Posted on 05 apr 2025

/ off

KUBA (Cuba) – Dolina Vinjales (El Valle de Viñales) – kubanske cigare

Pinar del Rio – Dolina Vinjales

.

Mesto gde se gaji duvan i prave kubanske cigare

Nakon tri sata vožnje od Havane (160 km), stigli smo u Pinar del Rio, planinsku, najzapadniju provinciju Kube, gde se u dolini Vinjales (El Valle de Viñales) nalazi verovatno najčuvenija na svetu regija za uzgoj duvana Vuelta Abaho (Vuelta Abajo). U oblasti čija nadmorska visina ne prelazi 300 metara, i koja je vazdušnim putem udaljena oko 250 kilometara od obale Meksika i čuvenog letovališta Kankun, gaji se jedan od najboljih duvana na planeti. Rajsku dolinu Vinjales, čija prosečna temperatura iznosi 23 stepena, a vlažnost je oko 65%, čini neobičan krajolik brdovitog gorja Sijera de Vinjales (Sierra de Viñales), na listi Uneskove baštine. Upečatljiv kraški pejzaž jedinstven je zbog stenovitih uzvišenja obraslih zelenilom, koje čini niz visokih, zaobljenih brda na neobičan način izdignutih iz ravnice doline, i koja Kubanci nazivaju mogotes, neodoljivo podsećaju na ona u jugoistočnoj Aziji. Bujne pejzaže u bezbroj nijansi zelene, dopunjuju prizemne seoske kuće raštrkane po ravnici, s tipičnim, natkrivenim tremovima i stolicama za ljuljanje.

Pejzaži Kube, pored autoputa od Havane ka zapadu ostrva © Ivana Dukčević

Autoput od Havane ka zapadu ostrva © Ivana Dukčević

Policijske stanice pored autoputa, gde vozači maksimalno smanjuju brzinu © Ivana Dukčević

Pirinčana polja pored autoputa © Ivana Dukčević

Fidel Kastro na bilbordu pored autoputa © Ivana Dukčević

Poljoprivredna dobra pored autoputa © Ivana Dukčević

Jedna od četiri vrste goveda na Kubi © Ivana Dukčević

Tekst i fotografije, zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.

Sve do 1804. godine, kada je na Haitiju izbila pobuna robova na plantažama šećerne trske, i kompletna proizvodnja šećera postepeno prebačena na Kubu, najveće ostrvo Kariba bilo je poznato kao “ostrvo duvana”. Lišće biljke koja potiče s američkog kontinenta, koju su Maje još pre dve hiljade godina koristile za pušenje tokom religijskih ceremonija, a najstariji stanovnici Severne Amerike još pre dvanaest hiljada godina, kada se zapali, ispušta preko četiri hiljade hemikalija, među kojima je najznačajniji nikotin. Kada je Kolumbo sa mornarima stigao na Kubu, Španci su bili prvi Evropljani koji su koji videli lokalce kako puše smotane cigare od lišća duvana, ušmrkavajući dim u nozdrve uz pomoć spravice u obliku slova ipsilon (Y).

Gradić Pinar del Rio („borovi na reci“), sedište je istoimene oblasti © Ivana Dukčević

Pinar del Rio, blokovska gradnja u predivnoj prirodi © Ivana Dukčević

Bilbord sa likom Fidela Kastra: „Domovina ili smrt – pobedićemo!“ © Ivana Dukčević

Imanja sa plantažama duvana, pored puta © Ivana Dukčević

Oblast Pinar del Rio („borovi na reci“), dobila je naziv po borovima © Ivana Dukčević

Obilazeći dolinu Vinjales, posetili smo jedno od na stotine imanja s plantažom duvana, gde farmeri uzgajaju najveći izvozni adut Kube. Vlasnik plantaže duvana, lokalni je profesor engleskog u obližnjem mestu. Osim učenjem školske dece jezikom severnog suseda s kojim je Kuba u lošim odnosima, i zbog kojeg je već decenijama pod sankcijama, Alehandro ima farmu duvana, na kojoj dočekuje turiste. Kao i veliki broj radnika, u gradu ali i na poljima Kube, na nogama ima obavezne šarene, gumene čizme, i veliki, zlatni prsten na domalom prstu leve ruke. Objasnio nam je da se kubanske cigare ne konzumiraju svakog dana, već u specijalnim prilikama, uz čašicu dobrog viskija, i da su najčešći konzumenti tompusa oni sa dubljim džepom, koji na ovaj način troše slobodno vreme. Na njegovoj plantaži, u kućici – sušari videli smo kako izgleda proizvodni proces sušenja duvana koji može da traje od šest meseci do deset godina, i koji tokom sušenja, farmeri prskaju aromom vanile, ruma, meda, ili limuna. Što je proces sušenja duži, duvan je tamniji i kvalitetniji. Kada poprimi boju pržene kafe i stekne naziv Maduro, reč je o najskupljoj cigari na Kubi. S obzirom da mehaničke metode uzgoja i berbe smanjuju kvalitet duvana, farmeri i dalje koriste starinske metode i vuču životinja. Na Kubi, 90% od ukupnog prinosa lišća duvana farmeri su u obavezi da prodaju državi, koja vrši otkup, obezbeđuje sušare, i duvan šalje u državne fabrike gde se izrađuju cigare. Ostatak od 10% prinosa ostaje farmerima, gde na njihovim imanjima mogu da se kupe cigare ručne izrade. Iako se i one u državnim fabrikama na Kubi prave ručno, u izradi postoji značajna razlika. Na plantažama, farmeri uvijaju cigare bez dodatka konzervansa, amonijaka, i pojačivača ukusa, zbog čega originalne cigare s Kube nemaju ni miris, niti ukus. Ukus originalnih kubanskih cigara, pušač određuje po sopstvenom nahođenju, tako što vrh cigare koji stavlja u usta, prethodno umoči u med, viski, ekstrakt vanile, ili bilo koji drugi napitak liju aromu voli.

Dolina Vinjales (UNESCO), i krečnjačka brda „mogotes“

Dolina Vinjales (UNESCO), i krečnjačka brda „mogotes“ © Ivana Dukčević

Dolina Vinjales i krečnjačka brda „mogotes“ © Ivana Dukčević

Pastoralna dolina Vinjales (UNESCO) © Ivana Dukčević

Dolina Vinjales, tropsko drveće © Ivana Dukčević

Fascinantna dolina Vinjales (UNESCO), i krečnjačka brda „mogotes“ © Ivana Dukčević

Dolina Vinjales © Ivana Dukčević

Alehandro nam je objasnio da se nikotin koji je pre fermentacije bio pravilno raspoređen na površini čitavog lista, nakon procesa sušenja koncentriše u centralnoj žili, te se prilikom uvijanja cigara list cepa, i žila se izbacuje, što je i demonstrirao kada je ispred nas, veoma vešto umotao cigaru iz nekoliko osušenih listova. Nakon što se žile sa najvećom koncentracijom nikotina uklone, potapaju se u vodu i od njih se pravi prirodni pesticid neprijatnog mirisa koji farmeri nazivaju tabakina, veoma efikasan protiv insekata. Kubanska cigara pravi se od tri vrste lista, koji “torsedoresi” – oni koji uvijaju cigare, nazivaju punilo, vezivo i omot. Nekoliko delova lista uvije se u punilo, zatim se oko njih umota lišće koje je vezivo, i na kraju ih poslednji list obavije kao omotač. U državnim fabrikama, poslednji list koji služi kao omotač se pegla. Posmatrali smo Alehandra kako uvija tradicionalnu kubansku cigaru, i na kraju uvijanja, spoljne listove “lepi” medom, od nektara cveta duvana. Kubanske cigare prave se u tri jačine. Od gornjih slojeva lišća biljke duvana koji su bili izloženi najjačim suncem, cigare su najjače i nose naziv Kohiba (Cohiba). Iako od 1935. postoje i kao brend, naziv cigara Montecristo, koje su naziv dobile po knjizi Aleksandra Dime, “Grof Monte Kristo”, na Kubi se koristi i kako bi se opisao duvan srednje jačine, napravljen od listova u središnjem delu biljke. Od najnižih delova lišća, koji su tokom rasta upijali najmanju količinu sunčeve svetlosti, motaju se najslabije cigare koje nose naziv Romeo i Julija (Romeo & Juliet).

Dolina Vinjales – stolice za ljuljanje, sastavni su deo trema svake kuće

U dolini Vinjales, nalazi se najčuvenija na svetu regija za uzgoj duvana Vuelta Abaho (Vuelta Abajo) © Ivana Dukčević

Dolina Vinjales © Ivana Dukčević

Dolina Vinjales, jedna od četiri vrste goveda na Kubi © Ivana Dukčević

Dolina Vinjales, stolice za ljuljanje na tremu © Ivana Dukčević

Dolina Vinjales © Ivana Dukčević

Alehandro nam je pričao o tome koju vrstu cigara su pušili Če Gevara, Fidel Kastro i Vinston Čerčil, i objasnio nam da postoji svojevrsan pušački bonton, nekoliko načina na koji bi trebalo držati tompus prilikom pušenja, u zavisnosti od toga da li ste muškarac ili žena, slobodni ili zauzeti, tj. muškarac ili žena zainteresovani za isti pol. Potreba za poznavanjem ovih pravila, podsetila me je na iskustvo dvojice mojih prijatelja iz 1980-tih, koji su jedno vreme živeli u Latinskoj Americi. Na plažu duž obale Tihog okeana u Ekvadoru ili u Peruu, stigli odeveni u kupaće gaće kakve su muškarci u to vreme nosili u Evropi. Ispostavilo se da je američki trend bermuda za kupanje koji je već neko vreme u opticaju, u Južnoj Americi tada već bio uobičajen, i da su kupaće gaće u tom delu planete nosili još samo homoseksualci. Trebalo im je vremena da shvate, zbog čega ih meštani čudno gledaju.

Plantaža duvana u dolini Vinjales, u najčuvenijoj na svetu regiji za uzgoj duvana Vuelta Abaho (Vuelta Abajo) © Ivana Dukčević

Plantaža duvana, u najčuvenijoj na svetu regiji za uzgoj duvana Vuelta Abaho

Sušara za duvan, na plantaži duvana

Plantaža duvana, u najčuvenijoj na svetu regiji za uzgoj duvana Vuelta Abaho

Na kraju obilaska farme duvana i priče o cigarama, pazarili smo nekoliko kubanskih tompusa, koji se prodaju na komad. Prosečna cena jedne cigare je između sedam i petnaest evra, u zavisnosti od jačine i starosti. Rečeno nam je da se tompusi čuvaju u kutiji od kedrovine, koju smo uz njih dobili, ili umotane u plastičnu kesu, u frižideru, gde mogu da održe svežinu i vlažnost i do nekoliko meseci. Nakon posete imanju s plantažom duvana, unutar jednog od neobičnih, kraških brda posetili smo vodenu pećinu kojom smo jedno vreme plovili čamcem, i zatim posetili Mural praistorije, šareni grafit oslikan na kamenom delu brda, gde je prikazan životni ciklus izumrlih životinja i čoveka, na Kubi. Godine 1961, mural je oslikao kubanski umetnik Moriljo (Leovigildo González Morillo), inspirisan muralima najpoznatijeg meksičkog slikara XX veka, Dijega Rivere, supruga Fride Kalo. Na šanku malenog bara ispred murala, probali smo možda najbolju pinjakoladu na ostrvu. Napitak nalik frapeu od kokosa samlevenog u blenderu, sa sokom od ananasa s lokalnih plantaža, i domaćim rumom, posut je cimetom što čini savršen spoj.

Dolina Vinjales kubanske cigare, Dolina Vinjales kubanske cigare, Dolina Vinjales kubanske cigare, Dolina Vinjales kubanske cigare, Dolina Vinjales kubanske cigare

Kuba