MAROKO – Dolina argana

MAROKO – Dolina argana

 

 

 

Dolina argana

 

Priča o arganovom ulju

.

.

.

.

.

u saradnji sa

Manga Trip

 

 

 

 

Na poslednjem delu magistralnog puta između Marakeša (Marrakech) na istoku i Esauire (Essaouira) na obali – na zapadu, dužinom od pedesetak kilometara nadomak Atlantika nalazi se najseverniji deo prostrane Doline argana (Sous Valley). Ovo čudnovato, osam do deset metara visoko i naizgled skoro suvo drvo, na prvi pogled pomalo nalik hrastu plutnjaku ili maslini, može da živi oko 200 godina i raste samo u ovom delu Maroka – i više nigde na svetu! Pokušaj Izraelaca da s obzirom na slične klimatske uslove argan zasade u pustinji Negev, propao je. Naknadno je ustanovljeno da je glavni razlog nemogućnosti da drvo argana uspe na nekom drugom mestu nedostatak čuvenog vetra po imenu Alizee, koji Dolinom argana u Maroku duva sa obližnjeg Atlantika. Zbog ovih specifičnosti, 1998. godine UNESCO je šume argana u Maroku stavio na listu svetske prirodne baštine.

.

 

 

 

Dolina argana, sa Berberkom u kooperativi za proizvodnju arganovog ulja

 

 

 

Plod argana © Ivana Dukcevic

 

 

 

Drvo argana © Ivana Dukcevic

 

 

 

Mlevenjem ploda, dobija se ulje argana koje curi u tanjir © Ivana Dukcevic

 

 

 

Zelenom bojom obeležena je Dolina argana (dolina Sous) u Maroku, jedino mesto na svetu gde raste drvo argana

 

 

 

 

 

 

*Tekst i fotografije, zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje i objavljivanje fotografija, teksta, niti delova teksta, bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

 

 

 

 

 

 

Drvo argana (lat. Argania Spinosa) poznato je i po tome što se na njegove grane da ga brste penju lokalne koze, koje su vremenom postale jedna od primarnih turističkih atrakcija ovog kraja. Putujući magistralom od Marakeša ka Esauiri i približavajući se Atlantiku, sa obe strane puta vide se nepregledne plantaže argana gde na po nekom drvetu kraj samog puta na granama stoje načičkane kozice. Istini za volju, većinu ovih blagih životinja njihovi vlasnici drže na drvetu po vasceli dan (primetno je da životinje najčešće stoje na grani i ne jedu lišće) i sačekuju autobuse sa turistima kojima ovaj prizor i fotografisanje “prodaju” za bakšiš. Dodatno, ukoliko poželite da se slikate sa malim jaretom u naručju (ko ne bi!), pastiri će tražiti još 5 dirama (1 = 10,7 dirham) – oko 0,5 evra.

 

 

 

 

 

Kozice na drveću u Dolini argana

 

 

 

Kooperativa za izradu arganovog ulja i Berberke koje prikazuju čitav proces © Ivana Dukcevic

 

 

 

 

 

Duž magistrale, u Dolini argana nalazi se više kooperativa, manjih radionica u kojima se spravlja čuveno arganovo ulje. Zbog svojih izuzetnih karakteristika, u poslednjih desetak godina ovo ulje je steklo vrtoglavu svetsku popularnost (prisustvo velikih količina vitamina A i E, antioksidanata, Omega 9 i Omega 6 kiseline koji regenerišu kosu i kožu, smanjuju infekciju kože i akne, a imaju i antibakterijsko i antigljivično svojstvo). Osim argana, još jedino ulje biljke čaja (crni čaj) smatra se u ovoj meri lekovitim. Ulje argana koristi se kako u kozmetičke svrhe (kreme i ulja za kosu i kožu), tako i u ishrani. Arganovo ulje jedino ne sme da se zagreva, te se ne koristi se za kuvanje i prženje, već samo kao dodatak. Najpoznatiji jestivi proizvod argana je arganov med. Kada se arganovo ulje i med pomešaju sa mlevenim bademom, nastaje amlu (amlou) čuvena slatka kaša koju ovde nazivaju “marokanskom Nutelom”.

 

 

 

 

Suvenirnica kooperative – čisto ulje argana sa dodatkom arome kaktusa i sličnog (jer ulje nema miris) © Ivana Dukcevic

 

 

 

Suvenirnica kooperative / s leva na desno: arganov med, “marokanska Nutela”, arganovo ulje © Ivana Dukcevic

 

 

 

Kreme za ruke od arganovog ulja, u suvenirnici kooperative © Ivana Dukcevic

 

 

 

 

 

U kooperativi, posmatrali smo kako lokalne berberske žene odevene u tradicionalnu šarenu odeću sedeći na podu razbijaju plod argana i melju ga – čime se iz mase izdvaja ulje. Od zagasito crne mase koja ostaje nakon isceđenog ulja i koja je nalik izgnječenom plastelinu, pravi se sabol beldi – sapun nalik gustoj želatinskoj kremi koji se najčešće koristi u hamamima (stavlja se u rukavicu za piling, i utrljava u telo). Arganov plod naziva se i arganov orah, iako izgledom najviše podseća na žir bez kapice.

 

 

 

 

 

Izdvajanje ploda argana iz ljuske © Ivana Dukcevic

 

 

 

Ostatak (komina) koji ostaje nakon ceđenja ulja, iz kojeg se pravi čuveni crni beldi sapun © Ivana Dukcevic

 

 

 

 

U samoj prodavnici moguće je kupiti raznolike proizvode od arganovog ulja – najskupljeg na svetu (oko 300 $ za 1 litar, na svetskom tržištu). Kuriozitet ovog ulja je da za razliku od drugih – nije masno i brzo upija u kožu (što je ujedno i pokazatelj da je pravo). Kozmetičkim preparatima i ulju argana koje je i bez mirisa, dodaju se arome kaktusa, gardenije, limuna i sličnih, te finalni proizvodi izuzetno lepo mirišu (kreme i maske za lice, losioni za kosu, šamponi, sapuni, itd).

 

Na kraju, pre nego što izađete iz ove kooperative, čak i ako ste pazarili proizvode od argana običaj u Maroku je da svima, pa i lokalnim ženama koje sve vreme demonstriraju proces dobijanja ulja, dodatno date bakšiš.

 

 

 

 

Kooperativa arganovog ulja © Ivana Dukcevic

 

 

 

Kozice na drveću argana © Ivana Dukcevic

 

 

 

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.