Posted on 01 avg 2022

/ off

PERU – Lima

Tekst i fotografije, deo su nove knjige u pripremi „Umetnost putovanja 3“, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.

umetnost.putovanja

LIMA

Kada pomislim na prestonicu Perua, i danas mi je pred očima slika Parka ljubavi (El Parque del Amor) u delu grada Miraflores, na strmoj litici visoko iznad obale Tihog okeana, sa dugačkom klupom koja vijuga inspirisana onom poznatijom, Gaudijevom iz Barselone u Parku Guelj, i garúa – specifična vrsta izmaglice koja u zimskim mesecima (između aprila i oktobra), u dva tanana sloja nebeskog prekrivača, mesecima zaklanja sunce i čini Limu sivim gradom. Ovaj neobični fenomen vlažne magle, rezultat je Humboltove struje sa Pacifika gde se hladne vode susreću sa tropskim, i proteže se duž skoro hiljadu kilometara pustinjskih pejzaža na obali Tihog okeana – od juga Ekvadora, čitavim Peruom, sve do severnih delova Čilea. Veoma često, na autoputu južno od prestonice, videli smo znak sa natpisom “Niebla”, upozorenje na maglu koja ponekad ume da uspori saobraćaj na Panamerikani (Panamericana), najdužoj autostradi na svetu (ne računajući prekid između Paname i Kolumbije gde autoput ne postoji, dužine je oko 30.000 km). Osim čudesne magle, pustinjski pejzaži nalik Sahari koji u Peruu prate Pacifik, svoje postojanje duguju Andima. Kiša koja iz Amazonije na istoku, započinje svoj put ka zapadu, zbog visine planina od neretko i preko pet ili šest hiljada metara, u nemogućnosti je da ih “pređe” i stigne do obale, te padavine završe u Andima, a obala ostane potpuno suva.

OVDE pogledajte video naše posete Limi

Lima, na litici iznad Tihog okeana – pogled iz dela grada Miraflores, iz Parka ljubavi (El Parque del Amor) © Ivana Dukčević

Park ljubavi, klupa inspirisana onom Antoni Gaudija, u Barseloni © Ivana Dukčević

Park ljubavi (El Parque del Amor) – zanimljiva skulptura “Poljubac” (“El Beso”) © Ivana Dukčević

Park ljubavi © Ivana Dukčević

Podnožjem u čitavoj dužini litice, prolazi autoput Panamericana, ujedno i jedna od većih gradskih saobraćajnica. Zbog čestih zemljotresa, duž puta se nalaze upozorenja na rute evakuacije u slučaju opasnosti od cunamija, kao ovaj na nadvožnjaku © Ivana Dukčević

Istorijski centar Lime © Ivana Dukčević

Lima, gradski autobus © Ivana Dukčević

Na trgu Plaza San Martin © Ivana Dukčević

Miraflores, elitniji deo grada gde živi srednja viša klasa © Ivana Dukčević

Mnoge nove zgrade u Limi, oslikane su grafitima © Ivana Dukčević

Grafiti na Međunarodnom aerodromu Horhe Čavez u Limi (Jorge Chavez International Airport) © Ivana Dukčević

u saradnji sa

www.mangatrip.rs

Osim magle, na autoputu u podnožju litice na kojoj se smestio grad, pored pustih, kliometrima dugih peščanih plaža Lime gde se u daljini, u moru jedino vide surferi u odelima (iako se smatra da je surfovanje na talasima izmišljeno pre oko pet vekova u Polineziji, narodi Perua koji su prethodili Inkama, u regiji Hunačake koristili su trščane daske za surf pre nekoliko stotina godina), postavljena su upozorenja u vezi putanje evakuacije u slučaju cunamija. Čitava zapadna obala Pacifika, leži na “vatrenom pojasu” vulkana i poznata je po zemljotresima, čemu smo na samom kraju našeg putovanja, pretposlednje večeri boravka u Peruu i prisustvovali – jednom većem i njih još deset manjih, kao znak smirivanja tla.

U središtu vijugave klupe na litici iznad okeana, nalazi se novi simbol grada, zanimljiva skulptura “Poljubac” (“El Beso”) u boji terakote, u stilu latinoameričkog muralizma XX veka. Autor kompozicije, Peruanac Viktor Delfin, prema sopstvenom priznanju, na ovom mestu je ovekovečio ljubav prema svojoj ženi. U zaleđu uzanog parka koji se proteže do ivice litice, visoki soliteri sa stanovima čije terase gledaju na okean, ređaju se jedni do drugih u verovatno nekim od najskupljih za život, i najpoželjnijih delova prestonice.

Lima, na litici iznad Tihog okeana – Miraflores, Park ljubavi © Ivana Dukčević

Park ljubavi, klupa inspirisana onom Antoni Gaudija, u Barseloni

Lima © Ivana Dukčević

Lima, Miraflores © Ivana Dukčević

Lima ne važi za savršeno lep grad, ali ima svojih čari. U istorijskom centru grada, glavna pešačka ulica Hiron de la Union (Jirón de la Unión) prepuna je kitnjastih, isturenih drvenih balkona u neokolonijalnom stilu, koji su danas – zajedno sa istorijskim jezgrom Lime, zaštićeni kao deo Uneskove svetske baštine i u velikoj meri se obnavljaju. Iako su prvobitno podignuti kako bi žene iz kolonijalnih, aristokratskih familija bile u prilici da gledaju ko ulicom prolazi a da ne budu viđene, balkoni su vremenom postali najčuvenija mesta lokalnih tračarenja “sa visine” i u šali prozvani “ulice na nebu”. Andalužanski, arapski stil ovih balkona koji može da se vidi u Sevilji, pojavio se u Latinskoj Americi dolaskom španskih osvajača i na taj način proširio arhitektonski uticaj Mavara i na novi kontinent.

Glavna pešačka ulica Hiron de la Union (Jirón de la Unión)

Kitnjasti balkoni u andalužanskom stilu, u istorijskom centru Lime © Ivana Dukčević

Glavna pešačka ulica Hiron de la Union (Jirón de la Unión) © Ivana Dukčević

Kitnjasti balkoni u andalužanskom stilu, u istorijskom centru Lime © Ivana Dukčević

Dekoracija kuća u arapskom, andalužanskom stilu, u istorijskom centru Lime © Ivana Dukčević

Lima, „Ulica kujundžija srebrnog nakita Svetog Petra“ u okviru esnafskog bratstva San Eloy – u Peruu se nalaze drugi najveći rudnici srebra na svetu, posle onih u Meksiku © Ivana Dukčević

“Knez Mihailovu” Lime, ulicu Hiron de la Union osnovao je 1535. godine Francisko Pizaro, jedan od najčuvenijih španskih konkistadora i osvajač Perua. Nedaleko od nje, u velikoj katedrali na nestvarno lepom, kitnjastom Trgu oružja (Plaza de Armas) je sahranjen. U neposrednoj blizini, posetili smo velelepni franjevački Manastir sa bazilikom Svetog Franje (Basílica y Convento de San Francisco de Lima), još jedno mesto na listi Uneskove baštine čuveno po biblioteci, ali i podzemnoj kosturnici gde su sve do početka XIX veka sahranjivane čitave porodice. Kosti oko sedamdeset hiljada ljudi, u podzemnoj “galeriji” često su “aranžirane” u gotovo umetničkom, geometrijskom maniru, što ove manastirske katakombe čini prilično uvrnutim mestom. Po osnivanju manastira 1535, jedno vreme ovaj bogato ukrašeni kompleks u matičnoj Španiji slovio je za najveće arhitektonsko dostignuće u prekomorskim kolonijama. Zanimljivo je da je unutrašnji deo velike kupole ukrašen u tipičnom geometrijskom, mudehar stilu mavarskih džamija španskog Al Andaluza, i da to katoličkim vlastima ni malo nije smetalo.

Predivni, istorijski trg Plaza de Armas © Ivana Dukčević

Trg Plaza de Armas, katedrala u kojoj je sahtranjen jedan od dva najčuvenija španska konkistadora, Francisko Pizaro © Ivana Dukčević

Istorijski trg Plaza de Armas © Ivana Dukčević

Plaza de Armas, Predsednička palata © Ivana Dukčević

Nacionalna biblioteka © Ivana Dukčević

Manastir sa bazilikom Svetog Franje (Basílica y Convento de San Francisco de Lima) © Ivana Dukčević

Unutrašnje dvorište Manastira sa bazilikom Svetog Franje © Ivana Dukčević

Manastir sa bazilikom Svetog Franje © Ivana Dukčević

Manastir sa bazilikom Svetog Franje, katakombe – podzemna kosturnica © Ivana Dukčević

Manastir sa bazilikom Svetog Franje © Ivana Dukčević

Manastir sa bazilikom Svetog Franje, u katakombama © Ivana Dukčević

Na kraju obilaska istorijskog jezgra Lime, skrenuli smo u pešačku ulicu paralelnu sa rekom Rimak, gde se u pomalo vašarskoj atmosferi prodaju baloni i plastične igračke, a u nevelikim betonskim amfiteatrima zabavlja u stilu “pokaži šta znaš”, sve uz praćenje i odobravanje usputne publike. Uz ivicu ulice, postavljene su male, pokretne tezge uličnih prodavaca hrane i pića, na primer ćurosa, ali i nekih specifičnih peruanskih poslastica. Prvi put u Peruu, ovde sam probala verovatno najčuveniji peruanski slatkiš Arroz con leche, sutlijaš preliven donekle želatinastim sosom Mazamorra Morada, koji se pravi od peruanskog ljubičastog kukuruza (Maíz morado). Nekoliko vrsta ljubičastog kukuruza raste u Andima Ekvadora, Perua i Bolivije, i za razliku od vrste koja je nama poznata, imaju potpuno drugačiji ukus. Kada se ljubičastom kukuruzu koji se ukuva, doda cimet i karanfilić, malo limete i jabuke, dobije se odličan bistri sok “čiča morada” (Chicha morada), čiji ukus je najbliži soku od šljive i višnje. Od soka ljubičastog kukuruza, drevne Inke su fermentacijom pravile alkoholno piće, koje je osim kao osveženje, služilo i u ritualne svrhe. Osim peruanske rakije pisko od koje se prave kokteli i piva od kukuruza, čiča morada je verovatno najčuveniji sok Perua. Sa izuzetkom Inka kole (Inca Cola), žutog, slatkog gaziranog pića čiji ukus podseća na žvakaću gumu, i koje me je podsetilo na gruzijski Natahtari. Kao i Natahtari u Gruziji, Inka kola praktično ima status nacionalnog gaziranog pića Perua. U gotovo svakom restoranu u Peruu, naročito u onim koje posećuju lokalci, može da se proba ovaj nacionalni osvežavajući napitak, koji se u zemlji prvi put pojavio 1935. godine. Kada su shvatili popularnost Inka kole, iz američke Koka Kole su 1999. dali ponudu i za 200 miliona dolara otkupili 50 % Inka kole preuzevši kompletan marketing van granica Perua, ali su Peruanci ipak uspeli da ugovorom zadrže određena prava, i da brend u samoj zemlji ostane u njihovom vlasništvu.

Verovatno najčuveniji peruanski slatkiš Arroz con leche, sutlijaš preliven donekle želatinastim sosom Mazamorra Morada, koji se pravi od peruanskog ljubičastog kukuruza (Maíz morado) © Ivana Dukčević

Peruanski slatkiš Arroz con leche, sutlijaš preliven donekle želatinastim sosom Mazamorra Morada, koji se pravi od peruanskog ljubičastog kukuruza (Maíz morado) © Ivana Dukčević

Chicha Morada, sok koji se pravi od peruanskog ljubičastog kukuruza (Maíz morado) © Ivana Dukčević

Peruansko pivo od pšenice i od kukuruza © Ivana Dukčević

Pisco Sour, najčuveniji koktel Perua pravi se od peruanske rakije pisko (Pisco), sa dodacima (na vrhu je list koke) © Ivana Dukčević

Lima, suvenirnica © Ivana Dukčević

Nacionalno, bezalkohlno gazirano piće Inca Kola, danas je 50 % u vlasništvu Coca Cole © Ivana Dukčević

Posle šest sati popodne, mrak je već uveliko počeo da se spušta na Limu kada smo dospeli na drugi kraj grada, u Baranko (Barranco), stari, boemski kvart na litici iznad okeana poznat po noćnom životu, odličnim restoranima i galerijama, umetničkim performansima i velikom broju sjajnih grafita. Od glavne ulice gde se zaustavio gradski autobus, krenuli smo strmim stepeništem u smeru ka obali, između kuća ofarbanih jarkim bojama – restorana sa čijih terasa pogled puca na Pacifik. Iako je i Baranko visoko na litici, na poslednjem delu stepeništa pre strmog silaska na obalu nalazi se mali vidikovac. Kada smo do njega stigli bio je već mrkli mrak, a puste plaže sa velikim talasima u daljini, iako moćno, delovale su daleko i nepristupačno. U jednom od restorana, proveli smo poslednje veče u Limi pre odlaska u Ande, naručivši jedan od peruanskih mesnih specijaliteta, pečeno morsko prase (cuy). Iako se konzumiranje ove životinje vezuje za Ande, pečenje je popularno i u prestonici. Ukus hrskavog morskog praseta najviše podseća na piletinu, i dodatno, na ukus slaninice u tragovima. Iako prelepo aranžirano na tanjiru, sam vizuelni utisak – glava životinje na vrhu petodelnog pečenja (glava i ekstremiteti), donekle je pokvario iskrenu želju da probam nešto novo. U seoskim sredinama Anda, morsko prase tradicionalno poklanjaju muževi, svojim budućim suprugama. Ukoliko muškarac budućoj ženi donese ženku morskog praseta, to znači da im želi bračni prosperitet u svakom smislu, jer ženka morskog praseta ima četiri poroda godišnje, sa po pet mladunčadi, te se ovakav poklon visoko u Andima smatra najpogodnijim za opstanak nove porodice, i život bez bojazni od nedostatka hrane.

Osim nama neobičnih jela, Peruanci ipak najviše vole pečene piliće. U državi čak postoji i zvaničan Dan pečenih pilića (“Día del Pollo a la Brasa”) koji se širom Perua proslavlja 17. jula. U više od trinaest miliona specijalizovanih restorana koji na meniju imaju jedino pečenu piletinu, celo pile marinira se u smesi od belog luka, trava i začina, pre nego što se postavi na ražanj i dobije braonkastu boju i hrskavu kožu.

Baranko (Barranco), stari, boemski kvart Lime, na litici iznad okeana. poznat po noćnom životu, odličnim restoranima, galerijama i grafitima

Baranko © Ivana Dukčević

Baranko, na litici iznad Pacifika © Ivana Dukčević

Restorani Baranka, nalik beogradskoj Skadarliji © Ivana Dukčević

Jedan od peruanskih, specifičnih mesnih specijaliteta – pečeno morsko prase (cuy) © Ivana Dukčević

ŠTA JOŠ TREBA VIDETI U LIMI

Fantastični MUZEJ LARKO (Museo Larco):

KLIK na posebni post o muzeju

Muzej Larko – preko 45.000 predmeta od terakote, pripadaju drevnim Močama, narodu koji je na području severnog Perua živeo između I i VIII veka

HUACA PIRAMIDA

Huaca piramida sazidana je od cigle oko 500. godine nove ere. Bila je hram grada Huaca Pucllana (Huaka Pukljana), koji je ovde postojao između III i VIII veka. Oko 500 do 1000 godina pre dolaska Inka, ovde se nalazio administrativni i ceremonijalni centar drevnih starosedelaca © Ivana Dukčević

Huaca piramida, nalazi se u sred Lime, u delu grada Miraflores, gde obično odsedaju turisti © Ivana Dukčević

TRG – PLAZA SAN MARTIN

Trg Plaza San Martin, i statua generala San Martina (José Francisco de San Martín y Matorras), oslobodioca Perua, Čilea i Argentine od španske vlasti © Ivana Dukčević

Plaza San Martin, „Teatro Colón“ (Pozorište Kolumbo) © Ivana Dukčević

Na trgu San Martin, obično se održavaju protesti i demonstracije © Ivana Dukčević

KENEDIJEV PARK

„DEDINJE“ LIME i FINANSIJSKI CENTAR GRADA – SAN ISIDRO

Istorijski „Park maslina“ (Parque El Olivar), u delu grada San isidro,1959. dobio je status nacionalnog spomenika © Ivana Dukčević

Prvo drveće masline, zasadio je 1560. Antonio de Rivera kada je drvce masline doneo iz Sevilje, u Španiji. Samo tri drveta masline, preživela su dug put brodom preko Atlantika. Dvesto godina kasnije, više od 2000 maslinovog drveća bilo je zasađeno u vom kvartu. Kada je 1821. Peru stekao nezavisnost od Španije, u ovom parku bilo je već 3000 drveća, koje je uspelo da raste uprkos nešto drugačijoj klimi od one u Španiji. Međutim, kada su napuštali koloniju, neki Španci su namerno isekli određeni broj drveća masline u parku, zbog čega ih danas ima manji broj

VOZITI SE GRADSKIM AUTOBUSOM ULICAMA LIME

Gradski autobusi Lime, osim broja koji je u stvari manje važan, iznad šoferšajbne imaju natpis gde može da se vidi od kog dela grada kreću, i kuda idu, te se većina stanovnika na ovaj način orijentiše pri izboru autobusa © Ivana Dukčević

Apoteke se u Peruu nalaze bukvalno na svakom ćošku. Lanac apoteka „Incafarma„, u svom zaštitnom znaku ima oblik koji se naziva „krst Inka“ © Ivana Dukčević

KAKO STIĆI

Iz Evrope, do Lime se stiže direktnim letovima:

– holandskom nacionalnom aviokompanijom KLM, iz Amsterdama;

– francuskom nacionalnom aviokompanijom Air France iz Pariza;

– španskom nacionalnom aviokompanijom Iberia, ili peruanskom Latam – iz Madrida.

Avion lokalne aviokompanije Latam, sa kojom smo leteli iz Lime za Kusko (Cusco) u Andima, i iz Arekipe (Arequipa) do Lime © Ivana Dukčević

Međunarodni aerodrom u Limi – Jorge Chavez International Airport, u fazi je obimne rekonstrukcije, i parking na koji pristižu putnici ograđen je i oslikan gafitima © Ivana Dukčević

Peru Lima, Peru Lima, Peru Lima, Peru Lima, Peru Lima, Peru Lima, Peru Lima, Peru Lima, Peru Lima, Peru Lima, Peru Lima

Peru