Posted on 06 apr 2025

/ off

KUBA (Cuba) – Havana

Havana

Zaustavljena u vremenu

“Priđite da pogledam vaš pasoš”, na španskom jeziku obratila mi se sredovečna gospođa na aerodromu, dok smo u redu čekali da i zvanično stupimo na tlo Kube, poslednju oazu starog svetskog poretka i mesto je gde vreme kao da je stalo. U aerodromskoj zgradi, sedeći za priručnim stočićem na kojem je bio otvoren laptop, gospođa u civilu uporedila je moje podatke iz pasoša sa papirom na kojem su bili podaci iz online formulara, kojim sam dva dana ranije prijavila svoj dolazak. Zbog problema u vezi sa sankcijama SAD-a, na granici više ne stavljaju pečate u pasoš, ni prilikom dolaska, niti prilikom odlaska. Na taj način, turistima u poseti Kubi pokušavaju da omoguće da kasnije odu i u SAD, ili da im ambasade ove zemlje ne uskrate vizu. Takođe, građanima SAD-a sa drugim pasošem i državljanstvom, ovim pomažu da se bez bojazni vrate u SAD, nakon što je američki predsednik Donald Tramp, Kubu ponovo proglasio terorističkom državom, i Amerikancima zabranio da putuju na ovo ostrvo.

Habaneras – žene Havane

Havana, kubanska zastava © Ivana Dukčević

Stara Havana (Havana Vieja) UNESCO © Ivana Dukčević

Statua Hrista koja gleda na grad, u blizini nekadašnje španske tvrđave © Ivana Dukčević

Havana, Avenija Malekon pored Atlantika © Ivana Dukčević

Havana, Plaza Vieja (Stari trg), skulptura nage devojke koja jaše petla – simbol kulta-religije santerije © Ivana Dukčević

Havana, Centralni park i statua Hozea Martija (Jose Marti), čuvenog pesnika i vođe borbe za nezavisnost od Španije. Nekoliko decenija nakon njegove pogibije, na stihove patriotske pesme „Guantanamera“ koju je napisao, lokalni pevač je osmislio muziku, i tako je nastala čuvena melodija. © Ivana Dukčević

Školarci i školarke Havane, u školu idu u uniformi sa „pionirskom“ maramom oko vrata, u crvenoj ili u plavoj boji © Ivana Dukčević

Havana © Ivana Dukčević

Mala pijaca u prizemnom delu zgrade – prodavac, i lik Fidela Kastra © Ivana Dukčević

Paseo del Prado (između dva smera ulice Paseo de Marti) – pešačka zona između Centralnog parka i obale Atlantika © Ivana Dukčević

Pogled na Capitolio, kubanski Parlament, s vrha pozorišta Gran Teatro de la Havana © Nemanja Mutić

Stara Havana © Ivana Dukčević

Aerodrom Havana Jose Marti International Airport © Ivana Dukčević

Jedna od dve sredovečne gospođe na aerodromu, u civilu, koje su sedele za starim stočićem i sa laptopom, i proveravale pasoše (i da li je popunjena aplikacija za dolazak na Kubu) © Ivana Dukčević

Tekst i fotografije, zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.

Posle više od pola sata vožnje, u suton smo pristigli u Havanu, prestonicu Kube koju čini neverovatan spoj nekadašnje raskoši i ekstremnog siromaštva. Jedinstveno, najveće tropsko ostrvo u tirkiznom, Karipskom moru, poznato je po zavodljivom ritmu salse, očuvanim, raznobojnim oldtajmerima iz sredine XX veka, i nadaleko poznatog ruma, cigara i koktela. Cuba libre – “Slobodna Kuba”, naziv je čuvenog koktela od kole, belog ruma i soka limete, koji je nastao 1898, za vreme Špansko-američkog rata, u vreme kada je 1902. godine Kuba stekla nezavisnost.

Gospođa, možda pripadnica religijskog kulta santerije, sedi i čeka turiste koji žele da se sa njom slikaju, i tako dodatno zaradi © Ivana Dukčević

Oldtajmeri u službi turizma, parkirani u centru grada © Ivana Dukčević

Mohito (Mojito), čuveni kubanski koktel sa kubanskim rumom © Ivana Dukčević

Pogled s tvrđave na Havanu, s druge strane zaliva © Ivana Dukčević

Nekadašnja kolonijalna, španska odbrambena tvrđava © Ivana Dukčević

Pogled na Havanu, s tvrđave na suprotnoj obali zaliva © Ivana Dukčević

Pogled s tvrđave, na Carinarnicu u luci i rusku crkvu © Ivana Dukčević

Pogled na Havanu, s druge strane zaliva © Ivana Dukčević

Pogled iz Havane na tvrđavu, s druge strane zaliva © Ivana Dukčević

Daleko je Evropa… © Ivana Dukčević

U Havani smo proveli nedelju dana, smestivši se u “casa particular”, jednoj od mnogih privatnih kuća Kubanaca kojima je država dala dozvolu da sobe u njima izdaju strancima. Nekada velike, raskošne gradske kuće, podeljene su na desetak jedinica koje su pretvorene u sobe za strance, u kojima je nekako, naknadno uglavljeno i majušno kupatilo s toaletom. Ovakve kuće obično vode Kubanci koji su imali novca da ih otkupe i renoviraju, a takvih je izuzetno malo. Često, novac za renoviranje potiče od supružnika vlasnika ili vlasnice kuće, koji je najčešče pripadnik neke druge zemlje, odakle stižu konvertibilne devize. Vlasnik kuće u kojoj smo odseli je David, Kubanac oženjen Španjolkom. Iza ćoška, kupio je još jednu kuću u kojoj je recepcija, predivno uređena sala za doručak, kao i izduženo unutrašnje dvorište u kojem su metalne stolice za ljuljanje, ofarbane u svetlo-plavu, i fontana u andalužanskom stilu, u kojoj se smestio mali kubanski krokodil. Jednom sam između recepcije i unutrašnje terase, na putu ka sali za doručak, zamalo zgazila na njega, i odmah prijavila na recepciji da je zver izašla iz bazena fontane: “On često izađe sam”, odgovorila mi je mlada recepcionarka, i dodala: “kubanski krokodili imaju tu sposobnost da se odbace prednjim šapama i iskoče, kako bi ulovili plen”. Kubanski krokodili (Crocodylus rhombifer) pripadaju posebnoj sorti. Nisu veliki kao njihovi rođaci s juga SAD-a, dužine su oko 2,2 metra i nisu teži od 70 do 80 kilograma. Iako ih je davno bilo i u drugim delovima Kariba, danas žive jedino na Kubi, na jugozapadu ostrva u močvarama Zapata, i na Ostrvu mladosti (Isla de Juventud). Za razliku od susednog Jukatana u Meksiku, gde žive jaguari, tapiri, koralne zmije i otrovni gušteri, u džunglama Kube uopšte nema opasnih divljih životinja, osim već pomenutih krokodila.

Ulaz u kuću u staroj Havani, „casa particular“, u kojoj smo odseli © Ivana Dukčević

Hodnik u kući „casa particular“, u kojoj smo odseli © Ivana Dukčević

Trpezarija u smeštaju „casa particular“, gde smo odseli © Ivana Dukčević

Kućni ljubimac, mali kubanski krokodil u smeštaju „casa particular“, gde smo odseli, koji je sam iskočio iz fontane gde boravi, i umalo sam ga zgazila © Ivana Dukčević

Terasa kuće „casa particular“, u kojoj smo odseli © Ivana Dukčević

Terasa kuće „casa particular“, u kojoj smo odseli i tipčne, kubanske stolice za ljuljanje © Ivana Dukčević

„Casa particular“, u kojoj smo odseli (svaka vrata vode u pojedinačnu sobu) © Ivana Dukčević

Narednog jutra, krenuli smo u obilazak Havane. Ispred Davidove kuće, između musavog trotoara i ulice na kojoj je bilo bačeno đubre, stajao je parkiran obli, narandžasti oldtajmer. Tek opran i uglačan, sjajio se na jutarnjem suncu, kao svojevrsan kontrast sivilu koje ga okružuje. Iza automobila, na stepeništima iznad trotoara koja su završavala drvenim kapijama sa reljefnom dekoracijom u duborezu, kod gvozdenih rešetki kuća, sedeli su meštani u međusobnoj, jutarnjoj konverzaciji. Nalik siromašnim selima s kućama bez prozorskog stakla na meksičkom Jukatanu, i u staroj Havani rešetke umesto prozora su sveprisutne. Gradske kuće koje su nekada mahom pripadale imućnim pristalicama diktatora Batiste, i koje su njeni vlasnici navrat-nanos napustili nakon pobede Revolucije, danas vapiju za renoviranjem. Danas su podeljene na nekoliko stambenih jedinica, i u njima žive stanovnici koji su u Havanu doseljeni iz unutrašnjosti, koji jedva sastavljaju kraj s krajem.

Oldtajmer u staroj Havani

Za 200 evra, na crnom tržištu u Havani može da se dobije 6600 kubanskih pezosa (na slici, februar-mart 2025). Svežanj nije mogao da stane u poveći novčanik, te je priručni neseser postao novčanik za kubanski novac © Ivana Dukčević

Kod gvozdenih rešetki u prizemnom delu kuća, meštani u međusobnoj konverzaciji. Nalik siromašnim selima s kućama bez prozorskog stakla na meksičkom Jukatanu, i u staroj Havani rešetke umesto prozora su sveprisutne. © Ivana Dukčević

Pozdrav od gospođe 🙂 © Ivana Dukčević

Havana © Ivana Dukčević

Havana, školarci © Ivana Dukčević

Država obezbeđuje novac za renoviranje državnih zgrada i institucija – Parlamenta (Capitolio), ili Gran teatra, dok ostatak stare Havane (Havana Vieja) čiju je arhitekturu zaštitio Unesko, polako odlazi u nepovrat. Ipak, kitnjasti gipsani radovi na pročelju kuća, šarene podne cementne pločice, i zidne, gleđosane, u andalužanskom stilu, pružaju pažljivom oku posmatrača nepogrešiv nagoveštaj nekadašnjeg sjaja. Neke od kuća su ofarbane u atraktivne jarko-zelene, rezedo-zelene, svetlo-plave, žute i ružičaste nijanse. Na mnogim mestima u starom delu grada, improvizovane drvene grede služe kao potpora nadstrešnicama nad balkonima, u pokušaju da se spasi ono što se verovatno spasiti ne može, i prva pomoć u nameri da se plafon ne obruši na ukućane. Navodno se takvi incidenti u Havani dešavaju barem jednom godišnje.

Kubanski parlament – Capitolio © Ivana Dukčević

Pogled na Kubanski parlament – Capitolio, s balkona pozorišta Gran Teatro de la Havana © Nemanja Mutić

Gran Teatro de la Habana © Ivana Dukčević

Nedavno obnovljena zgrada stare Carinarnice, u luci © Ivana Dukčević

Stara Havana (Havana Vieja) © Ivana Dukčević

Jedna od mnogih nadstrešnica, koje samo što se ne sruše © Ivana Dukčević

Havana © Ivana Dukčević

Najveći problem u Havani predstavlja pribavljanje hrane, lekova i sredstava za higijenu, a tu su i struja, sijalice, rezervni delovi, benzin i internet… Kuba je bila jedna od poslednjih zemalja na svetu, u kojoj su njeni građani dobili pristup internetu. Sve do nedavno, internet je bio dostupan malom procentu kubanske populacije, te lokalci ovaj novitet nikada nisu uzimali zdravo za gotovo. Tek od 2016, omogućena je opcija ADSL interneta u okviru kubanskih domova, a wi-fi je uveden tek 2019. godine. Iste godine, strancima u poseti Kube omogućeno je da pre dolaska u zemlju, putem interneta naruče i plate kubansku karticu za internet, koju mogu da preuzmu po pristizanju, na aerodromu u Havani. Iako se od tada stav vlade u pogledu tehnološkog napretka promenio, kvalitet i dostupnost interneta na Kubi i dalje su problematični.

Havana © Ivana Dukčević

Havana, oaza na krovu © Ivana Dukčević

“Na Kubi nema ni Koka kole”. Iako ćete na internetu pronaći pogrešne podatke o tome da ovo piće na Kubi ne postoji, to nije istina. Naime, Kuba je 1906. bila jedna od prvih zemalja van SAD-a koja je proizvodila ovaj napitak, ali je proizvodnja prestala 1962, nakon što je Kastro nacionalizovao imovinu stranih kompanija. Od početka ekonomskog embarga SAD-a prema Kubi, ne postoji uvoz Koka kole, i Kubanci su osmislili svoju verziju (Santa Cola), koja je u širokoj upotrebi. Međutim, u poslednjih nekoliko godina, u privatnim restoranima i kafeima koji su nikli u Havani, moguće je naručiti Coca-Colu, koja se u ovim lokalima bez ikakvih problema prodaje i konzumira.

Kubanska Santa Cola, u širokoj je upotrebi na Kubi © Ivana Dukčević

Coca-Cola, može da se naruči u privatnim restoranima Havane © Ivana Dukčević

Za razliku od teškog života koji na Kubi već previše dugo traje, Kubanci su često neobično veseli, nasmejani i dobroćudni. Mnogi od njih koji su pronašli način da žive od turizma, prolaze bolje od drugih. Plata u državnim institucijama nije veća od 20 ili 30 dolara mesečno, i mnogi Kubanci zavise od novčane pomoći koju im šalju članovi porodice iz inostranstva, najčešće iz SAD-a. Bez nje, ne bi uspeli da prežive. Oni koji nemaju izbora, posle osmosatnog radnog dana u državnoj službi, prodaju kafu ili suvenire na ulici, ili sviraju poznate kubanske arije za turiste. Čuvena Guantanamera, pesma o Če Gevari – Hasta Siempre Comandante, Chan Chan ili neka od pesama u ritmu salse koje je proslavio Vim Venders u filmu Buena Vista Social Club, vrte se u repertoaru uličnih svirača širom ostrva. Ritam i muzika, Kubancima su u genima, i u poseti Havani potpuno vas opčine i ponesu. Havana je očaravajuća i Havana je naporna.

Domine, uobičajena dnevna razbibriga muškaraca stare Havane © Ivana Dukčević

U nedostatku prodavnica hrane, na ulicama Havane mogu da se vide pokretne tezge sa voćem, povrćem.. © Ivana Dukčević

Prodavac starih novčanica, među kojim je i ona od 3 kubanska pezosa sa likom Če Gevare (u šeširu), koja više nije u opticaju, i danas može da se kupi po ceni od oko 1 US$ © Ivana Dukčević

U nedostatku prodavnica hrane, na ulicama Havane mogu da se vide pokretne tezge sa voćem, povrćem.. © Ivana Dukčević

Willy – ulični psi u Havani, sterilisani su i čipovani, i imaju imena © Ivana Dukčević

Osim tezgi, roba se prodaje i u gepeku © Ivana Dukčević

Pored nedavno renoviranog Parlamenta koji je podignut da liči na vašingtonski Kapitol, posetili smo Veliki teatar Havane (Gran Teatro), koji je pod rekonstrukcijom, i nešto dalje, preko puta Vojnog muzeja, odlučili da zavirimo u Muzej kubanske umetnosti, u kojem se nalaze dela najčuvenijih lokalnih umetnika XIX i XX veka. Zatim smo se izgubili u ulicama stare Havane, i lutali sokacima stigavši do vremešnog bara “La Bodegita del Medio”, u kojem je američki Nobelovac Ernest Hemingvej ispijao najčuveniji mohito (Mojito), i njegovog omiljenog restorana “Floridita”, u kojem je bio redovan gost, gde je jeo jastoga i naručivao koktel daikiri (Daiquiri). Skoro svi kokteli na ostrvu se prave s rumom, koji je na Kubi jeftiniji je od vode, koja je uz struju, internet i benzin neophodna potrepština koje često nema. U barovima i kafeterijama Havane, na stolovima često stoji po jedna flaša ruma, koji je moguće po ličnom nahođenju dosipati po želji u već kupljeno piće, bez dodatne novčane nadoknade, zbog čega je Kuba i danas poznata kao raj za koktele.

Na krovu Gran Teatro de la Habana – pogled na Centralni park i spomenik Hozeu Martiju, lideru revolucije za oslobođenje od španske vlasti © Ivana Dukčević

Vojni muzej u Havani, iza stakla se vidi čuveni brod Grandma, kojim su Fidel i Raul Kastro, Če Gevara i još njih ukupno 82, tajno stigli iz Meksika na Kubu, kako bi započeli revoluciju za svrgavanje Batiste © Ivana Dukčević

Na Kubi, rum je jeftiniji i dostupniji od pijaće vode, zbog čega na stolu u barovima često stoji flaša ruma, i gde rum bez nadoknade može da se dospe u već postojeće, naručeno piće © Ivana Dukčević

U nedostatku struje i interneta, u staroj Havani život stanovnika mahom se odvija ispred kuće, na ulici. Ulice i trgovi Havane, pešačka zona Obispo, Plaza de Armas, Plaza de la Catedral, i Plaza Vieja, često su ispunjeni i tokom noći, iako u mraku i bez osvetljenja deluju sablasno. U nekom čudesnom spoju kultura, gleđosane, mavarske pločice koje su sa osvajanjima sa Bliskog istoka stigle u Andaluziju, iz Evrope su zatim nastavile dug put ka Americi i još uvek ukrašavaju hodnike ofucanih stepeništa Havane. Mavarska unutrašnja dvorišta vrelog juga Španije, koja su u Andaluziji imala namenu da sakriju privatni život stanara od očiju javnosti, u Havani danas skrivaju raskošne bašte sa tropskim biljem i stolicama za ljuljanje. Mavari su u srednjem veku, u Andaluziju Evropljanima doneli žičane instrumente kao što je lauta, koja je sa trubadurima stigla u Francusku. Uz određene prepravke, Španci su lautu doneli na Kubu, gde je doživela još jednu transformaciju, u kubansku lautu. Crni robovi, na Kubu su stigli s ritmom bubnjeva zapadne Afrike, i zajedno sa belim pridošlicama stvorili salsu i rumbu, savršenstvo ritma i muzike koja teče venama Kubanaca.

Andalužanske (španske) ploćice – azulehosi, u Španiju su došle sa Mavarima (Arapima), a zatim sa Špancima nastavile svoj put ka kolonijama u Latinskoj Americi © Ivana Dukčević

Nalik susednom Jukatanu u Meksiku, i Kubanci tvrde da je njihovo nacionalno jelo “ropa vijeha” (Ropa vieja), dinstana i iscepkana govedina, kuvana s lukom, belim lukom, paradajzom i paprikom, i služi se uz pirinač, kuvanim bananama, ili crnim pasuljem. Kuba nije poznata po gastronomiji, i kubanska hrana, osim izuzetaka, nije naročito ukusna. U početku, pomislili smo da je u pitanju nedostatak soli ili začina, ali smo odustali od te teorije. Neko je rekao: “Kao da sva hrana na Kubi ima isti, jednoličan ukus”. Na Kubi, naročito u Havani, trebalo bi probati jastoga. Iako je i danas većina restorana u državnoj svojini, gde je hrana nešto lošijeg kvaliteta od one u privatnim, i gde jastoga možete jesti po ceni od nekoliko dolara, postoje državni restorani kao što je na primer onaj u državnom Hotelu Inglaterra, u samom centru Havane, gde ne morate biti gost hotela da biste po neverovatno niskim cenama jeli jastoga, ribu, ili meso, koji su pritom, veoma ukusno aranžirani na tanjiru.

Muzika je zaštitni znak Kube. Na ulicama Havane, vremešni muzičari, ali i oni mlađi, virtuozi na maloj gitari – kubanskom tresu, kontrabasu, bongo bubnjevima i trubi, sviraju zavodljivu salsu, plešu i pevaju, a prolaznici spontano slede njihov primer. Dok smo na centralnom trgu Havane ručali u prizemnom delu čuvenog Hotela Inglatera, na mestu gde porcija jastoga košta oko četiri evra, i gde je 1895. kao mladi vojni izveštač odseo i budući premijer Britanije, Vinston Čerčil, na bini pored stolova gostiju smenjivali su se muzičari koje je unajmio hotel, a čija je zarada zavisila isključivo od bakšiša gostiju. Dok je muzika svirala, s druge strane hotelske ograde koja je na donekle nelagodan način razdvajala strance od dešavanja na trgu, zastajali su sredovečni lokalci koji su slušali muziku i spontano plesali uz nju. Neki od njih, kao mnogi u Havani, izgledali su vidno siromašni, i ostavljali utisak o tome da je muzika jedino što im je preostalo, osim vere u bolje sutra.

Zanimljivo je da se pored Hotel Inglatera, na centralnom trgu Havane nalazi se takođe starinski Axel Hotel Telegrafo, koji je u poslednjih nekoliko godina poznat kao LGBT friendly. Već nekoliko godina unazad, Kuba se svrstala u državu koja pokušava da izbriše seksualne razlike među populacijom, ali mnogi tvrde je ovo postalo moguće tek kad se ispostavilo da je Marijela Kastro, ćerka Raula Kastra, Fidelovog brata, krenula da se otvoreno zalaže za prava LGBT+ populacije na Kubi, i postala direktorka Kubanskog nacionalnog centra za seksualno obrazovanje. Učestvovala je na brojnim skupovima širom sveta, i dobitnica je velikog broja priznanja za svoj rad, čak i onih koje su joj dodelile organizacije iz SAD-a.

Starinski Axel Hotel Telegrafo (ofarban u plavo), koji je u poslednjih nekoliko godina poznat kao LGBT friendly © Ivana Dukčević

U Havani, nismo propustili vožnju oldtajmerima, posetu Fusterlandiji, i obilazak prelepog parka-šume Almendares, i noćni život prestonice.

Kuba Cuba Havana, Kuba Cuba Havana, Kuba Cuba Havana, Kuba Cuba Havana, Kuba Cuba Havana, Kuba Cuba Havana, Kuba Cuba Havana, Kuba Cuba Havana, Kuba Cuba Havana, Kuba Cuba Havana

Kuba