.

.

.

.

 

 

Dolina argana

 

Priča o arganovom ulju

.

.

.

 

Na poslednjem delu magistralnog puta između Marakeša (Marrakech) na istoku i Esauire (Essaouira) na obali – na zapadu, dužinom od pedesetak kilometara nadomak Atlantika nalazi se najseverniji deo prostrane Doline argana (Sous Valley). Ovo čudnovato, osam do deset metara visoko i naizgled suvonjavo drvo, na prvi pogled pomalo nalik hrastu plutnjaku ili maslini, može da živi oko 200 godina i raste samo u ovom delu Maroka – i više nigde na svetu, Pokušaj Izraelaca da s obzirom na slične klimatske uslove argan zasade u pustinji Negev, propao je. Naknadno je ustanovljeno da je glavni razlog nemogućnosti da drvo argana uspe na nekom drugom mestu, nedostatak čuvenog pasatnog vetra po imenu Alizée (na berbersom: Tarom), koji dolinom argana u Maroku duva s obližnjeg Atlantika. Zbog ovih specifičnosti, 1998. godine UNESCO je šume argana u Maroku stavio na listu svetske prirodne baštine.

 

 

 

 

Dolina argana, sa Berberkom u kooperativi za proizvodnju arganovog ulja

 

 

 

Plod argana (arganov orah), najviše je nalik žiru bez kapice © Ivana Dukcevic

 

.

 

 

 

Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja 2“ (ISBN 978-86-82136-01-9) u izdanju Media Sfere, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević) i izdavača (Media Sfera: Gordana Radisavljević-Jočić).

 

 

 

 

 

 

 

Drvo argana © Ivana Dukcevic

 

 

 

Mlevenjem ploda, dobija se ulje argana koje curi u tanjir © Ivana Dukcevic

 

 

 

Zelenom bojom obeležena je Dolina argana (dolina Sous) u Maroku, jedino mesto na svetu gde raste drvo argana

 

 

 

 

u saradnji sa

 

 

www.mangatrip.rs

 

 

 

 

 

 

 

Drvo argana (lat. Argania Spinosa) poznato je i po tome što se na njegove grane da ga brste penju lokalne koze, koje su vremenom postale jedna od primarnih turističkih atrakcija ovog kraja. Putujući magistralom od Marakeša ka Esauiri i približavajući se Atlantiku, sa obe strane puta videli smo nepregledne plantaže argana gde na po nekom drvetu kraj samog puta na granama stoje načičkane malene koze. Istini za volju, većinu ovih blagih životinja njihovi vlasnici na drvetu drže po vasceli dan, sačekujući autobuse sa turistima kojima ovaj prizor i fotografisanje “prodaju” za bakšiš. Dodatno, ukoliko poželite da se slikate sa malim jaretom u naručju (ko ne bi!), pastiri će od vas dodatno tražiti još 5 dirama, oko 0,5 evra.

 

 

 

 

 

Kozice na drveću u Dolini argana

 

 

 

Kooperativa za izradu arganovog ulja i Berberke koje prikazuju čitav proces © Ivana Dukcevic

 

 

 

 

 

Duž magistrale, u Dolini argana nalazi se nekoliko kooperativa, manjih radionica u kojima se spravlja čuveno arganovo ulje. Zbog svojih izuzetnih karakteristika – prisustva velikih količina vitamina A i E, antioksidanata, Omega 9 i Omega 6 kiseline koji regenerišu kosu i kožu, smanjuju infekciju kože i akne, a imaju i antibakterijsko i antigljivično svojstvo, u poslednjih desetak godina ovo ulje je steklo vrtoglavu svetsku popularnost. Osim argana, još jedino ulje biljke čaja smatra se u ovoj meri lekovitim. Ulje argana koristi se kako u kozmetičke svrhe – kreme i ulja za kosu i kožu, tako i u ishrani. Arganovo ulje jedino ne sme da se zagreva, te se ne koristi se za kuvanje i prženje, već samo kao dodatak jelu. Najpoznatiji jestivi proizvod argana je arganov med. Kada se arganovo ulje i med pomešaju sa mlevenim bademom, nastaje amlu (amlou) čuvena slatka kaša koju nazivaju “marokanskom Nutelom”.

 

 

 

 

Suvenirnica kooperative – čisto ulje argana sa dodatkom arome kaktusa i sličnog (jer ulje nema miris) © Ivana Dukcevic

 

 

 

Suvenirnica kooperative / s leva na desno: arganov med, „marokanska Nutela“, arganovo ulje © Ivana Dukcevic

 

 

 

Kreme za ruke od arganovog ulja, u suvenirnici kooperative © Ivana Dukcevic

 

 

 

 

 

U kooperativi, posmatrali smo kako lokalne berberske žene odevene u tradicionalnu šarenu odeću sedeći na podu razbijaju plod argana i melju ga – čime se iz mase izdvaja ulje. Od zagasito crne mase koja ostaje nakon isceđenog ulja i koja je nalik izgnječenom plastelinu, pravi se sabol beldi – sapun nalik gustoj želatinskoj kremi koji se najčešće koristi u hamamima – stavlja u rukavicu za piling, i utrljava u telo. Arganov plod nosi naziv arganov orah, iako izgledom najviše podseća na žir bez kapice.

 

 

 

 

 

Izdvajanje ploda argana iz ljuske © Ivana Dukcevic

 

 

 

Ostatak (komina) koji ostaje nakon ceđenja ulja, iz kojeg se pravi čuveni crni beldi sapun © Ivana Dukcevic

 

 

 

 

U samoj prodavnici moguće je kupiti raznolike proizvode od arganovog ulja – najskupljeg na svetu (prema raspoloživim podacima – oko 300 $ za 1 litar, na svetskom tržištu). Kuriozitet ovog ulja je da za razliku od drugih – nije masno i brzo upija u kožu, što je ujedno i pokazatelj da je pravo. Kozmetičkim preparatima i ulju argana koje je i bez mirisa, dodaju se arome kaktusa, gardenije, limuna i sličnih, te finalni proizvodi izuzetno lepo mirišu (kreme i maske za lice, losioni za kosu, šamponi, sapuni, itd). Na kraju, pre nego što izađete iz ove kooperative, čak i ako ste pazarili proizvode od argana običaj u Maroku je da svima, pa i lokalnim ženama koje sve vreme demonstriraju proces dobijanja ulja, dodatno date bakšiš.

 

 

 

 

Kooperativa arganovog ulja © Ivana Dukcevic

 

 

 

Kozice na drveću argana © Ivana Dukcevic

.

.

.

.

Maroko dolina argana, Maroko dolina argana, Maroko dolina argana, Maroko dolina argana