Maroko / El Džadida (El Jadida)

Maroko / El Džadida (El Jadida)

 

 

 

El Džadida (El Jadida)

.

Novi stari portugalski grad

.

.

.

 

 

u saradnji sa

Manga Trip

 

 

.

.

Kada su 1769. godine Portugalci napuštali Mazagão, kako je glasio kolonijalni naziv njihove El Džadide, namerili su da grad dignu u vazduh i tako onemoguće Marokancima da preuzevši vladavinu nad ovim mestom u njemu nastave dalji život. Iako su u tome delimično uspeli, određeni delovi grada ostali su netaknuti. Par decenija kasnije, sultan Abd Al-Rahman odlučio je da potpuno obnovi grad i nazove ga „Novim gradom“ (na arapskom „al jadida“). Tako je uprkos nameri ondašnjih Portugalaca, El Džadida danas poznata kao najbolje očuvani portugalski grad Maroka, zbog čega je 2004. njen stari deo proglašen i UNESCO-vom svetskom kulturnom baštinom.

.

.

 

 

Šareni ribarski čamci © Ivana Dukcevic

 

 

Na vrhu tvrđave © Ivana Dukcevic

 

 

U medini El Džadide © Ivana Dukcevic

 

 

U medini El Džadide © Ivana Dukcevic

 

 

U medini El Džadide © Ivana Dukcevic.

.

.

.

.

*Tekst i fotografije, zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje i objavljivanje, bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

.

.

 

Osim zdanja i zidina, najčuveniji deo El Džadide su Portugalske cisterne, sazidane u XVI veku i smeštene u bivše skladište. Podzemni prostor površine 34 x 34 metra ispunjen je kamenim stubovima i lukovima čiji se obrisi ogledaju u plitkoj vodi koja tanano prekriva pod cisterne. Ovaj samotan i donekle dramatičan prizor, osim što je zanimljiv za fotografisanje korišten je i kao scenografija u nekoliko filmova. Najčuveniji film sniman na ovom mestu je Orson Velsov „Otelo“ iz 1951. godine, prema drami Viljema Šekspira.

.

.

 

 

 

Portugalska cisterna © Ivana Dukcevic

 

 

Na vrhu tvrđave © Ivana Dukcevic

 

 

Tvrđava El Džadide © Ivana Dukcevic

 

 

Spoljne zidine El Džadide © Ivana Dukcevic

 

 

Katolička crkva u medini El Džadide © Ivana Dukcevic

 

 

.

.

Osim portugalskih zidina i samog pogleda na gradić sa vrha, El Džadida je poznata po velikoj plaži Plage d’el Jadida, nalik onoj u Esauiri, jednoj od najomiljenijih među Marokancima. Nadomak El Džadide nalazi se i veliki turistički kompleks Mazagan, sa plažom, golf terenima i luksuznim hotelima u kojima odsedaju stranci, imućni Arabljani i Evropljani, ali i marokanska elita.

.

.

 

 

 

Velika gradska plaža u El Džadidi © Ivana Dukcevic

 

 

Velika gradska plaža u El Džadidi © Ivana Dukcevic

 

 

Brza hrana – riba i plodovi mora, u El Džadidi © Ivana Dukcevic

 

.

.

 

Na plaži, ali i van nje, u gradiću se često organizuju konjičke igre u kojima učestvuju najlepši arapski konji Maroka u spektaklima francuskog porekla i naziva – Fantasia (Salon du Cheval). Igre se sastoje iz nekoliko disciplina (trkačkih i dresure), kojima prisustvuje i sam kralj Maroka koji često otvara ove igre i dodeljuje nagrade.

.

.

 

 

 

Konjičke igre u El Džadidi na nacionalnoj TV © Ivana Dukcevic

 

 

Konjičke igre u El Džadidi na nacionalnoj TV © Ivana Dukcevic

 

 

Konjičke igre u El Džadidi na nacionalnoj TV © Ivana Dukcevic

.

.

 

 

 

Na putu iz Esauire ka Kazablanki ili Rabatu, El Džadidu danas često posećuju grupe turista u obilasku koji traje ne više od sat i po vremena. U blizini El Džadide nalazi se laguna sa najvećim centrom za uzgajanja ostriga. Ipak, ovaj deo zemlje (nadomak druge najveće luke Maroka – Jors Lasfar) je centar teške industrije (petrohemija, proizvodnja amonijaka i sumpora) i smatra se najzagađenijim zbog mnogobrojnih termoelektrana, rudnika (safira) i fabrika za proizvodnju fosfata, jednog od najznačajnijih izvoznih proizvoda.

.

.

 

 

 

Put od Esauire ka El Džadidi © Ivana Dukcevic

 

 

Put od Esauire ka El Džadidi © Ivana Dukcevic

.

.

*Tekst i fotografije, zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje i objavljivanje, bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

 

 

 

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.