Posted on 11 sep 2021

/ off

MEKSIKO – Jukatan (Yucatan)

JUKATAN (Yucatán)

– Opšte informacije –

Meksiko… Olmeci, Maje, Asteci, i španski konkistadori; revolucionari Pančo Vilja i Emilijano Zapata; umetnici Dijego Rivera i Frida Kalo; pisci Oktavio Paz i Karlos Fuentes; filmski radnici Entoni Kvin, Giljermo del Toro i Salma Hajek; prava Pokahontas – La Malinče, i prvi predsednik Meksika poreklom starosedelac – Benito Huares (Benito Pablo Juárez García)… Postojbina vanile, kakaovca, paprike, pasulja i kukuruza. I tekile! Meksiko je bez sumnje jedna od najlepših, najraznovrsnijih i najatraktivnijih zemalja na planeti – po broju poseta stranih turista, sedma najposećenija na svetu. Počev od Meksiko sitija (Mexico City), astečke prestonice – Tenočtitlana (Tenochtitlán) i hramova Teotihuakana (Teotihuacán), i magičnog vulkana simpatičnog naziva Popokatepetl (Popocatepetl) u podnožju predivne Pueble… Taska (Taxco), gde se iz rudnika vadi srebro i pravi božanstveni nakit… Savezne države Halisko (Jalisco) iz čijeg grada Gvadalahare (Guadalajara) dolaze čuveni „ajajajaja!“ marijači, i nepregledna polja plave agave od koje je – u istoimenom gradiću Tekili (Tequila), nastalo čuveno meksičko alkoholno piće… Sve do krajnjeg juga (jugoistoka) – poluostrva Jukatan, mesta gde je pre 66 miliona godina pao legendarni meteorit koji je sa Zemlje zbrisao dinosauruse, i formirao jedine na svetu – krečnjačke pećine sa podzemnim, slatkovodnim jezerima i rekama – senote (cenotes). I gde se – na špicu Jukatana, nadomak rezervata prirode Rio Lagartos i rajskog ostrva Holboš (Holbox) sreću predivne, svetlo puder-rezedo zelene boje Meksičkog zaliva, sa tirkiznim nijansama Karipskog mora. Meksiko – četrnaesta po veličini država na svetu, čiji kolonijalni gradovi neodoljivo podsećaju na špansku pokrajinu Andaluziju – oduvek se kotirala visoko na mojoj listi posete, na američkom kontinentu.

Vremenska zona: Meksiko je 14-ta najveća država na svetu – od najsevernijeg do najjužnijeg dela, dužine je skoro 4000 km. Do kraja 2021. Meksiko je bio podeljen na četiri vremenske zone. Na poluostrvu Jukatan postojale su dve časovne zone (-5, tj, -6 h GMT, ili: -6, tj.-7 h u odnosu na Srbiju). Čitav Jukatan, osim najistočnije regije Kintana Ro (Quintana Roo – na slici je ružičaste boje), pripadao je centralnoj meksičkoj vremenskoj zoni (u žutoj boji). Međutim, ove dve zone na Jukatanu, „spojile“ su se u jednu u proleće 2022. godine, i danas Meksiko ima tri vremenske zone. Pomeranje časovnika u Meksiku se odvija u aprilu, tj. u oktobru.

Do kraja 2021, postojale su četiri časovne zone u Meksiku, a dve na Jukatanu. Danas čitavo poluostrvo Jukatan pripada jednoj vremenskoj zoni, onoj koja je u centralnom Meksiku.

Isla Holbox (Ostrvo Holboš) – lagune s drvećem mangrova i predivne rezedo-zelene vode Meksičkog zaliva © Ivana Dukčević

„Žuti gradić“ Izamal, u kojem su sve kuće žute boje / Na slici je devojčica na njen 15-ti rođendan, što se u Meksiku svečano proslavlja – kao kod nas punoletstvo © Ivana Dukčević

Nacionalni park prirode Rio Lagartos, gde žive krokodili © Ivana Dukčević

Cenote Ik Kil – jedna od preko 6000 jukatanskih „senota“, podzemnih, krečnjačkih slatkovodnih jezera © Ivana Dukčević

Nacionalni park prirode Rio Lagartos, rezervat flamingosa © Ivana Dukčević

u saradnji sa

www.mangatrip.rs

MEKSIKO – malo (novije) istorije

Prema jednoj od dve verzije, reč „Meksiko“ nastala je od astečke reči „Mešika“ (Mexica) – drugog naziva za astečki narod. Iz ovog razloga, izgovor naziva države na španskom jeziku je „Mehiko“. U kasteljano španskom gotovo da nema slova „x“ (postoji u baskijskom jeziku – muško ime Xavier, koje može da se piše i kao Javier), ali je prilično često u jeziku starosedelaca Meksika i izgovara se kao „š“ (na primer, „xocoatl“ – šokoatl, tj – čokolada). Meksiko (pun naziv: Sjedinjene države Meksika – Estados Unidos Mexicanos), bila je prva država Latinske Amerike čiji je ustav iz 1917 – u sedmoj godini Meksičke revolucije (1910-1920), izjednačio prava starosedelaca i konkistadora – španskih osvajača, proglasio ropstvo ilegalnim, ukinuo privilegije vojsci i katoličkoj crkvi, i ukinuo svaku rasnu, socijalnu, polnu, etničku, seksualnu, religijsku i starosnu diskriminaciju. U ovom ratu, čiji je prvobitni cilj bio da bude svrgnut dugogodišnji predsednik Porfirio Dijaz – koji ni nakon tri decenije nije pristajao siđe s vlasti, kao komandanti gerile, vođe revolucionara i borci za sveopštu agrarnu reformu seljaka, učestvovali su i čuveni likovi Emilijano Zapata i Pančo Vilja.

Jedan drugi, šest decenija stariji i isuviše liberalni ustav iz 1857 – koji je prvi put garantovao slobodu govora, mišljenja i štampe, dozvolu za nošenje oružja, aboliciju ropstva i ukinuo smrtnu kaznu, doveo do preispitivanja poseda katoličke crkve i zabrane neosnovanog fizičkog nasilja svake vrste – bio je uzrok pobune vojske i trogodišnjeg Reformskog rata između liberala i konzervativaca. Rat je međutim, na vlast doveo prvog strosedelačkog predsednika u istoriji Meksika – tada sudiju vrhovnog suda Benita Huareza (Benito Pablo Juárez García), koji je stao na čelo liberala sa sedištem u Verakruzu (Veracruz) i do danas ostao omiljeni meksički predsednik. Međunarodni aerodrom u Meksiko sitiju nosi ime inače zvanično najnižeg predsednika u istoriji (137 cm), ali i mnoge druge ustanove širom zemlje. U sukobu konzervativaca i liberala, tražeći međunarodno priznanje konzervativci su ga su dobili od Španije, Britanije i Francuske – država koje nisu htele da izgube svoje kolonije, dok su liberale podržale Sjedinjene Američke Države. Iako u američkom Senatu nikad nije prošao traženi zakon o vojnoj pomoći Meksiku, američka mornarica ipak je uspela da pomogne Meksikancima i u decembru 1860. konzervativci su se predali i priznali poraz.

Međutim, gerilski rat konzervativaca nastavio se duboko u zaleđu gradova, i njihov uspeh u ponovnom osvajanju prestonice 1863. bio je ključan za predstojeću francusku okupaciju Meksika, koja se dogodila tokom Francusko-meksičkog rata (1861-1867). Kao rezultat pobede, Francuska je – uz saglasnost Britanije i Španije, na čelo Meksika postavila monarha, habsburškog princa i mlađeg brata cara Franca Jozefa – Ferdinanda Maksimilijana. Na početku svoje izuzetno kratke vladavine (1864-1867), novi car napravio je “grešku” – odbio je da ukine problematični zakon o kontroli katoličke crkve, i dodatno, u želji da i liberali – iako protivnici – takođe postanu legitiman deo carstva, abolirao je pobunjenike čime se zamerio konzervativcima koji su ga doveli na vlast. Usledilo je ubistvo novog cara, kao i novčana i vojna pomoć SAD-a, koji su vratili na vlast predsednika Benita Huareza i zauvek okončali francusku okupaciju Meksika. Zanimljivo je da su jedanaest godina nakon smrti omiljenog meksičkog predsednika i na drugoj strani planete, roditelji fašiste Benita Musolinija – inače zakleti socijalisti i pristalice lika i dela Benita Huareza – svom sinu na rođenju dali ime velikog, meksičkog reformatora.

Selo na Jukatanu – mural jaguara (svete životinje drevnih Maja), i lokalne devojčice © Ivana Dukčević

„Traži se…. Pančo Vilja“, junak Meksičke revolucije (1910-1920) – mural na zidu prodavnice hrane © Ivana Dukčević

Destilerija tekile kod Valjadolida, na plantaži plave agave

Poluostrvo Jukatan nalazi se na krajnjem jugu, tj. jugoistoku Meksika i prostire na području od nepunih 40.000 km2 – površinom je neznatno manje od na primer, veličine Holandije. Nalik Holandiji, Jukatan je potpuno ravan – bez brda i brdašaca, prekriven gustom džunglom niskog drveća (za razliku od na primer Amazonije, čije se izuzetno visoke krošnje sastoje iz nekoliko nivoa različitih bio habitata raznovrsnog životinjskog sveta). Među opasnim, divljim životinjama, osim nekoliko vrsta zmija u džunglama Jukatana žive puma i – jaguar, sveta životinja i božanstvo drevnih Maja. Faunu Jukatana čine i divlje svinje, ptica kvecal (quetzal – čije su perje, Maje koristile za dekoraciju odeće) i papagaji, tapir i simpatični koati (coati) – nalik rakunu, koji žive samo u Meksiku, Gvatemali i severnim delovima Južne Amerike. Na putevima širom Jukatana, nalik našim znacima upozorenja na jelene, videli smo znake upozorenja na jaguare. Jednom, pre nekoliko godina jaguar je na Jukatanu pokušao da pređe autoput, i izazvao lančani sudar u kojem je i sam bio povređen.

Magistrale Jukatana © Ivana Dukčević

Selo na Jukatanu © Ivana Dukčević

Are © Ivana Dukčević

Simpatični koati – životinja koja živi samo na području srednje i u severnom delu Južne Amerike, najviše podseća na rakuna © Ivana Dukčević

Magistrale Jukatana – jaguar na putu! © Ivana Dukčević

Tapir u Škaret parku (Xcaret Park) © Ivana Dukčević

Putevi Jukatana su mahom magistralni, neretko pravi kao lenjir i okruženi gustom prašumom čije se grane ponekad izvijaju na drum. Na mestima gde prašuma preti da nadvlada nad magistralom, nadležni seku gornje grane drveća – lučno, u obliku prolaza, što na nekim mestima izgleda veoma zanimljivo i romantično. Na magistralnim putevima, naročito na prilazu mestima i u samim naseljima, postoji neverovatan broj ležećih policajaca. Saobraćajni znaci koji ih najavljuju – u odnosu na njihov broj, imaju simpatične oznake (dve, tri ili na primer – četiri „grbe“). Blagi stanovnici Jukatana veoma solidno voze, te je razlog ovolikom broju sigurnosnih ispupčenja na putu do kraja mog boravka ostao nepoznanica. Osim magistralnih puteva, na Jukatanu postoji jedan autoput koji u ovom delu Meksika prolazi kroz prestonicu ove oblasti – grad Meridu, i završava u Kankunu (Cancun). Oznaka ovog autoputa je “Mexico 180”, a simbol veoma nalik autoputevima u SAD-u. Iako se neki delovi autoputa ne naplaćuju, oni sa oznakom 180D podležu plaćanju putarine.

Magistrale Jukatana, većinom su obavijene džunglom © Ivana Dukčević

Magistrale Jukatana © Ivana Dukčević

Nacionalna oznaka magistrale © Ivana Dukčević

Magistrale Jukatana prepune su ležećih policajaca iz nekoliko „delova“ – „trodelni ležeći policajac“ © Ivana Dukčević

Autoput Merida – Kankun © Ivana Dukčević

Magistrale Jukatana © Ivana Dukčević

Benzinske stanice i samoposluge, na autoputu © Ivana Dukčević

U delovima Jukatana gde je prašuma prokrčena, gaje se goveda © Ivana Dukčević

Jukatan važi za bezbednu turističku destinaciju i šestu najposećeniju turističku regiju na svetu, sa skoro 40 miliona turista, godišnje – najviše od svih, državljana SAD-a. U većim mestima na Jukatanu i ponekad na putevima, viđali smo vozila regionalne policije sa rotirajućim svetlom. Američki pik-apovi sa policajcima naoružanim dugim cevima, najčešće se kreću u koloni od dva vozila, i imaju namenu da svojim prisustvom osujete eventualnu nameru potencijalnih kriminalaca. Trenutno, kriminal i narko-klanovi mahom cvetaju u saveznim državama Meksika u severnom i središnjem delu zemlje (Chiapas, Jalisco, Chiuaua, Guerrero, Verakruz), i bliže granici sa SAD-om i u regiji nekadašnjeg turističkog rizorta Akapulka. To ne znači da u centralnom Meksiku i na Jukatanu ne treba biti na oprezu, iako su incidenti koji uključuju turiste retki.

Gradić Izamal, patrola gradske policije (Policia Municipal) © Ivana Dukčević

Registarske tablice Jukatana © Ivana Dukčević

U najvećem procentu, stanovništvo poluostrva Jukatan (oko 2,3 miliona) čine starosedeoci, potomci Maja. Više od 800.000 njih, još uvek međusobno govori jukatečkim (Yucatec) – jezikom drevnih Maja (postojalo je čak 28 različitih dijalekata majanskog jezika). Zanimljivo je da neki od starosedelaca, i danas nose nazive u prezimenima na majanskom jeziku, na primer: Balam, ili Tepek – sto znači jaguar, na majanskom tj. astečkom jeziku. Ova prezimena zastupljena su mahom kod starosedelačkog stanovništva, čiji preci nisu praktikovali mešovite brakove sa belcima. Takođe, smatra se da su današnji nosioci ovih prezimena potomci nekadašnjeg majanskog plemstva, jer su samo oni imali mogućnost da nose značajna i zvučna imena. Danas u Meksiku (pun naziv: Sjedinjene države Meksika) živi oko 126 miliona ljudi, od čega čak 21% populacije pripada starosedeocima koji se nikada nisu mešali sa osvajačima (Nahua, Jukateci – Maje, Zapoteci, Mišteki, itd). Ogroman broj stanovništva – oko 50 – 70 %, je mešavina starosedelaca i pridošlica – belaca (“Mestizo”). Tek nešto više od 10% populacije, pripada isključivo belačkom stanovništvu, pridošlicama iz Evrope. Po stepenu nataliteta, Meksiko je u samom vrhu kao deseta zemlja na svetu.

Reč „Jukatan“ navodno je i nastala nerazumevanjem između konkistadora i Maja. Kada su na španskom upitali Maje kako nazivaju regiju u kojoj žive, odgovor na majanskom bio je „Ma’anaatik ka t’ann“ , što znači „ne razumem“, ali su ove reči Španci kasnije preimenovali u Jukatan i tako doprineli novom nazivu poluostrva. Prema drugoj verziji, kada su Španci postavili ovo pitanje, Maje su međusobno govorile „uh yu ka t’ann“ što znači „vidi kako govore!“. Prema trećoj verziji, naziv Jukatan je nastao prema nazivu Yucatá – na majanskom: „zemlja juke“ (manioke) koju su Maje sadile širom poluostrva.

Sela Jukatana veoma su siromašna. Najveći broj stanovnika trudi se da pronađe zaposlenje u turističkoj industriji koja je veoma razvijena, naročito u saveznoj državi Kintana Ro (Quintana Roo), najmlađoj saveznoj državi Meksika koja ima najveći natalitet i – zbog razvijenog turizma, najbrži ekonomski razvoj. Ostale dve savezne države Meksika koje pripadaju ovom poluostrvu, nose naziv Jukatan (Yucatan) i Kampeće (Campeche). I danas – kao i nekada, starosedelačko stanovništvo Jukatana (i Meksika, uopšte) je prilično niskog rasta (u proseku oko 140 – 160 cm), i osim retkih izuzetaka, ljubazno i gostoprimljivo prema pridošlicama i turistima.

Prema broju lokaliteta na UNESCO-voj listi svetske prirodne i kulturna baštine, Meksiko se nalazi na prvom mestu, na čitavom americkom kontinentu (za sada, ima ih 35). Među lokalitetima na Jukatanu, na listi su: 1) drevni grad Maja – Palenk (Palenque); 2) drevni grad Maja i zaštićeno područje prašume Kalakmul (Calakmul) u saveznoj državi Kampeće (Campeche); 3) Nacionalni park prirode Sian Ka’an; 4) Istorijski, utvrđeni grad Kampeće (Campeche); 5) drevni majanski grad Ušmal (Uxmal) iz post-klasičnog perioda; i 6) drevni grad Maja – Čičen Ica (Chichen Itza). Na poluostrvu Jukatan, pronađeni su ostaci više od stotinu majanskih gradova.

Na Jukatanu raste neverovatan broj tropskog voća, koje se na ulici – za poneti, može kupiti oljušteno i isečeno, i uz plastičnu viljušku (na primer: mango, papaja), ali i probati u vidu velikog izbora različitih đuseva. Ovi prirodni sokovi, najčešće se služe u visokim, plastičnim čašama, ili polukružnim staklenim, kao 0,3 l ili 0,5 l, i sa dovoljnom količinom leda. Izuzetno su osvežavajući!

Plastičnu čašu s iseckanim mangom, na Jukatanu je moguće kupiti gotovo svuda, po ceni od 50$ (meksičkih pezosa), što je nešto više od 2 evra © Ivana Dukčević

Poluostrvo Jukatan, nalazi se na krajnjem jugu, tj. jugoistoku Meksika, severnim delom na obalama Meksičkog zaliva, i južnim – na obalama Karipskog mora. Boje vode ova dva mora veoma se razlikuju, kao i dubina i životinjski svet. Obale Meksičkog zaliva su plićaci predivne puderasto rezedo-zelene boje, dok su obale Karipskog mora dublje, uzburkanije, od tirkizne do tamno plave.

Poluostrvo Jukatan, isprepleteno je podzemnim rekama i slatkovodnim jezerima koja se vide unutar krečnjačkih pećina, i koje nazivaju senote (cenotes). Zanimljivo je da na poluostrvu Jukatan postoji preko 6000 senota. Senote postoje samo na Jukatanu, i više nigde na svetu (nekoliko geoloških formacija nalik senotama, postoji u središnjem Meksiku i na obližnjoj Kubi). Ispunjene su hladnom, slatkom vodom tokom čitave godine i nalaze se širom poluostrva. Tradicionalno su korištene kao izvori pijaće vode ali i kao sveta mesta drevnih Maja. U kraterima – pećinama unutar bazena, pronađeni su majanski ritualni predmeti koji se danas nalaze u muzejima širom Meksika. Na dijalektu majanskog jezika, reč „cenote“ – Ts’ono’ot, znači „rupa ispunjena vodom“.U drugoj polovini XX veka, utvrđeno je da je veliki meteorit koji je pao na Zemlju pre otprilike 66 miliona godina, završio u južnom Meksiku, na severu poluostrva Jukatan (Yucatán). Krater Chicxulub (Čikšulub), nastao je u vreme kada su sa Zemlje nestali veliki dinosaurosi. Kada je pre oko 40 godina mesto udara pronađeno, bilo je to iznenađujuće otkriće jer je krater meteorita izuzetno dobro skriven ispod mekih i veoma debelih (dubine oko kilometra) krečnjačkih stena. Međutim, duž čitavog Jukatana, na površini se vide tragovi kratera u vidu velikog broja vrlo dubokih i velikih ponornica ispunjenih vodom – senota, koje su poravnate uz ivicu bazena kratera.

Meksiko Jukatan, Meksiko Jukatan, Meksiko Jukatan, Meksiko Jukatan, Meksiko Jukatan, Meksiko Jukatan. Meksiko Jukatan, Meksiko Jukatan, Meksiko Jukatan, Meksiko Jukatan

Meksiko