ICH BIN EIN BERLINER!

.

.

Grad u kojem kao da se Novi i stari Beograd prepliću iz kvarta u kvart, gde se nadomak centralno locirane, kitnjaste barokne crkve smestilo veliko blokovsko naselje iz ere socijalizma, a preko puta je sa gradnjom započeta „nova“ carska palata iz XVIII veka, jedino može biti Berlin. Glavni grad Istočne, od 1989. i ujedinjene Nemačke, najpoznatiji je po Berlinskom zidu čiji ostaci postoje na nekoliko mesta u gradu, „Muzejskom ostrvu“ sa pet odličnih muzeja, trgovima Potsdamerplatz i Alexanderplatz, ali i Brandenburškoj kapiji i nacionalnom parlamentu Rajhstagu, spaljenom i ponovo podignutom.

.

.

.

.

.

U centru grada, na kraju široke avenije Unter den Linden, na kojoj se pred sam kraj nižu ogromne zgrade palatnog izgleda – ambasade najvećih svetskih sila, nalazi se simbol Berlina – Brandenburška kapija (Brandenburgen Tor), iz XVIII veka. Kraj nje, u nevelikoj prostoriji koja je praktično deo kompleksa kapije nalazi se Soba tišine posvećena svim poginulim u ratovima, u kojoj je na gotovo svim jezicima sveta ispisana reč „tišina“.

.

Na vrhu Brandenburške kapije videćete bronzanu kompoziciju „Kvadrige“ (Quadriga – četvoropreg), čest motiv maloazijskih spomenika, mauzoleja iz antičkog perioda. Najpoznatiji od svih, Mauzolej u Halikarnasu (Bodrum, Turska), sa četvoropregom kojim upravlja kralj Mauzol i njegova supruga iz IV veka p. n. ere, poslužio je kao inspiracija graditeljima ove kapije, u doba ponovnog otkrivanja antičkih spomenika na tlu Evrope, u vreme neoklasicizma.

.

.

.

.

.

Odmah iza kapije, ravnim pločnikom vijuga kaldrmisana linija, jedna od bezbroj u gradu koja označava kuda je do 1989. prolazio Berlinski zid (Berliner Mauer). Prešavši ulicu, šljunkovita staza kroz maleni park vodi tačno do nemačkog parlamenta, čuvenog Rajhstaga (Reichstag), jednog u nizu zdanja u Nemačkoj – u Berlinu naročito, srušenog i ponovo podignutog, tačno onako kako je nekada izgledao.

.

Ukoliko na vreme rezervišete svoju posetu, bez dodatne naplate i uz važeći pasoš moći ćete da se liftom odvezete na krov Rajhstaga, i prošetate do vrha moderne staklene kupole sa koje se vidi skoro čitav grad. Osim simbolike u arhitekturi koju sublimiraju delovi stakla i ogledala same kupole, u njenom podnožju nalazi se zbirka fotografija sa objašnjenjima o tome kako je zgrada nastala, srušena, pa ponovo podignuta, i ko je sve njome tokom njene istorije prošao, boravio i vladao.

.

.

.

.

 

Tokom boravka u Berlinu, ukoliko koristite gradski prevoz najbolje je da odmah po dolasku pribavite Berlin Welcome Card karticu za prevoz i određene popuste pri ulasku u muzeje (na primer: 5 dana – 34,50 evra), koja uključuje autobuski, tramvajski i metro prevoz i kojom ćete višestruko uštedeti. Uz nju ćete dobiti i knjižicu sa objašnjenjem u koje muzeje možete ući, uz popust na ulaznicu od oko 25 %: www.berlin-welcomecard.com 

.

.

.

.

 .

.

.

.

Avenijom Unter den Linden u suprotnom smeru od Brandenburške kapije, prošavši kraj trga Bebel (Bebelplatz) pored jednod od zdanja Univerziteta i podzemne instalacije u spomen spaljenim knjigama tokom perioda nacizma, stiže se do „Muzejskog ostrva“ (Museumsinsel), dela grada koji polukružno obavija reka Špre (Spree). na ostrvu se nalazi pet sjajnih muzeja koji su zajedno proglašeni delom UNESCO-ve svetske kulturne baštine.

.

.

.

.

 

Jedan od dva najposećenija je Novi muzej (Neues Museum) poznat po značajnoj zbirci predmeta iz perioda starog Egipta, od kojih se izdvaja čuvena bista kraljice Nefertiti (čije ime u prevodu znači „Lepota je stigla“), na koju su Berlinci naročito ponosni (nalazi se na priličnom broju gradskih suvenira). Kada smo bistu ugledali uživo (i ako je verovati umetniku koji je izradio), shvatili smo koliko je kraljičina lepota bila nesumnjiva, a njena bista iz XIV veka p. n. ere – nasuprot fotografiji koja stepen lepote u ovom slučaju nije u stanju da dočara – toliko životna da izgleda kao da će svakog momenta oživeti (na žalost, fotografisanje biste je strogo zabranjeno).

.

.

.

.

.

Odmah pored prethodnog, drugi od dva muzeja Muzejskog ostrva, poslastica je za ljubitelje antike. Pergamonski muzej (Pergamon Museum) čini dvadesetak ogromnih prostorija u kojima se mahom nalaze grandiozna zdanja antičkih gradova Male Azije (Turske) i Bliskog istoka, kompletno – kamen po kamen (u slučaju Mesopotamije – ciglu po ciglu), prenešenih u Berlin, i postavljenih tačno onako kako su izgledali.

.

Između ostalih, tri najveće atrakcije muzeja su: Pergamonski oltar (Pergamon – Izmir, Turska), po kojem je muzej dobio naziv, ali i pročelje Tržnice (pijace) iz Mileta (Aydin, Turska) i najlepša od svih – Kapija boginje Ištar (Ishtar Gate, VI vek p. n. ere), jedna od devet i ujedno glavna kapija ulaska u drevni Vavilon (Irak), ispred koje se u hodniku nalaze i delovi prilaza samoj kapiji. Ova originalna kapija od pečene cigle predstavlja vrhunac arhitektonskog, umetničkog i zanatskog umeća Vavilona, kompletno prekrivena gleđosanim, indigo plavim pločicama sa reljefno umetnutim prikazima životinja – stvarnih i onih iz mašte. Sam prilaz kapiji (Processional Way) čini niz pločica sa lavovima. Jedino što nedostaje je originalni pločnik od cigli na kojem je na svakoj od cigli bio reljefni natpis (nalik pečatu, utisnut u vlažnu glinu), o tome da je Nabukodnosor, najbolji kralj ikada.

.

.

.

.

 

 

Odmah pored Muzejskog ostrva nalazi se nekada glavna berlinska crkva Berliner Dom, i preko puta nje (trenutno) gradilište sa kosturom od betonskih blokova – mesto gradnje „nove“ kraljevske palate iz XVIII veka tačno na mestu stare, srušene tokom Drugog svetskog rata.

.

Ukoliko imate vremena, odmah pokraj crkve, na reci Špre (Spree) ukrcajte se na neki od brodova koji krstare kroz Berlin. U zavisnosti od toga koju turu izaberete, u trajanju od sat, dva ili više, osim pauze za odmor ovo može biti još jedan interesantan i drugačiji način obilaska grada. Brodska kompanija Reederei Riedel nudi najveći broj tura, koje organizuje na čak 10 svetskih jezika: www.reederei-riedel.de

.

Neposredno kraj doka odakle polaze brodske ture, videćete ulaz u još jedan muzej. Novijeg datuma, interaktivni i zanimljivi Muzej Istočne Nemačke, tj. Muzej DDR-a (Deutsche Demokratische Republik: 1949 – 1990), svojevrsna je kombinacija memorabilije svega proživljenog tokom vladavine komunizma, uz rituale, simbole i specifična obeležja Istočnog bloka, od kojih ni mi u bivšoj Jugoslaviji nekada ne tako davno nismo bili daleko.

.

„Rekonstrukcija“ dnevne sobe, kuhinje i kupatila u stanu prosečne istočnonemačke familije iz 70-tih godina XX veka (kakvu verovatno još uvek ponegde možete videti i kod nas); „vrući“ telefon – linija između istočnih Nemaca i njihovih ruskih nalogodavaca; gajgerov brojač katastrofe u Černobilu nakon koje su Istočni Berlinci u oskudno snabdevenim samoposlugama odjednom mogli da pazare sveže voće i povrće koje Zapadni Nemci nisu želeli da kupe; objašnjenje o neophodnom fakultetskom obrazovanju za farmere DDR-a; Ali i o nudizmu, slušanju zabranjene rock muzike i čitanju „sumnjivih“ knjiga… ili o tome kako se vezuje „pionirska“ marama… O svemu ovome možete naučiti više ako posetite ovaj neobični muzej u kojem je ulaz „dozvoljen“ samo ako ulaznicu „čekirate“ na ček-pointu, kao nekada na prelasku iz jednog u drugi deo Berlina.

.

.

.

 

Od Aleksandarplaca, vožnjom tri stanice nadzemne gradske železnice (U + S: Warschauer) stigli smo u deo grada Friedrichshain. Osim po blizini reke Špre, velikoj multinacionalnoj zajednici lokalnog stanovništva i turskim restoranima, ovaj kraj je (osim kraja Kreuzberg, s druge strane reke – razdvaja ih prelepi most Oberbaumbrücke) poznat i po noćnom životu, klubovima, ali i neizostavnoj turističkoj atrakciji, čuvenoj Istočnoj galeriji (East Side Gallery). U pitanju nije još jedan muzej već veoma dugačak deo Berlinskog zida duž reke, koji je po rušenju Zida ostavljen Berlincima, ali i nemačkim i internacionalnim umetnicima koji su na njemu jedno vreme ispisivali različite političke i poruke mira, oslikavali zanimljive grafite šaleći se, ismevajući bivši sistem ili nekog od političara „zaslužnih“ za podizanje Zida, i slično.

.

.

.

.

.

.

U centralnom delu grada (Mitte), u južnom delu ulice Friedriche Strasse, na „ostrvu“ između dve trake suprotnog smera nalazi se bivši američko-ruski prelaz preko Berlinskog zida, simpatičnog naziva „Ček-point Čarli“ (Check-point Charlie). Osim vreća sa peskom i kućice za vojnika u kojem danas više nema nikog, ispred je postavljen bilbord sa likovima dva vojnika – američkog i ruskog, sa dve suprotne strane, u pripadajućim uniformama iz onog vremena. Na ulici, na velikoj tabli stoji i natpis na engleskom, ruskom, francuskom i nemačkom jeziku, o tome da prešavši sa jedne ili druge strane table, napuštate ruski, tj. američki sektor nekada podeljenog Berlina.

 

U postu: BERLIN – II deo pročitajte o trgu Potsdamerplatz, sjajnoj postavci muzeja Topography of Terror, Muzeju Berlinskog zida, bivšem jevrejskom a danas umetničkom kraju oko Kastanien Allee, Palati Charlottenburg Schloss, najvećoj robnoj kući Nemačke i srušenoj crkvi Kaiser-Wilhelm-Gedachtnis Kirche, o trabantima, i drugom.

.

.

SMEŠTAJ 

.

.

Ukoliko boravite u Berlinu i želite da odsednete u centru, sve preporuke idu u prilog prelepom gradskom Hotelu Gendarm Nouveau, u delu grada kod trga Gendarmenmarkt, gde je u Berlinu nekada davno živela francuska zajednica. Osim kafeterija na samom trgu, u blizini hotela nalazi se nekoliko odličnih restorana, fantastično uređenih pivara (Munich Augustiner Beer) i čak tri božanstvene čokolaterije (Rausch, Ritter i Leysieffer), a na par minuta pešice i čuveni „Check-point Charlie“. U neposrednoj blizini hotela je velika ulica Friedriche Strasse, sa radnjama najpoznatijih svetskih brendova, kao i čuvenom francuskom robnom kućom Galeries Lafayette (popust za goste hotela).

.

Hotel je izuzetno čist i prelepo uređen, sobe su prostrane, a kupatilo odlično opremljeno. Doručak (švedski sto) je izuzetan, a osoblje na recepciji hotela govori čak 7 svetskih jezika. Na vrhu hotela (VII sprat), nalazi se Panorama Lounge gde uz fenomenalne poglede na Berlin možete uživati u doručku, ili iznajmiti prostor za privatnu zabavu. Tokom letnjih meseci, za goste hotela koji to žele, omogućeno je besplatno rentiranje bicikala: http://www.hotel-gendarm-berlin.de/en/

.

.

.

.

ŠOPING

.

.

Ukoliko imate vremena za ozbiljan šoping, po povoljnijim cenama od onih u gradu, najbolje je da posetite veliki tržni centar van grada Designer Outlet Berlin, koncipiran slično outlet centrima u velikim evropskim metropolama, nalik malom gradu sa kućama – radnjama. Na jednom mestu pronaći ćete gotovo sve poznate svetske brendove (Lacoste, Nike, Adidas, Calvin Klein, Geox, Replay, Levis, Marc O’Polo, Napapijri, Benetton, The North Face, itd). U okviru tržnog centra nalaze se i restorani gde možete ručati

.

.

http://www.mcarthurglen.com/de/designer-outlet-berlin/de/

Designer Outlet Berlin
OMF German Services GmbH
Alter Spandauer Weg 1
14641 Wustermark, Germany

 

.

.

.

 

.

.

.

.

Nemačka Berlin,  Nemačka Berlin,  Nemačka Berlin,  Nemačka Berlin,  Nemačka Berlin,  Nemačka Berlin,  Nemačka Berlin,  Nemačka Berlin