.

.

GRANADA

.

.

 „Ko nije video Granadu, nije video ništa“, španska izreka

.

.

Katedrala u Granadi, gde su u Kraljevskoj kapeli naknadno sahranjeni kraljica Izabela od Kastilje i kralj Ferdinad II od Aragona – najčuveniji kraljevski par u istoriji Španije © Ivana Dukčević

.

.

Mavarska Palata Alhambra (UNESCO) – Dvorište mirte, jedno od mnogih dvorišta očaravajućeg palatnog kompleksa iz XIII veka © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Jedna od marokanskih čajdžinica (teteria) u Albaizinu, starom delu Granade (UNESCO) © Ivana Dukčević

.

.

Sa brda Sakromonte vidi se palata Alhambra na brdu, i deo Albaizina u podnožju brda, s desne © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Pogled na Granadu sa vrha Albaizina © Ivana Dukčević

.

.

.

Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja“ (ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, i vodiča o Španiji (ISBN 978-86-7722-374-8), i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora.

.

.

.

.

.

„Ako treba da vidite samo jedan grad u Španiji, neka to bude Granada“… „Nema ničeg goreg nego doći u Granadu, a biti slep“, samo su neke od čuvenih španskih izreka koje govore o značaju Granade u istoriji Španije – prilično dobra reklama za mesto od nekih 240 000 stanovnika, u odnosu na milionske gradove Španije. Reč granada (ili garnata) znači nar, voće poreklom sa Bliskog istoka, iz Persije. U skladu s time, u gradskoj arhitekturi Granade mnogi detalji imaju inkorporiran simbol nara. Do VIII veka kada su grad osvojili Mavari (Omajadski kalifat, poreklom iz Sirije), Granada je bila nevelika hrišćanska, vizigotska Elvira. Između XIII i XV veka, tokom perioda od dvestotine pedeset godina grad je postao poslednje uporište Mavara na Iberijskom poluostrvu – centar nauke, umetnosti i kulture posle pada Kordovskog kalifata 1236. godine, a naročito nakon 1238. godine kada je na vlast u gradu stupila dinastija Nasrida. Nakon osvajanja Kordobe od strane španske vojske, najimućnije i najobrazovanije mavarske i jevrejske porodice, od progona hrišćana prebegle su u Granadu, gde je u narednom periodu i njihovim dolaskom u Granadi cvetala trgovina, proizvodila se i izvozila koža, svila i keramika ali i papir, preko Arapa tek pristigao iz Kine u Evropu.

.

U rekonstruisanim mavarskim bazarima Alkaiseria (Alcaiceria) i Zakatin (Zacatin), i danas se mogu naći predmeti od srebra, keramike i marketre (marquetra – drveni predmeti geometrijskih šara sa umetnutim parčićima sedefa), kao i ćilimi koje prave žene iz regije Alpuhara (Alpujara), dela Andaluzije gde su se decenijama po „rekonkisti“, po planinskim selima Mavari skrivali od hrišćanskog progona. Osim suvenira sa prizvukom Istoka, u Granadi, u Ulici Svete Ane postoje potpuno nova arapska kupatila uređena po ugledu na nekadašnja, gde je u ponudi kupanje ili masaža aromatičnim uljima, dok se u ulici Karera del Daro (Carrera del Darro) nalazi najstarije očuvano arapsko kupatilo u Španiji, i u Evropi. El Banjuelo ili Banjos Arabes – Baño del Nogal, hamam je iz XI veka nekada sastavni deo (jedan vek starije) džamije jednostavnog i romantičnog naziva Meskita del Nogal (Mezquita del Nogal) – „Džamije Orahovog Drveta”. Zanimljivo je da je kuća sa hamamom nakon rekonkiste kroz istoriju često menjala vlasnika. Trenutni vlasnik parcele je u dogovoru sa državom pristao da bez nadoknade, nekoliko puta nedeljno otvori deo svog poseda za turiste.

.

.

.

.

Katedrala u Granadi © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

Prodavnica začina i sušenog bilja, kod katedrale © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

Corral de Carbon, na arapskom originalu Al-Fundaq al-Jadida – „Nova berza žita“ iz XIV veka, jedno od retkih očuvanih mavarskih zdanja srednjovekovne Granade – skladište za žito sa prostorijama gde su trgovci koji su ovde došli iz drugih mesta i po završetku prodaje mogli da bez nadoknade prenoće, pre polaska kućama narednog dana. U XV veku, hrišćani su preuzeli zdanje i pretvorili ga u pozorište, a u XVI veku u skladište uglja © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Marokanac na privremenom radu u Granadi, poslednjem uporištu 700-godišnje vladavine Mavara – „Su Nombre en Arabe“ – „Vaše ime na arapskom“, po ceni od 2 evra © Ivana Dukčević

..

.

.

.

Krajem 1491, ispred zidina tvrđave-palate Alhambre vojska španskih vladara Ferdinanda (Fernanda) Drugog od Aragona i Izabele od Kastilje, više od četiri meseca vršila je opsadu Granade. Najzad, 2. januara 1492, uspeli su da je osvoje. Bez kapi prolivene krvi, mladi mavarski sultan Špancima znan kao Boabdil (Abu Abd Allah Muhammad XI) sa svojom svitom prognan je ka jugu, u Afriku. Zanimljivo je da je u toku opsade, Izabelu i Ferdinanda u vojnom šatoru posetio italijanski moreplovac Kristofor Kolumbo tražeći podršku za svoj „put ka Indiji“ i isprva bio odbijen. Iste godine – Alhambra je pala, Kolumbo „pronašao“ Ameriku, a točak istorije Evrope okrenuo se u korist Španaca. U hrišćanskom delu starog grada, po rekonkisti sazidana je kruna pobede Ferdinanda i Izabele – velika gotska Katedrala i Kraljevska kapela (Capilla Real), mesto gde je naknadno sahranjen ovaj najpoznatiji kraljevski par u istoriji Španije.

.

Kada je tužna povorka predvođena sultanom Boabdilom napustila Granadu i započela uspon na brda ka planinskom masivu snežne Sijera Nevade na svom putu ka Africi, sultan se – kako tvrde stare priče, okrenuo ka voljenoj Granadi i uputio poslednji pogled ka palati Alhambri uz dubok uzdah. I danas, na obroncima Sijera Nevade postoji mesto gde se navodni događaj zbio – vidikovac po imenu El suspiro del Moro („Poslednji uzdah Mavara“). Videvši tužan pogled svog sina, 31-godišnjeg sultana Boabdila u pravcu Granade i puštenu suzu, njegova majka sultanija Fatima rekla je: „Sada plačeš kao žena nad onim što je trebalo da braniš kao muškarac“.

.

Sierra Nevada ili „Snežna planina“, najviši je planinski venac Španije i južne Evrope. Prema prosečnoj nadmorskoj visini, nakon Švajcarske, Austrije i nekoliko balkanskih državica (Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija), Španija je najviša planinska država Evrope. Najveći deo centralne Španije nalazi se na valovitom planinskom platou nadmorske visine između 500 i 800 metara.

.

.

.

.

.

.

.

Marokanska čajdžinica (teteria) u Granadi © Ivana Dukčević

.

.

Po španskoj rekonkisti (Reconquista – dugogodišnji, španski vojni pohod radi ponovnog osvajanja teritorija od Mavara), pre nego što će 1609. godine i poslednji Mavari napustiti Španiju, mnogi su primorani da pređu u hrišćanstvo i tako od Mavara (na španskom: „Moro“) dobili pogrdni naziv „Moriscos“. Tokom rekonkiste, i Jevreji  – narod koji je uživao sva prava tokom vladavine Mavara, od 1480. podvrgnuti su Španskoj inkviziciji, a u martu 1492. godine – dekretom koji su potpisali katolički monarsi, desetine hiljada njih je proterano iz Andaluzije uz oduzimanje svih prava i poseda. Najveći broj španskih Jevreja (Sefarda), u prvom talasu iselio se u Veneciju i u Istanbul.

.

Sudbina je htela da danas, nekoliko vekova kasnije nekadašnji Mavari – današnji Marokanci, u velikom broju ponovo nasele Granadu i u uličicama njenog starog grada Albaizina (Albayzin ili Albaicin) – Kaldererija Vieha i Kaldererija Nueva (Caldereria Vieja, Caldereria Nueva – „caldereria“ znači „kazandžija“), otvaraju čajdžinice – „teterije“ (teteria) orijentalnog izgleda, prodavnice arapskih poslastica i istočnjačkih čajeva romantičnih naziva („Amor de Turco“ – „Ljubav Turčina“, „Paseo por la Alhambra“ – „Prolaz do Alhambre“, „Encantos del Albaizin“ – „Trubaduri Albaizina“ ili „Embrujo de Granada“ – „Čarolija Granade“). Tu su se nekako „provukli“ i Turci koji su otvorili radnje sa döner kebabom. Nalik podeljenom starom Jerusalimu, vremešni Albaizin, zaštićen kao deo Uneskove svetske kulturne baštine, mesto je prepuno čudesno pomešanih kultura i emocija, jer su nekada davno u njemu više od tri četvrtine stanovništva činili Mavari i zajednica Jevreja. Bele mavarske kuće sa rešetkama od kovanog gvožđa na prozorima, drvene kapije i kameni pločnici u tišini malih ulica, uveli su nas u neku daleku prošlost i vreme koje je odavno nestalo. Dodatno, odlučili smo da odsednemo u jednoj od božanstvenih mavarskih kuća u Albaizinu, zdanju koje je jedan preduzimljivi mladi Šveđanin zaljubljen u Granadu – i svoju devojku Španjolku, pretvorio u bajkoviti pansion, od čije kapije strmo ka deci Daro vodi usamljeni uzani sokak i pogled puca na susedno brdo – na vrhove Alhambre.

.

.

.

.

.

Najinteresantniji deo starog Albaizina čiji naziv na arapskom znači „oni iz Baeze“ („Al-Baezin„, po Mavarima koji su od progona hrišćana iz grada Baeze, pobegli u Granadu), nalazi se oko plitke i polu-presahle rečice  Daro (Darro), u ulici Karera del Daro (Carerra del Darro). Nalik klancu sa kamenim mostićima, potok ovde teče uz glavnu pretežno kaldrmisanu pešačku ulicu, između uzbrdice na severu sa Albaizinom i visokog, strmog šumovitog brda sa veličanstvenom Palatom Alhambrom na vrhu, s južne strane.

.

Najlepši pogled na Alhambru, doživeli smo u kasno popodne popevši se do najviših delova Albaizina, na plato kod Crkve Svetog Nikole – Mirador de San Nicolas („mirador“ na španskom znači vidikovac, mesto sa pogledom). Na klupama ispod gotovo pravilnih, loptastih krošnji drvoreda, još neotkriveni talenti na akustičnoj gitari isprobavali su akorde flamenka, ulični prodavci ručno rađenog nakita iz Latinske Amerike svojom robom dočekivali pridošlice, a zaljubljeni parovi ostajali dugo zagledani u čuvenu Alhambru od okerastog kamena, koja u zalazak sunca poprima crvenkastu nijansu i u skladu je sa svojim nazivom „Al-hamra“ (na arapskom – „crvena“). U proleće, pogled na Alhambru dopunjen je pogledom na zagasite vrhove Sijera Nevade u pozadini – najvišu planinu južne Evrope (vrh Mulhacen, 3478 m) sa najvišim planinskim prevojem, gde se skoro do maja beli sneg, i u čijem ski centru Pradoljano (Pradollano) – 45 km od Granade, često do aprila je moguće skijati.

.

.

Vidikovac sa vrha Albaizina – Mirador de San Nicolas© Ivana Dukčević

.

.

Pogled na Alhambru© Ivana Dukčević

.

.

.

Flamenko bar u restoranu-pećini na brdu Sacromonte © Ivana Dukčević

.

.

Flamenko bar u restoranu-pećini na brdu Sacromonte © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Granada © Ivana Dukčević

.

.