Posted on 05 okt 2014

/ off

ŠPANIJA / Andaluzija (III deo) – Sevilja (Seville)

Sevilja (Sevilla)

Oko 150 kilometara autoputem istočno od najjužnije granice sa Portugalom, nalazi se španska oblast Andaluzija i u njoj jedan od najvećih i najzanimljivijih gradova Španije – Sevilja. Ko još nije čuo za čuvenu đavolicu Karmen iz seviljske fabrike duvana, seviljskog berberina, flamenko nastao na ovim prostorima, ili romantične kočije kojima se danas pretežno voze turisti! Kuriozitet vezan za Sevilju je da je (osim Atine) u pitanju nezvanično najtopliji grad Evrope, jer je u njoj izmerena najviša ikada temperatura u nekom evropskom gradu – 47,2 stepena, u hladu… Za razliku od tajnovite i suzdržane anaduzijske lepotice Granade, Sevilja se najbolje može opisati kao atraktivna devojka u vedrim bojama, doterana za večernji izlazak. Kraj njenih predivnih kuća u starom gradskom jezgru, sa okerastim, indigo-plavim, bordo i smeđim kitnjastim detaljima na fasadama, i zastakljenim doksatima, neizostavno morate proći. Skoro svaka uličica čini se lepšom od prethodne, ponosno ističući svoj nekadašnji sjaj i stepen važnosti koji je Sevilja imala tokom Doba Otkrića.

Sevilja, pogled na Dvorište pomorandži, sa vrha tornja Katedrale © Ivana Dukčević

Seviljska korida Real Maestranza – jedna od tri najznačajnije u zemlji © Ivana Dukčević

Sevilja, nekadašnja Jevrejska četvrt – La Juderia © Ivana Dukčević

Sevilja © Ivana Dukčević

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja“ (ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, i vodiča o Španiji (ISBN 978-86-7722-374-8), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, ni fotografija, bez dozvole autora.

*The text and photographs are parts of the published books „Umetnost putovanja“ (ISBN 978-86-7963-499-3) and the travel book on Spain (ISBN 978-86-7722-374-8), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

Sevilja je grad od oko 700 000 stanovnika, a njen stari deo na istočnoj strani reke Gvadalkivir (Guadalquivir), prilično je veliki. Ako želite da je istražite, odvojite barem dva ili tri dana koliko će otprilike biti dovoljno da obiđete sve najvažnije tačke grada: koridu – Real Maestranza, kulu Torre del Oro, vilu Casa de Pilatos, Katedralu i toranj (La Giralda), Palatu Real Alcazar, ulicu Callejon de Aguas i okolne uličice, park Jardines de Murillo i ogromni trg Plaza de España.

Sevilja, sa vrha Hiralde, tornja Katedrale (La Giralda) © Ivana Dukčević

Sevilja, La Giralda (Hiralda) © Ivana Dukčević

Iako je u arhitekturi gradskih kuća prisutan uticaj Mavara, Sevilja je ipak bila prvi značajan andaluzijski grad osvojen od strane Reyes Catolicos – katoličkih monarha Španije. S obzirom da je pre 500 godina Gvadalkivir bio plovan od Kordobe sve do juga – između Kadiza (Cadiz) i Uelve (Huelva), sva blaga koja su donošena brodovima iz Amerike rekom su prvo stizala ovde i prebacivana u kulu Torre del Oro, smeštenu u centru tik pored obale reke. I njen naziv će vam reći sve. Naime „oro“ na španskom znači „zlato“, jer je navodno u početku kula bukvalno punjena zlatom domorodačke Amerike (iako, mnogi tvrde da je ova priča samo deo urbane legende). U njoj je danas smešten mali Pomorski muzej u kome možete videti stare zastave, delove brodova i slično.

Kada je u kuli Torre del Oro ponestalo mesta, zlatom je u narednom periodu kompletno obložena tavanica velelepne Seviljske katedrale. Sagrađena na temeljima srušene džamije u centru grada, u periodu između XIII i XVI veka, Seviljska katedrala najveća je gotska crkva na svetu i četvrta po veličini katedrala na planeti. Prelepi minaret kraj nje pretvoren je u crkveni toranj La Giralda (čita se: La Hiralda) koji je osim dodatog zvonika, u nekoliko navrata dorađivan. Ako želite da se do tornja popnete peške, naoružajte se kondicijom. Mavari su se dosetili da na put do vrha nekadašnjeg minareta ne postave stepenice već strmu stazu, te se uspon čini lakšim, pa ipak… Sa vrha Hiralde panorama grada je božanstvena, 360 stepeni u krug dokle vam pogled dopire, te ne zaboravite kameru ili fotoaparat.

Sevilja, reka Gvadalkivir i ostrvo La Kartuha (La Cartuja) © Ivana Dukčević

Sevilja, kula Torre del Oro – Pomorski muzej © Ivana Dukčević

Sevilja, Katedrala – četvrta najveća na svetu i najveća gotska © Ivana Dukčević

Seviljanska katedrala je dragulj za sebe. Uz obavezan deo rezervisan za Riznicu (Treasury) u kojoj (kao i u drugim velikim katedralama Španije) možete videti značajnu količinu kitnjastih crkvenih predmeta – zlatnog nakita upotpunjenog platinom i dragim kamenjem, tu su i skulpture svetaca i slikarska platna, kao i mnogobrojne kapele svetaca, Kraljevska kapela (Capilla Real) i oltar od čistog zlata. Najposećeniji deo čini navodna grobnica Kristofora (ili Kristifora) Kolumba – prelep veliki sarkofag okružen sa četiri viteza u prirodnoj veličini, koji kovčeg pridržavaju. Navodna grobnica, iz razloga što još uvek nije utvrđeno da li je Kolumbo sahranjen na jednom od karipskih ostrva gde je umro, ili je njegovo telo ipak prenešeno za Španiju.

Tačno preko puta Kolumbovog groba, sa druge strane katedrale nalazi se izlaz iz crkve pravo u Patio de los Naranjos (čita se: Patio de los Naranhos – Dvorište pomorandži), nekadašnje veliko, ograđeno dvorište džamije, bajkoviti voćnjak tipičan za džamije srednjovekovne Andaluzije. U sredini pravilnog zasada drveća pomorandži nalazi se fontana, a oko nje i kolonada stubova sa prolazima, uz svaki od zidova dvorišta.

Sevilja, toranj La Giralda i dvorište pomorandži © Ivana Dukčević

Sevilja, navodni Kolumbov grob u Katedrali © Ivana Dukčević

Preko puta katedrale, na samom trgu nalazi se ulaz u Real Alkazar (Real Alcazar), nekadašnju palatu mavarskih kalifa, kasnije preuređenu za potrebe španskih kraljeva. Oni koji nikada pre nisu bili ni u jednoj arapskoj zemlji, niti u Iranu, nalik poseti Alhambri (u Granadi) ovde često dožive neku vrstu kulturnog šoka od drugačijeg, nečeg što se na prvi pogled čini da ovde ne pripada. Obilaskom palate sa božanstvenim duborezom njenih fasada i predivno oslikanim pločicama, fantastičnim unutrašnjim dvorištima (patio) sa raznovrsnim biljkama i fontanama uređenim za potpuno uživanje, retko ko će ostati ravnodušan. Neki ne znaju da su Mavari vladali najvećim delom Španije (i Portugala) skoro 700 godina, kada su ih zamenili Španci – u poslednjih 500!

Sevilja, ulaz u palatu Real Alcazar © Ivana Dukčević

Sevilja, palata Real Alcazar © Ivana Dukčević

Sevilja, dvorište palate Real Alcazar © Ivana Dukčević

Jedna od najlepših vila Sevilje svakako je Kuća Pilatos (Casa de Pilatos) iz XIV veka, vila porodice poznatijih španskih aristokrata (neki od njih su bili grofovi Alkale) sa veoma zanimljivom istorijom. Priča se da njen naziv potiče iz perioda antike, od Pontija Pilata koji je opsednut brojevima po povratku iz kolonije Hispanije (Španije) ustanovio da je rastojanje mereno koracima između pretorove kuće u Jerusalimu i Golgote, identično onom između njegove palate i malog hrama La Cruz del Campo, u Sevilji, ustvrdivši „sveti put“ čija je najsvetija tačka pala na mesto gde je ova kuća kasnije sazidana.

Po izlasku iz palate Real Alkazar pođite uličicom Callejon de Aguas (čita se: Kaljehon de Aguas), putem kojim je do palate stizala voda, do stare Jevrejske četvrti Huderije (Juderia) – sada Santa Cruz (Sveti Krst). Na istoimenom trgu sa malenom baštom, nalazi se Kuća – muzej poznatog španskog slikara Murilja – Casa Museo Murillo. Neki se možda sećaju njegovih radova – motiva mnogobrojnih goblena sa decom, macama, kucama, voćem i slomljenim krčazima, koji su 1970-tih godina bili prilično zastupljeni i u nekim srpskim domovima.

Sevilja, Casa de Pilatos © Ivana Dukčević

Sevilja, Casa de Pilatos © Ivana Dukčević

Sevilja, La Juderia (La Huderija), Jevrejska četvrt © Ivana Dukčević

Južno od kraja Santa Kruz, pored Kaleljon de Agua možete ući u prelep, uređeni uzdužni park Jardines de Murillo (Muriljove bašte), sa tropskim rastinjem i bez ikakvog preterivanja – dva ogromna stabla fikusa, visine preko 20 metara. Iz središnjeg dela ovih fikusa, izraslo je još nekoliko „pomoćnih“ stabala, koji stoje kao pripojeni uz njih, dok njihovo korenje visi u vazduhu i spušta se ka zemlji u obliku lijana, kao u prašumi. Na sredini parka nalazi se i spomenik Kolumbu.

Prešavši ulicu San Fernando, sa druge strane ugledaćete veliko staro zdanje, kompleks koje je pre stotinak godina pretvoren u Univerzitet u Sevilji (Universidad de Sevilla). Zgrada koja pokriva čitav jedan blok između ulica, nije međutim uvek imala tu namenu – sazidana je kao Fabrika duvana i tokom XVIII i XIX veka bila je najveća zgrada Španije. Upućeni turisti posećuju je zato što se unutar zdanja odigrava prvi čin čuvene Bizeove opere Karmen, gde su glavna junakinja i njene drugarice – radnice su u fabrici. Zli jezici tvrde da nasuprot raskošnoj andalužanskoj lepotici kakvom je u operi ovekovečena, stare fotografije radnica u fabrici prikazuju prilično drugačiju sliku. Nismo odoleli a da ne prošetamo prizemljem zgrade i ko zna, možda prizovemo zvuke Habanere! Iako u današnjem kompleksu Univerziteta više ne postoji više ništa što bi govorilo u prilog prvobitne namene ovog zdanja, nekadašnja fabrika duvana je u XVIII i XIX veku proizvodila čak 75 % duvana od ukupnih potreba evropskog tržišta.

Sevilja © Ivana Dukčević

Sevilja © Ivana Dukčević

U blizini Univerziteta nalaze se parkovi i nekoliko zgrada sagrađenih 1929. godine za potrebe paviljona u Sevilji prvi put održane Svetske izložbe (u Parizu je na primer 1899, povodom Svetske izložbe sagrađen Ajfelov toranj). Osim Teatra Lope de Vega i paviljona nekoliko latinoameričkih zemalja, najlepše zdanje nalazi se na kraju kompleksa i nosi ime Plaza de España (Španski trg). Impozantni polukružni trg oivičen je takođe polukružnim zdanjem koje je za vreme Svetske izložbe činilo glavni izlagački paviljon, a sada se u prostorijama zgrade nalazi lokalna i vojna administracija. U podnožju polukružne zgrade, čitavom dužinom smestila se dekoracija koja zavređuje pažnju – u 50 razdvojenih niša ponaosob, oslikani su motivi iz istorije ili tradicije svake od 50 španskih oblasti, na pločicama.

U sklopu trga nalaze se prelepi mostovi sa kandelabrima i oslikanim pločicama koje će možda prepoznati ljubitelji filma „Lawrence of Arabia“ ili serijala „Star Wars“, jer se jedna od odsudnih duela laserskim mačevima u filmu „Episode II – Attack of the Clones“ odvijala baš na ovom mestu.

Slučajnost ili ne, tek ako permutujete godinu ’29, dobićete 1992. kada je po drugi put u istoriji Svetska izložba održana u Sevilji. Za tu priliku velelepne građevine podignute su na drugom mestu – na ostrvu La Kartuha (La Cartuja), velikoj adi smeštenoj između leve i desne obale Sevilje, na reci Gvadalkivir. Na ostrvu se nalazi i ogroman zabavni park Isla Magica („Magično ostrvo“) kombinacija Diznilenda i Akva parka.

Ispred Španskog trga iznajmili smo žuto-crne seviljanske kočije i kočijašu saopštili: „Por favor, Plaza de Torros de Real Maestranza de Caballeria“ – pravac seviljanska korida! Ako je madridska korida najveća u Španiji (i na svetu), Real Maestranca (kako je skraćeno zovu) u Sevilji je sigurno najčuvenija. I samom imenicom „Real“, što znači „kraljevska“, svetla budućnost joj je osigurana. Svaki ozbiljan toreador Španije, u toku karijere mora obezbediti nastup na tri mesta – u koridama Madrida, Ronde i Sevilje.

Na obalama reke Gvadalkivir, u koridi i muzeju saznali smo neke od malih tajni velikih majstora i njihovih protivnika, videli gde gde je čije mesto na borilištu, a u muzeju pogledali kostime najpoznatijih toreadora, preparirana poprsja neustrašivih ali posrnulih bikova – čak majke jednog od najpoznatijih bikova ikada, borca španske koride. Naime, krava koja ga je donela na svet, po uginuću je preparirana i ovekovečena kao majka herojskog bika koji je 1947. okončao život najčuvenijeg toreadora Španije ikada – Manoleta („Manolete“ – Manuel Laureano Rodríguez Sánchez), za kojim je bez preterivanja plakao dobar deo Španije. Život ovog sjajnog toreadora prikazan je u holivudskom filmu iz 2008, sa Adrijenom Brodijem i Penelop Kruz u glavnim ulogama.

Iako je korida sirova i surova igra iz koje samo jedan od protivnika može izaći živ, u njoj se visok stepen poštovanja ukazuje podjednako kako čoveku, tako i njegovom protivniku – biku. Mog prijatelja, mladog Madriđanina koji inače nije naročit ljubitelj koride pitala sam da li bi pod pritiskom društva za prava životinja i sve glasnijih preporuka Evropske unije Španija eventualno pristala da spektakl preinači utoliko da na kraju bik ne bude žrtvovan (nalik susednom Portugalu), i dobila odgovor: „Stvar i jeste u tome da se bik ubije, jer je korida umetnost nadmudrivanja i dominacije između čoveka i životinje – bez smrti jednog od njih, više ne bi bila ono zbog čega postoji“ . Slagali se ili ne, nakon ovakvog odgovora dovoljno je samo jedno: Olé!

Sevilja, Muzej koride – majka bika koji je ubio čuvenog toreadora Manoleta, za kojim je plakala cela Španija © Ivana Dukčević

Preko puta koride nalazi se šetalište kraj reke Gvadalkivir, a u senci drveća i bronzana statua Karmen, lepotice iz fabrike duvana iz istoimene opere, zbog koje je kapetan Don Hoze (Don Jose) bio spreman na sve.

Za večernji izlazak u Sevilji, obavezno pogledajte izvorni flamenko (flamenco). Kao i u Granadi (dva grada najpoznatija po ovom plesu), u centru Sevilje će vas na ulici obasipati flajerima raznih tablaosa (flamenko barova) tvrdeći da su vrhunski, po cenama od 20 evra i više (uključuju poseban program, večeru i piće). Možete izabrati neki od njih, ili…..

U Sevilji, u delu grada Santa Kruz (Barrio de Santa Cruz) nalazi se najveći broj flamenko barova. La Carboneria, lokal nalik bivšem skladištu u koji se ulazi kroz veliku zagasito crveno ofarbanu drvenu kapiju (nalik onoj u koridama), nalazi se u ušuškanoj ulici starog dela grada. Skoro svake večeri, od jedanaest sati uveče u tablaosu se smenjuje druga „trojka“ nedovoljno poznatih ali sjajnih flamenko izvođača, nakon čijeg smo programa u trajanju od pola sata kao i većina stranaca oko nas i očigledno dobro obaveštenih lokalaca neko vreme ostali nemi. Te julske večeri, u lokalu sa improvizovanim drvenim kupama i astalima nastupio je trio u sastavu: pozamašna crnpurasta igračica u ranim tridesetim, gitarista, kao i mladić koji je pevao i održavao ritam pljeskanjem ruku koje su odzvanjale dvojako: kao puckanje i kao kastanjete (pokušaj da na isti način reprodukujem zvuk, nije uspevao). Ako vas nekim slučajem ne ozari ritam tapšanja pevača, i stepovanje flamenko cipela igračice koja ovaj ritam prati kao u transu, i ako zbog toga ne budete doprineli frenetičnom aplauzu publike oko vas, možda ćete doživeti otrežnjenje kada mladić sa fantastičnim glasom i ritmom u rukama ustane, pokloni se, vrativši se potom iza bara da pere čaše i poslužuje piće! O tablaosu kome nije potrebna reklama, pozitivne kritike napisao je i američki Washington Post. Za razliku od mnogih, flamenko šou se ovde ne naplaćuje – zauzmite mesto za dugačkim drvenim klupama, naručite za barom piće – osvežavajući zeleni koktel Cubanito od limete iz automata sa likerom Havana 5, i prepustite se ritmu i zvuku ispred vas… I ništa više.

Španija Sevilja, Španija Sevilja, Španija Sevilja, Španija Sevilja, Španija Sevilja, Španija Sevilja, Španija Sevilja, Španija Sevilja, Španija Sevilja, Španija Sevilja, Španija Sevilja, Španija Sevilja, Španija Sevilja

Andaluzija