Hanja (Hania) © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Retimno, venecijanska vila pretvorena u butik-hotel © Ivana Dukčević

.

.

 

 

.

.

.

.

.

.

 .

.

Najveći broj ljudi iz Srbije koji letuju na Kritu, do najvećeg i najjužnijeg grčkog ostrva najčešće stižu avionom. Ipak, postoji mnogo lepši i interesantniji način da dođete Krita – kolima do Atine, a zatim iz luke Pirej brodom. Ne samo zbog toga što je plovidba duž 300 km Sredozemnog mora jedinstven doživljaj, i što ćete ukoliko je vreme lepo, negde na pučini, uz Kikladska ostrva u daljini možda videti jato delfina, kako pored ogromnog trajekta iskaču iz mora kao u filmu Luka Besona „Big Blue“, već i zato što na Kritu ima toliko toga da se vidi, te je automobil najbolja opcija za obilazak ostrva.

.

Ako ste odlučili da poverenje poklonite brodskoj kompaniji “Minoan lines”, iz Pireja ćete krenuti oko 11 h, i u glavni grad Krita (Heraklion) stići u kasnim popodnevnim satima, oko 17.30 h. Od Atine do Krita ima čak 300 kilometara, koje super-brzi trajekti pomenute kompanije prelaze za samo 6 sati, usput preplovivši popreko dobrog dela Sredozemnog mora. Kada uplovite u Heraklion i kolima izađete iz luke, uključujete na drum sa oznakom E-75, isti autoput kojim ste iz na primer Beograda stigli do Atine, jer put sa ovom međunarodnom oznakom završava na ostrvu Kritu. 

.

.

.

.

Heraklion © Ivana Dukčević

.

.

Krit je prilično veliko, tj. dugačko ostrvo, smešteno gotovo horizontalno u pravcu: zapad – istok. Vazdušnom linijom, dugo je oko 250 km, a široko od samo 12 do oko 55 km. Osim Kipra na istoku, ono predstavlja najjužniju tačku Evrope, jer je južno od njega (osim malenog ostrva Gavdos) još samo obala Afrike.

.

Severni deo Krita naseljeniji je i pristupačniji od južnog. Od severa, duž gotovo celog ostrva ka jugu kreću planinski venci. U većini slučajeva, oni svoj put ka jugu (Libijskom moru), završavaju kao kanjoni u pravcu sever – jug, zbog čega je južni deo Krita često nepristupačan i manje naseljen. Da biste, na primer, kolima iz tačke A stigli u tačku B, međusobno udaljene 20-ak km, obe na južnoj obali ostrva – između kojih put ne postoji, često je potrebno da jedinim putem iz tačke A odete do severnog dela Krita, a zatim vozite do odvajanja koje vodi ponovo na jug, i dospete do tačke B, napravivši barem 50 kilometara više. Zbog nepristupačnog terena, između nekih mesta na južnoj obali ostrva moguće je stići direktno samo vodenim putem. Ova prilična nepovoljnost za ljude, obrnuto je proporcionalna prirodnim lepotama južne strane Krita. Za razliku od prosečne severne strane, jug obiluje dramatičnim prizorima kanjona, iz kojih ponegde izviru reke ulivajući se u kristalno čisto more, pored prelepih plaža od peska ili veoma sitnog šljunka.

Jedan od najvećih evropskih kanjona Samarija (Samaria), nalazi se u zapadnom delu Krita, u podnožju Belih planina (Lefka Ori). Uz ulaznicu od nekoliko evra i prijavu svog boravka u kanjonu gorskoj službi, u ovoj 18 kilometara dugoj klisuri možete provesti čitav dan, ili 7 do 8 sati, koliko je otprilike potrebno da je prepešačite. Za ljubitelje planinarenja, postoje organizovane turističke ture koje u kanjon ulaze sa severa, s vrha platoa Omalos. Odatle se nizbrdo, put 2 kilometara dugih stepenica Ksiloskalo (Xyloskalo), spuštate u kanjon, da biste posle još 16 kilometara, iz njega izašli kod južne obale Krita i sela Aja Rumeli (Agia Roumeli). U selu postoji onaj već opisani problem tačke A i tačke B, te ćete do najbližeg mesta odakle postoji put nazad ka severu, morati da doplovite brodićem, jer drum ne postoji.

.

.

 

Gornji manastir Preveli © Ivana Dukčević

.

.

 

Slučaj je hteo da to najbliže mesto bude Hora Sfakion (Chora Sfakion), na samom jugu Krita, sedište “Korzikanaca”, kako sam ih prozvala. Ko je čitao “Asteriksa i Obeliksa” i njihovu avanturu na Korzici, shvatiće otprilike o čemu je reč. Sfakijanci su ljudi posebne sorte. Oni stariji i konzervativniji, nisu previše oduševljeni najezdom turista na Krit. U sred bela dana, i na 40 stepeni u hladu, videćete ih obučene u vrstu tradicionalne nošnje, s crnom maramom-mrežicom obavijenom oko čela i temena, oko koje u krug vise male pletene bućkice, i uz obavezne dugačke crne brkove. Odeždu Sfakijanaca čine crna košulja i crne čakšire, uvučene u do kolena duboke, crne kožne čizme. Iako ovaj stajling „ljudi u crnom“ značajno doprinosi tome da izgledaju „opasno“, interesantno je da su neki britanski vodiči za Krit u opisima Sfakijanaca otišli još dalje. Istina ili ne, tek u jednom od njih piše da se stranim turistima oko Hore Sfakion ne preporučuje silazak van puteva, jer neki Sfakijanci još uvek u podnožju planina, vežbaju gađanje na živim metama!

.

Tokom obilaska Arheološkog nalazišta Festos na jugu ostrva, u kafanici kraj lokaliteta turistički prilično posećenoj, za jedim stolom ugledala sam krupnog Sfakijanca u kasnim 50-tim obučenog u tradicionalni kostim, vidno zadovoljnog time što je pažnja značajnog broja turista usmerena ka njemu. Ipak, u želji da ga fotografišem i nastojeći da zbog njihove reputacije budem krajnje ljubazna, zamolila sam za slikanje i dobila jedno odsečno: ohi (ne)! 

.

.

.

.

U jednom britanskih travel vodiča, piše da se stranim turistima oko Hore Sfakion ne preporučuje silazak van puteva, jer neki Sfakijanci još uvek u podnožju planina – vežbaju gađanje na živim metama

 

Stara fotografija stanovnika Hore Sfakion

.

.

Na južnoj strani Krita treba obići još nekoliko mesta. Jedno od njih nalazi se 30 kilometara južno od Retimna, u dnu kanjona – skrivena plaža Preveli. Nakon što lokalni drum naglo uđe u Kanjon Kurtaliotiko (ili Kanjon Astomatos), uz jak vetar koji šiba klisurom u kojoj ćete tokom leta videti veliko, suvo korito reke, vrlo brzo po izlasku, stići ćete nadomak platoa između planina, nekoliko kilometara od južne obale. Jedan prelepi osmanlijski kameni most, sa labudovima i patkama na rečici, i napušteno „selo duhova“ nadomak donjeg Manastira Preveli (Moni Preveli), nalaze se podno brda, iznad kojeg s litice, pogled puca na pučinu. Kada strmom uzbrdicom izbijete na južnu obalu, oko kilometar od gornjeg Manastira Preveli (Moni Preveli) nalazi se plato, parking na litici, na kojem ostavite vozilo, i krenite stepeništem nizbrdo, ka plaži. Posle pređenih stotinak stepenika, uz sjajne poglede na sam kraj kanjona i pučinu Libijskog mora, stići ćete do ušća rečice u more, i peščanog spruda – plaže Preveli.

.

.

.

.

Kanjon Kurtaliotiko, osmanlijski most © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Crkva na plaži Preveli © Ivana Dukčević

.

.

Na kraju strmog Kurtaliotiko kanjona, zelena reka ulazi u more i pravi zavijutak, te je peščana plaža na njenom kraju, s jedne strane na rečnoj, a s druge na morskoj obali. Ako želite da vidite kanjon, na rečnom delu plaže iznajmite pedaline i krenite uzvodno u istraživačke pohode “prašume Perućice”, jer u kontrastu s golim vrhovima, njen donji ozeleneli deo (zbog prisustva vode) zaista podseća na prašumu. Dok vrtite pedale svog prevoznog sredstva, iz vode pored vas izviruju, izlaze i u nju se vraćaju vodene kornjače i lete vilin-konjici, a okolni pejzaž upotpunjuje gusta šuma trske i visokih palmi. Posle oko 800 metara vožnje, velike bele stene blokiraju dalji ulaz u kanjon. Parkirajte svoju pedalinu, privežite je kanapom za neki od štapova trske koji izviru iz vode, i nastavite peške još nekoliko stotina metara kroz gustiš i stene. Kanjon je u ovom delu dug 3,5 kilometara, ali ni do pola nije prohodan. Ipak, u kombinaciji sa jednodnevnim odmorom na plaži, recept je za celodnevnu uživanciju. U levom delu plaže Preveli, u “Robinzon” stilu smestio se kafić, taverna gde možete utoliti glad, dok se s druge strane, u malom maslinjaku sakrila minijaturna crkva. 

.

.

.

.

Pogled na Preveli, na pola puta između parkinga na vrhu, i i plaže © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Kanjon Kurtaliotiko © Ivana Dukčević

.

.

 

U istočnom delu južne obale Krita, na kraju nešto pitomijeg kanjona nalazi se Matala. Mestašce ima registrovanu populaciju od 123 ljudi, a osim dva ili tri hotelčića i isto toliko apartmanskih zgrada, dnevni priliv gostiju čine posetioci koji ovde dolaze na celodnevni izlet, na predivnu plažu. Nekoliko restorana kafića i prodavnica, koji jednim delom stoje na stubovima, na plaži, i to je sve. Mesto i plaža deluju izolovano od sveta, naročito u sumrak, kada svi jednodnevni turisti koji ne letuju ovde, pođu svojim hotelima. Krajem 1960-tih godina, Matalu su “otkrili” evropski hipici. U jednom delu plaže, još uvek postoji natpis u tipičnom hipi-stilu, na engleskom: “Today is life – tomorrow never comes”. Mnogo pre hipika, Homer je u “Ilijadi” zapisao da se ovde nasukao kralj Menelaj, muž lepe Jelene, na povratku iz Trojanskog rata.

.

Ono što plažu od peska i sitnog šljunka čini još zanimljivijom, jesu stene koje je okružuju, naročito ona slojevita i šupljikava s desne strane, koja se strmo spušta ka moru. U stenama postoje vidljivi tragovi udubljenja sličnih pećinama, koje su nekada davno bile deo antičkog, rimskog groblja. U kasnijem periodu, poslužile su skrivanju prvim hrišćanima, a u novije vreme hipicima koji su ovde letovali. Danas, u prazne šupljine zaviruju i po njima se pentraju radoznali turisti. U nekim od otvora, nalaze se pravi mali lavirinti međusobno povezanih hodnika.

.

.

 

Matala © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Matala © Ivana Dukčević

.

.

Možda niste znali, ali reč “lavirint” nastala je na Kritu. Osim na Santoriniju i na još nekim ostrvima južnih Kiklada, na Kritu je pre oko 4000 godina (pre dolaska Grka) živela najstarija evropska civilizacija – Minojci. Njihovo sedište bilo je u Knososu (Palace of Knossos), na severnom delu ostrva, nekoliko kilometara od sadašnjeg glavnog grada Herakliona, a njihova civilizacija – arhitektura, zidno slikarstvo i način življenja, bili su puni optimizma i toliko moderni, da se šetajući kroz iskopine i gledajući ostatke u Arheološkom muzeju Herakliona, zapitate šta je moderno doba (osim izvora energije) zaista donelo. Početkom XX veka, Knosos je otkrio engleski arheolog Artur Evans. Na osnovu mnogih fragmenata koje je pronašao, prilično je rekonstruisao lokalitet, usput ofarbao poneki stub (u odgovarajuću crvenu ili crnu boju), što se danas u arheologiji smatra nezamislivim. Ono što ni on, niti bilo ko drugi do sada nije uspeo da dešifruje, je minojsko pismo (Linearno A).

.

U doba najvećeg procvata minojske kulture, supruga legendarnog kralja Minosa (sina Zevsa i boginje Evrope), spetljala se snežno-belim Svetim Bikom, božanstvom koje je Minos dobio na poklon od boga Posejdona, i na svet donela čudovište: polu-bika, polu-čoveka – Minotaura. Ljutiti Minos naredio je da se ispod palate sagradi lavirint i čudovište utamniči. Zbog nekih starih, nerazrešenih računa sa Atinjanima (koji su jednom bezuspešno pokušali da osvoje ostrvo), svake godine Minotauru su prinošene žrtve u vidu 7 mladih Atinjana i 7 Atinjanki, koje je proždirao..

.

.

.

Palata u Knososu © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Arheološki muzej u Heraklionu, „Preskakanje bika“ © Ivana Dukčević

.

.

 

.

Kako bi prekinuo tu surovu tradiciju, mladi atinski princ Tezej, sin kralja Egeja, uz pomoć nekolicine prijatelja otplovio je na Krit da ubije Minotaura. Iako je sina molio da ne ide na put, Tezej je na kraju ocu obećao da će crna jedra s kojima su iz Atine isplovili, zameniti belim kada se budu vraćali, kako bi time poslali signal da je zadatak uspešno obavljen, i svi momci na broju. Iako su na Krit pristigli u tajnosti, nekome to ipak nije promaklo. U Tezeja se zaljubila Minosova ćerka Arijadna, kojoj je atinski princ obećao večnu ljubav, ako mu pokaže put kroz lavirint. Arijadnino čarobno klupko i mač, pomogli su Tezeju da uđe u lavirint, ubije Minotaura i vrati se na sigurno, ali obećanje nije ispunio, te ga je izgleda stigla zla sudbina. U povratku brodom za Atinu, društvance je slavilo zaboravivši da zameni jedra. Kada je jednog kasnog popodneva video crna jedra kako se približavaju Rtu Sunion, očajni kralj Egej, od žalosti za sinom bacio se u more, koje od tada, njemu u čast nosi ime Egejsko.

.

Na Kritu, saznavši da je Lavirint provaljen i Minotaur ubijen, besni Minos naredio je ubistvo Dedala, arhitekte istog, te je ovaj, u pratnji sina Ikara, odlučio da što pre pobegne s ostrva napravivši im krila od perja ptica i zalepivši ih voskom. Verovatno svi već znaju nastavak priče o mladom Ikaru, koji je poleteo suviše visoko, te je blizina Sunca istopila vosak njegovih krila, i on se sunovratio u more. Dedal je uspeo da preleti Egejsko more i bezbedno „sleti“ na Siciliju.

.

.

.

.

Palata u Knososu © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Palata u Knososu © Ivana Dukčević

.

.

Ulaznica za lokalitet u Knososu i Arheološki muzej u Heraklionu, košta 34 evra, i vredi svaku paru (možete ih kupiti online – OVDE). Zidno slikarstvo sa ljiljanima, delfinima, majmunima, mladićima koji preskaču bika i povorkom elegantnih mladih žena duge crne kovrdžave kose, oslikano je izuzetno jarkim bojama, kojim preovlađuju crvena i crna. Tu je i Tron kralja Minosa (najstariji ikad pronađeni tron), vaze sa morskim zvezdama, cvetovima, i hobotnicama čiji pipci samo što ne ožive, i prve kade za kupanje na svetu, od terakote- U muzeju mogu da se vide i zmijske boginje i zlatne minđuše u obliku pčele, sarkofazi u živim bojama i mnoštvo “dvoseklih sekira” sa šarenim drškama – simbola Minojskog kraljevstva. Minojska civilizacija, nastala je u vreme dok su u kontinentalnoj Evropi ljudi još uvek živeli u kolibama od blata.

.

Osim Knososa, na Kritu postoji još nekoliko lokaliteta gde su pronađeni ostaci ove stare civilizacije. Na mnogima od njih više nema mnogo toga da se vidi, osim u Festosu koji se nalazi 12 kilometara od plaže Matale, i u mestu Malia, oko 40 kilometara istočno od Herakliona.

.

.

.

.

 

Palata u Festosu © Ivana Dukčević

.

.

Glavni grad Krita Heraklion (na grčkom: Iraklio, od “Herakle” tj. Herkules), nalazi se na severnoj obali Krita. Najveći je grad na ostrvu i ima oko 116.000 stanovnika. Osim njega, na Kritu postoje još dva veća grada, oba na severnom delu ostrva: Retimno (Rethymno) u središnjem delu, i Hanja (Hania) u zapadnom. Krit je dugo bio pod vlašću Mlečana, a zatim i pod Turcima, te je i arhitektura starih delova grada u stvari kombinacija arhitektonskih stilova ovih osvajača. Osim gradskih bedema (najveći su u Retimnu i Heraklionu), svuda na Kritu, šetajući uskim kamenim ulicama, među pastelnim ili jarkim bojama ofarbanim starim kućama pretvorenim u pansione ili restorane, na gornjim spratovima kuća videćete drvene doksate, stare minarete, turbeta u kombinaciji sa venecijanskim kamenim fontanama, i lođe – mletačke upravne zgrade.

.

.

.

.

Hanja © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Hanja © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Pijaca u Hanji © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Pijaca u Hanji © Ivana Dukčević

.

.

 

Hanja ima veliku pokrivenu gradsku tržnicu, u kojoj se bezmalo osećate kao u nekom od gradova Istoka, prelepu rivu s Pomorskim muzejem, svetionikom i belim kočijama na iznajmljivanje, te među turistima drži reputaciju najlepše od svih, ali joj je Retimno ozbiljno za petama zbog svoje autentičnosti, i opuštenije atmosfere. Šetajući Retimnom možete naići i na radionice za izradu lira, vrste muzičkog instrumenta sličnog tamburi (koji potiče iz drevne Persije), i videti veliku venecijansku tvrđavu.

.

U Heraklionu posetite Arheološki muzej i prošetajte starim i novim delom grada. Prođite kraj venecijanskih fontana koje krase omanje trgove, na kojima možete uživati u drvenim kafanskim stoličicama, sa sedalnim delom od pruća, pored danas praznih turbeta u kojima se na primer, kuva grčka/turska kafa.

.

Jednu od najinteresantnijih arhitektura na Kritu čine ostrvske crkve i manastiri. Veliki broj njih ni malo ne liči na pravoslavne koje možete videti na grčkom kopnu, a nemaju sličnosti ni sa onim svedenim, belim kikladskim stilom. Crkva Svetog Titusa u Heraklionu, na primer, kamena je bela crkva nalik italijanskim, a i njen “zaštitnik” Titus ima latinsko ime. Neke od ovih crkvi još uvek su katoličke, iako je većina petvorena u pravoslavne.

.

.

.

.

 

Heraklion © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Hanja, venecijanska česma © Ivana Dukčević

.

.

Najlepši su ipak manastiri. Jedan od njih, Manastir Arkadiu (Moni Arkadiou), ne bi trebalo da propustite. Većina kritskih manastira sazdana je u doba Mlečana, u formi velikih pravougaonih kompleksa ograđenih visokim zidinama, koji okružuju centralnu crkvu i dvorišni deo. Kada kroz prolaz uđete u manastir Arkadiu, prvo što bi vam moglo pasti na pamet je Meksiko ili italijanski “špageti” vesterni. Da na ovom lepo uređenom prostoru nema pregršt saksija sa brižljivo negovanim cvećem, sledeće što bi bilo logično je da ugledate “gringa” sa konjem privezanim uz zgradu. Atmosferu nalik oazi u meksičkoj pustinji, doprinose kamena crkva i do korena sasušeno drvo pored nje, drvene grede “ugrađene” u spoljni deo kuće od okerastog kamena, žućkasta prašina, i mnoštvo cveća.

.

U odnosu na spoljašnjost, unutrašnjost crkve deluje veoma skromno. Ipak, jedan detalj iz istorije ovog manastira važan je za svakog Krićanina. Godine 1866, tokom velike pobune protiv turske okupacije, u crkvi su se u turskom skladištu baruta smestili borci-ustanici, ali i veliki broj meštana i izbeglica. Kada je već bilo jasno da će Turci osvojiti manastir, radije nego da se predaju, Grci na čelu sa ustanikom Kostisom Giambudakisom koji je zapalio fitilj, digli su u vazduh skladište baruta i time žrtvujući sebe, ubili i mnogo neprijateljskih vojnika. Spomenik Giambudakisu nalazi se u blizini starog dela grada Retimna.

.

.

.

.

 

Manastir Arkadiu © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Manastir Arkadiu © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Manastir Arkadiu © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Retimno, spomenik ustaniku Kostisu Giambudakisu koji je zapalio fitilj i digao u vazduh tursko skladište municije, žrtvujući sebe i meštane u Manastiru Arkadiu © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Manastir veoma nalik ovom, nalazi se na krajnjem severoistoku Krita, i gotovo da ga ne možete zaobići ukoliko krenete put čuvene plaže Vai. Manastir Toplu (Moni Toplou) u okviru kompleksa ima i staru, kamenu vetrenjaču, u kojoj možete videti žrvanj koji je mleo žito, kao i muzejsku postavku starih mapa i oružja. Od Manastira Toplu, duž 12 kilometara lagane nizbrdice kroz golet po kojoj se veru male, kratkonoge, divlje koze (kri-kri), na kraju svakog puta nalazi se jedina plantaža palmi u Evropi, i pored nje, plaža Vai. S obzirom da ste toliko južno, kilometarski  mnogo bliže Africi nego Evropi, ovo ne treba da čudi, kao i činjenica da su Grci od obližnje peščane plaže napravili pravi mali tropski raj za turiste. Najbliži veći gradić, Sitia (Siteia), udaljen je oko 40 kilometara, te na ovo mesto posetioci dolaze na ceo dan, isključivo zbog plaže. U desnom delu peščane plaže nalazi se kafić među palmama, a malo dalje i restoran, u samom podnožju brda. Iznad plaže, nalazi se mali vidikovac, odakle se pruža odličan pogled na ceo Vai, a iza brda se vidi susedna peščana plaža (ne manje lepa, ali bez palmi).

.

U povratku s celodnevnog izleta, svratili smo u piktoreskni gradić Agios Nikolaos, smešten delom na brdašcetu, i delom u njegovom podnožju. Centar ovog mesta nalazi se u zalivu, delu mora koje je duboko zašlo u kopno, što deluje prilično atraktivno.

.

.

.

.

 

Plaža Vai © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Manastir Toplu © Ivana Dukčević

.

.

 

Osim juga, i zapadna obala Krita poznata je po prirodnim lepotama. Posle mesta Kisamos Kasteli, po prestanku svakog asfalta, krenite na sever poluostrvom Gramvusa (Gramvousa). Nakon 15 kilometara, stići ćete do litice, i odatle videti ostrvo koje je tankom niti povezano s kopnom. Balos, plaža u vidu lagune s tirkiznim morem, krajnja je severozapadna tačka Krita (do plaže se stiže nizbrdo, uz priličan broj stepenica). Odavde, sve do juga, nižu se poznate plaže, od Falasarne na severu, do plaže Elafonisos i mesta Paleohore, na jugu. Iako navedene plaže nisu daleko jedna od druge, lokalni putevi veoma su krivudavi i zahtevaju oprezniju vožnju.

.

.

Malia © Ivana Dukčević

.

.

U konkurenciju lepih kritskih plaža na severnoj obali, spada kilometrima duga plaža kod mesta Gergiopoli (Gergioupoli), izuzetno posećena plaža Sun beach kod mesta Malia – kombinacija plaže i nekoliko bazena sa toboganima i igračkama za naduvavanje, mali raj za decu (za najmlađe, na Kritu postoje i tri velika vodena parka). Jednaku zabavu za decu, i za one koji to odavno više nisu, predstavlja veliki akvarijum, CretAquarium, smešten u zgradi u obliku stilizovanog broda. Nalazi se oko 20 kilometara istočno od Herakliona, i označen je putokazima. U ogromnim, kao i u onim znatno manjim akvarijumima i tankovima, možete videti biljni i životinjski svet Mediterana, među kojima su murine i škarpine, ajkule i velike raže, morske zvezde, ježevi i hobotnice, jastozi, sase i fluorescentno svetleće meduze.

.

.

 

 

Retimno © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Retimno, kuća u osmanlijskom stilu © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Retimno © Ivana Dukčević

.

.

 

Lasiti plato, stare vetrenjače © Ivana Dukčević

.

.

 

Lasiti plato © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Možda i zbog prilične udaljenosti od grčkog kopna, Krićani su donekle drugačiji od ostalih Grka. Osim ponekih običaja, postoje i delovi hrane koji nisu specifični za ostatak zemlje. U pekarama i samoposlugama, osim običnog hleba možete kupiti kese sa na male kriške iseckanim hlebom, dehidriranim kao dvopek, koji je (između ostalog) često deo grčke salate. Posle nekog vremena, hleb “pokupi” tečnost od paradajza i maslinovog ulja, omekša i postane veoma ukusan. Ovaj hleb možete pronaći i u samoposlugama u Atini na primer, gde ga prodaju kao kritski hleb. 

.

.

.

.

.

 

Retimno, pekara © Ivana Dukčević

 

 

.

Krićani su možda posebni i po tome što je njihovo ostrvo iznedrilo priličan broj (i svetski) poznatih Grka, kako onih iz legendi, tako i stvarnih. Pored vrhovnog boga Zevsa i legendarnog kralja Minosa, tu su i već pomenuti Dedal, Ikar i Minotaur. Od stvarnih ljudi, tu je pre svega Elefterios Venizelos, proslavljeni, pa zbog učešća u vojnom puču prognani političar, grčki premijer s početka XX veka. Grci su ga se kasnije setili i očigledno mu oprostili, jer se u ovoj zemlji veliki broj ustanova danas zove njegovim imenom (uključujući i međunarodni aerodrom u Atini). U nabrajanju ne bi trebalo zaboraviti Nikosa Kazantsakisa i njegovog “Aleksisa Zorbu”, prevedenog na engleski kao “Grk Zorba”, po kojem je snimljen film u kojem je glavnu ulogu igrao Entoni Kvin (Antony Queen). Film je snimljen na Kritu, i to u predivnoj zelenoj laguni plaže Stavros, na poluostrvu Akrotiri (15 km severno od Hanje). Pored plaže i danas postoji kafana-restoran koja se zove “Zorba’s”.

Akrotiri, plaža Stavros na kojoj je snimljen „Grk Zorba“ © Ivana Dukčević

.

.

 

.

.

.

.

 

Selo Fodele, rodna kuća El Greka © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Kafanica kod rodne kuće El Greka © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Iako sam na Kritu boravila i u sopstvenoj režiji,

poslednje putovanje je realizovano na poziv, i u organizaciji partnera iz:

Grčke nacionalne turističke organizacije – Visit Greece u Atini,

Turističke organizacije Soluna – Thessaloniki Travel, i brodske kompanije Celestyal Cruise