.
Japanski Alpi – Takayama, Shirakawa-gō
.
Kod „poslednjeg samuraja“
.
.
.
.
.
Japanski Alpi, s predivnim gradićem Takajamom (Takayama), obližnjim bajkovitim planinskim selima oblasti Širakava-go (Shirakawa-gō, UNESCO) i onim u blizini Gokajame (Gokayama, UNESCO), kao isamurajski dvorac u mestu Matsumoto (UNESCO – jedan od tri najočuvanija u Japanu), ne spadaju u TOP 10 na listi najposećenijih mesta u Japanu i na ostrvu Honšu (Honshu). Razlog tome nije to što u oblasti Japanskih Alpa nema šta da se vidi. Naprotiv. Ovaj region nalazi se u centralnom, planinskom delu ostrva Honšu i zahteva prilično skretanje s uobičajenih turističkih ruta. Uprkos tome, u Takajami i oblasti Širakava-go, videli smo izuzetno veliki broj stranih turista, ali među njima najčešće nema ljudi iz Srbije s obzirom da se u Japan iz ovih krajeva putuje skoro isključivo preko turističkih agencija, koje ovaj deo Japana ne uključuju u posetu. S obzirom na utiske koje smo odavde poneli, pravo je vreme da se ovo promeni!
.
.
.
.
Japanski Alpi, vidikovac iznad sela Ogimaći (Ogimachi), u oblasti Širakava-go (Shirakawa-go, UNESCO), krajem aprila (u daljini se vidi jedna od tri svete japanske planine – Hoku-san) © Ivana Dukčević |
.
.
Japanski Alpi, hram u selu Ogimaći © Ivana Dukčević |
.
.
Japanski Alpi, selo Ogimaći, pirinčana polja i kuće u stilu gasshō-zukuri © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
.
Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja“(ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević) i izdavačke kuće (za Samizdat B92 – Veran Matić).
.
.
.
.
.
,
Most Nakabaši, Takajama (Takayama) u vreme sakure (cvetanja japanske trešnje) © Ivana Dukčević |
.
.
Prizemni deo seoske kuće sela Ogimaći, sa drvenim kliznim vratima i pirinčanim papirom, kao i tatami prostirkama od bambusa
.
.
Selo Ogimaći – krajem aprila u Japanu počinje priprema za neradnu „Zlatnu nedelju“ koja traje od 29. aprila do 6. maja i povezuje nekoliko praznika. Jedan od njih je Dan dece (5. maj), kada se u prirodi puštaju zmajevi u obličju i bojama dekorativnih šarana (koi-fish), čestih stanovnika japanskih rečica i jezera © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
UMETNOST PUTOVANJA zahvaljuje se: kompaniji Japan Experience (sa sedištem u Londonu) najvećem svetskom sajtu o putovanju u Japan, Japan Rail (Japanskim železnicama), Nishimuraya Honkan iz Kinosaki Onsena (jednom od TOP 10 japanskih onsena), kompaniji Voyagin – vodećem turističkom sajtu za putovanje na Daleki istok, koji su marketinški pomogli 17-dnevno putovanje Japanom.
.
.
.
.
U severozapadnom delu venca Japanskih Alpi, možete otići do Nagana (šinkansen vozom, iz Tokija, ili Kanazave), grada u velikoj dolini između planina, i mesta u kojem su održane Zimske olimpijske igre 1998. godine. U neposrednoj blizini, kod mesta Jamanući (Yamanouchi) u šumi se nalazi Park sa „snežnim“ majmunima (Jigokudani Nature Park: svakodnevno, april-oktobar 8.30-17 h, novembar-mart: 9-16 h, ¥ 500), čuven po japanskim „snežnim“ makaki majmunima (Japanese macaque) – jedinom majmunskom vrstom na planeti koja živi na ovim meridijanima (toliko severno), a koji se u zimskim mesecima, u šumama prekrivenim snegom kupaju u vrelim mineralnim jezercima vulkanskog porekla. Neke od planinskih banja (onsen), podignutih na ovim izvorima, možete i sami sami posetiti, odsesti u tradicionalnim kućama (ryokan) podignutih kraj njih (Shibu-onsen Hot Springs, na primer).
.
Ukoliko niste unapred isplanirali, a tokom posete/boravka u Kjotu ili Osaki imate dan „viška“, nemate ništa protiv ranog buđenja, kasnog povratka i pola dana provedenih u (čistim i tačnim)japanskim vozovima, evo predloga na koji način možete provesti nekoliko sati u predivnim Japanskim Alpima. U turu koju sam osmislila i koju smo ostvarili tokom jednodnevnog izleta, uključeni su: šinkansen voz od Kjota/Osake do Nagoje, regionalni voz od Nagoje do Japanskih Alpa (gradića Takajame), i dodatno – obilazak istorijskih sela oblasti Širakava-go, uz rano jutarnje buđenje i u sekund tačne japanske vozove.
.
.
.
Pogled iz voza Hida Express, na predele Japanskih Alpi duž reke Hide © Ivana Dukčević |
.
.
Japanski Alpi, pogled iz voza na seoske kuće i zasade zelenog čaja © Ivana Dukčević |
.
.
Japanski Alpi, šumarak bambusa © Ivana Dukčević |
.
.
Regionalni voz iz Nagoje za Takajamu – Hida Express, dobio je naziv po predivnoj, rezedo zelenoj planinskoj reci Hidi, koja prati najveći deo rute voza kroz šumu, na usponu Japanskih Alpi do Takajame, i važi zajednu od dve najlepše železničke rute u Japanu.
.
Kada uđete u voz, birajte sedište s desne strane – ali u smeru kretanja voza, jer je vidik bolji od onog na suprotnoj strani. Nemojte se zbuniti – prvih pola sata vožnje (do prve stanice), voz iz Nagoje kreće se „unazad“, da bi se na čvornoj stanici gradića Gifu okrenuo u smeru kretanja. Interesantno je da ćete tokom vožnje planinskim kanjonom duž reke Hide, sa razglasa u vozu povremeno čuti snimljeno objašnjenje (na japanskom i na engleskom) o reci Hidi, i o tome na šta tokom putovanja na određenoj ruti tačno treba da obrate pažnju. Desetak minuta pre nego što voz stigne u Takajamu, s razglasa u vozu će vam obratiti pažnju na drvo japanske trešnje koje se smatra najstarijim u Japanu, koje je proglašeno prirodnim spomenikom od izuzetnog značaja. Pogledom kroz prozor, znaćete koje drvo je u pitanju jer se oko njega skoro uvek nalazi određen broj turista sa fotoaparatima.
.
U Takajami možete provesti čitav dan, ili odlučiti da tokom jednog dela dana, autobusom otputujete do 50 minuta udaljenog sela Ogimaći (Ogimachi), u oblasti Širakava-go (UNESCO).
.
.
.
Japanski Alpi sredinom aprila, oblast Širakava-go (Shirakawa-go, UNESCO) © Ivana Dukčević |
.
.
Kuće u stilu gasshō-zukuri sela Ogimaći, oblasti Širakava-go (Shirakawa-go, UNESCO) © Ivana Dukčević |
.
.
Japanski Alpi, najstarije drvo japanske trešnje u Japanu, slikano iz voza nadomak Takajame (Takayama) © Ivana Dukčević |
.
.
Jednodnevni izlet u Japanske Alpe iz Osake / Kjota…
.
.
U 6.27 h, sa centralne stanice uOsaki (Shin-Osaka) polazi šinkansen voz za Tokio (koji posle 15 minuta staje i u Kjotu) i nakon oko sat vremena, u 7.34 h stiže u Nagoju – Nagoya (ukoliko boravite u Nagoji, možete posetiti muzej Tojote: Toyota Kaikan Museum of Industry and Technology i samurajski dvorac Inuyama Castle, najstariji očuvani u Japanu).
.
Ukoliko sledite ovu satnicu, u Ogimaći ćete stići malo pre podneva i imaćete sasvim dovoljno vremena – oko tri sata, da obiđete selo, kako biste oko 15.15 h (ili sat vremena ranije) autobusom krenuli nazad ka Takajami (autobus stiže u Takajamu, u 16.05 h). Od 16.05 h do 18.30 h, takođe imate dovoljno vremena da obiđete gradić Takajamu (od starog centra do železničke stanice ima oko 15 minuta pešice), jer u 18.46 h morate biti u poslednjem dnevnom regionalnom vozu iz Takajame, koji kreće ka Nagoji, a zatim dalje, u šinkansenu ka Kjotu (stiže u 22 h) ili Osaki (stiže u 22.15 h).
.
Šinkansen vozovi iz Tokija/Kjota/Osake do Nagoje, kao i regionalni voz Hida Express od Nagoje do Takajame, uključeni su uJapanRailPass (JRPass), propusnicu za putovanje japanskim vozovima (šinkansen vozovi, regionalni, lokalni, nekoliko metro linija u gradovima Japana), koju možete pribaviti online pre odlaska u Japan, najbolje i najlakše preko veb stranicaJapanExperience: JRPass. Tokom čitavog putovanja od Osake/Kjota do Japanskih Alpa, jedino karta za autobus između Takajame i sela Širakava–go nije uključena u JR Pass propusnicu (povratna košta ¥ 3800).
.
U Takajamu je moguće stići i autobusom iz Tokija (Autobuska stanica Šinđuku), ali putovanje (dnevni ili noćni autobus) traje 5,5 sati i košta oko ¥ 7300 u jedom smeru (povratna karta je oko 120 evra).
.
.
.
.
.
Sakura (cvetanje japanske trešnje) kraj rečice u Takajami (Takayama) © Ivana Dukčević |
.
.
Japanski Alpi, centralna trgovačka ulica starog dela Takajame © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
Takajama (Takayama)
.
Takajama je mesto u kojem se 14. i 15. aprila svake godine održava jedan tri najčuvenija tradicionalna festivala u Japanu, Takayama Matsuri(takođe 9. i 10. oktobra, ali ne u tom obimu). Procesija s dekorisanim pokretnim postoljima šinto-budističkog božanstva (mikoshi), koje se jednom godišnje iznosi iz hrama, s drvenim lutkama i učesnicima odevenim u tradicionalnu odeću, prelazi preko slikovitog crvenog mosta Nakabaši (Nakabashi) na reci Mijagavi (Miyagawa) u centralnom delu Takajame, i predstavlja jedan od najfotografisanijih od svih japanskih festivala. Deo festivala dešava se i u večernjim časovima, kada se duž reke spušta splav sa svetilištem iz hrama, okićen tradicionalnim predmetima i lampionima.
.
Ukoliko ste u Japan došli u proleće, ali ste propustili cvetanje trešnjinog cveta (najčešće u periodu između 20. marta i 20. aprila, u zavisnosti od dela ostrva Honšu), u Takajami ćete možda imati više sreće. Cvetanje u Japanskim Alpima dešava se skoro dve nedelje kasnije nego u ravnici, i zadržava skoro do početka maja. Većina turista koja u Takajamu nije stigla kako bi posmatrala čuveni festival, u kasno popodne dođe na crveni most Nakabaši, kraj kojeg se nalazi veliko drvo japanske trešnje. Svetlo rozikasta krošnja, crveni most nad rekom i drvene kućice čija se pročelja nadvijaju nad rekom, jedna je od klasičnih fotografija Takajame koju svi žele. Pored mosta, nalazi se i stanica rikši, te se po ceni od nekoliko desetina evra možete provozati kroz najstariji deo grada.
.
Uz Kjoto (Kyoto) i Kanazavu (Kanazawa), oba u relativno neposrednoj blizini, u istom delu Japana, Takajama spada u jedan od najočuvanijih starih gradića u zemlji. Šetajući ulicom paralelnom s rekom, u Takajami možete videti kako je izgledala trgovačka zona starog Japana, kupiti suvenire i probati ukusnu, zdravu japansku „brzu hranu“, najčešće nalik ražnjićima na koje se stavljaju svakolike vrste morskih plodova, povrća, mesa itd.
.
.
.
Most Nakabaši, Takajama (Takayama) © Ivana Dukčević |
.
.
Takajama (Takayama), objašnjenje o plutajućem hramu za vreme čuvenog festivala Takayama Matsuri © Ivana Dukčević |
.
.
Takajama, iznajmljivanje rikši © Ivana Dukčević |
.
.
Takajama, trgovačka ulica starog dela grada © Ivana Dukčević |
.
.
Oblast Širakava-go (Shirakawa-gō)
selo Ogimaći (Ogimachi)
.
.
Sa autobuske stanice u Takajami, autobus putuje 50 minuta do sela u dolini Širakava-go, novom magistralom koja nosi naziv i „Put sa tri zvezdice“. Kompletno završena pre samo par godina, ruta koja prolazi kroz Takajamu, Širakava-go i završava u Kanazavi važi za jednu od „najčuvanijih tajni Japana“kada je reč o prirodnim lepotama u kombinaciji sa japanskom tradicionalnom arhitekturom. Kuriozitet rute je da na čitavom rastojanju deonice između Takajame i sela Ogimaći (Širakava-go) čak 70 % magistrale čine tuneli, od kojih je poslednji – Hida tunel, dug 10 km 710 m (izgrađen 2008), jedan je od 20 najdužih drumskih tunela na svetu, i treći najduži u Japanu.
.
Širakava-go (Shirakawa-gō), seoski regionprethodno znan i kao Shirakawa-mura, naziv je za grupu planinskih sela u oblasti Gifu koja su zajedno sa selima u obližnjem regionu Gokajama (Gokayama), 1995. godine proglašena delom svetske kulturne baštine UNESCO-a. Sela su najpoznatija po drvenim kućama starim i do 250 godina, jedinstvene arhitekture koja na japanskom nosi nazivgasshō-zukuri („spojene ruke u molitvi“), jer su njihovi krovovi od stišnjene slame nalik rukama sklopljenim u molitvi. Jedan od razloga ovakvoj vrsti krova, je da se veliki sneg koji je u ovom delu Japana čest tokom zime (u nekim delovima ga ima i do kraja maja), ne zadržava na krovu. Interesantno je da je sam krov, s ostatkom kuće povezan samo kanapom i bambusovim trakama, bez upotrebe eksera i drugog veziva. U najvišem delu kuće, u potkrovlju, seljani su držali čaure svilenih buba (u selu osim trešnjinog cveta ima i drveća duda).
.
.
.
.
Selo Ogimaći, popravka krova kuće sagrađene u stilu gasshō-zukuri, oblast Širakava-go (Shirakawa-go, UNESCO) © Ivana Dukčević |
.
.
Selo Ogimaći i pirinčana polja © Ivana Dukčević |
.
.
U potkrovlju kuće sazidane u stilu gasshō-zukuri sela Ogimaći, vidi se kako je krovna konstrukcija „povezana“ s kućom © Ivana Dukčević |
.
.
U potkrovlju kuće sela Ogimaći, u kutiji s lišćem duda gajili su svilene bube, koje se tim lišćem hrane (vide se bele čaure) © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
S obzirom da svakog dana (osim možda tokom najhladnijih zimskih meseci) selo zaštićenih drvenih kuća poseti veliki broj turista, u selu Ogimaći je zbog opasnosti od požara – pušenje potpuno zabranjeno. U stvari, na velikom platou u selu postoji mesto gde je pušenje jedino dozvoljeno, sa većom pepeljarom postavljenom na vidnom mestu. Ako ste u prilici da selo posetite u oktobru, na dan kada se u njemu održava čuvena jednodnevna vatrogasna vežba, bićete svedoci jednog od najlepših pastoralnih, seoskih prizora. Kraj svake kuće, nalazi se deo nalik bunaru iz kojeg se tokom ove vežbe u vis izbacuju visoki mlazevi vode, koji u kombinaciji s predivnim kućama i pirinčanim poljima u dubokoj vodi u kojima se kuće često ogledaju, čine prizor za pamćenje. Na izvestan način i ako zažmurite i zamislite da turista nema, sela oblasti Širakava-go asociraju na kadrove iz holivudskog filma „Poslednji samuraj“ sa Kenom Vatanabeom (Ken Watanabe) i Tomom Kruzom (Tom Cruise) u glavnim ulogama (iako je najveći deo filma snimljen na Novom Zelandu).
.
Danas u selu Ogimaći živi tek tridesetak porodica. Kuće u kojima niko ne živi pretvorene su u male muzeje, u koje možete ući i videti kako je izgledao život ruralnog Japana u poslednjih nekoliko vekova. Takođe, neki vlasnici pretvorili su delove svojih kuća u pansione za turiste (minshuku), u kojima možete prenoćiti i iskusiti čari japanskog seoskog turizma. U selu postoji i nekoliko seoskih šinto-budističkih hramova, od kojih su najpoznatiji Hachiman Shrine i Rika Furude.
.
.
.
.
.
Selo Ogimaći © Ivana Dukčević |
.
.
Selo Ogimaći, u jezercima kraj kuća gajene su zlatne ribice i dekorativni šarani, koji su u prošlosti, u hladnim snežnim mesecima ponekad završavali na trpezi © Ivana Dukčević |
.
.
Selo Ogimaći, kraj svake kuće nalazi se mini-bunar s crevom, čijim se aktiviranjem gasi požar © Ivana Dukčević |
.
.
.Na kraju (ili na početku) posete, krenuvši od autobuske stanice, blizu ulaza u selo uđite u minibus koji će vas posle dva do tri minuta vožnje (po ceni od ¥ 200), odvesti na vrh brda iznad sela. Na obronku brda nalazi se čuvenividikovac, s kojeg se pruža panoramski pogled ne samo na selo u dubokoj dolini i tirkiznu planinsku reku, već i na udaljene planinske vrhove koji se krajem aprila još uvek bele od snega. Gledajući mapu, prilično sam sigurna da se sa vidikovca u daljini, na oko 15-ak kilometara udaljenosti vidi i jedna od tri svete planine Japana, „bela planina“ Haku (Haku-san). Naziv „bela“ („haku“), dobila je i zbog toga što se beli i kada se na ostalim planinama u okolini odavno istopi sneg, i jedan je od poznatijih ski centara.
.
Sela oblasti Širakava-go poznata su u Japanu i zbog toga što su dešavanja u seriji japanskih igrica (kao i anime) koje su postale popularne 2002. godine (Higurashi no Naku Koro ni), smeštene u ovoj regiji. Meštani nisu naročito oduševljeni što se njihov mali planinski raj sada povezuje i sa igricama u kojima je zastupljen visok stepen nasilja, ali je popularnosti istih pomogla dolasku više domaćih turista.
.
.
.
.
Kuće sazidane u stilu gasshō-zukuri sela Ogimaći, i tek zasađena pirinčana polja kraj njih © Ivana Dukčević |
.
.
Selo Ogimaći, veliki „zaostali“ sneg čest je i krajem aprila |
.
.
Selo Ogimaći © Ivana Dukčević |
.
.