.
.
RIMSKI KOLOSEUM
.
Anfiteatro Flavio – Colosseo
.
.
.
Savremeni filmovi, naročito oni holivudske produkcije, antičke Rimljane često prikazuju kao velike osvajače sklone uživanju, prekomernom jelu i bludu. Ne bez razloga, jer ovo je delom istina. Osim toga, Rimljani su često uživali i u raskošnim, okrutnim zabavama gladijatorskih borbi u amfiteatrima nalik Koloseumu, trkama dvokolica, i u lovu na životinje u areni. Takozvane „Igre“ (“The Games“, na latinskom: Ludi Circenses), ponekad su bez prestanka trajale i po stotinu dana. Izraz „Hleba i igara“ („Panem et Circenses!„) nastao je u Rimu, jer je tokom perioda carstva, najsiromašnijim stanovnicima Rima bilo omogućeno da svakog dana dobiju besplatno sledovanje hleba i zavisno o prilici, karte za borbe u Koloseumu. Za razliku od antičkih Grka, koji su teatre gradili na prirodnim padinama postojećih brda, čime su postizali neophodan efekat akustike, izmislivši beton i potporne lukove, Rimljani su mogli da ih sazidaju gde god su želeli, najčešće u centru gradova. Njihovi amfiteatri bili su elipsastog oblika, s auditorijumom koji je kaskadno sedeo u krug. Arene su služile za borbu gladijatora, lov na životinje, javna smaknuća, i čak – pomorske bitke.
.
.
.
.
.Koloseum u Rimu
Tekst i fotografije deo su publikovane knjige o Rimu (ISBN 978-86-7722-408-0), i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova tekta i fotografija, bez dozvole autora.
Koloseum © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
.
.
Pogled sa vrha Koloseuma, na Konstantinov slavoluk i Palatinsko brdo © Ivana Dukčević
Pogled s vrha Koloseuma, na Rimski forum © Ivana Dukčević
Na samom vrhu arene nekada su stajale gvozdene kuke pomoću kojih je ogromno platno, valerijum (valerium), moglo da se raširi iznad Koloseuma u vidu perdi, i tako od sunca i dnevne žege zaštiti publiku, dok je sama elipsasta scena, uvek bila na suncu. Priča se da su kuke na kojima je valerijum bio instaliran, zbog velike težine pokretane kanapima povezanim s brodovima čak iz luke na Tibru, kilometar, dva zapadno od Koloseuma.
Prikaz valerijuma |
.
.
.
.
.
Koloseum © Ivana Dukčević
.
.
.
.
Nekadašnji podzemni deo Koloseuma © Ivana Dukčević |
Koloseum, muzej – makete mehaničkih sprava za „izbacivanje“ gladijatora i životinja na scenu © Ivana Dukčević |
.
.
I tu nije kraj. Ponekad, o specijalnim prilikama, vodootporni pod arene prekriven peskom i zategnutim platnom, bio bi ispunjen ogromnom količinom vode. Na istočnom delu arene, još uvek se naziru ostaci hidraulične naprave koja je punila arenu vodom (iz jednog od nekada 10 rimskih akvadukta). Sve ovo bilo bi upriličeno zarad evociranja uspomena na pobede Rima u najvažnijim pomorskim bitkama, koje su se uz prisustvo stvarnih brodova – ubacivanih u arenu, odvijale u Koloseumu! U početku, gladijatori su isključivo bili ratni zarobljenici koje su Rimljani dovodili iz okupiranih mediteranskih zemalja. Bili bi im dodeljeni treneri koji su ih obučavali kako da borbom što bolje zabave mase, i možda, i ako su dovoljno uspešni, ostanu u životu (do prve sledeće prilike). Kasnije, borbe su postale toliko popularne, da su i obični ljudi, fizički spremni i željni slave, počeli da uče za gladijatore. Svaki bolji gladijator imao je svog sponzora, kojem je prethodno morao da položi zakletvu na bezuslovnu odanost. Oni koji su uspeli da prežive nekoliko borbi, vremenom su postajali nacionalni heroji i prilično imućni. Na kraju borbe, publika je često odlučivala da li će pobeđeni gladijator koji je još uvek u životu, umreti ili ne, pokazivanjem palca na gore, ili na dole.
Prikaz gladijatora na rimskom mozaiku |
Koloseum © Ivana Dukčević |
.
.
Stotine gladijatora i neverovatan broj životinja, bivalo bi ubijeno tokom ovog brutalnog sporta, za vreme „Igara“, koje su najčešće trajale nekoliko dana. Retke, i za rimske uslove egzotične životinje (lavovi, leopardi, slonovi, krokodili i nilski konji), prevoženi su brodovima iz severne Afrike, kako bi zadovoljili glad gledalaca. Ovo je, između ostalog doprinelo i istrebljenju lavova iz severne Afrike tokom perioda antike. Ostalo je zabeleženo da je i po 500 gladijatora i oko 1100 životinja bivalo ubijeno za vreme „Igara“ – za samo jedan jedini dan. Iz ovog razloga, arena je bila posuta veoma debelim slojem peska, kako bi sprečila ogromne količine prolivene krvi da se u potocima sliju rimskim ulicama.
Da li su se zbog svega navedenog bogovi na kraju naljutili na Rimljane, nije poznato. Tek, 217. godine, Koloseum je udario grom koji je zapalio vatru i proširio se u požar, uništivši veliki deo arene. Iako postoje podaci da je u kasnijem periodu, u zaboravljenoj areni bio upriličen „lov na divlje životinje“, poslednji podaci o borbama unutar Koloseuma zabeleženi su 443. godine.
.
.
Najviši nivo Koloseuma © Ivana Dukčević |
Koloseum © Ivana Dukčević |
.
.
Podzemni deo Koloseuma © Ivana Dukčević |
Podzemni deo Koloseuma © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
Italija Rim Koloseum, Italija Rim Koloseum, Italija Rim Koloseum, Italija Rim Koloseum