Kolima kroz IRAN / II deo – Planine Alborz i dolina Alamut

Kolima kroz IRAN / II deo – Planine Alborz i dolina Alamut

.

.

.

 

.

.

Planine Alborz i Dolina Alamut

.

Put u zemlju legendi…

.

.

.

 

Nakon sletanja u Teheran, iranska agencija sa kojom sam putem interneta po izuzetno dobroj ceni dogovorila automobil i vozača, ispunjava svoj deo posla (litar benzina u Iranu košta oko 0,2 evra, te je veliki broj cena s time u skladu). Pežo Pars, najčešći automobil u Iranu lokalne proizvodnje sa Mr. Mortezom za volanom, stižu ispred hotela u rano popodne. Par godina pre nas, tada 62-godišnji, uglađeni gospodin Morteza koji odlično govori engleski po Iranu je vozio autore Lonely Planet-a, tokom njihovog boravka i pripreme knjige o ovoj predivnoj zemlji. Svoje ime ponosno pokazuje u Lonely Planet vodiču za Iran, koji ima počasno mesto u pregratku njegovog automobila. Na našem putu po Iranu, više puta biće iznenađen kako neki stranci/strankinje (a nisu iz čuvenog Lonely Planet-a), mogu poznavati Iran više nego što je očekivao… Krećemo put severozapada, ka prvom delu unapred ugovorenog dvonedeljnog proputovanja po Iranu – planinama Alborz i dolini Alamut…

.

.

 

 

Božanstveni pogled na venac planina Alborz, dolinu Alamut i selo Gazor Khan, sa vrha Tvrđave asasina (Tvrđave Alamut), u aprilu © Ivana Dukčević

 

 

Na vrhu Tvrđave asasina © Ivana Dukčević

 

 

Dolina Alamut © Ivana Dukčević

 

 

Dolina Alamut © Ivana Dukčević

.

.

.

*Tekst i fotografije deo su publikovanih članaka o Iranu, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje, bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published articles on Iran, protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

.

 

Visine između 3000 i 5600 m, venac planina Alborz ili Elburz (koje se na istoku graniče sa Avganistanom), smestio se polukružno na samom severu zemlje. U severnom delu, njegovi obronci sa plantažama crnog čaja spuštaju se ka Kaspijskom moru (ili jezeru) iz kojeg se u Iranu vadi najčuveniji kavijar. Iranska luka Bandar-e Anzali, najveći je proizvođač kavijara na svetu. Gospodin Morteza ispričao je kako je pre dvadesetak godina, svaki put kad bi odlazio u posetu sestri i zetu u Dansku nosio oko kilogram kavijara na poklon, čija je cena u to vreme bila oko 10 $! Danas je cena višestruko veća, a kavijar u Iranu nije lako pronaći – 99 % ukupne proizvodnje izvozi se na Zapad.

.

Na jugu, venac Alborz graniči se sa Iranskom visoravni nadmorske visine od oko 1500 – 2000 m, gde se u podnožju, u zapadnom delu smestio gradić Kazvin (Qazvin), a stotinak kilometara istočno – Teheran. Naš cilj bilo je središte između dva niza planinskog venca Alborz – nakon dugog uspona, usledio je i dug spust u veliku, bajkovitu dolinu Alamut.

.

Plitka pirinčana polja i beskrajni redovi voćnjaka višnje, čiji cvetovi se gledajući sa vrhova brda u proleće bele nalik nepreglednim tačkicama, čine neobičan sklad sa malenim selima i njihovim kućama od okeraste, pečene gline (cigla je u starom veku prvi put izmišljena na ovim prostorima, u Mesopotamiji i Persiji) i snežnim planinskim kapama koje okružuju dolinu. Zagasito-sivkaste gole planine, razbacana sela i poneko tirkizno jezero zajedno čine one tipične pejzaže srednje Azije u kojima se putnik namernik ponekad može izgubiti u utisku bezvremenosti.
.
.

 

Dolina Alamut © Ivana Dukčević

 

 

Selo u dolini Alamut © Ivana Dukčević

 

Voćnjaci tek propupelih cvetova višnje u podnožju planina Alborz, u proleće © Ivana Dukčević
Naš Pežo Pars, najčešći automobil u Iranu domaće proizvodnje, ispred hotela u Teheranu spreman je da krene na dvonedeljno putovanje © Ivana Dukčević

.

.

.

.

 

 

 

Sumrak je već polako ispunjavao pedalj po pedalj očaravajućih pejzaža, kada je naš automobil pristigao u Gazor kan (Gazor-khan), selo u istočnom delu Doline Alamut iznad kojeg se strmo izvija čuvena špicasta stena, sa još čuvenijim arheološkim ostacima. Zbog značaja ovog nalazišta u selu postoji nekoliko opcija za smeštaj u vidu seoskog turizma, u kojem mahom odsedaju strani turisti, a postoji i lokalni hotelčić koji (za sada) još uvek nije moguće rezervisati putem interneta.

.

Na nizbrdici, u voćnjaku višanja kraj bunara, pomoćnu kuću sa dve zasebne jedinice lokalni seljanin preuredio je za smeštaj turista. Osim nas, iste večeri u istoj kući u nedođiji iranskih planinskih pejzaža noćila su dvojica Švajcaraca koji su obilazili zemlju odličnim, međugradskim autobusima. Za sve nas, gazda kuće (koji nije znao ni reč engleskog) postavio je večeru na velikim metalnim tacnama – beskvasni hleb, jogurt (gust kao kiselo mleko) i par svežih salata.

.

.

.

.

.

Seoski smeštaj u selu Gazor-khan © Ivana Dukčević

 

 

Spust u dolinu Alamut, magistralnim putem iz grada Kazvina (Qazvin) – iza niza planina u daljini je Kaspijsko more © Ivana Dukčević

 

 

Gazor-khan, seoska večera (listovi beskvasnog hleba složeni su u kesi, ispod kutije salveta) © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Narednog jutra, stotinak metara od kuće ispred nas se ukazala 200 metara visoka, sivkasta i naizgled neosvojiva stena sa ostacima Tvrđave Alamut ili Tvrđave asasina (Alamut Castle, Castle of Assassins ili Gazor-khan Castle), na vrhu. U XI veku, na ovom mestu nastala je reč „asasin“, i potom ušla u upotrebu u mnoge svetske jezike.

 

Naime, izvesni Hasan Saba (Hasan Sabah 1050 -1124), odmetnik od pravovernog (sunitskog) islama i pristalica ismailita – tada nove, šiitske verzije islama (danas zvanične vere Irana), rešio je da bazu postavi na nepristupačnom mestu i odatle, uz pomoć vrlih mladića iz okolnih sela koji su mu se priključili, teroriše okolinu. Navodno, njegove pristalice nisu znale da im je u piće i hranu stavljao hašiš (Iran je prva stanica na putu droge iz Avganistana ka Evropi), a kada je droga počinjala da deluje naređivao im gde da krenu u napad. Hasanovi vojnici u narodu su bili upamćeni kao izuzetno nemilosrdni i lukavi – pojavljivali su se niotkud i iza sebe ostavljali pustoš. Tokom XI veka, asasinski red imao je sve više pristalica i proširio delovanje sve do Sirije na jugozapadu, gde su u to vreme vođeni prvi Krstaški ratovi.

.

Reč „asasin“ nastala je na ovom mestu od persijskih reči „hašaš“ i „ijun“, što znači „uživaoci hašiša“. Hasanu i njegovoj družini, decenijama niko nije mogao ništa. Niko do Mongola koji su osvojivši Persiju početkom XIII veka, na svom putu ka zapadu zbrisali sve pa i ovo asasinsko gnezdo.

,

.

 

Tvrđava Alamut ili Tvrđava asasina © Ivana Dukčević

 

 

Uspon ka tvrđavi © Ivana Dukčević

 

 

Tvrđava Alamut © Ivana Dukčević

 

 

Stena Tvrđave asasina, nadomak sela Gazor khan © Ivana Dukčević

 

 

Ostaci Tvrđave asasina © Ivana Dukčević

 

 

Na vrhu Tvrđave asasina, kraj zastave Irana

.

.

 

 

Na vrhu nekada neosvojive stene, osim ostataka zidina Tvrđave asasina (Tvrđave Alamut), osnove prostorija i ponekog luka do današnjih dana nije ostalo mnogo. Ipak, i sam pogled odozgo na selo Gazor-kan, zelene zasade pirinčanih polja u proleće, voćnjake i snežne vrhove svuda u krug, definitivno je vredan napora i dragocenih uspomena zabeleženih fotoaparatom.

.

Osim Tvrđave Alamut, na sat vremena kolima od sela nalazi se jedna od najpoznatijih prirodnih atrakcija doline Alamut, prelepo tirkizno jezero Evan (ili Ovan – Ovan Lake).

 

Tridesetak kilometara dalje, u istom, središnjem delu venca Alborz ali u njegovom zapadnom delu, u blizini sela Razmian smestila se još jedna tvrđava na steni iz istog perioda kao i Tvrđava Alamut, par decenija mlađa Tvrđava Lambsar (ili Lambasar Castle, XII vek). Smatra se najvećom od ismailitskih tvrđava severnog Irana, ali je prilično slabo očuvana. Još dalje ka zapadu, jedno od najposećenijih mesta u ovom delu planine sigurno je Masule (Masouleh). Selo iz X veka danas obavezna stanica svih turista u ovom delu Alborza. Predivno uređene kuće od pečenog blata, interesantni prozori, bašte sa cvećem i kafeterije u etno stilu, čine Masule jednim od dva najčuvenija etno-sela Irana koje turisti mahom posećuju – drugo je Abjane (Abyaneh), kod Kašana.

 

Pre putovanja u ovaj deo Irana, pročitajte knjigu Amina Malufa – “Samarkand” iz 1988. godine. U romanu čuvenog libanskog pisca, Arapina hrišćanske veroispovesti koji piše na francuskom, pre petnaestak godina prvi put sam čitala o Tvrđavi asasina.

.

.

 

 

 

Jezero Evan © Ivana Dukčević

 

 

Sela u Alborz planinama © Ivana Dukčević

 

 

Uspon ka brdu sa Tvrđavom asasina (levo) © Ivana Dukčević

 

 

Dečak iz sela Gazor-khan © Ivana Dukčević

 

 

Gospodin Morteza sa priručnim kompletom (iz gepeka) za pravljenje popodnevnog iranskog crnog čaja © Ivana Dukčević

.

.

.

.

*Tekst i fotografije deo su publikovanih članaka o Iranu, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje, bez dozvole autora.

 

*The text and photographs are parts of the published articles on Iran, protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.