JAPAN – Tokio (Tokyo) TOP 10

JAPAN – Tokio (Tokyo) TOP 10

 

.

.

.

.

.

.
.
.

TOKIO (TOKYO)

.

– TOP 10 –

.

.

U anketi čuvenog sajta TripAdvisor, Tokio je odneo pobedu kao najbolji grad na svetu u tri kategorije: pomoć turistima od strane lokalnog stanovništva, šoping i noćni život. Takođe, nosi titulu i najbezbednijeg grada na svetu. Najveći na svetu, a najbezbedniji? Istina. U Tokiju i Japanu uopšte, klasični kriminal (ubistva i krađe) gotovo da ne postoji.
.

 

.
.
.
1) Šinđuku i Šibuja (poseban post)
2) Najveća na svetu riblja pijaca Cukiđi ili Tsukiđi (Tsukiji) * u oktobru 2018, premeštena u deo grada sa pijacom Tojosu (Toyosu)
3) Ginza
4) Teatar Kabuki-za 
5) Ueno – Nacionalni muzej (Tokyo National Museum)
6) Tokyo Station – Carska palata (Tokyo Imperial Palace)
7) Akihabara – carstvo elektronike
8) Asakusa i hram Senso-đi (Senso-ji)
9) Kraj Rjogoku (Ryogoku) – sumo rvanje (poseban post)

10) Najviši toranj na svetu – Tokyo Sky Tree

.

.

.

.

Pogled sa gornje galerije najvišeg tornja na svetu – Tokyo Sky Tree © Ivana Dukčević

.

.

.

.

 

 

Nekadašnja najveća riblja pijaca na svetu Tsukiji (Tsukiđi ili Cukiđi) – u oktobru 2018. premeštena je u Tojosu (Toyosu) © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Asakusa, sa mladim Japankama u tradicionalnoj odeći

.

.

.

Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja“(ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević) i izdavačke kuće (za Samizdat B92 – Veran Matić).

 

.

.

.

.

 

 

Nekada čuveni prelaz Ginza crossing (pogled iz kafea SONY Building) © Ivana Dukčević

.

.

.

.

 

 

 

Tokio, Šinđuku © Ivana Dukčević

.

.

.

.

 

 

.Jutarnji trening sumo rvača u jednoj od nekoliko sumo beja u Tokiju © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.

UMETNOST PUTOVANJA zahvaljuje se: kompanijiJapan Experience (sa sedištem u Londonu) najvećem svetskom sajtu o putovanju u Japan, Japan Rail (Japanskim železnicama), Nishimuraya Honkan iz Kinosaki Onsena (jednom od TOP 10 japanskih onsena), kompaniji Voyagin – vodećem turističkom sajtu za putovanje na Daleki istok, koji su marketinški pomogli 17-dnevno putovanje Japanom.

.
.
.
.
.
.

Kako se kretati kroz grad…

.

.
Prilikom boravka u Tokiju, najbolje, najlakše i najjeftinije je kupiti kartu za gradski prevoz koja obuhvata svih 9 metro linija (Tokyo Metro) i 4 Toei linija podzemne železnice (Toei Lines). Naziv karte je Tokyo Subway Ticket i može se kupiti:
– 1-dnevna karta: ¥ 800 (isto je u dinarima);
– 2-dnevna: ¥ 1200;
– 3-dnevna: ¥ 1500.
.
.
.
Tokyo Subway 24-hour Ticket funkcioniše tako što kartu koju ste prvi put očitali na primer u 11 h ujutro, važi do narednog dana u isto toliko sati.Osim ove karte, postoje i vozne Pasmo i Suica kartice, ali ni izbliza nisu povoljne i ne isplate se kao ova kartica, uvedena nedavno, u proleće 2016. godine. Ukoliko ste pre puta putem interneta pribavili propusnicu JR Pass –https://www.japan-rail-pass.com/, prevoz sa nekoliko JR metro linija u Tokiju je besplatan.
.
.
.
.

 

U suvenirnici Teatra Kabuki-za © Ivana Dukčević

.

.

 

Oznaka za stanicu u metrou © Ivana Dukčević

.

.

.
.

Malo istorije…

.

.
.
U odnosu na neke viševekovne glavne gradove sveta, Tokio se može svrstati u one „mlađe“. Nekadašnji maleni Edo, zamenio je Kjoto i postao nova prestonica Japana tek 1603. kada je čuveni feudalni vladar, šogun Tokugava Ijejasu (Tokugawa Ieyasu) štab preselio iz svoje palate Niđo-đo (Nijo-jo) u Kjotu, pet stotina kilometara ka severoistoku. Između ostalog, Ijejasu je odlučio da obnovi najstarije budističke hramove u Niku (Nikko) stotinak kilometara severoistočno od Tokija, gde se danas nalazi i njegov mauzolej.

 

Godine 1868, nakon skoro hiljadu godina car Meiđi (Meiji) uspeo je da povrati japansku carsku dinastiju (ista porodična dinastija koja je vladala Japanom pre ere šoguna početkom srednjeg veka, i danas vlada Japanom). Uspostavivši carstvo i ukinuvši šogunate, proterao je članove njihove aristokratije naredivši da se unište svi šogunski/samurajski zamkovi. Gradić Edo preimenovao je u Tokio (na japanskom: „Istočna prestonica“) i u njemu sazidao najmlađu vladarsku palatu Japana u kojoj carska porodica i danas živi.
.

U periodu od nekih stotinak godina, tokom XVIII i XIX veka Tokio je narastao u pravu metropolu od čak milion stanovnika i postao jedan od tada najvećih gradova sveta. Vek i po kasnije, danas je i zvanično najveća metropola na svetu, jer sa nekadašnjim gradićem a danas predgrađem Jokohamom (Yokohama), broji nešto ispod 39 miliona stanovnika.

.

Osim što je rastao neverovatnom brzinom, Tokio se veoma brzo i modernizovao. Kao i sam Japan, u roku od stotinak godina iz kasnog srednjeg veka grad se praktično vinuo u XXII vek, u odnosu na ostatak sveta. Na svakom koraku, u Tokiju možete videti najsavremenije tehničke novotarije, dok samo ulicu dalje na primer počinje stari kvart koji nije promenio svoj izgled još od vremena kada je sazidan (XIX i početak XX veka).

.

.

.

.

U parku kraj Carske palate © Ivana Dukčević

 

.

.

.

U blizini Tokyo Station – kraj sa poslovnim zgradama (sedište kompanije Mitsubishi) © Ivana Dukčević

.

.

.

.

TOP 1

.
Šinđuku i Šibuja (Shinjuku / Shibuya)

.

.

Iako je prvi moderni deo Tokija nakon Drugog svetskog rata billa centralno locirana Ginza, poslednjih dvadesetak godina svetla velegrada preselila su se na zapad metropole i danas se nalaze u i oko delova grada Šinđuku (Shinjuku) i Šibuje (Shibuya). S obzirom da je „shin“ na japanskom jeziku prefiks za „novi grad“, lako je razumeti da su Šinđuku, i po čuvenju nešto mlađa Šibuja vremenom postali gradovi za sebe. Bukvalno. Danas je prosto nezamislivo posetiti Tokio a ne videti ove delove grada, u kojima je noćni život izuzetno raznovrstan, a svetleće, neonske reklame prekrivaju svaki delić modernih solitera. Jedna od najpoznatijih u kraju Šinđuku je na primer „Studio Alta“ sa ogromnim ekranom preko čitavog prednjeg dela solitera….  U delu grada Šinđuku nalazi se i najlepši gradski park, naročito kada je rač o posmatranju cvetanja trešnjinog cveta (hanami) – Šinđuku gjoen (Shinjuku Gyoen).

.

.

.

Park Shinjuku Gyoen, u vreme sakure – cvetanja trešnjinog cveta  © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Shibuya Crossing, najprometniji pešački prelaz na svetu © Ivana Dukčević

.

.

 

.
.
.

TOP 2

.

Najveća na svetu riblja pijaca Tsukiđi (Tsukiji)

.

.

* U oktobru 2018, čuvena pijaca – vekovno obeležje grada, premeštena je 3,8 km južnije u deo grada sa pijacom Tojosu (Toyosu). Kafanice i restorani brze hrane u velikom kvartu oko pijace, ostali su na istom mestu.

.

.

 

.

.

 

 

Iako je u avgustu 2017. gorela, a tokom 2016. trebalo da bude premeštena na drugo mesto, najveća riblja pijaca na svetu odolevala je raznolikim odlukama gradskih vlasti sve do oktobra 2018, kad je najzad premeštena u Tojosu (Toyosu, vidi mapu). Naime, zbog izgleda za koji se smatra da više ne pripada modernom gradskom jezgru i prostora koji zauzima, pijaca je izmeštena par kilometara jugoistočno, u tokijska predgrađa. Prva odluka o preseljenju pijace donešena je pre par godina, nakon pobede Tokija u kandidaturi za Olimpijske igre 2020. godine kada je nova zgrada za tu namenu podignuta. Međutim, zbog nekih nepravilnosti u vezi sa zaštitom životne sredine, odluka o izmeštanju na novu lokaciju bila je u više navrata odložena. Iako je autentični Tokio poklekao je pred modernizacijom, imali smo priliku da stari Tsukiđi posetimo u aprilu 2017.

.

Na najvećoj ribljoj pijaci na svetu (9 – 14 h), tokom dana proda se oko 2000 tona ribe! Neke od stanovnika mora koje ovde budete videli verovatno niste znali ni da postoje, kao na primer crvenu hobotnicu, ili morski krastavac u školjki, ili vrste ribe koje verovatno žive samo u ovim krajevima, u Tihom okeanu. Pijacu je najbolje posetiti u prepodnevnim satima, kada su tezge pune robe. Utisak je da prodavci nisu naročito srećni zbog mnogobrojnih turista, koji samo okolo šetaju i uz put smetaju malim dostavnim vozilima da užurbano sa jednog kraja pijace na drugi, uzanim prolazima bez prestanka razvoze sanduke sa ribom.

.

Osim utiska o veličini i raznovrsnosti ove pijace, jedno podsećanje na podatak da su Japanci već decenijama najdugovečnija nacija na svetu. Nedavno istraživanje od strane UN dovelo je do zaključka da je jedan od važnih razloga za dugovečnost Japanaca njihova zdrava kuhinja u kojoj preovladava riba (plodovi mora), mahunarke i pirinač.

.

.

.

.

Nekadašnja najveća riblja pijaca na svetu Tsukiji (Tsukiđi) © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Nekadašnja najveća riblja pijaca na svetu Tsukiji (Tsukiđi) – jedan od spoljnih „prstenova“ oko pijace © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Tsukiji (Tsukiđi) © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Tsukiđi (Tsukiji) © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Nekadašnja najveća riblja pijaca na svetu Tsukiji (Tsukiđi), u levom delu fotografije vide se dve žene u „kućici“ improvizovane blagajne pijace, koje primaju novac od prodaje © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Nekadašnja najveća riblja pijaca na svetu Tsukiji (Tsukiđi), ogromna tuna obično bude isečena na šnicle © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Najčuveniji događaj pijace je jutarnja aukcija tune (svakodnevno, osim nedeljom i ponekad sredom: 5 – 6.15 h, primaju do 140 posetilaca dnevno, te radi sigurnosti treba doći oko 4 – 4.30 h i prijaviti se u Osakana Fukyu Center („Fish Information Center“) kod Kachidoki kapije. Pristigli posetioci se dele u dve grupe za posetu: 5 – 5.40 h i 5.40 – 6.15 h). I ako ne prisustvujete samoj aukciji, ogromne tune kasnije možete videti i na samoj pijaci, kako ih na tezgama seku u šnicle, lepo pakuju i otpremaju kupcima.

.

Iako je pijaca Tsukiđi premeštena, u kompleksu oko nje (severno i zapadno) ostali su kvartovi starih, prizemnih, gotovo sklepanih zgrada, sa odličnim i jeftinim restoranima – kafanicama ispred kojih se ponekad i po sat vremena čeka u redu za ulaz. Ukoliko to želite, pre dolaska možete se raspitati koji je restorančić-kafanica trenutno na glasu. Osim kafanica (izakaya), tu su i štandovi brze hrane sa na ražnjiću nataknutom ribom i plodovima mora – u raznim oblicima, kao i prodavnice hrane i suvenira: od japanskog zelenog čaja, preko sušene ribe, povrća i gljiva, nekoliko vrsta japanskog pasulja (crveni pasulj od kojeg se prave japanski kolači), sve do keramičkih posuda za sake, lutki, majica i torbica. Broj radnji i restorana na ulici i u prolazima između kuća je toliki da ukoliko ne vodite računa o vremenu u njima bukvalno možete provesti čitav dan a da ne primetite!

.

.

.

.

U okolini nekadašnje pijace Tsukiji (Tsukiđi), degustacija zelenog čaja © Ivana Dukčević

.

.

.

 

U okolini nekadašnje pijace Tsukiji (Tsukiđi), red za mesto u izakaji (kafanici) poznatoj po odličnoj kuhinji © Ivana Dukčević

.

.

.

 

U okolini nekadašnje pijace Tsukiji (Tsukiđi), u prolazima se nalazi na stotine malih restorana © Ivana Dukčević

.

.

.

 

U okolini nekadašnje pijace Tsukiji (Tsukiđi), radnje sa hranom © Ivana Dukčević

.

.

.

 

U okolini nekadašnje pijace Tsukiji (Tsukiđi), radnja sa brzom hranom koja se u Japanu obično prodaje u obliku ražnjića © Ivana Dukčević

.

.

.

 

U okolini nekadašnje pijace Tsukiji (Tsukiđi), način na koji se brzo isprži japanska brza hrana © Ivana Dukčević

.

.

.

.

TOP 3

.
Ginza

.

.

Dve metro stanice od pijace Tsukiđi nalazi se kvart Ginza. Glavna ulica nekadašnjeg najmodernijeg kvarta Tokija – Chuo-dori, subotom od 12 – 15 h je pešačka. Ukoliko ste krenuli u kupovinu, osim u delu Šibuja i Šinđuku, ovde ćete pronaći najveći broj ogromnih robnih kuća najpoznatijih japanskih i svetskih marki. Osim robnih kuća: Mitsukoshi i Matsuya, Mikimoto Boutique Building i Marronnier Gate shopping mall, tu je i Tokyu Hands popularna radnja među turistima, Ito-ya – radnja na 9 spratova sa proizvodima koje je teže pronaći i Ginza Wako Department Store. Tu je i Asahi – zgrada u kojoj se nalazi tradicionalna prodavnica kimona, Hankyu i Seibu (robne kuće), Fugetsudo (radnja sa tradicionalnim slatkišima), i mnoge druge.

.

Od poznatih svetskih brendova, ogromne radnje ili robne kuče ovde imaju i: Apple, De Beers, Guchi, Hermes, Zara, Gap, Armani, Dior, Michael Kors, Furla, Yves Saint Laurent, Chanel, Cartier, Fendi… i fenomenalni Japanac – Issey Miyake. Čak i ako ne planirate šoping, dok šetate Ginzom predivno osmišljen dizajn izloga ovih robnih kuća verovatno će privući vašu pažnju.

.

.

.

.

Ginza © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Ginza © Ivana Dukčević

.

.

.

 

 

Ginza, centralni izlog robne kuće Louis Vuitton © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Na uglu ulice Harumi-dorii Sotobori-dori nalazi se SONY Building (svakodnevno, 11 – 19 h, besplatno) u kojoj na dva gornja sprata (Show room) možete videti i probati najnovije Sony priozvode, i ne samo Sony. U vreme našeg boravka, na prvom spratu bio je predstavljen najnoviji, sportski model Nissan-a.

.

Ginza Yon-chome (4-chrome) crossing, čuveni pešački prelaz nalazi se na samoj raskrsnici ispred Sony building. Iako više nije ni izbliza čuven kao onaj u Šibuji koji mu je pre dvadesetak godina brojem ljudi koji prelaze i veličinom preuzeo primat, prelaz Ginza najlepše je posmatrati odozgo, iz kafea Sony building koji se nalazi na drugom spratu. Nedaleko, nalazi se Antique Mall Ginza – buvlja pijaca otvorena svakog dana osim sredom, 11 – 19 h.

.

.

.

.

Ginza Crossing, iz kafea SONY Building © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Ginza, SONY Building, predstavljanje novog sportskog modela Nissan-a © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Ginza, robne kuće Chanel i Cartier © Ivana Dukčević

.

.

.

.

TOP 4

.

Teatar Kabuki-za

.

.

U neposrednoj blizini metro stanice Higashi Ginza Station, nalazi se čuveni tokijski Teatar Kabuki-za. Kabuki spada u jednu od tri tradicionalne teatarske vrste Japana (ostale su: teatar No, i lutkarsko pozorište Bunraku sa sedištem u Osaki. Čak i ako niste ljubitelj pozorišta i verovatno ne razumete japanski, predlog je da obavezno odgledate barem jedan čin neke od predstava. Komadi inače traju oko 4 sata, ali je zbog velikog interesovanja turista u poslednjih nekoliko godina omogućeno da po ceni od oko 10 evra odgledate samo jedan čin predstave kako bi makar stekli utisak o ovom teatru. Ulaznice za jedan čin predstave u teatru Kabuki-za možete kupiti na licu mesta, ako dođete pre podne, dva do tri sata pre predstave (počev od 11 h, ima nekoliko predstava u toku dana), i u redu za blagajnu sačekate oko 20-ak minuta.
.
.

Ukoliko želite da pogledate celu predstavu, savet je da izvršite rezervaciju karata unapred, online: http://www.kabuki-bito.jp/eng/contents/theatre/kabukiza.html s obzirom da su karte, kao i u našim pozorištima ponekad prodate i više od mesec dana unapred. U zavisnosti od mesta u teatru, ulaznice za ceo komad koštaju od 25 do čak 160 evra.

.

Kada kupite karte, obavestiće vas tačno kada treba da se pojavite ispred pozorišta (nemojte kasniti, jer nećete ući), i sa velikim brojem stranaca koji su tu iz istog razloga kao i vi sprovesti vas liftom na četvrti sprat rezervisan samo za one koji gledaju jedan čin predstave. S obzirom da mesta nisu numerisana, kada se otvore vrata procenite gde je najbolje da sednete (kada se  ispune sva mesta, određen broj ljudi ostane da stoji). Sve veći broj stranih turista želi da vidi kabuki predstavu, te prilikom planiranja imajte ovo na umu. 

.

Jedan čin predstave traje nepunih sat vremena. Za to vreme nije moguće ustajati, jesti, piti i slično, o čemu će vas pre ulaska u salu obavestiti osoblje pokazujući vam luckaste pamflete odštampane na engleskom, kako bi se uverili da ste primili k’ znanju. Takođe, nije dozvoljeno fotografisati predstavu, ali je nakon spuštanja zavese i paljenja svetla (možda) moguće napraviti fotografiju teatra, iznutra. Predstave teatra kabuki uglavnom su istorijske, gotovo epske, o životima samuraja ili o nekim važnim događajima iz srednjovekovne japanske istorije. Glumci su obučeni u fenomenalne tradicionalne kostime, a njihova gluma je prenaglašena. Nemojte se uplašiti ukoliko tokom predstave čijete viku i krike iz publike, to je uobičajeno – inače poslovično suzdržane Japance prikaz istorijskih događaja veoma dirne, a ovakve reakcije tokom predstava su česte.

.

.

.

.

Ginza, Teatar Kabuki-za © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Teatar Kabuki-za © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Ginza, pano sa listom glumaca ispred Teatra Kabuki-za © Ivana Dukčević

.

.

.

.

TOP 5

.

Ueno – Nacionalni muzej (Tokyo National Museum)

.

.

U centralnom delu Tokija postoje dve velike zelene površine – park u okviru Carske palate i Ueno park. Na tim mestima nalaze se i dve velike metro/železničke stanice: Tokyo Station i Ueno.  U Ueno parku možete videti jezero Shinobazu pond, svetilišta Gojo shrine i Tosho-gu Shrine, ali je park najpoznatiji po tome što se u njegovom severnom delu nalazi nekoliko muzeja među kojima i Nacionalni muzej – Tokyo National Museum (¥ 620, svakog dana osim ponedeljkom 9.30 – 17 h, petkom do 20 h, a vikendom do 18 h).

.

U glavnoj zgradi muzeja koja nosi naziv Honkan (1,5 sat otprilike je dovoljan za posetu), na dva sprata možete videti stalnu postavku koja obuhvata: zbirku japanskih kimona i tradicionalne odeće uopšte; samurajske ratne odežde, oružje i katane; ali i japanske estampe (slikarske kompozicije) koje su krajem XIX i početkom XX veka oduševljavale čuvene evropske slikare – impresioniste, postimpresioniste i druge (Vinsent Van Gog jednom je izjavio: „Sva moja umetnost u određenoj meri inspirisana je Japanom). Tu su i stari spisi, keramičke vaze i figurine, drvene i bronzane statue iz perioda začetka budizma u Japanu (VIII – IX vek), čuveni japanski „lakirer“ – kutije od laganog drveta koje se lakiraju specijalnim lakom (otrovnim samo dok se ne osuši) na kojima su u pretežno crno-crveno-bež-zlatnim nijansama naslikani japanski pejzaži, cvetanje trešnjinog cveta i slično. U vitrinama muzeja izloženi su i stari crteži koji prikazuju listu ženskih frizura, kroj za japanske muške široke pantalone – hakamu, i slično.

.

Nacionalni muzej sastavljen je iz 6 zdanja, i osim ukoliko ne želite da vidite sve, savet je da obavezno posetite glavnu zgradu Honkan.  Zdanje se nalazi u parku, 10 – 15 minuta peške od metro stanice Ueno Station. Jedno od arhitektonski najčuvenijih zdanja u parku je Nacionalni muzej zapadne umetnosti (National Museum of Western ArtNMWA) iz 1959. godine, autora čuvenog Švajcarca – Korbizjea (Le Courbusier), ispred kojeg se nalazi bronzana skulptura takođe čuvenog francuskog skulptora Rodena „Mislilac“.

.

.

.

 

Ueno, Tokyo National Museum © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Tokyo National Museum © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Tokyo National Museum, samurajska ratna odora © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Tokyo National Museum © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Tokyo National Museum © Ivana Dukčević

.

.

 

.

TOP 6

.

Tokyo Station – Carska palata (Tokyo Imperial Palace)

.

.

U blizini ogromne, centralne metro/železničke stanice Tokyo Station, jedne od retkih velikih zdanja „starinskog izgleda“ spoljašnjosti od cigle, iza kvarta sa poslovnim soliterima – sedišta nekih od čuvenih japanskih i svetskih kompanija (Mitsubishi, na primer) nalazi se veliki park u čijem središtu se smestila japanska Carska palata. Najmlađa vladarska palata u zemlji podignuta je kada je sredinom XIX veka, 1868. godine carska dinastija nakon skoro 1000 godina ponovo stupila na vlast ukinuvši šogunate i ukinuvši sve povlastice njihovim naslednicima.

.

I danas, japanski car živi u jednom krilu palate koju je moguće posetiti, ali samo od spolja. Naime, za razliku od palata i dvoraca šoguna u Kjotu, Osaki i Himeđiju na primer, posetu carskoj palati potrebno je unapred zakazati putem interneta i po dva meseca unapred: www.kunaicho.go.jp/eindex.html (posete se organizuju: ponedeljak – petak: 8.45 – 12 h i 13 – 17 h). Međutim, potrebno je doći ranije i sačekati veliki red, a da na kraju niste u mogućnosti da vidite unutrašnjost palate već samo njene bašte i eventualno bacite pogled na neku od prostorija, od spolja. Ukoliko nakon Tokija posećujete Kjoto, savet je da ne gubite vreme na ovu palatu jer ćete mnogo interesantniju i stariju palatu, isto od spolja, u vreme kada to želite i potpuno besplatno moći da vidite i u japanskoj staroj prestonici.

.

Dovoljno je da prošetate parkom i bacite pogled na palatu iz dela Niđubaši (Nijubashi), na mestu gde se nalazi mostić iznad kanala i u pozadini vide delovi palate. S ovog mesta većina turista pravi najlepše fotografije palate sa jezercetom, delom zidina i mostićem. U delu parka Higashi Gyoen („istočna bašta“) – mestu nekadašnjeg zamka, organizuju se carske ceremonije, dok se u severozapadnom delu parka nalazi deo Kitanomaru Koen, sa muzejima.

.

.

.

 

Tokyo Imperial Palace (Carska palata) vidi se u daljini © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Poslovne zgrade u kvartu kod Tokyo Station © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Tokio (Tokyo) © Ivana Dukčević

.

.

 

.

TOP 7

.

Akihabara – carstvo elektronike

.

 

Južno od Uena, a severno od parka Carske palate, u blizini Avenije Chuo-dori nalazi se deo grada u kojem su čitavi kvartovi ispunjeni ogromnim robnim kućama na po nekoliko spratova prepuni svega što možete i ne možete da zamislite, a tiče se elektronike. Mnoge radnje funkcionišu po sistemu tax-free (minimalni iznos je oko 50 evra). Ipak, vodite računa o tome da je struja u Japanu potpuno drugačija od one u Evropi – umesto naših 220 V, u Japanu je 100 V, te elektronika kupljena u Japanu mora imati i odgovarajući adapter, a često i transformator kako bi mogla da se koristi u Evropi. Utičnica-adaper sasvim je dovoljan za vaše mobilne telefone i punjač baterije fotoaparata, koje nosite odavde. Ali, ako u Japan odavde ponesete laptop ili neki slični uređaj, samo adapter-utičnica (dva velika viljuškasta nastavka za utikač) neće biti dovoljni. Laptop koji smo poneli iz Srbije, samo sa odgovarajućim adapterom-utičnicom u Tokiju nije davao znake života, sve dok u Akihabari nismo kupili i dodatni transformator.

.

Ukoliko imate adapter-utičnicu za američko tržište (110 V), za punjenje mobilnih telefona ili baterija fotoaparata poslužiće i u Japanu. U tom slučaju nije potrebno da kupujete dodatni. 

.

Ali, vratimo se na carstvo elektronike… I ako nemate nameru da bilo šta pazarite, odvojite barem 2 – 3 sata i prošetajte ovim krajem, uđite u jednu ili dve velike robne kuće i sve što zamislite da vam u vezi elektronike treba – ovde ćete sigurno pronaći. Bespredmetno je sve nabrajati, nisam sigurna da li mogu baš svega i da se setim, ali mi je lično najsimpatičniji bio deo gde se na nekoliko nivoa, na jednom rafu širine cele robne kuće prodaje neverovatan broj modela – aparata za kuvanje pirinča! Logično. U Japanu gde je pirinač glavna poljoprivredna kultura, za kuvanje postoje specijani aparati, i pirinač se najčešće ne kuva u šerpi s vodom.

.

U ovom kraju, u Tokiju ćete češće naleteti na menjačnice, koje su u Japanu bez obzira na sve veći broj stranih turista još uvek prilična retkost. Možda zbog toga što stranci ipak kupuju elektroniku ovde, u većem broju. S tim u vezi, ukoliko u Japanu naletite na menjačnicu sa odličnim kursom, slobodno promenite veću količinu željenog novca jer ko zna kad ćete naleteti na sledeću. S obzirom na nekoliko iskustava širom ostrva Honšu, utisak je da je najbolji kurs u menjačnicama u Japanu u manjim, turističkim mestima (na pr. april 2017, za evro: Tokio – 109 / Osaka – 112 / Takajama – čak 117).

.

.

.

.

Akihabara, jedna od mnogih robnih kuća sa elektronskom robom © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Akihabara – samo Nikon.. © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Akihabara, rafovi sa aparatima za kuvanje pirinča © Ivana Dukčević

.

.



TOP 8

.

Asakusa / Hram Senso-đi (Senso-ji)

.

.

Iz centra Tokija, linija metroa Ginza Subway Line vozi do dela grada po imenu Asakusa. Asakusa je naziv velikog kvarta koji je nastao i proširio se podizanjem Hrama Sensođi – Senso-ji Temple („Svetilište tri božanstva“, 6 – 17 h, besplatno). Hram je 1649. godine osnovao šogun Tokugava Ijemitsu i danas važi za najpopularnije i najposećenije svetilište u Tokiju. 
.
Čim izađete iz metro stanice, ugledaćete reke stranih i domaćih turista na putu ka obližnjem hramu, rikše sa vozačima u redu niz ulicu koje možete iznajmiti (na jap. jinrikisha – „đinrikiša” tj. „vozilo koje vuče čovek”, vožnja traje 30 minuta i košta oko 70 evra), devojke i mladiće – lokalce ali i poneke turiste obučene u tradicionalnu odeću sa selfi štapovima… 
.
.
.
.
.
Asakusa, rikša © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Asakusa, rikša © Ivana Dukčević

.

.

.

.
.
Do sledećeg ćoška, i tu ste – ispod kapije sa crvenim lampionima i statuama božanstava hrama ulazite u pešačku zonu – uličicu Nakamise dori dugu 200 metara u kojoj malo je reći vlada prava vašarska atmosfera, i koja direktno vodi do glavne zgrade Hrama Sensođi. Osim u okolini pijace Tsukiđi, nigde drugde u Tokiju osim na ovom mestu nećete pronaći toliki izbor suvenira na jednom mestu (radnje-štandovi su otvoreni od 9 do 19 h): jeftini kimono, drvene nanule sa platformama – gete, magneti, privesci i torbice, tradicionalne japanske lutke – kokeshi… Osim suvenira, tu su i štandovi sa hranom: prže se ražnjići od ribe i plodova mora, peku japanski kolači sa crvenim pasuljem, pakuje japanski keks… Na kraju ulice, pored hrama na platou sa klupama možete sesti i pojesti kupljenu hranu (u Japanu nije pristojno hodati i jesti), a potom pogledati i ostala zdanja koja zajedno čine kompleks Senso-đi hrama.
.
.
U blizini hrama nalazi se Amuse Museum – Textile Culture and Ukiyo-e Art Museum, (2-34-3, Asakusa, Taito, Tōkyō, 10 – 18 h, ¥ 1080), muzej originalnih kostima, tekstila i grnčarije iz prohujalih vremena, koje je za film kao inspiraciju koristio i čuveni Akira Kurosawa.
.
.
.

 

Asakusa, ulaz u kompleks hrama Sensođi (Senso-ji) © Ivana Dukčević

 

.

.

.

Asakusa, ulica sa suvenirima i hranom – Nakamise dori, i Hram Sensođi, iza © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Asakusa, sveštenica u jednom od hramova kompleksa Sensođi © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Asakusa, kompleks Sensođi – lisica, japansko božanstvo trgovaca i rakije sake © Ivana Dukčević

.

.

 

 

TOP 9

.

Kraj Rjogoku (Ryogoku) – sumo rvanje

.

.

Na istočnoj obali reke Sumide, u blizini najvišeg tornja na svetu (Tokyo Sky Tree) nalazi se deo grada Rjogoku, širom Japana poznat po mestu Nacionalnog sumo stadiona (National Sumo Stadium – Ryōgoku Kokugikan) u okviru kojeg se nalazi i Sumo muzej (Sumo Museum, svakodnevno 10 – 16.30 h, zatvoren vikendom, besplatno). Ukoliko u Tokiju boravite u vreme kada se održavaju turniri u sumo rvanju (tri puta godišnje: u januaru, maju i septembru, u trajanju od po dve nedelje), ne propustite da pogledate ovaj svojevrsni događaj!

.

U slučaju da propustite sumo turnir, sumo rvače skoro svakodnevno možete videti ukoliko unapred, preko agencije Voyagin rezervišete posetu jednoj od na desetine sumo beja (sumo beya / sumo stables) u kraju Rjogoku, mestu gde sumo rvači treniraju. Beje su smeštene unutar kuća, gde se u prizemnom delu nalazi veliki zemljani ring, skoro istovetan onom kao na stadionu. Skoro svakog jutra, između 6 i 8 h, sumo rvači imaju trening koji traje od jednog do čak dva i po sata. Ukoliko putem interneta rezervišete posetu, par dana pre posete dobićete poruku o tome na kom mestu i kada da se pojavite, i biti dočekani od strane predstavnika agencije koji će vas povesti do beje. Dok posmatrate čuvene debeljuce, na metar, dva ispred vas, morate sve vreme sedeti i biti tihi. Fotografisanje je dozvoljeno, ali bez blica. Sve što treba da znate o ovoj poseti i o istoriji sumo rvanja, pročitajte OVDE.
.

Rezervišite trening sumo rvanja u Tokiju, sa agencijom VOYAGIN: OVDE

 

U blizini Sumo stadiona nalazi se prilično posećeni Muzej Tokija – Tokyo-Edo Museum (9.30 – 17 h, subotom do 19 h, zatvoren ponedeljkom), kao i Muzej-kuća Katsušike Hokusaija (Katsushika Hokusai)Sumida Hokusai Museum (9.30 – 17.30 h, svakog dana osim ponedeljkom, ¥ 400) najčuvenijeg slikara japanskih estampi čiji se radovi nalaze i u Britanskom muzeju u Londonu, ali i privatnim kolekcijama širom sveta. Njegovi radovi „Crveni Fuđi“ i „Veliki talas kod Kanagave“ („The Great Wave off Kanagawa„), nalaze se u svim publikacijama istorije umetnosti, na svetu. Dodatno, možete se provozati rekom Sumidom (Sumida river cruise, oko ¥ 1200) ako želite, ali je pogled sa obale gotovo isti kao onaj sa broda.
.
.
.
.
.
Ryogoku (Rjogoku), trening sumo rvača u beji © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Ryogoku (Rjogoku), trening sumo rvača u beji © Ivana Dukčević

.

.

.

.

TOP 10

.

Najviši toranj na svetu – Tokyo Sky Tree

.

.

Najviši toranj na svetu „Nebeski toranj Tokija“ (Tokyo Sky Tree) visine 634 metara, sazidan je 2011. godine i otvoren za posetu u maju 2012. godine. Najviši je toranj na planeti, i treća najviša građevina na svetu nakon Burdž Kalife u Dubaiju (828 m) i zdanja “Merdeka 118” u Kuala Lumpuru, u Maleziji (679 m). Nalazi se na jugu centralnog Tokija, u severnom delu kraja Rjogoku, u blizini tokijskih beja gde vežbaju sumo rvači, nedaleko od reke Sumide koja se ovde uliva u Tihi okean (oko 15 – 20 minuta pešice).

.

U poseti tornju, imali smo izbor da se popnemo do prvog nivoa (First observatory, ¥ 2060) ili do drugog, najvišeg nivoa (Second observatory, dodatnih ¥ 1030), čija je visina slična onoj na poslednjem nivou Burdž Kalife. Izabrali smo da se izuzetno brzim liftom odvezemo do vrha, i da s najviše platforme posmatramo neverovatnu panoramu Tokija, najvećeg grada na svetu. U slučaju gužvi, koje su česte, postoji posebna ulaznica za strance, turiste, koja im ogomućava da na vrh krenu preko reda (Fast Skytree Single Ticket – za prvi nivo First observatory: ¥ 3000, ili ulaznica Fast Skytree Combo Ticket – za prvi i drugi nivo First and Second observatories: ¥ 4000 / Savet je da ukoliko procenite da nemate dovoljno vremena, umesto ¥ 3090 platite ¥ 4000 za ulaznicu preko reda, ako će razlika u ceni od ¥ 910 (isto je u dinarima) biti od koristi. Redovi su u Japanu inače veoma dobro organizovani i prilično se brzo kreću).

.

Za razliku od Burdž Kalife, najveće zgrade na svetu koja ima širu osnovu, na vrhu uzanog Tokijskog nebeskog tornja imali smo utisak da se pomalo ljuljamo. Laički objašnjeno, razlog tome je način gradnje koji zbog izuzetne visine i u slučaju čestih zemljotresa, omogućava da struktura ne bude kruta i time krhka, sklona pucanju. Ipak, utisak ljuljanja na visini na koju smo dospeli – sa koje i 30-spratnice deluju kao maleni mravi u daljini, nije naročito prijatan, a pogled je najviše nalik onom iz aviona. Na najvišem spratu tornja, jedno vreme bila je upriličena izložba manga likova.

.

(Svakodnevno 8 – 22 h, ulaz u lift za vrh tornja nalazi se na četvrtom nivou velikog hola do kojeg se stiže spoljnim, pokretnim stepeništem / u blizini metro stanice Tokyo Sky Tree na Tobu Isesaki Line, ili Oshiage Station na Asakusa Subway Line, Hanzomon Subway Line i Keisei Oshiage Line).

.

.

.

.

Tokyo Sky Tree, najviši toranj na svetu i druga najviša građevina na planeti © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Tokyo Sky Tree – u liftu do vrha druge najviše zgrade na svetu © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Tokyo Sky Tree © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Tokyo Sky Tree – pogled na grad sa najviše galerije © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Tokyo Sky Tree, na najvišoj galeriji © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Ako imate vremena…

.

.

Sa druge strane reke, bliže centru nalazi se bivši najviši TV toranj Tokija (333 m) sazidan 1958. godine – Tokyo Tower, od čelika obojenog crvenom bojom i izgledom veoma nalik Ajfelovom tornju u Parizu. Nedaleko odatle počinje kraj Roppongi (Tokyo Mid-town), sa muzejem moderne umetnosti Suntory Museum of Art (ponedeljkom i nedeljom 10 – 18 h, sreda – subota 10 – 20 h, ¥ 1000 / Traditional ceremony room: četvrtkom 11.30 – 17.30 h). U oobližnjem parku se nalazi montažno zdanje 21_21 Design Site, autorsko delo poznatog japanskog arhitekte Anda Tadaa (Ando Tadao) i čuvenog modnog kreatora Isej Mijakea (Issey Miyake).Tu je i National Art Centre Tokyo (NACT, svakodnevno osim utorkom 10 – 18 h), najveća galerija u Japanu koju je osmislio arhitekta Kurokawa Kisha.

.

Na severu grada, na pola puta između kraja Šinđuku i Uena,  nalazi se soliter koji pripada gradskoj upravi – Bunkyo Civic Center. Iako u odnosu na neke druge solitere nije naročito visok, na poslednjem nivou zgrade nalazi se vidikovac (Observation desk, 9 – 20.20 h, besplatno), odakle se po vedrom danu i bez isparenja (najbolje ujutro) pruža onaj čuveni pogled na planinu Fuđi koja izgleda kao da je tu, nadomak Tokija, odmah iza poslednjih solitera!

.

.

.

Reka Sumida © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Pogled na Tokio sa solitera Bunkyo Civic Center © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Pogled na Tokio sa solitera Bunkyo Civic Center © Ivana Dukčević

.

.

.
.

„Predgrađa“ Tokija

.
.

Ako se računa kao poseban grad, današnje „predgrađe“ Tokija – Jokohama (Yokohama) drugi je najveći grad u Japanu. Praktično potpuno spojen sa Tokijem, mesto je najveće japanske luke, najvećeg solitera u zemlji i najveće Kineske četvrti u Japanu koju zbog fenomenalnih radnji i izbora kineske kuhinje posećuje sve više stranaca. Ukoliko imate vremena, Jokohama bi trebalo da bude na vašoj listi posete Tokiju.

.

Predgrađe Kamakura bivše je privremeno, srednjovekovno vojno sedište Japana, osnovano pod šogunom Minamotom u XII veku, kada je u periodu od dva veka preseljeno iz Kjota. Do njega se stiže nakon 45 minuta vožnje vozom jugozapadno od Tokija (i Jokohame). U Kamakuri se nalazi jedan od najvažnijih kompleksa japanskih hramova, sa statuom velikog Bude – drugom po veličini bronzanom statuom Bude na svetu (najveća je u Nari, pored Kjota). Zbog mnogobrojnih hramova, svetilišta i istorijskih spomenika, Kamakuru nazivaju i Kjotom istočnog Japana. Takođe, kod Kamakure se nalazi i nekoliko velikih peščanih plaža koje su kao najbliže uređene plaže prestonici izuzetno posećene tokom letnjih meseci.

.

.

.

.

Jedna od mnogobrojnih japanskih grickalica – od sušene krabe © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Reklama za kafanicu u blizini riblje pijace – japanska miso supa sa krabom © Ivana Dukčević

.

.

.

 

.
.
.

Tokio Japan, Tokio Japan, Tokio Japan, Tokio Japan, Tokio Japan, Tokio Japan, Tokio Japan, Tokio Japan, Tokio Japan, Tokio Japan, Tokio Japan, Tokio Japan, Tokio Japan, Tokio Japan, Tokio Japan, Tokio Japan, Tokio Japan, Tokio Japan, Tokio Japan, Tokio Japan

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.