Posted on 01 avg 2022

/ off

PERU – Lima – Muzej Larko (Museo Larco)

Tekst i fotografije, deo su nove knjige u pripremi „Umetnost putovanja 3“, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.

Museo Larco

.

Muzej Larko

U odnosu na lični sistem vrednosti, ponekad osećamo divljenje prema ljudima koji su tokom života postigli mnogo više od ostalih. Jedan od onih čiji su me rad i posvećenosti oduševili, i čiji bih život možda rado proživela je Rafael Larko (Rafael Larco Hoyle, 1901-1966), arheolog entuzijasta koji je zajedno sa ocem deo života posvetio otkrivanju arheoloških ostataka možda najčuvenije kulture starog Perua, drevnih Moča (I – VIII vek), i još nekoliko manje poznatih kultura (Cupisnique, Salinar, Viru, Lambayaque).

OVDE pogledajte video naše posete Limi

Muzej Larko, sjajni predmeti od grnčarije drevne peruanske kulture Moča (I – VIII vek)

Konzumiranje lišća koke, koja se u Peruu i danas koristi radi prevencije visinske bolesti © Ivana Dukčević

Muzej Larko © Ivana Dukčević

Unutrašnja bašta Muzeja Larko © Ivana Dukčević

Muzej Larko © Ivana Dukčević

u saradnji sa

www.mangatrip.rs

Rafael je bio mladić iz imućne porodice zemljoposednika gradića Čiklina, sa velikim imanjem plodne zemlje u dolini Čikama, na mestu gde su nekada živele Moče (najjužnije područje vladavine Moča, u severnom Peruu). Kada se nakon završetka studija na Poljoprivrednom fakultetu u SAD-u vratio na plantažu i nastavio porodični posao, u radu na njivi pažnju su mu privukli drevni predmeti koje je u brazdama svako malo pronalazio. I radnici, najamnici, povremeno su na plantaži nalazili ćupove od terakote, te je Rafael doneo odluku da svakome od njih plati za pronađeno blago i počeo da pravi kolekciju. Kada mu je bilo samo 25 godina, 1926. godine kupio je prelepu vilu u andalužanskom stilu u Limi, i sa tada već preko 45.000 predmeta koje je pronašao, osnovao je muzej (Museo Larco). Larku se pripisuju i zasluge za hronološko razvrstavanje drevnih kultura Perua, koje je uspeo da odgonetne između ostalih i zahvaljujući svom znanju iz oblasti agronomije i klimatologije. Ipak, i nakon njegove smrti, arheolozi i danas pokušavaju da proniknu u život Moča, najčuvenije stare kulture Perua.

Muzej Larko © Ivana Dukčević

Muzej Larko, ćupovi u obličju glava drevnih Moča © Ivana Dukčević

Muzej Larko © Ivana Dukčević

Muzej Larko – periodi vladavine drevnih naroda u Peruu © Ivana Dukčević

Muzej Larko u Limi, jedno je od najfacinatnijih mesta u peruanskoj prestonici. Velika bela vila u mavarskom stilu zauzima čitav blok i okružena je tipičnim zidovima nalik kućama Andaluzije, u Španiji. Gotovo duž svih delova blistavo-belih zidova, spuštaju se bokori cvetnih bugenvilija u rozikastoj i crvenoj boji, i na većini mesta formiraju gustiš u kojem jedino vire prozori. U unutrašnjem dvorištu, pored aleje strelicijuma i još nekoliko vrsta tropskog cveća, nalaze se poređani kaktusi, među kojim najzastupljeniji i najzanimljiviji “Peruanski jabučji kaktus” nadimka “Monstrito”, tj. “Čudovište” (Cereus peruvianus monstrosus), koji oblikom najviše podseća na rascvetali presek moždane mase.

Muzej Larko © Ivana Dukčević

“Peruanski jabučji kaktus” nadimka “Monstrito”, tj. “Čudovište” (Cereus peruvianus monstrosus) © Ivana Dukčević

Muzej Larko © Ivana Dukčević

Iz gornjeg dela bašte ulazi se u jedno od unutrašnjih dvorišta i prolazi kroz staru, drvenu kapiju iza koje se u jednom od dva dela muzeja, od poda do plafona nalaze velike, starinske staklene police sa okvirom od drveta, i u njima oko četrdeset hiljada ćupova od terakote. Najzanimljiviji deo muzeja zauzima nekoliko prostorija, i izgledom najviše podseća na nekakvo starinsko skladište, gde usled količine dobijenih predmeta arheolozi još uvek nisu stigli da ih sve popišu i rasporede. Određen broj odabranih predmeta, izložen je pojedinačno iza specijalnog stakla i uz detaljnije pisano objašnjenje u modernom delu postavke, u susednom krilu. Svaki od ovih ćupova, ima jednu specifičnost – istovetni gornji deo piska sa drškom kroz koji se tečnost sipa, i na mestu gde je povezan sa posudom ima oblik polukružnog, obrnutog slova Y. Sam ćup, može biti u bilo kojem obliku i ovde ih ima u oblicima koje nisam mogla ni da zamislim.

Muzej Larko © Ivana Dukčević

Bog kukuruza © Ivana Dukčević

Pokušaj osnivača muzeja da ih na izvestan način, prema obliku i onom što predstavljaju, grupiše, nije bio bezuspešan, te su se ovde našle posude u obliku glava drevnih Moča; ćupovi u obličju ljudi koji sede sklupčani, na tronu ili u turskom sedu, prave grimase, ljute se ili spavaju (jedna figura najviše podseća na čoveka odevenog u motorističku opremu iz sredine XX veka, sve sa naočarima iznad čela); posude u obliku životinja svetih Močama – najrazličitiji oblici zmija, neverovatan broj ćupova u obliku sove, majmuna, orlova koji jedu zmije, raža, riba, guštera, i drugih. Posude sa opisanim, zanimljivim piskom koje su u muzeju izložene, imaju i oblik kućice (ili dve, zajedno), dva rvača, bogova kukuruza, ali i povrća, voća i žitarica među kojima su različite vrste kukuruza i krompira, tikve, i repe. U muzeju se nalaze i predmeti od čistog zlata – delovi odeće i opreme pronađeni na umrlima u mauzolejima Moča. Jedna vrsta figure, zbunjivala nas je jer je podsećala na veliku, debeljuškastu stilizovanu ljudsku šaku okrenutu na gore, sa “pet prstiju”, na kojoj sede mali ljudi koji štrče. Ispostavilo se da je u pitanju prikaz planina sa pet vrhova, na kojim sede prognani zatočenici drevnih Moča.

Muzej Larko © Ivana Dukčević

U velikom, prelepo uređenom dvorištu izuzetno bujne vegetacije, na donjem nivou smestio se još jedan, manji deo muzeja sa neobičnom tematikom. “Galeria Erotica” sadrži na stotine glinenih ćupova u obličju ljudi u pozama tokom seksualog odnosa, ili bogova koji u ruci drže svoj ogromni falus. U antičkim kulturama širom sveta, prikazivanje seksualnosti nije bilo ni malo neobično, ali su Moče otišle malo dalje. U poslednjem delu postavke, nalaze se kosturi u različitim pozama tokom ljubavnog odnosa, što u stvari potvrđuje verovanje Moča da zagrobni život podrazumeva sve ugođaje zemaljskog (u ovom slučaju, kosturi predstavljaju pretke čije je seme omogućilo rađanje Moča). Osim ljubavnog odnosa i čina masturbacije, ćupovi imaju oblik žena koje doje, trudne su, ili se porađaju.

Izlaskom iz Erotske galerije, skrenuli smo ka otvorenom restoranu-bašti sa romantičnim, belim stolicama i stolovima, smeštenim pod strehom pored drveća čije se zelene grane nalik vrbama spuštaju skoro do poda. U podne, restoran je već bio prepun onih koji su došli na porodični ručak, ili možda onih koji su kao i mi, odlučili da probaju Pisco Sour – vrstu najčuvenije peruanske rakije od grožđa, od koje se pravi čuveni koktel sa dodatkom đuseva, listova koke, munje (muña, biljka iz porodice nane, koja se osim koke koristi i protiv visinske bolesti), i još nekih biljaka.

Peru Lima Muzej Larko, Peru Lima Muzej Larko, Peru Lima Muzej Larko, Peru Lima Muzej Larko, Peru Lima Muzej Larko

Muzeji, Peru