ŠPANIJA / Andaluzija (II deo) – Granada

ŠPANIJA / Andaluzija (II deo) – Granada




 


.

.

Granada

.

.

 “Ko nije video Granadu, nije video ništa”, španska izreka

.

.

.
.

Nevelika Granada, jedno je od onih mesta koje zadivljujućim pričama iz svoje bogate istorije, kulturnim nasleđem koje nadmašuje granice Španije, ali i temperamentom i emocijama, zaslužuje posebno mesto u okviru posete Španiji. Na ovom mestu, Mavari, Jevreji i Španci stvarali su istoriju, kroz događaje koji su jednima donosili poraz, a drugima apsolutni trijumf… Osim neopisivo lepe Palate Alhambre, Granada je u Španiji poznata po školama flamenka u kućama-pećinama, gradu s besplatnim tapasom koji dobijate uz piće, i čarima arapskih kupatila – ostavštinom Mavara.

.

.

.

 

Katedrala u Granadi © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Mavarska Palata Alhambra, Dvorište mirte © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Palata Alhambra © Ivana Dukčević

.

.

.

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige “Umetnost putovanja” (ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, i vodiča o Španiji (ISBN 978-86-7722-374-8), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, ni fotografija, bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published books “Umetnost putovanja” (ISBN 978-86-7963-499-3) and the travel book on Spain (ISBN 978-86-7722-374-8), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

.

 

.

“Ako treba da vidite samo jedan grad u Španiji, neka to bude Granada”… “Nema ničeg goreg nego doći u Granadu, a biti slep”, samo su neke od čuvenih španskih izreka koje govore o značaju Granade u istoriji Španije i prilično dobra reklama za mesto od nekih 240 000 stanovnika, u odnosu na milionske gradove Španije.

.

Reč granada (ili garnata) znači nar, voće poreklom sa Bliskog istoka, iz Persije. U skladu s time, u gradskoj arhitekturi Granade mnogi detalji imaju inkorporiran sibol nara. Do VIII veka kada su grad osvojili Mavari (Omajadski kalifat, poreklom iz Sirije), Granada je bila hrišćanska Elvira. Između XIII i XV veka, tokom perioda od dvestotine pedeset godina grad je postao poslednje uporište Mavara na Iberijskom poluostrvu – centar nauke, umetnosti i kulture posle pada Kordovskog kalifata, a naročito nakon 1238. godine kada je na vlast u gradu stupila dinastija Nasrida. U ovom periodu, u gradu je cvetala trgovina, proizvodila se i izvozila koža, svila i keramika ali i papir – preko Arapa tek pristigao iz Kine u Evropu. U rekonstruisanim mavarskim bazarima Alkaiseria (Alcaiceria) i Zakatin (Zacatin), i danas se mogu naći predmeti od srebra, keramike i marketre (marquetra – drveni predmeti geometrijskih šara sa umetnutim parčićima sedefa), kao i ćilimi koje prave žene iz regiona Alpuhara (Alpujara). Osim suvenira istočnjačkog porekla, u Granadi, u Ulici Svete Ane postoje potpuno nova arapska kupatila uređena po ugledu na nekadašnja, gde je u ponudi kupanje ili masaža aromatičnim uljima, dok se u ulici Karera del Daro (Carrera del Darro) nalazi najstarije očuvano arapsko kupatilo u Španiji, i Evropi. El Banjuelo ili Banjos Arabes, hamam je iz XII veka nekada sastavni deo (jedan vek starije) džamije romantičnog naziva Meskita del Nogal – “Džamije Lešnikovog Drveta”. Interesantno je da je kuća sa hamamom nakon rekonkiste kroz istoriju često menjala vlasnika. Trenutni vlasnik parcele je u dogovoru sa državom pristao da bez nadoknade, nekoliko puta nedeljno otvori deo svog poseda za turiste.

.

.

.

.

 

Granada © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Katedrala u Granadi © Ivana Dukčević

.

.

 

 

           

Krajem 1491, ispred zidina tvrđave-palate Alhambre vojska španskih vladara Ferdinanda Drugog od Aragona i Izabele od Kastilje, više od četiri meseca vršila je opsadu Granade. Najzad, 2. januara 1492, uspeli su da je osvoje. Bez kapi prolivene krvi, mladi mavarski sultan Špancima znan kao Boabdil (Abu Abd Allah Muhammad XI) sa svojom svitom prognan je ka jugu, u Afriku. Zanimljivo je da je u toku opsade, Izabelu i Ferdinanda u vojnom šatoru posetio Kolumbo tražeći podršku za svoj „put ka Indiji” i isprva bio odbijen. Iste godine, Alhambra je pala, Kolumbo „pronašao“ Ameriku, a točak istorije Evrope okrenuo se u korist Španaca. U hrišćanskom delu starog grada, po rekonkisti sazidana je kruna pobede Ferdinanda i Izabele – velika gotska Katedrala i Kraljevska kapela (Capilla Real), mesto gde je naknadno sahranjen ovaj najpoznatiji kraljevski par u istoriji Španije.

.

Kada je povorka predvođena sultanom Boabdilom napustila Granadu i počela uspon na brda ka planinskom masivu Sijera Nevade  na svom putu ka Africi (Sierra Nevada – “Snežna planina” – prema prosečnoj nadmorskoj visini, Španija je treća planinska država Evrope – najveći deo centralne Španije nalazi se na valovitom planinskom platou visine između 500 i 800 metara nadmorske visine), sultan se okrenuo ka voljenoj Granadi i kažu, uputio poslednji pogled ka palati Alhambri uz dubok uzdah. I danas, na obroncima Sijera Nevade postoji mesto gde se navodni događaj zbio – vidikovac po imenu El suspiro del Moro (“Poslednji uzdah Mavara”). Videvši tužan pogled svog sina, 31-godišnjeg sultana Boabdila u pravcu Granade i puštenu suzu, njegova majka sultanija Fatima rekla je: “Sada plačeš kao žena nad onim što je trebalo da braniš kao muškarac”.

.

 

.

.

 

Marokanska čajdžinica u Granadi © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Čajdžinica u Granadi © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Po španskoj rekonkisti (ponovnom osvajanju teritorija od Mavara), pre nego što će 1609. i poslednji Mavari napustili Španiju, mnogi su primoravani da pređu u hrišćanstvo i tako od Mavara (na španskom: “Moro”) postali “Moriscos”. U celoj priči oko rekonkiste i Jevreji su prošli loše. Narod koji je uživao sva prava tokom vladavine Mavara, prvo je od 1480. podvrgnut Španskoj inkviziciji, a već u martu 1492, dekretom koji su potpisali katolički monarsi, desetine hiljada njih je proterano iz Andaluzije uz oduzimanje svih prava i poseda.

.

Sudbina je htela da danas, nekoliko vekova kasnije nekadašnji Mavari – današnji Marokanci, u velikom broju ponovo nasele Granadu i u uličicama njenog starog grada Albaizina (Albaizin) – Kaldererija Vieha i Kaldererija Nueva (Caldereria Vieja, Caldereria Nueva – “caldereria” znači “kazandžija”), otvaraju čajdžinice – „teterije“ (teteria) starinskog izgleda, prodavnice arapskih poslastica i istočnjačkih čajeva romantičnih naziva (Amor de Turco” – “Ljubav Turčina”, Paseo por la Alhambra” – “Prolaz do Alhambre”, Encantos del Albaizin” – “Trubaduri Albaizina” ili Embrujo de Granada” – “Čarolija Granade”). Tu su se nekako “provukli” i Turci koji su otvorili radnje sa döner kebabom-om. Nalik podeljenom starom Jerusalimu, vremešni Albaizin zaštićen kao deo UNESCO-ve svetske kulturne baštine mesto je prepuno čudesno pomešanih kultura i emocija, jer su nekada davno u njemu više od polovine stanovništva činili Mavari, a ostatak velika zajednica Jevreja. Bele mavarske kuće sa rešetkama od kovanog gvožđa na prozorima, drvene kapije i kameni pločnici u tišini malih ulica uveli su nas u neku daleku prošlost i vreme koje je odavno nestalo. Dodatno, odlučili smo da odsednemo u jednoj od božanstvenih mavarskih kuća u Albaizinu, zdanju koje je jedan preduzimljivi mladi Šveđanin zaljubljen u Granadu – i svoju devojku, Španjolku, pretvorio u bajkoviti hotelčić, od čije kapije strmo ka deci Daro vodi usamljeni uzani sokak odakle pogled puca na susedno brdo – na Alhambru.

.

.

.

.

Granada © Ivana Dukčević

.

.

 

         

 

.

Najinteresantniji deo starog Albaizina čiji naziv na arapskom znači “oni iz Baeze” (“Al-Baezin”, po Mavarima koji su od progona hrišćana iz grada Baeze pobegli u Granadu), nalazi se oko plitke rečice  Daro (Darro), u ulici Karera del Daro (Carerra del Darro). Nalik klancu sa kamenim mostićima, potok ovde teče uz glavnu pretežno kaldrmisanu pešačku ulicu, između uzbrdice na severu sa Albaizinom i visokog, strmog šumovitog brda sa veličanstvenom palatom Alhambrom na vrhu, sa južne strane. Najlepši pogled na Alhambru doživeli smo u kasno popodne popevši se do najviših delova Albaizina, na plato kod Crkve Svetog Nikole – Mirador de San Nicolas (“mirador” na španskom znači vidikovac, mesto sa pogledom). Na klupama ispod gotovo pravilnih kružnih krošnji drvoreda, još neotkriveni talenti na akustičnoj gitari isprobavali su akorde flamenka, ulični prodavci ručno rađenog nakita iz Latinske Amerike svojom robom dočekivali pridošlice, a zaljubljeni parovi ostajali dugo zagledani u čuvenu Alhambru od okerastog kamena, koja u zalazak sunca poprima crvenkastu nijansu i u skladu je sa svojim nazivom “Al-hamra” (na arapskom – “crvena”). U proleće, božanstven pogled na Alhambru dopunjen je pogledom na zagasite vrhove Sijera Nevade u pozadini – najvišu planinu južne Evrope (vrh Mulhacen, 3478 m) sa najvišim planinskim prevojem, gde se skoro do maja beli sneg, i u čijem se ski centru Pradoljano (Pradollano) – 45 km od Granade, često do aprila možete skijati.

 

 

.

.
  

 

Vidikovac sa vrha Albaizina – Mirador de San Nicolas © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Pogled na Alhambru © Ivana Dukčević

.

.

.

 

 

Na severoistočnom obodu grada, uz brdo Sakromonte (Sacromonte – “Sveto brdo”), odavno se smestila kolonija Roma u čijim se kućama-pećinama u brdu, nalaze neki od najpopularnijih flamenko barova i restorana, individualne škole flamenka, a noćni život često ne prestaje do ranih jutarnjih sati. Ovaj deo Granade veoma je popularan – smatra se mestom izvornog  flamenka (poreklo ove muzike i plesa je u mešavini španske gitare, arapske pesme i ciganskog plesa). Na brdu Sakromonte, u kaskadnim ulicama i kućama-pećinama (cuevas), postoji i nekoliko hotela-apartmana sa “pećinskim” smeštajem, gde vam i na vrelom suncu Andaluzije, klima uređaj verovatno neće biti potreban. 
.
.
.
.

 

Flamenko bar na brdu Sacromonte © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Flamenko bar na brdu Sacromonte © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 
.
.

 

.
.
.
.

Palata Alhambra 

(La Alhambra y el Generalife)

.

.

Najveće i najslavnije dostignuće mavarske arhitekture i hortikulture, neopisivo lepa tvrđava-palata – La Alhambra sa vrtovima Heneralife (Generalife) na brdu iznad Granade, najposećeniji pojedinačni kulturno-istorijski spomenik čitavog Iberijskog poluostrva. Tokom XIII veka, sagradili su je poslednji vladari mavarske dinastije Nasrida, i u XV veku bez borbe predali Špancima. Opisivati Alhambru predstavlja veliki izazov. I sam Washington Irving, američki ambasador u Španiji s polovine XIX veka koji je proveo neko vreme u Granadi i napisao knjigu „Priče iz Alhambre“ (“Tales of Alhambra“) koja je palatu proslavila i približila Zapadnom svetu, verovatno je kao pisac imao muku odakle da počne. Onog ko nikada nije video predivne tipske vrtove nastale u drevnoj Persiji, koje su antički Grci pogrešno protumačivši persijsku reč prozvali “rajskim” („paradeisa“ – na persijskom u stvari znači: „ograđena bašta“), palata Alhambra i njeni vrtovi Heneralife (Generalife) će verovatno očarati. Arhitektonski i duhovni sklad jednostavnih oblika, najfinijih duboreza i kamenoreza unutrašnjih lukova, zidova i tavanica, ogledaju se u kvadratnim i pravougaonim bazenima mirne, zelene vode i prepliću sa kamenim fontanama iz kojih tek suptilno izlaze tanani mlazevi vode. A oko njih žbunovi nara, mirte, ukrasno cveće i listovi lokvanja. U gotovo svakom kutku bašte, naziru se aleje drveća pomorandži prepune otežalih plodova prosutih po zemlji, na obodu jezera u kojima se palata ogleda. Jedini objekat u potpunom neskladu sa mavarskom arhitekturom Alhambre je kružna Palata Karlosa Petog iz XVI veka, španskog kralja koji je izgleda poželeo da sazida sopstveni kompleks na brdu.

Sa drvenih balkona Alhambre, na brdu preko puta kaskadno se smestio ne samo čitav Albaizin sa stišnjenim belim kućama, već zapadno odatle i koliko god pogled doseže čitava Granada, brda i doline Andaluzije.

.

.

.

 
Alhambra, Dvorište mirte © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Palata Alhambra © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Jedno od unutrašnjih dvorišta Palate Alhambre – Patio del Mexuar

.

.

.
.

 

Vrtovi Generalife © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Palata Alhambra © Ivana Dukčević

.

.



INFO

.

.
Ukoliko u Španiju putujete tokom turističke sezone, velike su šanse da na licu mesta nećete uspeti da kupite ulaznice. Rezervacije platnom karticom putem interneta vrše se do tri meseca unapred, gde sa rezervacijom dobijate i tačno vreme ulaska u Palatu Nasrida – centralni deo Palate Alhambre.
.
Iako za vrh brda na kome se nalazi Alhambra voze turistički minibusevi, u slučaju da ulaz u palatu imate u jutarnjim časovima (najbolje oko 9 h), a kondicija vas služi, krenite nešto ranije putem kojim malo ko ide. U krajnjem istočnom delu Albaisina pređite mostić na reci Darro, prošetajte šumarkom uz strmo kameno stepenište, pešice sve do vrha… osećaj potpune samoće pokraj ogromnih zidina je jedinstven. 
.
.
.
.
Arapski čajevi © Ivana Dukčević

.

.

 

.

 

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.