija je namera bila da ih prodaju u roblje. S obzirom da porodica nije imala novca da plati otkup za obojicu, iz alžirskog zatvora prvo je oslobođen Migelov brat Rodrigo. Dok je čekao da skupe novac i za njega, Osmanlije su jedan deo zarobljenika među kojima je bio i Migel, iz Alžira odvele u Istanbul gde je Migel proveo nekoliko meseci u prinudnom radu – na podizanju Džamije Kilič Ali paše, na obali Bosfora, blizu Galate.

Kada je otkup za njega najzad plaćen i on se nakon pet godina zarobljeništva iz Alžira vratio u Španiju (otkup gusarima platila je njegova porodica i katolička crkva – red trinitaraca), prvo je otišao u Madrid, a kasnije jedno kratko vreme živeo u Valjadolidu (Valladolid) i u Sevilji, gde je počeo da piše. U periodu od dve godine, ponovo je boravio u severnoj Africi kao specijani agent za potrebe Španije, a zatim u domovini dva puta bio hapšen zbog neregularnosti prilikom prikupljanja taksi, čime se takođe jedno vreme bavio. Tokom poslednjih deset godina života, vratio se u Madrid i živeo u kraju Huertas.

Prvi deo svoje najčuvenije knjige „Don Kihote“ (Don Quixote“ ili „Don Quijote„) završio je kada je imao 58 godina (roman je prvi put objavljen 1605. godine), dok je drugi deo romana publikovan kada mu je bilo 68. Čak 90 % svih svojih književnih dela – uključujući i „Don Kihotea“, Servantes je napisao u poslednjih deset godina pre svoje smrti, u 69-toj godini. Zanimljivo je da su dva velikana svetske književnosti – Viljem Šekspir (William Shakespeare) i Migel de Servantes, umrli tj. sahranjeni u razmaku od dva dana, iste godine – 22, tj. 23. aprila 1616, te je ova neverovatna koincidencija bila povod da UNESCO 23. april proglasi za Međunarodni dan knjige i izdavaštva..

Zanimljivo je i da za piščevo drugo prezime – Saavedra, jedan španski, latinoamerički istoričar (Luce Lopez Baralt) smatra da ima koren u arapskoj reči shaibedraa, što znači „jednoruki“ – nadimak koji je Migel dobio tokom zarobljeništva u Alžiru zbog povrede ruke (u Španiji je inače običaj, da deca rođenjem dobijaju dva prezimena – i majčino, i očevo, ali je Servantes umesto majčinog – Cortinas, navodno uzeo prezime Saavedra jednog dalekog rođaka). Tu se međutim priča o njegovom poreklu ne završava, s obzirom da ima indicija da je njegova porodica sa očeve strane – poreklom sa juga Španije, iz Kordobe, osim jevrejskog moguće i mavarskog (arapskog) porekla. Ista sumnja odnosi se i na za familiju s majčine strane (poreklom iz okoline Madrida). Zbog 700-godišnje vladavine Mavara i velike jevrejske zajednice koja je bila sastavni deo mavarskog Al Andaluza u Španiji, za čak 20 % Španaca Andaluzije smatra se da su poreklom Arapi (Moriskosi) ili Jevreji („Novi hrišćani“), pokršteni dolaskom Španaca i nakon zlodela španske Inkvizicije. Među tradicionalistima u Španiji, mavarsko poreklo nije naročito poželjan podatak iz porodičnog stabla, i mnogi koji znaju ili sumnjaju da su njihovi daleki preci u stvari pokršteni Mavari, ponekad se ističu kao španski rodoljubi.

Najsimpatičniji prizori u Alkali de Enares su krovovi, dimnjaci, čak tornjevi crkava i univerzitetskih zdanja koji su leti prepuni ogromnih gnezda roda. Udobno smeštene, na jednom krovu često su smeštene i po dve do tri porodice. Ovakve prizore, videla sam još samo u oktobru, u susednom Maroku, naročito u najvećoj medini na svetu, u gradu Fesu.

Grinički meridijan

Meridiano de Greenwich

Ukoliko od Alkale de Enares nastavite autoputem dalje ka istoku (ka Saragosi i Barseloni), nakon oko 400 km proći ćete ispod velikog luka na mestu gde Zemljom „prolazi“ grinički meridijan. To praktično znači da se više od 80 % Španije u stvari nalazi zapadno od Griniča – kao i Engleska, ali s časovnom zonom istom kao u Srbiji. Nakon ovog, verovatno ćete razumeti zbog čega se u isto vreme kada u Srbiji sunce izlazi oko 6, to u Španiji dešava oko sat i po, do dva kasnije. Iz ovog razloga, radnje i škole u Španiji počinju sa radom tek u 10 h. Suprotno Španiji, časovna zona susednog Portugala je +1, kao u Velikoj Britaniji.

Španija Alcala de Henares, Španija Alcala de Henares, Španija Alcala de Henares, Španija Alcala de Henares, Španija Alcala de Henares,

Španija