.

Jugoistočni TUNIS

.

Gabes, Matmata – Star Wars

 

Osim Maroka i Egipta, Tunis spada u jednu od nekoliko zemalja severne Afrike, koje svoju nacionalnu kasu ne pune prihodima od nafte već prvenstveno od turizma. Tunižani imaju male količine nafte koju su pronašli 1966. godine, ali za razliku od svojih suseda, to ni izbliza ne zadovoljava njihove potrebe, te naftu moraju da uvoze (najčešće iz Libije). Ipak, naftna polja su blizu i uvozni benzin je izuzetno jeftin, tri puta jeftiniji nego u Evropi. Ukoliko ste odlučili da posetite ovu zemlju i da je tokom boravka istražite putujući u sopstvenom aranžmanu – iznajmljenim automobilom, ova povoljnost ići će vam na ruku. U ovom postu, nalazi se priča o Matmati u jugoistočnom Tunisu, koju sam prvi put posetila samostalno, davne 2004. godine, i ponovo, 19 godina kasnije, u saradnji sa agencijom SunLine Travel

 

 

 

 

 

 

Matmata, na kamili sa Berberinom ispred trogloditne kuće

 

 

 

 

 

 

 

 

Unutrašnje dvorište berberske, trogloditne kuće © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Unutar berberske trogloditne kuće © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Berberski simbol (slovo „Z“), koje ima značanje „slobodan čovek“ © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Seoska škola na magistrali, u centralnom delu Tunisa © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostava u tipičnoj, berberskoj trogloditnoj kući © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Maslinjaci centralnog i severnog Tunisa © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Matmata © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Peščana oluja kod Matmate © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Berberi koji žive na obodu pustinje, na ovim prostorima podigli su trogloditne kuće koje od spolja nisu vidljive, sve dok im ne priđete sasvim blizu. U pitanju su velike kružne, izdubljene rupe dubine oko 10 metara, koje čine centralno dvorište kuće ispod nivoa zemlje, pod vedrim nebom, ponekad s bunarom u središtu. U dvorištu se nalazi nekoliko vrata, koja čine ulaz u neku od prostorija kuće. Veće kuće, sastoje se iz lavirinta hodnika i nekoliko kružnih dvorišta, sa prostorijama oko njih. U Matmati spoljna temperatura često prelazi 40 stepeni, vazduh je suv (pustinjski), ali je u berberskim kućama pod zemljom temperatura izuzetno prijatna. Berberi iz plemena Matmata (po kojima je i mesto dobilo naziv), izuzetno su dugovečan narod. Na pročelju njihovih trogloditnih kuća, često je naslikan simbol ribe, što je u kulturi Berbera simbol prosperiteta i plodnosti.

 

 

 

 

 

 

Predstava ribe na ulazu u trogloditnu kuću, za Berbere predstavlja simbol prosperiteta i plodnosti © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Berberka u svojoj trogloditnoj kući © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Hodnik kojim se stiže do unutrašnjeg dvorišta trogloditne kuće © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Trogloditna kuća u Matmati © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Kada smo u julu 2004, prvi put prošli kroz tunel i dospeli u jednu od ovih kuća, u dvorištu nas je dočekala Berberka kanirane kose, sa već pripremljenim poslužavnikom na kome se nalazio bokal sa vrućom vodom i male staklene čašice sa listom sveže nane, iz kojih se širio opojan miris ovog jarko-zelenog čaja. Ponudila nas je i tek ispečenim vrućim hlebom u obliku palačinke (nan), i dozvolila da pogledamo prostorije njene kuće.

 

U spavaćim sobama, postelje su bile udubljene u zidu, prekrivene šarenim prostirkama. Osim kuhinje, u trogloditnoj kući nalazi se i radna soba sa razbojem i na njemu tek započet berberski ćilim (margoum). Motivi ćilima svojim šarenilom podsećaju na arapske, ali geometrija i stilizacija likova imaju sličnosti sa šarama „crne“ Afrike.

 

Berberke prave zemljane činije i predmete u obliku stilizovanih životinja, koje farbaju u crnu, crvenu boje rđe i okerastu boju. Jedna ovakva činija, u turističkim delovima Tunisa može da se kupi po ceni od nekoliko evra. Na izlazu iz breberske kuće, nalazi se mala činija za bakšiš, gde domaćinima možete ostaviti nekoliko dinara.

 

 

 

 

Matmata, sa Berberkom u njenoj trogloditnoj kući, 2004. godine

 

 

 

 

 

 

Matmata, sa Berberkom u njenoj trogloditnoj kući, 2023. godine

 

 

 

 

 

 

 

Berberska trpeza: harrisa – tuniški sos-začin koji se stavlja u veliki broj jela (sušena ljuta paprika, beli luk, kim, korijander, so, maslinovo ulje); domaći hleb, i med © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Suvenirska ponuda u trogloditnoj kući Berbera : domaći med, maslinovo ulje, bademi i sušena nana © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Tuniške, arapske i berberske (iza) činije, i arapski motivi pločica © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

AKo u Matmatu stižete sa severa, u ovom delu zemlje pejzaži postaju nalik pustom brežuljkastom terenu, koji na nekim mestima podseća na prizor s druge planete. Monti Pajtonovci, ovde su snimili parodiju „The Life of Bryan“, a Džordž Lukas u Matmati je snimio neke delove najčuvenijeg naučno-fantastičnog klasika „Star Wars“. Samo mesto scenografije – kuće mladog Luka Skajvokera, još uvek postoji, i danas je pustinjski hotel-restoran Sidi Driss, jedan od mnogih koji su smešteni u trogloditnim kućama lokalnih Berbera. U kući sa tri međusbno povezana, ukopana kružna dvorišta, koja su u svom donjem delu ofarbana u belo, nalazi se originalna scenografija iz filma „Ratovi zvezda“. U prvom dvorištu je ulaz u hotelski restoran, dok se u drugom nalaze vrata za ulaz u desetak (u zemlju ukopanih) hotelskih soba. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Matmata, danas Hotel Sidi Driss, nekada scenografija iz filma „Star Wars“ © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Matmata – restoran u berberskoj trogloditnoj kući © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

OPŠTE INFORMACIJE

.

Do sredine XX veka, Tunis je bio francuska kolonija, i u Tunisu ćete se najbolje sporazumeti ukoliko govorite francuski koji Tunižani uče od prvog razreda osnovne škole. Francuzi spadaju i u najbrojnije turiste. Engleski i nemački govore uglavnom u većim radnjama i hotelima, a zbog velikog broja turista iz Rusije, Italije i Španije, i ovi jezici su u opticaju.

.

Pre nego što krenete u otkrivanje ove interesantne zemlje, evo nekoliko istorijskih činjenica. Prvi stanovnici Tunisa bili su Berberi. Rimljani su ih nazvali „Berberima“ tj. „varvarima“ zato što su, s njihove tačke gledišta bili na nižem civilizacijskom nivou. Starogrčki istoričar Herodot u svojoj „Istoriji sveta“ veoma poetično je opisao Berbere kao „narod koji ne jede ni jedno živo stvorenje i koji nikada ne sanja“ i čije „žene nose ogrlice od kože oko nožnih članaka, po jednu za svakog od svojih ljubavnika„.

.

U IX veku pre nove ere, na tlo Tunisa stupaju Feničani, i predvođeni princezom Alisom prozvanom „Dido“ (na feničanskom – „pustolov“) osnivaju Kartaginu. Zemlju kasnije osvajaju Rimljani, Vandali, pokušavaju da osvoje Vizantijci, a od VII veka počinju i arapska osvajanja, prvo sa dinastijom Aglabita, a zatim Fatimida. Jedno vreme, Tunis je bio deo Osmanskog carstva, a zatim u XIX veku postaje francuska kolonija. Zanimljivo je to da su granice Tunisa skoro iste kao pre nekoliko vekova i da je to jedna od retkih afričkih država koja nema veštačke – kolonijalne granice, koje izgledaju kao da su povučene lenjirom.

.

Godine 1956. Tunis je stekao nezavisnost od Francuske, a 1957. postao republika na čelu sa prvim i doživotnim predsednikom Habib Burgibom (Habib Bourguiba), koji je za Tunižane bio isto što i Tito za Jugoslovene. Fakultet je završio u Parizu, a njegova prva supruga bila je Francuskinja. Za vreme njegove vladavine, ženama je dato pravo da same biraju svoje muževe.

 

Naredni predsednik Tunisa, Ben Ali, na vlast je došao s pozicije ministra vojske 1989, kao američki đak sa završenom vojnom akademijom. Na čelo države nije došao putem izbora. Organizovao je dolazak doktora, kojima je naredio da pregledaju Burgibu i proglase ga starim i nesposobnim da nastavi da bude na čelu države. Zatim ga je zatvorio u kućni pritvor u njegovoj vili u Monastiru, gde je Burgiba i umro u 97-oj godini života, u aprilu 2000. godine. U to vreme, donešen je zakon po kojem žene smeju da stupaju u brak sa supružnicima druge vere, što je bio presedan u islamskom svetu (muškarci muslimani, oduvek su mogli da se venčavaju ženama druge veroispovesti, jer je izabranica uvek u obavezi da prihvati muževljevu veru).

 

Međutim, ubrzo po stupanju na vlast, Ben Ali se razveo od supruge da bi se oženio ljubavnicom koja je već bila u drugom stanju. Druga žena Ben Alija, Leila, ambiciozna ćerka piljara iz siromašne porodice, po struci frizerka, u narednih nekoliko godina uspela ja da kao nova prva dama progura na desetine članova svoje familije na vladajuće pozicije u državi i u državne institucije, čime su stekli ogromnu materijalnu dobit. Opisivani i kao tuniška mafija, rođaci Leile, ona, i njen suprug, optuženi su za pranje para, korupciju, čak trgovinu drogom, i postali razlog izbijanja velikih protesta u Tunisu, u januaru 2011. Za vreme Ben Alija, njegove fotografije bile su deo dekora svih javnih prostora i škola.

 

Tuniški protesti inicirali su čuveno „Arapsko proleće“, ali u drugim zemljama severne Afrike i Bliskog istoka, nisu imali pozitivan ishod kao u Tunisu. Nekoliko dana od početka protesta, Ben Ali je s porodicom pobegao u Saudijsku Arabiju, gde je devet godina kasnije i umro. Iako je za njim i za suprugom Leilom, raspisana Interpolova poternica, nikada nisu isporučeni Tunisu. Nakon njihovog izgnanstva, jedno vreme nastao je „prazan hod“, kada su Tunižani želeli da na čelo države izaberu Bedžija Esebsija za predsednika, ali po zakonu on nije mogao da postane predsednik, već je na vlast došao 4 godine kasnije. Za vreme njegove vladavine, Tunižankama je dato pravo da same pokreću razvod, dok je 2015. parlament odobrio donošenje zakona koji dozvoljava ženama da putuju samostalno i bez dozvole muškog člana porodice. U tom smislu, Tunis spada u jednu od najliberalnijih muslimanskih država.

 

.

Nalik većini muslimanskih zemalja, i u Tunisu je stopa klasičnog kriminala niska, a kazne za krađe i silovanja visoke. Ipak, to ne znači da kao turista ne treba da budete na oprezu. Ono čega bi trebalo da se čuvate su prevare kod cenkanja, gde neupućeni turista može višestruko preplatiti robu u radnji, a da toga nije ni svestan. U prevare spadaju i „sokolari“, ljudi kojina svojim ramenima na uzici vode sokole i nude da ih stave na vaše rame. Čim soko dospe na vaše rame/ruku – za to će tražiti novac. Ista priča važi i za narukvice, ogrlice i venčiće od nanizanih cvetova jasmina. Jednostavno, ne treba dozvoliti da njihova „roba“ dospe na deo vašeg tela.

.

Većina radnji i muzeja u Tunisu rade dvokratno: 8 – 12 h i 16 – 20 h. Ovo pravilo ne važi za medine, jer je većina prodavnica u okviru zidina starog grada otvorena do večeri, a prethodno opisano cenkanje se i odnosi na njih. Medina na arapskom znači „grad“, a odnosi se na kuće unutar gradskih zidina (nekadašnje jezgro grada). Svi veći gradovi u Tunisu imaju svoje medine, u kojima se nalaze sukovi („souk“ – četvrt) sa radnjama koje neguju stare zanate (kujundžije, keramika, ćilimi, predmeti od kamilje kože, tekstil, nakit, itd). Tu je i centralna džamija, tvrđava (ribat) i pijaca. Medine predstavljaju i dobar orijentir,  jer se uvek nalaze u centru grada.