Maroko / Esauira (Essaouira) – luka i letovalište na Atlantiku

Maroko / Esauira (Essaouira) – luka i letovalište na Atlantiku

 

 

 

 

.

.

Essaouira (Esauira)

Najčarobnije mesto Maroka

.

.

.

 

 

 

u saradnji sa

Manga Trip

 

 

.

.

Skoro svaki put kada završi turu po Maroku i pre povratka upita putnike koje im se mesto u obilasku gotovo čitave zemlje najviše dopalo, vodič Marko dobije isti odgovor – Esauira. Ovaj divni primorski grad, dobar je primer činjenice da Maroko ne čine samo arapske medine o kojima najčešće slušamo pre putovanja u ovu zemlju, već mešavina raznolikih kultura i uticaja sa strane koji su Maroko pretvorili u jednu od najinteresantnijih država sveta. Nalik Esauiri, u mnogim drugim mestima ove severnoafričke države susreću se renesansna portugalska i kolonijalna francuska arhitektura, arapska, hebrejska i berberska kultura. Sve zajedno, u Esauiri su nekako uspele da naprave savršeni miks kojem turisti prosto ne mogu da odole. Godine 2001, medina Esauire stavljena je na listu UNESCO-ve svetske kulturne baštine.

 

 

 

 

 

.

Stara portugalska luka © Ivana Dukcevic

 

 

 

 

Sumrak kraj zidina medine, nadomak stare luke © Ivana Dukcevic

 

 

 

Ulaz u medinu Esauire © Ivana Dukcevic

 

 

 

Stara luka © Ivana Dukcevic

 

 

 

Grafiti Esauire © Ivana Dukcevic

 

 

 

Na vrhu utvrđenja u medini © Ivana Dukcevic

 

 

 

U medini © Ivana Dukcevic

 

.

.

 

 

 

*Tekst i fotografije, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje i objavljivanje fotografija, teskta, niti delova teksta, bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

 

 

 

 

 

Esauira se smestila nepunih 200 km zapadno od Marakeša, odakle kroz čuvenu dolinu argana ka Atlantiku vodi magistralni put. Na kraju doline po čijem se drveću veru kozice kako bi brstile arganovo lišće nazire se obala, i u dolini vidi “mala tvrđava”, kako sa feničanskog jezika glasi prevod naziva grada Mogadora – nekadašnjeg naziva Esauire. Sve do 1960-tih, grad je nosio ovaj naziv, koji su mu nadenuli portugalski osvajači.

.

Čim se sa magistrale spustite do obale, duž velike, prostrane peščane plaže na šetalištu osim ponekog restorančića, kafea i hotela atmosferu dopunjuje aleja norfolskog ostrvskog bora, vrste za koju se tvrdi da uspeva samo na mestima gde je vazduh izuzetno čist. Ovaj podatak i nije neobičan, s obzirom da sa obala Atlantika nadomak Esauire duva čuveni Alizee – vetar koji pomaže rast arganovog drveća i razlog zbog kojeg zasadi ove biljke ne mogu da rastu nigde na svetu, osim na ovom mestu.

 

 

 

Panorama Esauire © Ivana Dukcevic

 

 

 

Medina Esauire © Ivana Dukcevic

 

 

 

U medini © Ivana Dukcevic

 

 

 

Jutarnji pogled na Atlantik, iz medine © Ivana Dukcevic

 

 

 

.

Pre osnivanja Esauire – na obali, u antičko vreme prvo naselje bilo je podignuto na obližnjem stenovitom ostrvu koje do izvesne mere još uvek brani grad od jakih vetrova i stuja Atlantika. Kasnije, ljudi su se preselili na kopno, dok su ostrvo naselile kolonije ptica. Iako su prvo naselje još u starom veku, na svojim mnogobrojnim trgovačkim putovanjima duž obala ovog dela sveta osnovali Feničani, a kasnije obalom vladali njihovi sunarodnici Kartaginjani, Esauira danas važi za najstariji portugalski grad Maroka u kojem se još uvek oseća duh kolonijalne dekadencije.

 

 

 

 

Jutro iznad medine u Esauiri © Ivana Dukcevic

 

 

 

 

Nadomak velikog trga kojim završava francusko-arapska medina, na obali gde se talasi Atlantika obrušavaju o stene koje stameno stoje uz visoke zidine, počinje jedan od najslikovitijih delova grada. Stara luka (Old Port) sazidana je početkom XVII veka za vreme portugalske vladavine, o čemu svedoči arhitektura njenih zidina, prolaza i glavne kapije. Nadomak kule u manuelin stilu u najisturenijem delu luke, prolaskom ispod luka kapije kojom završava trg kao da ste ušetali u drugu dimenziju, u kojoj vas je vremenska mašina odjednom vratila vek unazad.

.

Ribarske brodove – na čijim se spoljnim oplatama rđa i ostaci jarkih boja intenzivno ljušte od starosti, na sve načine pokušavaju da spasu njihovi vlasnici prefarbavajući ih novom, jarko plavom bojom. Specifičan smrad ribarske luke čine košare sa plastičnim kesama od ulova, i otpaci od čišćenja ribe. Najneobičniji prizor ipak čne neobično veliki galebovi, koji se otimaju o ostatke sipe čiji pipci lete na sve strane – robe koju prodavci na kraju dana nisu uspeli da prodaju, i pre odlaska je samo ostavili na tezgama. U ograđenoj marini, veliki drveni čamci ofarbani u prugama predivne marinsko-plave i tamno plave boje, tiskaju se jedni do drugih kao pačvork, dok ribari – stanovnici Esauire na svaki način pokušavaju da od svog rada zarade. Kad se već na vreme nisu preorijentisali na mnogo izvesniji turizam.

 

 

 

Esauira, stara luka © Ivana Dukcevic

 

 

 

Kapija stare luke © Ivana Dukcevic

 

 

 

Stara luka © Ivana Dukcevic

 

 

 

Pogled na portugalsku kulu, u staroj luci © Ivana Dukcevic

 

 

 

Stara luka © Ivana Dukcevic

 

 

 

Stara luka i portugalska kula © Ivana Dukcevic

 

 

 

.

Za specifičan imidž grada zaslužni su i Francuzi, tj. njihov građevinski inženjer Teodor Kornu koji je zajedno sa još nekolicinom Evropljana po nalogu marokanskog kralja Mohameda III, sredinom XVIII veka napravio projekat za izgradnju nove medine (čuveni, izuzetno razorni “Lisabonski zemljotres” 1755. godine koji je pratio cunami visine 15 metara, urušio je veliki broj mesta duž marokanske obale pa i staru medinu Esauire). Sa širokim glavnim ulicama i vijugavim sokacima, nova Esauira iz druge polovine XVIII veka postala je svojevrsna mešavina arapskog i mediteranskog (primetan je uticaj tvrđave Saint-Malo, u francuskoj Bretanji). Uzane uličice, kuće i kapije u jarkim bojama (kojima dominira plava), mali trgovi sa uličnim česmama i kafanicama, danas dopunjuju radnje sa šarenom robom tipičnom za arapske medine. Samo je atmosfera opuštenija. Mnogo opuštenija nego u Marakešu, ili u Fesu. Skoro ni traga navalentnim trgovcima koji po svaku cenu žele da prodaju svoju robu.

.

 

 

 

Sa vrha tvrđave u medini, vidi se stenovito ostrvlje koje Esauiru brani od atlantskih struja © Ivana Dukcevic

 

 

 

Esauira © Ivana Dukcevic

 

 

 

Medina Esauire © Ivana Dukcevic

 

 

 

Medina © Ivana Dukcevic

 

 

 

 

U jednom delu medine, u prolazima se smestila pokrivena pijaca. Povrće i voće naslagano na musavim tezgama, petlovi i kokoške međusobno zavezanih nogu koji leže i mirno čekaju svoju sudbinu, smenjuju se sa velikim ćasama već spremljenih šarenih salata od raznobojnih maslina posutih začinima, turšijom od limuna naslaganom u obliku kupe i sveže ceđenim sokom od šećerne trske koji će vam napraviti na lisu mesta. U najudaljenijem delu nalazi se riblja pijaca, gde svež ulov izložen na tezgama neobično podseća na onaj sa tezgi 700 km udaljene pijace portugalske Madeire, predivnog tropskog ostrva u Atlantiku koje smo posetili pre par godina.

 

 

 

 

Pijaca u medini © Ivana Dukcevic

 

 

 

Riblja pijaca u medini © Ivana Dukcevic

 

 

 

Vlasnik radnje u medini, koji je poželeo da ga slikam © Ivana Dukcevic

 

 

 

Sveže sardine u  restoranu, u medini © Ivana Dukcevic

 

 

 

.

Sa večernjim satima, do afričkog grada sitže neočekivano iznenađenje. Za neupućene. Maglu koja do Esauire često kao da dolazi niotkud i potpuno obavije delove medine, ponekad prate vetrovi koji duvaju sa mora. Odjednom, Esauira se pretvori u grad mističnog severa u koji kao da ste se zalaskom sunca nekim čudom odjednom izemestili, uz južnjačku arhitekturu grada koja je ostala. Ovaj neočekivani spoj, jedan je od primarnih razloga neodoljivog šarma ovog grada. Zbunjuje i nijednog momenta ne dopušta putniku da u svojim mislima presudi da li je Esauira – nekadašnja glavna luka saharskog trgovačkog grada po imenu Timbuktu (u Maliju) više nalik Africi, ili mestima modrog, hladnog Atlantika.

.

 

 

 

Zidine medine Esauire u sumrak, pre nego što ih obavije magla © Ivana Dukcevic

 

 

 

Medina Esauire © Ivana Dukcevic

.

.

 

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.