Posted on 30 avg 2021

/ off

MEKSIKO – Cancun (Kankun) i Isla Mujeres (Ostrvo žena)

CANCUN (Kankun)

i

ISLA MUJERES („Ostrvo žena“)

Sve do kraja XX veka kada su turisti krenuli u otkrivanje jugoistočne Azije, sredinom 1980-tih plaža u mestu Kankun (Cancún) na špicu poluostrva Jukatan – na Rivijeri Maja (Riviera Maya) u Meksiku, jedno vreme nosila je titulu najlepše na svetu. Vremenom, oko lagune – na mestu gde se sreću vode Meksičkog zaliva i Karipskog mora – razvijen je turistički rizort sa ogromnim hotelima, i započeo masovni turizam. Iz ovog razloga, Kankun danas broji više od milion stanovnika, a njegov međunarodni aerodrom treća je najprometnija vazdušna luka u Latinskoj Americi, sa skoro 12,5 miliona putnika, godišnje (Latinsku Ameriku čine sve zemlje čitavog američkog kontinenta, bez Gvajane, SAD-a i Kanade). U Kankunu postoje dva dela grada – rezidencijalni i turistički – u laguni, sa velikim kompleksima hotela. Na severoistoku grada, u Kankunu se nalazi luka Puerto Juarez (čita se: Puerto Huarez), odakle na svakih pola sata trajekti i brodovi polaze put 20 minuta vožnje (manje od 10 km) udaljenog ostrva Isla Mujeres (čita se: Isla Muheres). Osim ostrva Holboš (Isla Holbox), i ostrva Kozumel (Cozumel), ovo ostrvo jedno je od tri najveća i turistički najpopularnija u Meksiku.

Tekst i fotografije, deo su nove knjige u pripremi, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima:

Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011.

Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.

Isla Muheres

Luka Puerto Huarez (Puerto Juarez) i soliteri Kankuna (Cancun), u pozadini © Ivana Dukčević

Karte za brod: Puerto Huarez – Isla Muheres © Ivana Dukčević

Trajekt za vozila između Kankuna (luke Puerto Huarez) i ostrva © Ivana Dukčević

Putnički brod: Kankun (Puerto Huarez) – Isla Muheres © Ivana Dukčević

Soliteri Kankuna, s broda koji plovi ka ostrvu © Ivana Dukčević

Luka ostrva Isla Muheres © Ivana Dukčević

Luka ostrva Isla Muheres – mesto za prodaju karata i menjačnica © Ivana Dukčević

Isla Muheres – Plaja Norte (Isla Mujeres – Playa Norte) © Ivana Dukčević

Isla Muheres – Plaja Norte © Ivana Dukčević

u saradnji sa

www.mangatrip.rs

“Ostrvo žena” – kako glasi prevod naziva sa španskog, dobilo je naziv po ostacima hrama majanske boginje Iščel (Ixchel), koje se nalaze na istoku ostrva. Sam rt Punta Sur gde se nalazi hram, najistočnija je tačka Meksika. Na jugoistoku ostrva dužine samo 7 kilometara i širine oko 650 metara, nalazi se rezidencijalni deo, sa prelepim vilama i hacijendama u andalužanskom stilu. U ovaj deo ostrva turisti ne zalaze često, osim ako borave u nekoj od vila ili posećuju hram boginje Iščel, čiji su ostaci ipak veoma skromni. Nedaleko od hrama, podignut je spomenik majanskoj boginji, čiji je izgled izvajan prema freskama pronađenim u majanskim gradovima. Pored nje, nalazi se i veliki spomenik iguani, velikom gušteru – jednom od najčešćih stanovnika Jukatana.

Isla Muheres – Punta Sur, najistočnija taćka Meksika © Ivana Dukčević

Punta Sur © Ivana Dukčević

Punta Sur, spomenik majanskoj boginji Iščel (Ixchel), u neposrednoj blizini njenog hrama © Ivana Dukčević

Punta Sur, ostaci hrama majanske boginje Iščel © Ivana Dukčević

Punta Sur, spomenik iguani © Ivana Dukčević

Punta Sur, najistočnija tačka Meksika © Ivana Dukčević

Punta Sur © Ivana Dukčević

Na rt Punta Sur, krenuli smo lokalnim gradskim autobusom iz Plaje Norte oko šest popodne, kako bi sa najistočnije tačke “Ostrva žena” – i Meksika uopšte, posmatrali zalazak sunca. Kada smo pristigli do hrama majanske boginje Iščel, sunce je bilo još visoko, ali su tokom obilaska crni oblaci koji su se stvorili niotkud i koji su potpuno pokrili nebo, odjednom doneli tropsku oluju. Pre nego što je kiša krenula da lije kao iz kabla, hodali smo gotovo praznom magistralom kilometrima daleko od turističke gužve, komentarisali andalužanske hacijende sa pogledom na okean, i čekali da iza nas najzad naiđe isti onaj autobus kojim smo došli do rta, kako bi se odvezli nazad. Uzalud. Nekoliko dana ranije, Vlada mi je pričao o meksičkim grobljima, o tome kako su šarena jer Meksikanci uređenjem grobnica, jarkim bojama i zanimljivim detaljima slave činjenicu da su njihovi najmiliji nekada živeli s njima. Kiša se već uveliko spremala da se obruši na neveliko ostrvo kada smo ugledali zanimljivo mesno groblje, i rešili da prestanemo da se osvrćemo u nadi da će ostrvski autobus kojeg nije bilo skoro sat vremena, ipak naići.

Punta Sur © Ivana Dukčević

Punta Sur, hacijenda © Ivana Dukčević

Punta Sur, hacijenda u stilu Antoni Gaudija © Ivana Dukčević

Punta Sur, natpis sa nazivom hacijende „Kuća Jaguara“ © Ivana Dukčević

Prošlo je najviše dva minuta otkad smo prošli kroz monumentalnu, lučnu kapiju groblja i krenuli glavnom ulicom između šarenih grobnica, kad se na nas odjednom sručila jaka kiša. Potrčavši unazad do luka kapije, usput smo ugledali gradski autobus koji je upravo u tom momentu prolazio magistralom. Do sledećeg, proći će sigurno još pola sata. Postalo je jasno da ćemo ispod strehe na groblju, sačekati da oluja prođe. U trčanju ka zaklonu, nekako smo se razdvojili i završili na dva kraja velike kapije sa nekoliko razdvojenih lukova. Ispod mog dela strehe, prestanak tople tropske kiše koja je izgledalo kao da nikada neće proći, čekale su i dve simpatične lokalke u kasnim tridesetim, koje su već mokre, i u isto vreme kad i ja, crvenim mopedom užurbano skenule sa magistrale i ovde potražile zaklon. U međusobnom čavrljanju i uz smeh, pokušale su da od kiše spasu skoro mokre peškire i očiste japanke pune belog, karipskog peska. “Volvemos de la playa”, komentariše jedna od njih, kroz smeh. “Ahora, la calle es el rio”, odgovaram i pokazujem na glavnu ulicu – magistralu, u pokušaju da i ja nešto kažem, upotrebim izuzetno bazično znanje mog odveć omiljenog jezika koji sam nekada davno odlučila da jednom želim da naučim. Osmehuju se. U nekoliko navrata, kiša se naglo pojačava i stišava, kreće da pada ukoso i preti da naša zajednička streha više neće biti prigodan zaklon. Najzad, kao i nekoliko pute pre, nakon pola sata ipak polako prestaje. Vlada se pojavljuje iza ćoška, ispod njegovog dela strahe, i ja se pozdravljam se sa dvema Meksikankama. Uskoro, nailazi gradski autobus, kiša potpuno prestaje i pre nego što će potpuno zaći iza zelenih prašuma Jukatana, između oblaka se nazire dramatično lep zalazak sunca. Nedelju dana ranije, u Plaji del Karmen doživeli smo uragan. Iako najnižeg – prvog stepena, bilo je to iskustvo koje se pamti. “Zavidim ti”, te delimično neprospavane noći u hotelskoj sobi, napisao mi je u poruci prijatelj iz daleka koji kao i ja voli da putuje svetom, “san svakog geografa je da doživi uragan”. I svakog putnika.

OVDE pogledajte naš video oluje na mesnom groblju, na istoku ostrva Isla Muheres

Punta Sur, lokalno groblje © Ivana Dukčević

Punta Sur, lokalno groblje (na grobnici piše: „Živeo lenji život“) © Ivana Dukčević

Punta Sur, lokalno groblje © Ivana Dukčević

Punta Sur, mural sa kupačicom i kit-ajkulom © Ivana Dukčević

Punta Sur, tablice Jukatana i savezne države Kintane Ro (Quintana Roo) © Ivana Dukčević

Turistički deo ostrva – Playa Norte (čita se: Plaja Norte – “severna plaža”), nalazi se na krajnjem severu, i sastoji iz jedine, velike i uređene plaže na ostrvu, odakle se – u daljini, na kopnu vide soliteri Kankuna. Preko dana (između 9 h i 18 h), plažu u redovima ispune ležaljke i suncobrani. Nakon 18 h, veliki broj turista ode sa plaže i njen prijatno hladan, krečnjački beli pesak ponovo postane autentičan (suprotno Mediteranu, pesak na obalama Meksika i ovog dela sveta je prijatno hladan – nema potrebe za japankama, a voda izuzetno topla). Najseverniji delovi plaže, pripadaju beach barovima čije se ležaljke i suncobrani najčešće ne pomeraju s plaže, i gde je njihovo korištenje uslovljeno plaćanjem pića i/ili hrane za vreme boravka.

Isla Muheres – Plaja Norte © Ivana Dukčević

Isla Muheres – Plaja Norte, štand sa kokosima na plaži © Ivana Dukčević

Isla Muheres – Plaja Norte

Središnji deo Plaje Norte čine privatne kuće i niske zgrade, crkva-katedrala, majušna pokrivena pijaca, lokalno groblje, i veliki broj radnji, barova i suvenirnica. Tokom oba dana boravka na Ostrvu žena, večerali smo u nepretencioznom i verovatno jednom od najboljih restorana ne samo u Plaji Norte već i jednom od najboljih koji smo posetili na Jukatanu, uopšte. Rubens’ Restaurant (Av. Vincente Guerrero #18), najbolji je primer ukusne i neverovatno raznovrsne meksičke hrane koja uopšte ne mora da bude ljuta kako mnogi predstavljaju. Osim luksuznog jastoga (i jela koja ga sadrže), cene hrane u ovom restoranu su pristupačne (meso, škampi i morski plodovi).

PLIVANJE SA KIT AJKULAMA

Tokom boravka na Jukatanu u Meksiku, saznali smo da je pučina u ovom delu Karipskog mora jedno od samo nekoliko mesta na svetu gde je moguće plivati sa kit-ajkulama, i to samo u periodu između juna i septembra. Kit-ajkule (whale shark), spadaju u neke od najvećih životinja na planeti i mogu da se vide u vodama severno od ostrva Isla Holbox i od Kankuna, u vreme kada stotine ovih životinja posećuje ovaj deo okeana u potrazi za planktonima.

Ovo neverovatno iskustvo zabeleženo kamerom, i sve dodatne informacije o posmatranju kit ajkula, možete videti:

OVDE

Isla Muheres – Plaja Norte, reklama za čuveni podzemni muzej skulptura (prevoz čamcem i oprema za ronjenje:165 $) © Ivana Dukčević

Meksiko Isla Mujeres, Meksiko Isla Mujeres, Meksiko Isla Mujeres, Meksiko Isla Mujeres, Meksiko Isla Mujeres, Meksiko Isla Mujeres

Meksiko