Pežo Parsom iz Širaza krenuli smo Iranom dalje sa novim vozačem, gospodinom Mirzom, koji je iako sredovečan i korpulentan, svojim crnim tananim brkovima i bradom uokvirenom oko čitavog lica, izrazom neobično podsećao na Džafara iz dugometražnog, crtanog filma „Aladin“. „Yes“, „no“ i „let’s go“, bile su četiri od jedva desetak reči engleskog koje je solidno razumeo, osim što je „yes“ – praćeno gromoglasnim smehom bio odgovor na gotovo sve. Kao potomak čuvenih antičkih i srednjovekovnih persijskih naučnika – astronoma i matematičara, koji su još u ono vreme zasenjivali naše u Evropi, gospodin Mirza vičan algebri uživao je da postavlja matematičke zadatke iz domena logike jednoj od nas, profesorki matematike. Kad god bi na putu ka severu koji se polako pretvarao u pustinju gospodin Mirza zaustavljao auto i pravio puš-pauzu, naša profesorka matematike je na listu papira njegovog priručnog rokovnika, na haubi dobijala novi zadatak i malo je reći bez preteranog entuzijazma pokušavala da ga reši. Sve u želji da zadovolji ushićenost gospodina Mirze koji „ne“ rešavanju zadataka nije prihvatao kao opciju, i izgleda da je i tokom vožnje u sebi stalno smišljao novi! Nas koji se u matematiku slabije razumemo, ove pušačko-matematičke pauze veoma su zabavljale, ali smo ih ipak posmatrali sa dovoljne udaljenosti.

.

Autoputem iz Širaza ka severu, nakon 60 km vožnje stigli smo do odvajanja za najčuvenije arheološko nalazište Irana i jedno od najpoznatijih na svetu, Persepolisa, dela UNESCO-ve svetske kulturne baštine. Iranci ga još nazivaju i „Džamšidov tron“ (Takht-e Jamshid), prema imenu prvog, mitskog cara Persije. Persepolis, jedna od tri prestonice antičke Persije – ona najglamuroznija, gde su ahemendski carevi pravili zabave koje su trajale i po tri meseca, skoro do detalja su opisane u najvažnijoj istorijskoj knjizi antičkog sveta – Starom zavetu, delu Biblije. Počev od menija jela i pića, načina proslave, ali i toga kako je sama palata u Persepolisu građena – koji (osvojeni) narodi su učestvovali u tome, ko su bile zanatlije i odakle je stizao materijal (kedrovina iz Libana, mermer iz Male Azije), kako su izgledale prostorije, nameštaj, čak zavese u njima.

.

.

.

Persepolis , Kapija Svih Nacija (V vek pre nove ere) © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

.

Photo credit: akg-images / Hugues Vassal /// Oktobar 1971 – “Najveća žurka na svetu”, prvi red – s leva na desno: Jovanka i Josip Broz Tito, Nikolaj Viktorovič Podgorni (predsednik SSSR), domaćini – iranski šah Mohamad Reza Pahlavi i njegova supruga carica Fara Diba, i etiopski car Hajle Selasije

.

.

Iz dokumentarca britanske televizije BBC, o najvećoj žurci na svetu kojoj su zajedno sa 69 predsednika, careva i kraljeva prisustvovali i maršal Tito i njegova supruga Jovanka

.

.

.Gradnja Persepolisa započeta je u VI veku pre nov ere, na obronku brda, na prethodno ozidanoj veštačkoj terasi visine čak 20 metara, površine 125.000 m2, i trajala je godinama. Danas se od nekadašnje velelepne palate u kojoj su održavane raskošne zabave, naziru tek ostaci nekadašnjeg sjaja, ali arheološko nalazište ipak posećuje priličan broj kako domaćih, tako i stranih turista.

.

.

.

.

.

.

.