TURSKA / Dardaneli – Troja (Troy / Truva), Čanakale (Çanakkale) i Galipolje (Gallipoli)

TURSKA / Dardaneli – Troja (Troy / Truva), Čanakale (Çanakkale) i Galipolje (Gallipoli)

.

.

.

.

.

.

.

.

Moreuz Dardaneli

.

.

Troja Čanakale Galipolje

.

.

.

.

 

Severni deo egejske obale Turske jedan je od nama kilometarski najbližih turističkih delova ove zemlje, a ipak najmanje posećen i istražen. Duž ovog dela obale, postoji nekoliko prelepih mesta kao što su maleni Behramkale ili izuzetno zanimljivi, romantični Ajvalik. Ovi gradići, idealni su za ljubitelje opuštenije varijante letovanja, često smešteni nadomak interesantnih arheoloških lokaliteta iz perioda antike.

.

.

.

.

Troja – „Trojanski konj“, replika je  grčke vaze iz VII veka pre naše ere, pronađene na grčkom ostrvu Mikonosu © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Moreuz Dardaneli, Tvrđava Kilitbahir (sa evropske strane) preko puta gradića Čanakalea © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Gradić Čanakale na azijskoj strani Dardanela, i trajekt koji na svakih 30 minuta prelazi 1,2 km širok moreuz, na putu ka Evropi © Ivana Dukčević

.

.

.

.

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige o Turskoj (ISBN 978-86-7722-422-6), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje fotografija, teksta, niti delova teksta, bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published book on Turkey (ISBN 978-86-7722-422-6), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

.

.

.

 

 

Južnu granicu ovog dela obale čini treći po veličini turski grad Izmir, jedan od najlepših i najležernijih gradova Turske. U njegovoj neposrednoj okolini nalaze se turističko mesto na obali – Češme, simpatični grad Manisa i značajno arheološko nalazište – Sardis. Severno od Izmira, na putu ka Evropi slikovito primorsko mesto Foču posećuju većinom domaći turisti, a nešto dalje, veliki antički grad i lečilište Pergamon (Bergama – UNESCO) veliki broj stranaca. Kao i Foča, simpatični gradić Ajvalik poznat je po starim, grčkim kućama i nekadašnjim fabrikama maslinovog ulja, čije visoke dimnjake od cigle možete videti u mnogim mestima severnog dela egejske obale Turske.

.

Nešto dalje, na vrhu brda uz more iz sela Behramkale i romantičnog, starogrčkog hrama po imenu Asos pružaju se prelepi pogledi na grčko ostrvo Lezbos. U podnožju sela, na obali se smestila šljunkovita plaža sa hotelom, kafeom i restoranom u kompleksu starih, kamenih kuća.

.

.

.

.

Kilitbahir, ribari sa jednog od samo dva turska naseljena ostrva, Gokčeade (Gökçeada – piše na brodiću) © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

U najsevernijem delu egejske obale Turske, nalaze se dva jedina naseljena turska ostrva: Bozdžaada (Bozcaada) i Gokčeada (Gökçeada). Sa obale u blizini Troje, do Bozdžaade tokom leta svakodnevno saobraćaju trajekti, uglavnom sa turistima koji na ostrvo dolaze na jednodnevni izlet.

 

U najzapadnijem delu turskog kopna na azijskoj strani, možete posetiti jedno od najčuvenijih arheoloških nalazišta na svetu – Troju. Nešto dalje, Azija završava moreuzom Dardaneli na čijem se „ušću“ i ujedno najužem delu smestio simpatični gradić Čanakale. S druge strane Dardanelija, poluostrvo Galipolje još od starog veka bilo je poprište mnogih borbi za prevlast nad prelazom iz Evrope u Aziju – poslednji put za vreme Prvog svetskog rata, o čemu na južnom delu poluostrva svedoče mnogi spomenici i memorijana groblja.
.
.
.
.

 

 

Čanakale, pogled iz parka tvrđave Čimenlik, na tvrđavu Kilitbahir sa evropske strane Dardanela © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

Troja

Truva

.

 

Istorijski momenat (XII vek pre naše ere) i geografski položaj Troje (na turskom: Truva), bez sumnje odredili su njenu sudbinu. Smeštena na samom raskršću Evrope i Azije, nadomak ulaza u Dardaneli – jedan od dva moreuza između Sredozemlja i Crnog mora, u političkom i ekonomskom smislu bila je prepreka prvo starim Grcima, velikim trgovcima sa narodima Istoka. I u davno vreme, važilo je pravilo da onaj ko je kontrolisao moreuz – imao je uvid u svu trgovinu i promet s jedne strane kopna na drugo, a to u XII veku pre naše ere nisu bili Grci. Bio je potreban valjan razlog, izgovor da Grci ovu činjenicu pokušaju da promene.
.
Prema Homeru, prvom piscu ili pesniku čiji se epovi smatraju osnovom evropske književnosti, prilikom kratke posete spartanskom kralju Menelaju, trojanski princ Paris zaljubio se u njegovu mladu ženu, prelepu Jelenu (Helenu). Da li je ljubav zaista bila obostrana – ili ne, nije utvrđeno, tek dan pre najavljenog odlaska i pod okriljem noći Paris, njegovi pratioci i Jelena našli su se na brodu, svi zajedno na putu iz Grčke za Troju.

 

Kada je narednog jutra shvatio šta se dogodilo, ljutiti kralj Menelaj uspeo je da za relativno kratko vreme okupi lidere gotovo svih grčkih državica i ubedi ih u do tada nemoguće – da se ujedine oko zajedničkog cilja – napadnu Troju pod izgovorom da vrate Jelenu u Spartu. Princ Paris dao je povod antičkim Grcima da najzad učine ono što su odavno hteli – da krenu na Troju, i dalje osvajanje Male Azije. 

.

.

.

.

.

.

Troja, drveni konj – replika crteža sa mikonoske vaze – atrakcija za turiste © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Troja © Ivana Dukčević

.

.

 




Menelajev glavni saveznik bio je čuveni mikenski kralj Agamemnon – njegov rođeni brat. Međutim, u osvajanju Troje za koje se veruje da je trajalo oko 10 godina učestvovali su imnogi epski junaci antičke Grčke – Ajaks, kao i princ Tesalije – Ahil, na primer. Kada je već izgledalo da će najjače gradske zidine antike ostati neosvojive, kralj Itake – Odisej osmislio je lukav plan, način na koji će skriveni unutar čuvenog „Trojanskog konja“ Grci na prevaru osvojiti grad. Nekoliko vekova kasnije, pesnik Homer je u VIII veku pre naše ere ove događaje opisao u dva najčuvenija antička epa – Ilijadi i Odiseji.

 

Iako se sve do XIX veka verovalo da je priča o Troji verovatno plod mašte i jedna od mnogih starogrčkih legendi, 1868. godine nemački arheolog – amater Hajnrih Šliman (Heinrich Schliemann) i zaljubljenik u antičku Grčku, započeo je iskopavanja u okolini turskog sela Hisarlik i uspeo da dokaže da je većina legendi delom zasnovana i na činjenicama. Na arheološkom lokalitetu pronađeno je ukupno 9 slojeva Troje koji su obeleženi rimskim brojevima od I do IX, po redosledu počev od najstarijeg. Ustanovljeno je da najstariji sloj (Troja I) datira iz oko 3600. godine pre naše ere, a najmlađi (Troja IX) iz rimskog perioda (300. godina pre naše ere – 300. godina naše ere), kada je naseobina napuštena. Sloj koji se odnosi na period u vreme čuvene bitke označen je kao Troja VI.

.

.

.

.

.

Troja © Ivana Dukčević

.

.



Troja © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Troja (sloj VI, iz perioda čuvene bitke) © Ivana Dukčević

.

.

 

 

U Troji je otkriveno 9 slojeva iz različitih perioda njene istorije, od kojih je Troja VI iz perioda čuvene bitke, Troja VII iz perioda kada su je Grci osvojili, Troja VIII iz perioda Rima, i IX iz vizantijskog perioda (označeni su rimskim ciframa na samom arheološkom nalazištu) © Ivana Dukčević

.

.





Prilikom posete Troji, neki će možda ostati razočarani. Osim oskudnih ostataka iz rimskog perioda, na lokalitetu danas nema mnogo toga da se vidi. Ipak, ukoliko ste ljubitelj antičke istorije i romantičnih epova o bitkama koje su tvorile istoriju evropske civilizacije, hodajući lokalitetom možete zamisliti kako su se pre više od tri hiljade godina, na ovom mestu borili najveći junaci svog vremena.

 

Kada je 1961. godine na grčkom ostrvu Mikonosu otkrivena antička grčka vaza (pitos, iz VII veka pre naše ere) sa prikazom Trojanskog konja, naučnici su bili iznenađeni. Do tada se još verovalo da je i Trojanski konj samo plod mašte. Nakon otkrića vaze u Grčkoj, na samom ulasku u lokalitet Troju postavljen je veliki, oko deset metara visok drveni konj. Namera je verovatno bila da podseća na konja sa vaze, te se u njegovu unutrašnjost – drvenim stepeništem do vrha, danas penju turisti kako bi sa jednog od gornjih „prozora“ bili fotografisani.

 

Godine 1996, arheološko nalazište Troja proglašeno je delom UNESCO-ve svetske kulturne baštine.

 

INFO: Između mesta Ezine i Čanakale, 33 km jugozapadno od Čanakalea / Svakodnevno, 8.30 – 20 h / Ulaznica: oko 8 evra
.
.
.
.

 

 

Rimska Troja (sloj VIII) © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Troja – sloj VI © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Troja – sloj VI © Ivana Dukčević

.

.

 

.

.

.

Čanakale

Çanakkale

.

 

Nekadašnji antički moreuz Helespont (Hellespontos), danas nosi naziv Dardaneli – na turskom: Čanakale Bogaz (Çanakkale Boğazı). Na mestu oko kojeg su se u antičkom periodu za prevlast borili Grci i Trojanci, a nekoliko vekova kasnije vojne brodove za prelaz kopnene vojske u Evropu danima ređale trupe persijskog cara Kserksa, danas vlada prilično drugačija atmosfera. U gradiću Čanakaleu, pogotovo kraj obala mora oseća se onaj specifični uzavreli ambijent nevelikih pograničnih mesta, u koje retko ko ozbiljno svraća, ali kroz koje ljudi večito prolaze i nekud putuju. Iako još uvek daleko od bilo koje granice (sa obe strane moreuza je tursko kopno), istorija i geografija, ali i mnogobrojni teretnjaci koji svakodnevno ovuda plove podsećaju na značaj činjenice da se ovde susreću Evropa i Azija, Zapad i Istok, što ovo mesto na neki čudesan način čini jedinstvenim.

.

.

.

 

 

Čanakale – pogled na Evropu sa druge strane moreuza, sa vrha hotela © Ivana Dukčević

.

.

.

.

 

U jednom od najpopularnijih hotela smeštenom u samom središtu Čanakalea – Hotelu Anzak (Anzac), svaki gost će vozeći se liftom u njemu pronaći zanimljivo obaveštenje. U toku letnje sezone, svakodnevno od 18 h i od 21 h, u TV sali hotela mogu se pogledati projekcije dva holivudska blokbastera čija tematika je usko povezana sa istorijom ovog dela Turske: film Volfganga Petersona iz 2004. godine – „Troja“, sa Bred Pitom i Orlandom Blumom u glavnim ulogama; i film australijskog režisera Pitera Vira „Galipolje“ iz 1981, o učešću australijske i novozelandske vojske u Prvom svetskom ratu, sa mladim Mel Gibsonom u glavnoj ulozi. Skraćenica hotela ANZAC inače potiče od naziva dela savezničkih snaga, dalekih podanika britanske monarhije koji su se borili u Bici za Galipolje tokom Prvog svetskog rata (Australian and New Zealand Army Corps).

 

Najveće mesto na desnoj obali moreuza Dardaneli – Čanakale, nalazi se nedaleko od samog ulaza u moreuz, u njegovom najužem delu (1,2 km). Iz gradića se odvija gotovo sav trajektni saobraćaj između Azije i Evrope u ovom delu Turske. Ukoliko se u mestu zateknete tokom avgusta, na trajektu ćete sretati lokalce u automobilima stranih tablica koji završavaju svoj godišnji odmor u prirodom i istorijom bogatoj, prelepoj domovini, i dug put putujući vraćaju se na rad u zapadnu Evropu. Na polusatnoj plovidbi iz Azije u Evropu (i obratno) ima i turista, najčešće onih koji organizovano posećuju obližnju Troju sa azijske, ili istorijsko poluostrvo Galipolje sa evropske strane – proslavljeno u Prvom svetskom ratu, oba od izuzetnog istorijskog značaja.
.
.
.
.
.

.

Čanakale, reljef savezničkog vojnika na zidu, u holu Hotela Anzac © Ivana Dukčević

.

.

.

.

U centru Čanakalea, u blizini obale nalazi se Sahat kula, a nadomak rive sa restorančićima i kafeima holivudski „Trojanski konj“ – korišten u filmu „Troja“ i zatim poklonjen gradu Čanakaleu, mali košarkarški teren gde se tokom letnjih večeri, uz zapažen broj usputne publike oprobavaju možda budući igrači Efesa ili Fenerbahčea, dok po mesečinom osvetljenom moreuzu, gotovo cele noći s jedne na drugu obalu putnike prevoze trajekti.

 

U južnom delu centra, na obali obišli smo kompleks sa tvrđavom Čimenlik Kalesi (Çimenlik Kalesi) i Vojno-pomorski muzej (Muzej bitke na Galipolju), sa travnjakom u središnjem delu tvrđave na kojem su poređani topovi, nemačka podmornica, oružje iz Bitke za Galipolje i Prvog svetskog rata, uopšte. Na samoj obali nalazi se replika ratnog broda „Nusrat“, koji je tokom 1915. godine imao zadatak da postavlja mine na ulazu u moreuz, kako saveznički brodovi ne bi mogli da prođu.

.

.

.

.

 

Čanakale, Sahat kula (Dardaneli i evropski kontinent, vide se u pozadini) © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Čanakale, kompleks tvrđave Čimenlik, nadomak obale i Vojno-pomorskog muzeja – replika ratnog broda „Nusrat“, koji je tokom 1915. godine imao zadatak da postavlja mine na ulazu u moreuz, kako saveznički brodovi ne bi mogli da prođu © Ivana Dukčević

.

.

.

.

 

 

 

Holivudski trojanski konj
Truva atı

.

 

Kada je 2004. godine svetlo dana ugedao holivudski blokbaster po imenu „Troja“, izbor istorijske teme, ali i odabir glumaca gotovo je garantovao njegov uspeh. Iako je čitav film snimljen u specijalno napravljenom studiju u Americi, trojanski konj koji je korišćen nakon snimanja poklonjen je gradu Čanakaleu u čijoj se neposrednoj blizini pre više vekova dogodila jedna od najznačajnijih bitaka starog veka. Holivudski poklon od specijalne plastične mase koja liči na drvo, ograđen je i postavljen na rivi u centralnom delu Čanakalea. Danas se oko njega slikaju retki turisti, koji u žurbi da pređu sa jednog na drugi kontinent ponekad izdvoje vreme kako bi prošetali obalom.

.

.

.

.

.

Čanakale, „Trojanski konj“ iz čuvenog holivudskog filma „Troja“ (2004), sa Bredom Pitom i Orlandom Blumom, nakon završetka snimanja poklonjen je gradu © Ivana Dukčević

.

.

.

.

 

 

 

CANNAKALE INFO

 

SMEŠTAJ

 

Dva odlično locirana hotela u samom centru, na minut, dva od doka odakle polaze trajekti:
– ANZAC HOTEL (Saat Kulesi Meydani 8 / www.anzachotel.com). Moderan hotel renovirane unutrašnjosti, sa veoma lepo uređenim sobama, klima uređajem, minibarom i prostranim kupatilom. Noćenje sa doručkom (švedski sto) košta oko 20 evra po osobi.
– KERVANSARAY (Saat Kulesi Arkası, Fetvane Sokak 13, par minuta pešice od hotela Anzac / www.otelkervansaray.com). Noćenje sa doručkom u renoviranom karavan-saraju sa unutrašnjim dvorištom i baštom, košta oko 27 evra po osobi.
.
.
.
.

 

 

Čanakale, hotel u staroj osmanlijskoj vili © Ivana Dukčević

.

.

 

 

HRANA
.

 

Ako ste u Čanakaleu samo u prolazu, ali i ako u njemu ostajete kraće vreme, najpovoljnija i najbolja opcija za ručak nalazi se u ulici između dva gore navedena hotela. U pitanju je samoposlužni restoran “Cevahir” (čita se: Dževahir, Fetvane Sokak 15), u kojem po izuzetno pristojnim cenama možete napraviti odabir nekoliko vrsta kuvanih jela sa prilogom i salatama.

.

U istoj ulici, u blizini Hotela Kervansaray nalazi se poslastičarnica Hüsmenoğlu Babalığın Torunları (Yalı Caddesi 29), u kojoj obavezno treba probati specijalitet po imenu pejnir helvasi (peynir helvası, ili peynir tatlısı – „sirasta alva“). Još od 1912. godine, „sirastu alvu“ na ovom mestu pravi porodica gospodina Husmenoglua, Albanca s Kosova. Ovu poslasticu hrskave spoljašnjosti i mekanog nadeva, koja se na vrhu ukrašava kuglom čuvenog turskog sladoleda – salep dondurma, ukusa vanile – morate probati. U centru grada možete pojesti još neki od lokalnih specijaliteta, kao što je ezine sir, ili atom döner – doner kebab u polovini hleba sa omletom odozgo.

.

.

.

 

 

Čanakale, poslastičarnica Husmenoglu © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Posalastičarnica Husmenoglu, „pejnir helvasi“, božanstveni kolač ukusa spolja hrskave baklave sa mekanim slatkim punjenjem nalik kremastom kajmaku (liči na kunefe), često se služi sa kuglom turskog sladoleda od vanile © Ivana Dukčević

.

.

.

.

 

 

Red vožnje i mesta polaska trajekta
.

 

U centru gradića Čanakalea postoje dva doka na kojima se možete ukrcati na trajekt i preći sa azijske na evropsku stranu moreuza Dardaneli. Sa glavnog doka koji se nalazi u produžetku kružnog toka (Eceabat İskelesi) trajekti putuju ka 5,5 km udaljenom mestu Edžeabat (Eceabat, trajekt putuje oko 40 minuta). Oko 200 metara južnije, sa doka Kilitbahir İskelesi trajekti prelaze nepuna 2 km (oko 15 minuta) u smeru sela Kilitbahir (5 km južnije od Edžeabata).

.

Red vožnje istaknut je na tabli ispred svakog od ovih dokova. Otprilike na svakih pola sata do sat vremena, tokom čitavog dana i noći možete preći sa jedne na drugu stranu moreuza (između 2 i 5 h ujutro, postoje samo 2 vožnje).

.

Ukoliko putujete automobilom, cene karata za trajekt jeftinije su do mesta Kilitbahir i koštaju oko 9 evra za automobil i sve putnike u njemu. Ako se odlučite za trajekt sa glavnog doka ka mestu Edžeabat, prevoz kolima platićete oko 13 evra. U slučaju da moreuz prelazite bez vozila, cena pojedinačne karte je oko 1 evro, po osobi.

.

.

 

 

 

Čanakale, čajdžinica sa pogledom na moreuz (i Evropu) © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Čanakale © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Čanakale, tvrđava i Vojno-pomorski muzej © Ivana Dukčević

.

.

 

.
.
.

 

Sa evropske strane moreuza …

 

Poluostrvo Galipolje (Gelibolu)

.

 Bitka za Galipolje

.

.
Duž čitavog južnog dela poluostrva nalazi se veliki broj spomenika, memorijalnih kompleksa i vojno groblje vezano za događaje s početka Prvog svetskog rata.  Na ovom mestu, kao i mnogo vekova ranije – kod Troje, turske i savezničke snage su se iz sličnih razloga i maltene do poslednjeg vojnika borile za ovo parče kopna.

 

Tokom Prvog svetskog rata, na Galipolju je poginulo je oko pola miliona ljudi. Osim turskih vojnika, stradali su Britanci i Francuzi, pripadnici indijskog korpusa, ali i izvestan kontigent australijskih i novozelandskih snaga, što je širokoj publici, sa Mel Gibsonom u glavnoj ulozi u filmu „Galipolje“ („Gallipoli“) iz 1981. godine slikovito dočarao čuveni australijski (kasnije holivudski) režiser Piter Vir (Peter Weir). I danas se u Australiji i na Novom Zelandu, 25. april 1915 – dan kada su prve savezničke snage prispele na poluostrvo Galipolje, obeležava kao Nacionalni dan sećanja. Cilj vojne operacije saveznika bio je da osvoje Istanbul i dalje, kroz moreuz Dardaneli i Bosfor, obezbede slobodan put ka Rusiji. Plan je propao, a Turska je na čelu sa generalom Kemalom Mustafom (kasnije prozvanim „Ataturkom“ – „ocem Turaka“), izvojevala prvu veliku pobedu. 

 

Opsada poluostrva od strane saveznika trajala je sve do 9. januara 1916, kada je i poslednji saveznički vojnik napustio Galipolje. Pobeda Turaka na Galipolju kasnije je otvorila put ka početku turskog Rata za nezavisnost, koji je usledio ubrzo nakon završetka Prvog svetskog rata, i doveo do stvaranja Republike Turske.
.
.
.
.

 

 

Galipolje i tvrđava Kilitbahir, sa evropske strane Dardanela © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Natpis na brdu
.

 

Rečima „Dur yolcu!“ (čita se: Dur joldžu, u prevodu: „Stani putniče!“), počinje veliki natpis uklesan na obronku brda sa galipoljske strane moreuza koji gleda na Čanakale. Na delu brda nalik nalepnici, bela silueta turskog vojnika u vojnoj uniformi Prvog svetskog rata, s večnom vatrom kraj njega podseća putnika namernika na veliku pobedu koju je Turska na čelu sa Kemalom Mustafom Ataturkom izvojevala u drugoj polovini 1915. godine (ceo tekst glasi: „Dur yolcu! Bilmedem gelip bastığın bu toprak bir devrin battığı verdir“).
.
.
.

 

 

Trajekt prelazi Dardanele © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

Tvrđava u mestu Kilitbahir

Kilitbahir Kalesi

.

 

Tačno preko puta gradića Čanakalea, na najužem delu moreuza Dardaneli nalazi se interesantno utvrđenje u obliku deteline sa tri lista – Kilitbahir. Godine 1462, tvrđavu je sagradio sultan Mehmed II „Osvajač“, devet godina pošto je osvojio Istanbul, kako bi obezbedio bolju kontrolu nad južnim granicama carstva. Sultan Sulejman I Veličanstveni dogradio je tvrđavu 1541. godine (kule i bastioni: Sarıkule, Mecidiye i Namazgah), a posle njega 1870. godine i sultan Abdulaziz (ulaz u tvrđavu košta oko 3 evra).
.
.
.
.

 

Sa tvrđave Kilitbahir © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Pogled sa tvrđave Kilitbahir – sa evropske strane moreuza, na gradić Čanakale preko puta, u Aziji © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Jutarnji trajekt prelazi Dardanele © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Suveniri Troje © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Troja Čanakale Turska, Troja Čanakale Turska,  Troja Čanakale Turska, Troja Čanakale Turska, Troja Čanakale Turska, Troja Čanakale Turska, Troja Čanakale Turska, Troja Čanakale Turska, Troja Čanakale Turska

.

.

.

.

.

.

.

 

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.