Kolima kroz IRAN / V deo – Širaz (Shiraz)

Kolima kroz IRAN / V deo – Širaz (Shiraz)

.
.
.

 

 

.

.

ŠIRAZ

grad vina i pesnika

.

.

 

.

.

U centralnom delu Irana, na nadmorskoj visini od oko 1500 metara Iranskog platoa nalazi se čuveni zlatni „trougao“ gradova (Širaz – JazdIsfahan) koji su zbog svog izuzetnog kulturno-istorijskog značaja na obaveznoj listi posete svih turista. Na našem proputovanju kolima po Iranu, od Persijskog zaliva ka prvom od njih – Širazu (Shiraz) prošli smo nadomak valovitih brda po kojima je ovaj kraj poznat još iz perioda antike.

.

.

.
.
Okolina Širaza, polja mlade pšenice u proleće na oko 1500 metara nadmorske visine Iranskog platoa © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Vinogradi sorte širaz u okolini Širaza, na oko 1500 metara nadmorske visine Iranskog platoa © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige “Umetnost putovanja” (ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, ni fotografija, bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published book “Umetnost putovanja” (ISBN 978-86-7963-499-3), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

.

 .

.

Gospodina Mortezu koji nas je vozio Iranom – od Teherana, preko planina Alborz (Elburz) na severu i jugozapadnim Iranom do Persijskog zaliva, ostavili smo u centralnom delu zemlje – u Širazu, jednom od gradova čuvenog zlatnog trougla persijskih gradova koji su zbog svog izuzetnog kulturno-istorijskog značaja na obaveznoj listi posete većine turista. Na južnom prilazu Širazu, prošli smo između valovitih brda pšenice i zasada vinove loze po kojima je ovaj kraj poznat još iz perioda antike. Suvi čokoti vinograda u proleće, podsećaju da je sorta vina širaz (shiraz) nastala na ovim područjima ispijana još u vreme ahemenidskih careva. Nedavno je DNK analizom utvrđeno da francuska sorta vinove loze sira (Syrah), kojoj je godinama pripisivano poreklo drevne sorte širaz – ustvari nije persijskog porekla, već potiče iz okoline Sirakuze, sa Sicilije. Za razliku od francusko-sicilijanske, širaz iz Persije nazivaju i “vinom za dušu”.

.

Širaski kult vina i nesrećnih ljubavi, najveličanstvenije je opisan u pesmama Hafiza – čuvenog persijskog pesnika i velikog uzora Geteu, rođenog u Širazu u XIII veku. Osim njega, iz Širaza potiču i drugi veliki pesnici (na primer Saadi), te grad i danas nosi epitet „grad pesnika“. Mauzoleji Hafiza i Saadija okruženi mirisnim baštama limuna i ruža, i šumarcima čempresa mesto su u gradu na koje rado dolaze mladi Iranci i Iranke da čitaju njihove stihove, ili da se osame i ašikuju, jer intimiziranje na javnom mestu u Iranu nije dozvoljeno.

.

Svaka iranska porodica u svom domu poseduje dve knjige: Kuran i „Divan“ – zbirku Hafizovih pesama. Na dan persijske Nove godine (Nowruz – 20. ili 21. mart – prolećna ravnodnevnica), kada se porodica okupi na ručku, nasumično se otvaraju stranice „Divana“ i čita stih koji je prvi ugledan. Taj stih, navodno će odrediti sudbinu čitaoca za narednu godinu. Osim za Novu godinu, mladi Iranci a naročito Iranke stranice Hafizovog „Divana“ nasumično otvaraju i radi rešavanja ljubavnih problema (nalik „gledanju u šolju“). Uz iranski crni čaj i širine u čajdžinici bazara, jedna mlada poznanica iz Širaza ispričala mi je svoj „slučaj“. Svojevremeno, zbog ljubavnih problema koji su je pritiskali, sa prijateljicom je nasumično otvorila „Divan“ i nezadovoljna odgovorom to učinila još tri puta u narednih mesec dana. Kada je poslednji, četvrti put otvorila stranice „Divana“, naišla je na stihove koji su, kaže otprilike glasili: „Mnogo si besposlena, ne prihvataš odgovor…“. Hafiz joj je, kaže, na kraju lepo odgovorio!
.
.
.
.

 

Hafizov mauzolej, Širaz © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Hafizov mauzolej, Širaz © Ivana Dukčević

.

.

.

.

 

 

Iako su vino i alkohol uopšte, nakon Revolucije 1979. u Iranu izričito zabranjeni, mnogi Iranci će vam reći da ako znate gde da tražite – naći ćete. I mi smo u četvrtak uveče (početak „vikenda“ u Iranu, koji traje u petak i subotu) na par mesta videli rumene mlade stanovnike Širaza, kako se veseli vraćaju iz noćne šetnje, ili neke privatne žurke na kojima se vino navodno, često konzumira. Zvanično, vino je u Iranu dozvoljeno samo verskim zajednicama – hrišćanima i zoroastrijcima tokom njihovih verskih obreda, što kad bolje razmislite praktično znači da – negde mora da se proizvodi.

.

Osim kao grad pesnika i vina, Širaz je poznat i po tome što je u drugoj polovini  XVIII veka, za vreme dinastije Zand (poreklom iz naroda Luri) jedno vreme bio prestonica Persije. Njen osnivač – Karim kan, izgradio je tvrđavu usred grada (Agr-e Karim khan), a potonji guverneri grada i velelepne palate sa baštama Narandžestan i Kan-e Zinat ol-Molk.

.

.

.

.

 

 

Tvrđava Arg-e Karim kan, Širaz © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Školska deca u bašti palate Narandžestan, Širaz © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.
Sistem i koncept persijske bašte, u kojoj tekuća voda deli površinu na četiri dela nastao je u Persiji, u starom veku. Kada su u došavši u Persiju, antički Grci usred pustinje ugledali bujnu vegetaciju sa drvećem, cvećem i tekućom vodom, upitali su Persijance kako ih nazivaju. Odgovor je bio – „pairidaeza“ (persij. „ograđena bašta“). Ovim putem, reč „paradise“ je dobrim povodom ali sa pogrešnim značenjem ušla u mnoge evropske jezike opisujući persijske bašte kao Raj koji su Grci videli. Ipak, nisu bili daleko od istine; prema Bibliji, Raj na Zemlji nekada davno postojao je u delti četiri biblijske reke – na ušću: Tigra, Eufrata, Karuna i Pišona (koji je presušio) u Persijski zaliv, nedaleko od iranske granice sa Irakom, na mestu današnjeg Kuvajta.
.
.
U Iranu, UNESCO je stavio pod zaštitu devet persijskih bašti, i označio ih kao primer izvornog koncepta istih. Jedna od najčuvenijih, sa palatnim kompleksom – Bašta Eram (Bagh-e Eram), nalazi se na zapadu Širaza (ostale su u: Isfahanu, Kermanu, Jazdu, Pasargadu, Kašanu, itd). Izvan Irana, u najlepše primere persijske bašte spadaju vrtovi Heneralife (Generalife) mavarske palate Alhambre u Granadi, u Španiji, kao i vrtovi mauzoleja Tadž Mahal, u Indiji.
 
.
.
.
.
.
.
.
Širaz, Bašta Eram, jedna od 9 persijskih bašti u Iranu pod zaštitom UNESCO-a © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Bašta palate Narandžestan, Širaz © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Palata Kan-e Zinat ol-Molk, Širaz © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Palata Kan-e Zinat ol-Molk, Širaz © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.
.
 
.

Osim bašti, u Širazu smo obišli čuveni pokriveni Bazar-e Vakil, jedan od četiri najbolja u Iranu, čiji se glavni ulaz nalazi kraj džamije Masđed-e Vakil (Masjed-e Vakil), u neposrednoj okolini istoimenog, jednog od tri najlepša stara hamama u Iranu (Hammam-e Vakil). U hamamu se danas nalazi mali muzej voštanih figura ljudi u javnom kupatilu, koji su odeveni shodno njihovim zanimanjima, i gde je prikazan nekadašnji život hamama – osim masaže i kupanja, muškarci iz Širaza ovde su obavljali operacije zuba i koristili usluge brice. Nedaleko od bazara, najfotografisaniju džamiju Irana Masđed-e Nasir-e Molk (Masjed-e Nasir-e Molk), u rano jutro kada zraci sunca probijaju kroz raznobojne geometrijske vitraže na prozorima posećuju mnogi. Kao tipični detalj persijskih vila i džamija, boje i šare ovih vitraža ogledaju se u šarenim persijskim tepisima na podu, i međusobno stvaraju nove, nestvarno blistave šare.

.
.
.
.

.

.

Masjed-e Vakil (Vakil džamija), Širaz © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Hamam-e Vakil, Širaz © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Džamija Masđed-e Nasir-e Molk, Širaz © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

 

.

U centru Širaza nalazi se veliki mauzolej Aramga-e Šah-e Čerag (Aramgah-e Shah-e Cheragh), sina jednog od 12 šiitskih imama. Ovakva svetilišta na persijskom nazivaju imamzade i smatraju ih najsvetijim mestima u zemlji. Iran je jedina muslimanska zemlja na svetu u kojoj je zvanična religija verzija šiitskog islama, dok je u ostalim to sunitski islam (razlika u određenoj meri nalik pravoslavlju i katoličanstvu). Kod iranskih šiita, u okviru vere postoji dvanaest imama (nalik 12 apostola u hrišćanstvu) koje muslimani suniti nemaju i na njih gledaju kao bezmalo idolopoklonstvo. Imami su umrli kao mučenici za veru, osim poslednjeg imama Mahdija koji je po predanju pre par vekova ušao u pećinu i više nije viđen. Šiiti veruju da je živ, da još uvek luta pećinom i da će se (nalik verovanju u vezi sa Hristom) pojaviti na Sudnji dan.

.

Najpoznatije šiitsko svetilište nalazi se u Irancima neprijateljskoj, iračkoj Karbali, na mestu gde su u VII veku Hasan i Husein mučki ubijeni u bici koju su protiv njih vodili suniti. Husein je proglašen imamom, a verski praznik koji i danas obeležava ovaj momenat iz istorije naziva se Ašura.

 

Unutar svetilišta Aramga-e Šah-e Čerag nije dozvoljeno fotografisanje, a žene su u obavezi da na ulazu pozajme čador (u ovom slučaju – veliki šareni komad tkanine) kako bi osim lica koje se vidi, sve ostale delove tela potpuno pokrile prilikom obilaska svetog mesta. Uvijene u metre šarenog materijala koje smo pri ulasku na plato svetilišta uzele iz velikog sanduka, imale smo p­riliku da nam na odličnom engleskom, o svetilištu, ali i svom shvatanju islama ponešto objasni Zara (Zahra), mlada studentkinja komunikacionih tehnologija koja prema sopstvenom priznanju jednom nedeljno volontira unutar svetilišta pomažući posetiocima. I u svetilištu, i van njega, potpuno pokrivena čadorom (osim lica), objasnila je da Bog želi svu pažnju usmerenu na sebe te zbog toga žene kao lepši pol treba da se pokriju, kako na sebe ne bi privlačile nepotrebnu pažnju. Interesantna teorija, naročito jer je po istom verovanju sam Bog i stvorio žene – možda je prilikom kreacije nekako zaboravio da unapred uredi da budu pokrivene.

 

 

.

.

.

.

 

Vitraž u Džamiji Masđed-e Nasir-e Molk, Širaz © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Mauzolej sina jednog od 12 šiitskih imama – Aramga-e Šah-e Čerag (Aramgah-e Shah-e Cheragh)

.

.

 

.

.

.

 
Bazar-e Vakil, Širaz © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Persijski tepisi, Bazar-e Vakil, Širaz © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

Na uzvišici iznad severnog prilaza Širazu, put prolazi kraj istorijske Kapije Kurana (Qur’an Gate, ili Darvazeh Qor’an), kraj koje se nalazi parkić sa vodopadom i mesto za piknik. Sa ovog mesta pružaju se neki od najlepših panoramskih pogleda na grad.
.

Ako ovim putem prođete kraj Kapije Kurana i izađete iz Širaza, nakon 60 km vožnje autoputem dospećete do odvajanja za najčuvenije arheološko nalazište Irana i jedno od najpoznatijih na čitavom svetu  – Persepolisa, dela UNESCO-ve svetske kulturne baštine.
.
.
.
.
.
.

 

Kapija Kurana, severni ulaz u Širaz © Ivana Dukčević

.

.

.

.
.
.
.

 

 

 

.

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.