.
.
.
.
.
.
.
TUNIS
.
Uzduž i popreko…
.
.
.
Kolima kroz Tunis – središnji deo
.
Tri grada: Keruan, Mahdija i Monastir
.
.
.
Osim Maroka i Egipta, Tunis spada u jednu od nekoliko zemalja severne Afrike koje svoju nacionalnu kasu ne pune prihodima od nafte već prvenstveno od turizma. Tunižani imaju nešto malo nafte koju su pronašli 1966. godine, ali za razliku od svojih suseda to ni izbliza ne zadovoljava njihove potrebe, te naftu moraju da uvoze (najčešće iz Libije). Ipak, naftna polja su blizu te je i benzin izuzetno jeftin, oko tri puta jeftiniji nego u Evropi. Ukoliko ste odlučili da posetite ovu zemlju i da je tokom boravka sami istražite putujući u sopstvenom aranžmanu – iznajmljenim automobilom, ova povoljnost ići će vam na ruku. Sa bazom u mestu Port El Kantaui (kod Susa), trodnevni obilazak možete da podelite na: južni deo, severni deo i središnji deo. Besplatnu mapu Tunisa dobili smo u turist birou u Susu (u radnjama košta oko 5 evra), i bili spremni da krenemo na put. Za tri dana putešestvija po Tunisu, uz plaćen rent-a-car, benzin i sve ulaznice, potrošili smo mnogo manje od cena grupnih fakultativnih izleta preko agencija. Ovaj tekst namenjen je onima koji osim letovanja, žele da upoznaju Tunis.
.
.
.
.
.
Keruan, Velika džamija Okba (Uqba), najstarija u Africi (VII vek) © Ivana Dukčević
Keruan, Velika džamija Okba (Uqba), i obavezna galabija za žene u poseti džamiji
Keruan © Ivana Dukčević
.
.
.
* Tekst i fotografije deo su publikovanog teksta o Tunisu, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje niti objavljivanje fotografija, teksta i delova teksta, bez dozvole autora.
.
*The text and photographs are parts of the published article on Tunisia, protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.
.
.
.
.
.
.
.
60 km zapadno od Susa nalazi se jedan od najsvetijih gradova islama u Africi, i jedan od najvažnijih u celom arapskom svetu – Keruan (Kairouan), koji još nazivaju i „grad 50 džamija“. Osnovan je kao prva prestonica Arapa u Africi još davne 668. godine. Na arapskom jeziku „keruan“ znači „utvrđeni grad“, a muslimani smatraju da je sedam hodočašća u Keruanu jednako jednom odlasku u Meku. Keruanska medina je izuzetno autentična, jedna od najinteresantnijih u Tunisu. Unutar njenih zidina, izgleda kao da je vreme stalo još pre par stotina godina. Nešto zapadnije, u Maroku, u gradu Fesu nalazi se Keruanski univerzitet – najstariji na svetu (X vek), koji je podigla ćerka velikodostojnika poreklom iz Keruana (zbog čega je univerzitet poneo ovaj naziv).
.
S obzirom da rent-a-car vozila u Tunisu imaju plave tablice (za razliku od lokalnih – crnih), kao stranci bićete lako „prepoznati“. Dok budete prilazili medini (u delu kod Velike džamije), vaše vozilo će možda presretati lokalci na mopedima i za 1 T.D. (Tuniški dinar) nuditi usluge vodiča. Ostavite auto na parkingu ispred ulaza u medinu i slobodno prihvatite da vas „vodič“ koji obično natuca engleski, sprovede na sva bitnija mesta u lavirintu starog grada, jer je neka od njih teško pronaći samostalno i bez mape.
.
Prvo uđite u dvorište Velike džamije – Okbe (Uqba), i kupite jedinstvenu ulaznicu po ceni od oko 3 evra koja važi za 7 mesta koje treba posetiti u Keruanu (četiri mesta se nalaze u okviru medine, a tri su van nje): Velika džamija Okba (Mosquee Okba), Sveti bunar (Bir Barrouta), Mauzolej Sidi Abada (Mausolee Sidi Abada), Mauzoleje – Mausolee Sidi Abid i Mausolee Abi Zamaa, Muzej Rakada (Musee Rakkada) i Aglabitske bazene – cisterne (Bassins Aghlabites). Za ulaz u Džamiju Tri vrata (Mosquee Trois portes) ulaz se ne plaća.
.
Velika džamija Okba sazidana je još davne 695. godine, u vreme prvih arapskih osvajanja Afrike. Džamiju je podigao Uqba ili Oqba Ibn Nafi, i po njemu je dobila ime. Zbog mogućeg urušavanja i neophodnog renoviranja, u unutrašnjost džamije nije moguće ući, ali se iz njenog dvorišta lepo vidi „šuma“ 400 rimskih, feničanskih i arapskih stubova koji krase ovo izuzetno staro zdanje. Tu su i velika vrata sva u duborezu, kao i štuko arabeske. Velika džamija Keruana na listi je UNESCO-ve svetske kulturne baštine.
.
.
.
.
.jpg) |
| Velika džamija Okba (Uqba), Keruan © Ivana Dukčević |
 |
| Guvernerova palata, Keruan © Ivana Dukčević |
Keruan, na vrhu radnje sa tepisima © Ivana Dukčević
Šuma antičkih rimskih i feničanskih stubova i kapitela, iskorištenih za podizanje Velike džamije Okbe (Uqba), Keruan
.
.
.
U okviru medine nalazi se i Sveti bunar (Bir Barrouta) – unutar kuće na njenom prvom spratu, gde sirota kamila, okićena i uvezana, krećući se u krug okreće čekrk i na taj način vadi „svetu vodu“ iz bunara. Ukoliko želite da je okusite, u ponudi je jedna jedina plastična čaša iz koje svi piju, što nikako nije za preporuku. U medini se nalaze i mauzoleji – kuće u kojima su nekada živeli (a zatim i sahranjeni) zvaničnici Keruana, u kojima možete steći utisak o srednjovekovnoj arapskoj arhitekturi Tunisa.
.
Keruan je najveći i najstariji centar proizvodnje tepiha u Tunisu. U uskim uličicama medine možete uživo videti radionice u kojima se upreda vuna i tkaju ćilimi i tepisi. Raspon broja čvorova po 1 m2 tepiha je između 10 000 i 500 000, a od količine čvorova zavisi i cena istog (svileni tepisi često imaju i više od 500 000 čvorova po kvadratnom metru). Ako odlučite da kupite tepih, obratite pažnju na poleđinu tepiha na kojoj bi trebalo da su ispisani podaci o datumu izrade, veličini i broju čvorova, sa pečatom tuniškog ministarstva za turizam i trgovinu. Takođe, u keruanskoj medini moći ćete da vidite kako se kroji, lepi i šije obuća od tanke, kamilje kože.
.
Van zidina medine nalaze se veoma očuvani Aglabitski bazeni – cisterne (Bassins Aghlabites). Kompleks čini nekoliko kružnih cisterni iz IX veka, iz kojih se grad snabdevao vodom za piće.
.
.
.
.
.jpg) |
| Velika džamija Okba (Uqba), Keruan © Ivana Dukčević |
 |
| Keruan – srednjovekovne Aglabitske cisterne za vodu © Ivana Dukčević |
 |
| Keruan, medina © Ivana Dukčević |
Keruan, medina © Ivana Dukčević
.
.
.
.
Od Keruana do Mahdije, kolima smo putovali sporednim magistralnim putem u dužini od oko 110 km. Mahdija (Mahdia) je gradić na obali mora 60 km južno od Susa, koji je u X veku (nakon Keruana) pod vođstvom dinastije Fatimida postao prestonica Arapa. Turistički je nešto manje razvijen, ali grabi krupnim koracima napred. U ovom gradu nalazi i čuvena džamija iz 921. godine – Velika džamija kalifa Mehdija (Obeid Allah El Mehdi), po kojem je Mahdia dobila ime.
.
U Mahdiji, najinteresantniji je stari deo grada, sa belim kućama i svetionikom na rtu Afrike (Cap Afrique). Nedaleko od rta, 1907. godine lovci na morske sunđere sasvim slučajno su pronašli potonuli antički brod sa vrednim tovarom koji je bio namenjen izgradnji hrama (mermerni stubovi, bronzane statuae Erosa, Hermesa i Dionisa, kao i mermerna statua Afrodite).
.
Plaže u Mahdiji važe za neke od najlepših u Tunisu. Sami smo se uverili u nepreglednu količinu malih školjki koje možete da zahvatite rukom u plićaku gradske plaže, što govori i o čistoći mora. Tokom letnjih večeri, ribari ovde svojim barkama love ribu pod svetlošću lampi, pa ponekad u mraku izgleda kao da jato svitaca leti iznad mora. Autentična i šarmantna Mahdija, izuzetno je prijatno mesto na obali Tunisa.
.
.
.
.
 |
| Mahdija, poluostrvo sa tvrđavom i starim grobljem © Ivana Dukčević |
Mahdija © Ivana Dukčević
.
.
Poslednje mesto na našem trodnevnom putovanju bio je Monastir – 40 km severno od Mahdije i 20 km južno od Susa. Živopisno turističko mesto nastalo je pre mnogo vekova kao punska Ruspina, a kasnije rimska Rous Penna. Arapi su u VIII veku ovde sagradili zidine za odbranu od napada nomadskih plemena sa kopna, ali i vizantijskih brodova sa mora. Nalik ostalim gradovima, centar života Monastira odvija se oko medine. Monastir ima i tvrđavu (ribat), koju je u VIII veku sagradio aglabitski general Harthema Ibn Ayun. U njoj se sada nalazi Muzej islamske umetnosti, sa nekoliko vrednih predmeta iz prošlosti kao što je astrolab, sprava za određivanje položaja broda (na osnovu položaja zvezda), prilikom plovidbe. Blizu ribata nalazi se marina za brodiće i jahte, pa je šetnja ovim delom Monastira možda najbolje mesto za kraj trodnevnog putovanja po ovoj zanimljivoj zemlji.
.
Na proputovanju po Tunisu, trebalo bi posetiti ostrvo Đerbu (Djerba). Starogrčki pesnik Homer je u svom epu „Odiseji“ opisao ostrvljane kao „ljude koji jedu lotos„. Njegov plod je – piše on, bio „sladak kao med i primoravao putnika koji ga pojede da zaboravi na sve – čak i na svoju zemlju i porodicu, te da ovde ostane zauvek„. U VI veku pre naše ere, ovo ostrvo naselila je zajednica Jevreja koje je vavilonski kralj Nabukodnosor prognao iz Jerusalima (na njemu i danas postoji nekoliko sinagoga).
.
.
.
.
OPŠTE INFORMACIJE
.
.
Na većini lokaliteta u Tunisu gde se može videti više stvari na jednom mestu, ulaznice su rešene tako što su na samoj ulaznici odštampana imena svih lokaliteta uključenih u cenu (za na primer 3 – 4 evra, u Keruanu možete videti 8 lokaliteta/mesta). Na prvom lokalitetu platićete ulaznicu, a na ostalim dobiti pečat, na mestu gde piše ime lokaliteta na koji ste dospeli. Tako ćete i sami imati evidenciju gde ste već bili, a šta tek treba da obiđete.
.
S obzirom da je do sredine XX veka bio francuska kolonija, osim ako ne govorite arapski u Tunisu ćete se najbolje sporazumeti na francuskom koji Tunižani uče od malena. Francuzi spadaju i u najbrojnije turiste. Engleski i nemački govore uglavnom u većim radnjama i hotelima, a zbog velikog broja turista iz Rusije, Italije i Španije, i ovi jezici su u opticaju.
.
Pre nego što krenete u otkrivanje ove interesantne zemlje, evo nekoliko istorijskih činjenica. Prvi stanovnici Tunisa bili su Berberi. Rimljani su ih nazvali „Berberima“ tj. „varvarima“ zato što su, sa njihove tačke gledišta bili na nižem civilizacijskom nivou. Starogrčki istoričar Herodot u svojoj „Istoriji sveta“ veoma poetično je opisao Berbere kao „narod koji ne jede ni jedno živo stvorenje i koji nikada ne sanja“ i čije „žene nose ogrlice od kože oko nožnih članaka, po jednu za svakog od svojih ljubavnika„.
.
Negde u IX veku pre naše ere, na tlo Tunisa stupili su sasvim novi i za starosedeoce nepoznati ljudi – Feničani, koji predvođeni princezom Alisom prozvanom „Dido“ (na feničanskom – „pustolov“), osnivaju Kartaginu. Zemlju kasnije napadaju Rimljani, Vandali, pokušavaju da osvoje Vizantijci, a od VII veka počinju i arapska osvajanja, prvo sa dinastijom Aglabita, a zatim Fatimida. Jedno vreme Tunis je bio deo turskog Osmanskog carstva, a potom u XIX veku postaje francuska kolonija. Zanimljivo je to da su sadašnje granice Tunisa skoro iste kao pre par vekova. Ako pogledate u geografski atlas, videćete da je Tunis jedna od retkih afričkih država koja nema veštačke – kolonijalne granice, koje izgledaju kao da su povučene lenjirom.
.
Godine 1956. Tunis je stekao nezavisnost od Francuske, a 1957. postao republika na čelu sa prvim i doživotnim predsednikom Habib Burgibom (Habib Bourguiba). Nakon njegove smrti 1987. izabran je novi predsednik, ali je Burgiba za Tunižane ostao isto što i Tito za Jugoslovene. Njegove fotografije videćete svuda po Tunisu.
.
Kao u većini muslimanskih zemalja, i u Tunisu je stopa klasičnog kriminala niska, a kazne za krađe i silovanja visoke. Ipak, to ne znači da kao turista ne treba da budete na oprezu. Ono čega treba da se čuvate su prevare kod cenkanja, gde neupućeni turista može višestruko preplatiti robu u radnji, a da toga nije ni svestan. U prevare spadaju i „sokolari“, ljudi kojina svojim ramenima na uzici vode sokole i nude da ih stave na vaše rame. Čim soko dospe na vaše rame/ruku – za to će tražiti novac. Ista priča važi i za narukvice, ogrlice i venčiće od nanizanih cvetova jasmina. Jednostavno, ne dozvolite da njihova „roba“ dospe na deo vašeg tela.
.
Većina radnji i muzeja u Tunisu rade dvokratno: 8 – 12 h i 16 – 20 h. Ovo pravilo ne važi za medine, jer je većina prodavnica u okviru zidina starog grada otvorena dokle god ima kupaca, a prethodno opisano cenkanje se i odnosi na njih. Medina na arapskom znači „grad“, a odnosi se na kuće unutar gradskih zidina (nekadašnje jezgro grada). Svi veći gradovi u Tunisu imaju svoje medine, u kojima se nalaze sukovi („souk“ – četvrt) sa radnjama koje neguju stare zanate (kujundžije, keramika, ćilimi, predmeti od kamilje kože, tekstil, nakit, itd). Tu je i centralna džamija, tvrđava (ribat) i pijaca. Medine predstavljaju i dobar orijentir, jer se uvek nalaze u centru grada.
.