.

.

.

.

.

.

GAZIANTEP (ANTEP)

.

 

Gaziantep, najveći muzej antičkih mozaika na svetu Muzej mozaika Zeugme – „Portret Ciganke“ čije oči prate onog ko ih gleda © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Sa zaposlenima u baklavdžinici „Imam Čagdaš“, u Gaziantepu – zvanično najboljoj radionici za proizvodnju baklave, u Turskoj

 

 

 

 

Baklava s pistaćima u baklavdžinici „Imam Čagdaš“ © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Tradicionalna kuća – karavansaraj u srcu starog dela grada, danas je Hotel Anadolu Evleri © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja“ (ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, i knjige-vodiča o Turskoj (ISBN 978-86-7722-422-6), i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević) i izdavačke kuće (za Samizdat B92 – Veran Matić).

 

.

.

.

.

.

Tradicionalna kuća – karavansaraj u srcu starog dela grada

.

.

.

.

.

.

More pistaća… jedna od mnogih radnji sa antepskim pistaćima u Antepu © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Tepsije baklave u najčuvenijoj baklavdžinici Turske – „Imam Čagdaš“ © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Gaziantep, arhitektura kuća u arapskom stilu, nalik onim u 50 km udaljenoj Siriji © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

 Kako se pravi Közde kafa, na pepelu:  klik na VIDEO

.

.

 

 

 

 

Gumruk Han, kujundžijski bazar u centru starog dela grada © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Plantaže turskih pistaća kraj autoputa Šanliurfa – Gaziantep, čine oko 3% svetske proizvodnje (iranski pistać veći je od turskog – plantaže pistaća u Iranu, čine 74% ukupne svetske proizvodnje) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Najveći muzej antičkih mozaika na svetu (helenističkih i rimskih) – Muzej mozaika Zeugme, Gaziantep © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Gaziantepska tvrđava, osvetljena na Dan Republike (29. oktobar), prilično je oštećena u poslednjem katastrofalnom zemljotesu, 6. februara 2023. © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Predgrađe Gaziantepa, u sumrak © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

 

U saradnji sa…

.

Turkish Airlines © Ivana Dukčević

 

.

.

.

Zahvaljujem svima koji su pomogli prvo istraživačko putovanje na jugoistok Turske u proleće 2018:

Bajkovitim etno-hotelima: Anadolu Evleri u Gaziantepu, Elçi Konağı Butik Otel u Šanliurfi i #KaradutPansiyon na planini Nemrut (Nemrut Dağı), kao i predstavništvu aviokompanije Turkish Airlines u Beogradu, sponzorima mog samostalno osmišljenog i organizovanog putovanja

 .

.

.

Tristotinak kilometara južno od planine Nemrut smestio se najveći grad jugoistočne Turske i šesti po veličini u zemlji – Gaziantep, bivši Antep. Nalik sto 160 kilometara udaljenoj Šanliurfi (bivšoj Urfi), 20-tih godina XX veka dobio je prefiks gazi („herojski“) iz istog razloga kao i Urfa. Tada je naime odlučeno da se i u nazivu ovih gradova obeleži njihova slavna bliska prošlost – odolevanje pokušaju francuske okupacije čitave ove oblasti, nakon završetka Prvog svetskog rata. Turska je ovaj rat završila kao gubitnik, te su velike sile odlučile da je podele između sebe na taj način prekršivši obećani dogovor sa Arapima – Sajks-Pikotov tajni sporazum između Francuske i Velike Britanije, kojem je trebalo da pristupe Rusija i Italija. U ovoj podeli, Francuskoj su osim Sirije i Libana „pripali“ severni deo Iraka i jugoistočna Turska, ali su nakon žestokih borbi Turci uspeli da Francuze proteraju sa ovih prostora.

 

Sa populacijom sličnom Beogradu (oko 1,6 miliona), Gaziantep je šesti najveći grad Turske – posle Istanbula, Ankare, Izmira, Burse i Adane. Iako u starom gradskom jezgru postoji manje utvrđenje na brdu i interesantan orijentalni bazar kujundžija Gümrük Hanı (Gumruk Han), Gaziantep ne spada u najlepše gradove Turske. Ipak, zbog nekoliko zanimljivih pojedinosti Antep se našao na listi obaveznih mesta kada je gastronomski i kulturno-istorijski obilazak u pitanju. U jugoistočnom delu zemlje, Gaziantep važi za najmoderniji i najpoželjniji grad za život, u kojem se prepliću staro i novo. Ovde se nalazi najveći i najmoderniji ZOO vrt u Turskoj, koji posećuju i meštani okolnih gradova.

 

.

.

.

Antepski bazar © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Bazar u Antepu © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Kožna obuća ručne izrade © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Izlog u kujundžijskom bazaru – Gumruk Han © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Gaziantep © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Jedna od preko 180 baklavdžinica u Gaziantepu – prestonici turske kuhinje i baklave od pistaća („fıstık„) © Ivana Dukčević

.

.

Turska kuhinja / plantaže pistaća…

.

Ako pitate Turke za Gaziantep, svi će odmah početi da pričaju o hrani, ili preciznije – o baklavi. Zbog raznovrsne i ukusne kuhinje, UNESCO je 2015. godine Antep stavio na listu kreativnih gradova sveta kada je reč o kulinarstvu (UNESCO Creative Cities: Gaziantep – Creative City of Gastronomy). Turska prestonica baklave potpuno je opravdala ovaj status, jer je prema slobodnoj proceni u centralnom delu grada otprilike svaka peta radnja baklavdžinica – u gradu ih ima skoro dve stotine, i pravo je čudo kako sve opstaju. Ipak, zbog nemilih događaja u nedalekoj Siriji i položaja Antepa koji turistima koji pretražuju mapu Turske, zbog blizine ove zemlje ne uliva poverenje za posetu, u nedostatku prometa neke su se baklavdžinice trajno zatvorile. Turizam koji je ovde cvetao, nakon nekoliko terorističkih napada u Turskoj (od proleća 2015, do jeseni 2016), drastično je opao. Iako niko sa sigurnošću ne može da kaže da li će se, gde i kada neki napad dogoditi, statistike govore u prilog tome da je u narednih par godina najviše terorističkih napada bilo u Londonu i Parizu, i nijedan u Turskoj. Dodatno, u februaru 2023, ovaj deo Turske pogodio je katastrofalni zemljotres. Iako mnogo manje nego pre, stranaca ipak ima, ali je neke predrasude teško prevazići.

.

.

.

.

Najčuvenija baklavdžinica Turske – „Imam Čagdaš“ © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Bombone od pistaća © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Na bazaru © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Salep, istočnjački topli napitak od korena divlje orhideje, posut cimetom © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Antepska sofra © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

S koje god strane stižete u Gaziantep, ako putujete drumom skoro stotinak kilometara pre ulaza u grad oko vas će krenuti da se nižu nepregledne plantaže pistaća. Antepski pistać (Antep Fıstığı) nešto je manji i slađi od iranskog, i bez obzira na plantaže oko autoputa kojima izgleda kao da kraja nema, čini samo oko tri procenta svetske proizvodnje (najveće plantaže pistaća na svetu nalaze se u centralnom i istočnom Iranu: 74% svetske proizvodnje). Ispod ljuske i korice boje rđe, krije se dragoceni, neobično jarko zeleni plod, osnovni sastojak najčuvenije baklave u Turskoj – antepske baklave (fıstık baklava) sa pistaćima i šerbet-sirupom – fıstık baklava. Iako je ova baklava sigurno odlična bilo gde u gradu, nekoliko radnji se izdvaja i možda zbog dobre baklave ili uspešne reklame, dospele su u sam vrh. Jednu od njih – Imam Čagdaš (İmam Çagdaş), trenutno najčuveniju baklavdžinicu Turske čiji naziv u prevodu znači „Magični imam“ i koja se nalazi u samom srcu starog gradskoj jezgra, posetili smo kako bi u suterenu zgrade imali priliku da vidimo čitav proces proizvodnje.

 

Osim baklave, ovde se služi i roštilj, ali je radnja u vlasništvu davno naturalizovanog Sirijca ipak najpoznatija po istočnjačkoj poslastici koju pravi na desetine izuzetno umešnih majstora. Počev od razvlačenja testa u prostoriji sa velikim ravnim stolovima, i neobično dugim i tankim oklagijama, koja se dimi od brašna koje leti po vazduhu i ulazi u sve pore (a majstori nose papirne maske za lice kako prah ne bi udisali); do mesta gde se četrdeset listova tankog testa, već razvučenih i odvojenih za donji deo baklave meri na preciznoj vagi i stavlja u tepsiju (gornji deo baklave takođe ima četrdeset slojeva testa); do stolova gde se razvučeno testo premazuje sirupom, puni jarko zelenim usitnjenim prahom pistaća i stavlja u tepsije, seče na kriške i peče u zemljanim pećima. Kada tepsija s pečenom baklavom izađe iz pećnice, iako još vrela stavlja se na plotnu za zagrevanje i preko nje se iz velikih metalnih šerpi sipa šerbet-sirup koji se puši i cvrkuće od vreline, cureći van tepsije. Tek tada, antepska baklava je gotova. Iz ove baklavdžinice, navodno skoro jedna tona istočnjačke poslastice dnevno bude u paketima poslata na razne adrese u zemlji i inostranstvu, a kupci su i neki predsednici državi i poznate ličnosti.

 

Osim baklave, Antep je centar proizvodnje čuvenog turskog „tučenog“ sladoleda – salep dondurma, koji se razvlači kao žvaka i čija je baza sušeni koren salepa, lukovice divlje orhideje. Kao i baklava, poreklo ovog sladoleda je negde između Turske i Sirije i pravi se u samo nekoliko ukusa, od kojih su vanila, pistaći i čokolada najčešći (može se pronaći i u Istanbulu, u starom delu grada).

.

.

.

.

Drvo koštunjave voćke – turskog pistaća, u okolini Gaziantepa

 

 

 

 

Beskrajne plantaže pistaća na autoputu Šanliurfa – Gaziantep © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Iako je antepska baklava sa pistaćima (ali i kajmakom, šerbet-sirupom, itd) sigurno odlična gde god da u gradu odlučite da je probate, tri radnje (firme) se izdvajaju, zbog dobre baklave ili uspešne reklame:

.

– İmam Çagdaş (trenutno najčuvenija baklavdžinica Turske, u samom srcu starog gradskoj jezgra);

– Karaköy Güllüoğlu (jedno vreme je nosila titulu najčuvenije, u istanbulskom kraju Karakoj postoji velika poslastičarnica, uvek puna;

– Koçak Baklava (među lokalcima važi za najautentičniju, ali navodno bez dovoljno dobrog marketinga – neki tvrde da je jedina gde se i testo mesi ručno).

 

.

.

.

.

Radnja na bazaru u kojoj se prodaju samo pistaći: pečeni, ljušteni… raznih vrsta © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Ručak u kafani „Halil Usta“, sa mešanim roštiljem i bostana salatom (sitno iseckan paradajz, peršun, luk, salata i krastavac, u sosu od nara) © Ivana Dukčević

.

.

Muzej mozaika Zeugme

Zeugma Mozaic Müzesi

.

Najveći muzej mozaika na svetu…

.

Osim poslastica, Antep je u Turskoj ali i van zemlje najpoznatiji po Muzeju mozaika Zeugme, najvećem muzeju antičkih mozaika na svetu. U grandioznom zdanju, otvorenom krajem 2011. godine, na nekoliko nivoa izložen je impozantan broj (1700 m2) mozaika iz helenističkih i rimskih vila pronađenih na arheološkom nalazištu u Zeugmi, 50-ak kilometara istočno od Antepa. Nalazište je smešteno podno brda kod sela Belkis, iznad biblijske reke Eufrat. Ideja o muzeju rodila se 2000. godine, pre puštanja u rad brane kod Biredžika (Birecik), čija je izgradnja rezultirala plavljenjem usputnih sela i delova nalazišta. Do otvaranja ovog, titulu najvećeg muzeja antičkih (rimskih) mozaika na planeti nosio je Muzej Bardo (Musee National du Bardo), u tuniškoj prestonici Tunisu. Dva sjajno uređena, nova, moderna i međusobno povezana zdanja Muzeja mozaika Zeugme, prava su riznica antičke – helenističke i rimske umetnosti na tlu jugoistočne Turske, iz perioda između I veka pre nove ere i III veka nove ere.

.

U poseti najčuvenijoj kulturnoj instituciji u gradu, imali smo priliku da vidimo mozaik Portret Ciganke iz II veka, koji privlači najveću pažnju i koji je nalik Mona Lizi u Luvru, u Parizu, smešten u posebnoj prostoriji. Portret Ciganke poneo je ovaj naziv zbog načina na koji je na glavi devojke vezana marama, i ima neobično svojstvo nalik već pomenutom, četrnaest vekova mlađem portretu Da Vinčijeve Mona Lize – gde god da se pomerate i iz kog ugla je gledate, sve vreme će vas pratiti očima. U muzeju se nalazi i najveći ikada pronađeni mozaik na svetu, mozaici geometrijskih šara i oni sa scenama iz svakodnevnog života, ali i života bogova. U jednom delu, na zidovima se vide freske kojima su bili oslikani zidovi antičkih vila.

.

.

.

.

.

Gaziantep, najveći muzej antičkih mozaika na svetu – Muzej mozaika Zeugma © Ivana Dukčević

 

.

.

.

Gaziantep, najveći muzej mozaika na svetu – Muzej mozaika Zeugma © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Muzej mozaika Zeugma – fotografija brda Bilkis, kraj nalazišta © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Muzej mozaika Zeugma – helenistički period: grčki bog mora, Posejdon © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Muzej mozaika Zeugme, najposećenija je turistička institucija u gradu i mesto koje ne bi trebalo propustiti. Po ceni ulaznice od oko 3,5 evra, u poseti muzeju koji čine dva sjajna, nova, međusobno povezana zdanja, potrebno je izdvojiti barem dva sata. Imaćete priliku da vidite pravu riznicu antičke – helenističke i rimske umetnosti na tlu jugoistočne Turske, iz perioda između I veka p. n. e i III veka n. e. Verovatno zbog umetničke vredosti koja mu je pripisana, najčuveniji mozaik „Portret Ciganke“ iz II veka, privlači najveću pažnju turista i smešten je u posebnoj, potpuno zatamnjenoj prostoriji. Portret takozvane „Ciganke“ (prozvane tako najverovatnije zbog marame oko glave), ima neobično svojstvo nalik 14 vekova mlađem portretu Mona Lize, Leonarda da Vinčija – gde god da se pomerate i iz kog ugla je gledate, sve vreme će vas pratiti očima.

.

Osim „portreta Ciganke“, u muzeju se nalazi i najveći ikada pronađeni antički mozaik na svetu, mozaici geometrijskih šara i oni sa scenama iz svakodnevnog života, ali i života bogova. U jednom delu, na zidovima se vide freske kojima su bili oslikani zidovi rimskih vila. Osim na turskom, svi natpisi u muzeju su i na engleskom, a posebna pažnja je posvećena osvetljenju koje doprinosi atmosferi.

.

.

.

 

Gaziantep, Muzej mozaika Zeugma © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Muzej mozaika Zeugma © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Muzej mozaika Zeugma © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

 

Muzej mozaika Zeugma – freska sa zidova vile iz helenističkog perioda © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Muzej mozaika, nalazi se prilično udaljen od istorijskog centra i do njega se mora stići taksijem. Posetu smo završili negde u vreme ručka i odlučili da poslušamo savet lokalnih poznanika. Samo nekoliko minuta uzbrdo, prašnjavim ulicama ne naročito reprezentativnog kraja Antepa, krenuli smo na ručak u jednu od najčuvenijih tradicionalnih kafana „Kebapçı Halil Usta“. Prilično neugledna zgrada u musavoj ulici, na strmoj kosini brežuljka u sred grada skriva potpuno drugačiju unutrašnjost – ogroman restoran prepun ljudi gde se u vreme ručka za dugim stolovima i pogledom na fotografije najpoznatijih ljudi Turske koji su ovde jeli, traži mesto više. I sam vremešni vlasnik Halil, sedi na ulazu iza pulta i obavlja svoju jedinu dužnost – pozdravlja goste pri odlasku. Jagnjeći kebab sa ajranom – retkim, slanim istočnjačkim jogurtom, nalik surutki, i u ovim krajevima neizostavna bostana salata koja pliva u soku od nara u povećoj metalnoj činiji – najviše je nalik libanskom tabuliju (salata sa sitno seckanim peršunom, paradajzom, bulgurom, limunovim sokom i začinima, deo libanskog mezetluka), iznenadili su nas prilično visokom cenom od oko 8 evra  – duplo višom od uobičajene, u ovom delu zemlje.

.

Po izlasku iz restorana, meštanin koji je stajao ispred restorana na ulici i nepogrešivo spoznao da smo stranci, pozvao nas je da nam pokaže taster za pozivanje taksi vozila, na banderi. Daleko od glavne ulice, nalik prekidaču za paljenje svetla sa objašnjenjem na turskom, gosti restorana na ovaj način pozivaju taksi koji se ispred lokala stvori najčešće za 2 – 5 minuta. Ovaj inventivni izum uštedeo nam je vreme, te smo nakon samo petnaestak minuta već bili ponovo u istorijskom centru.

.

.

.

Čuvena kafana „Kebapči Halil Usta“ („Kod majstor Halila“ – na turskom, „usta“ znači majstor) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

„Kebapči Halil Usta“ © Ivana Dukčević

 

 

 

 

„Kebapči Halil Usta“ i majstor Halil (na fotografiji i uživo) koji dočekuje i ispraća goste © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Taster za pozivanje taksija ispred restorana „Kebapči Halil Usta“ © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Taster za pozivanje taksija ispred restorana „Kebapči Halil Usta“ © Ivana Dukčević

.

.

.

.

 

Nedaleko, na vrhu brda – Kale, arapskog naziva Tell Halaf nalazi se tvrđava koju su davno podigli još Rimljani i obnovili Vizantijci (car Justinijan, VI vek). Unutar zidina postoji mali istorijsko-vojni muzej – Gaziantep Defense and Heroism Panoramic Museum posvećen lokalnom stanovništvu koje je grad branilo od osvajačkih pohoda francuske vojske 1920. godine. Niže tvrđave, niz Kanber Sokak se proteže četvrt sa starim zanatima, bakalnicama i delimično pokrivenim bazarom. U blizini se nalazi i jedna od nekadašnjih hrišćanskih bogomolja (danas džamija) – Kendirli Kilisesi, francuska crkva čije je podizanje pomogao Napoleon III, 1860. godine. Niže tvrđave, niz Kanber Sokak proteže se četvrt sa starim zanatima, bakalnicama, delimično pokrivenim bazarom i nekoliko crkvi. U blizini je i Muzej kulinarstva (Emine Gogus Mutfak Muzesi / Emine Göǧüş Culinary Museum), gde se može saznati više o turskoj kuhinji i načinu služenja, dopunjen voštanim figurama lokalaca u nošnjama.

 

Ukoliko imate vremena, u Antepu možete posetiti i manji Arheološki muzej (Gaziantep Archaeology Museum – postavka uključuje predmete s nalazišta na području oblasti oko Gaziantepa: Zincirli, Karkamıs i Sakçaközu), Muzej hamama (Hamam Muzesi) i Etnografski muzej (Gaziantep Ethnography Museum) u predivnoj osmanlijskoj vili.

.

 

.

.

 

 

Sokak uzbrdo starog grada, uz podnožje tvrđave © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Antepska tvrđava (Kale), nakon obnavljanja 2019, a pre zemljotresa u februaru 2023, kada je veoma oštećena © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Stari Antep, s arhitekturom u arapskom stilu © Ivana Dukčević

.

.

.

Gde odsesti…

.

 

Stari deo Antepa poznat je po uzanim, kaldrmisanim sokacima u kojima se jedna do druge od spolja nalik utvrđenjima sa metalnim ili drvenim kapijama nalaze predivne istočnjačke vile od masivnog okerastog kamena, arhitekture veoma nalik obližnjoj arapskoj. Ulaskom u bilo koju od njih, stupićete u veliko, neretko bajkovito uređeno unutrašnje dvorište oko kojeg su se zbili delovi kuće sa nekoliko redova stepeništa, tremova i balkona. Poneko unutrašnje dvorište krasi rastinje – vremešno drvo pistaća, badema, nara ili žbun jorgovana.

.

Jednu od najčuvenijih kuća u samom srcu starog Antepa, izabrala sam za bazu posete gradu i okolini. Nekadašnji karavansaraj na Putu svile danas je etno-hotel Anadolu Evleri koji je poslužio i kao scenografija u popularnim turskim filovima i serijama. Gospodin Tim – vlasnik hotela, po majci Turčin, po ocu Amerikanac, koji je odlično govorio engleski i veoma se trudio da ovo staro zdanje očuva svoj nekadašnji sjaj, s kojim sam kontaktirala tokom mojih poseta Gazientepu između 2018. i 2022, na žalost je preminuo 2022. godine. Neobični boravak u velikim sobama sa vremešnim crno-belim pločicama na podu, ogromnim prozorima koji gledaju na unutrašnje dvorište i starinskim ugrađenim plakarima dopunjuju stare lampe, pisaće mašine, ali i uredno složene vojničke čizme iz nekih prošlih vremena. Kupatilo je uređeno u sličnom maniru, osim moderne, ugrađene tuš kabine.

.

.

.

 

Sokak sa tradicionalnim kućama – ulaz u Hotel Anadolu Evleri © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Unutrašnje dvorište Hotela Anadolu Evleri, poslužilo je kao scenografija velikom broju turskih filmova i serija © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Sobe Hotela Anadolu Evleri, u starinskoj kući © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Hotel Anadolu Evleri © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Hotel Anadolu Evleri, doručak © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Hotel Anadolu Evleri © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Gde probati baklavu…

.

.

Samo minut pešice od kapije hotela Anadolu Evleri, niz kaldrmisani sokak stiže se do glavne džade u starom delu grada, nadomak ulaza u pokriveni bazar. Na ćošku sokaka i glavne ulice, s desne strane nalazi se velika radnja na sprat trenutno najpoznatije baklavdžinice Turske – İmam Çağdaş Kebap ve Baklava Salonu. Osim baklave, ovde se služi i roštilj, ali je radnja ipak najpoznatija po istočnjačkoj poslastici koju u lokalu pravi na desetine izuzetno umešnih majstora. Tokom moje tri posete Gazaintepu, imala sam izuzetnu priliku da me sva tri puta, u radnji ugoste i povedu u obilazak proizvodnje, gde sam videla čitav proces izrade baklave. Iz ove baklavdžinice navodno se dnevno skoro jedna tona baklave šalje na razne adrese u zemlji i inostranstvu, a kupci su i neki predsednici država, ali i mnoge poznate ličnosti.

.

.

.

 

Najčuvenija baklavdžinica Turske „Imam Čagdaš“ © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Turski crni čaj i baklava u najčuvenijoj baklavdžinici Turske – „Imam Čagdaš“ © Ivana Dukčević

.

.

 

 

.

.

.

U okolini…

.

.

Ukoliko ste u Antepu, savet je da izdvojite dan za posetu najpoznatijim mestima u okolini. Svi taksisti Antepa znaju za ovaj izlet i dovoljno je da se dan ranije (ili na sam dan, ako nema previše turista) dogovorite s njima oko višečasovnog izleta (cene su identične i skoro fiksne: oko 70 evra za taksi). Dovoljno je samo da zatražite da vas povezu ili u „kraću turu“ (Eski Halfeti: vožnja brodom po Eufratu – Rum Kale – Eski Savaşan Köyü), ili „dužu turu“ koja obuhvata i Biredžik (Birecik) – posmatranje endemske vrste ptice – bliskoistočnog ćelavog ražnja, i arheološko nalazište Zeugmu.

.

.

.

.

 

 

 

 

Međugradski autobus Šanliurfa – Gaziantep, posluženje (čaša pića i kolačić) uračunato je u cenu vožnje © Ivana Dukčević

.

.

Gaziantep © Ivana Dukčević

.

.

.

.

 

 

 

 

 

Gaziantep Turska, Gaziantep Turska, Gaziantep Turska, Gaziantep Turska, Gaziantep Turska, Gaziantep Turska, Gaziantep Turska, Gaziantep Turska, Gaziantep Turska, Gaziantep Turska, Gaziantep Turska, Gaziantep Turska, Gaziantep Turska

.

.

.