JUKATAN (Yucatán)

 

– Opšte informacije –

 

 

 

 

 

Meksiko je 14-ta najveća država na svetu – od najsevernijeg do najjužnijeg dela, dužine je skoro 4000 km. Postojbina je vanile, kakaovca, paprike, pasulja i kukuruza. I tekile. Meksiko je bez sumnje jedna od najlepših, najraznovrsnijih i najatraktivnijih zemalja na planeti – po broju poseta stranih turista, sedma najposećenija na svetu. Počev od Meksiko sitija (Mexico City), astečke prestonice – Tenočtitlana (Tenochtitlán) i hramova Teotihuakana (Teotihuacán), i magičnog vulkana simpatičnog naziva Popokatepetl (Popocatepetl) u podnožju predivne Pueble, Taska (Taxco), gde se iz rudnika vadi srebro i pravi božanstveni nakit, savezne države Halisko (Jalisco) iz čijeg grada Gvadalahare (Guadalajara) dolaze čuveni „aj-aj-aj-aj-aj!“ marijači, i nepregledna polja plave agave od koje je – u istoimenom gradiću Tekili (Tequila), nastalo čuveno meksičko alkoholno piće. Jugoistok poluostrva Jukatan, mesto je gde je pre 66 miliona godina pao legendarni meteorit koji je sa Zemlje zbrisao dinosauruse, i formirao jedine na svetu – krečnjačke pećine sa podzemnim, slatkovodnim jezerima i rekama – senote (cenotes). Na špicu Jukatana, nadomak rezervata prirode Rio Lagartos i rajskog ostrva Holboš (Holbox) sreću se predivne, rezedo zelene boje Meksičkog zaliva, s tirkiznim nijansama Karipskog mora. Kolonijalni gradovi Meksika, neodoljivo podsećaju na špansku pokrajinu Andaluziju.

 

 

 

 

Tekst i fotografije, deo su nove knjige u pripremi, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.

 

 

 

 

Do kraja 2021. Meksiko je bio podeljen na četiri vremenske zone. Na poluostrvu Jukatan postojale su dve časovne zone (-5, tj, -6 h GMT, ili: -6, tj.-7 h u odnosu na Srbiju). Čitav Jukatan, osim najistočnije regije Kintana Ro (Quintana Roo – na slici je ružičaste boje), pripadao je centralnoj meksičkoj vremenskoj zoni (u žutoj boji). Međutim, ove dve zone na Jukatanu, „spojile“ su se u jednu u proleće 2022. godine, i danas Meksiko ima tri vremenske zone. Pomeranje časovnika u Meksiku se odvija u aprilu, tj. u oktobru.

 

 

 

 

 

Isla Holbox (Ostrvo Holboš) – lagune s drvećem mangrova i predivne rezedo-zelene vode Meksičkog zaliva © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

„Žuti gradić“ Izamal, u kojem su sve kuće žute boje / Na slici je devojčica na njen 15-ti rođendan, što se u Meksiku svečano proslavlja – kao kod nas punoletstvo © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Nacionalni park prirode Rio Lagartos, gde žive krokodili © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Cenote Ik Kil – jedna od preko 6000 jukatanskih „senota“, podzemnih, krečnjačkih slatkovodnih jezera © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Nacionalni park prirode Rio Lagartos, rezervat flamingosa © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

u saradnji sa

.

 

www.mangatrip.rs

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Selo na Jukatanu – mural jaguara (svete životinje drevnih Maja), i lokalne devojčice / Prema jednoj od dve verzije, reč „Meksiko“ nastala je od astečke reči „Mešika“ (Mexica) – drugog naziva za astečki narod. Iz ovog razloga, izgovor naziva države na španskom jeziku je „Mehiko“. © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

„Traži se…. Pančo Vilja“, junak Meksičke revolucije (1910-1920), kada su izjednačena prava starosedelaca i konkistadora – španskih osvajača, ropstvo proglašeno ilegalnim, ukinute su privilegije vojsci i katoličkoj crkvi, i ukinuta svaka rasna, socijalna, polna, etnička, i religijska diskriminaciju. U ovom ratu, čiji je prvobitni cilj bio svrgnuće dugogodišnjeg predsednika Porfirija Dijaza, koji ni nakon tri decenije nije pristajao siđe s vlasti, kao komandanti gerile, vođe revolucionara i borci za sveopštu agrarnu reformu seljaka, učestvovali su i čuveni likovi Emilijano Zapata i Pančo Vilja. © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Destilerija tekile kod Valjadolida, na plantaži plave agave

 

 

 

 

 

 

 

 

Magistrale Jukatana – Jukatan se nalazi na krajnjem jugoistoku Meksika i prostire na području od nepunih 40.000 km2 – površinom je neznatno manje od na primer, veličine Holandije. Nalik Holandiji, Jukatan je potpuno ravan, prekriven gustom džunglom niskog drveća. © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Selo na Jukatanu © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Are © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Simpatični koati – životinja koja živi samo na području srednje i u severnom delu Južne Amerike, najviše podseća na rakuna © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Magistrale Jukatana – jaguar na putu! Na putevima širom Jukatana, nalik našim znacima upozorenja na jelene, videli smo znake upozorenja na jaguare. Jednom, jaguar je na Jukatanu pokušao da pređe autoput, i izazvao lančani sudar u kojem je i sam bio povređen © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Tapir u Škaret parku (Xcaret Park) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Magistrale Jukatana obavijene džunglom, neretko prave kao lenjir i okružene gustom prašumom čije se grane ponekad izvijaju na drum. Na mestima gde prašuma preti da nadvlada nad magistralom, nadležni seku gornje grane drveća lučno, u obliku prolaza, što na nekim mestima izgleda veoma zanimljivo i romantično © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Magistrale Jukatana © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Nacionalna oznaka magistrale © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Na magistralnim putevima, naročito na prilazu mestima i u samim naseljima, postoji neverovatan broj ležećih policajaca. Saobraćajni znaci koji ih najavljuju – u odnosu na njihov broj, imaju dve, tri ili na primer – četiri „grbe“. Blagi stanovnici Jukatana veoma solidno voze, te je razlog ovolikom broju sigurnosnih ispupčenja na putu do kraja mog boravka ostao nepoznanica. © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Autoput Merida – Kankun © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Magistrale Jukatana © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Benzinske stanice i samoposluge, na autoputu © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

U delovima Jukatana gde je prašuma prokrčena, gaje se goveda © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Gradić Izamal, patrola gradske policije (Policia Municipal) – Jukatan generalno važi za bezbednu turističku destinaciju i šestu najposećeniju turističku regiju na svetu, sa skoro 40 miliona turista, godišnje – najviše od svih, državljana SAD-a. Ipak, većim mestima na Jukatanu, viđali smo vozila regionalne policije sa rotirajućim svetlom, sa policajcima naoružanim dugim cevima, koji se najčešće kreću u koloni od dva vozila, i imaju namenu da svojim prisustvom osujete eventualnu nameru potencijalnih kriminalaca (narko-klanovi) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Reč „Jukatan“ navodno je i nastala nerazumevanjem između konkistadora i Maja. Kada su na španskom upitali Maje kako nazivaju regiju u kojoj žive, odgovor na majanskom bio je „Ma’anaatik ka t’ann“ , što znači „ne razumem“, ali su ove reči Španci kasnije preimenovali u Jukatan i tako doprineli novom nazivu poluostrva. Prema drugoj verziji, kada su Španci postavili ovo pitanje, Maje su međusobno govorile „uh yu ka t’ann“ što znači „vidi kako govore!“. Prema trećoj verziji, naziv Jukatan je nastao prema nazivu Yucatá – na majanskom: „zemlja juke“ (manioke) koju su Maje sadile širom poluostrva © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Selo na Jukatanu – stanovništvo poluostrva Jukatan (oko 2,3 miliona) čine starosedeoci, potomci Maja. Više od 800.000 njih, još uvek međusobno govori jukatečkim (Yucatec), jezikom drevnih Maja © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Selo na Jukatanu – neki od starosedelaca, i danas imaju prezimena na majanskom jeziku, na primer: Balam – što znači jaguar, na majanskom jeziku. Ova prezimena zastupljena su mahom kod starosedelačkog stanovništva čiji preci nisu praktikovali mešovite brakove sa belcima. Takođe, smatra se da su današnji nosioci ovih prezimena potomci nekadašnjeg majanskog plemstva. © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Suveniri duž delova magistrale, blizu najznačajnijih arheoloških nalazišta © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Sela Jukatana veoma su siromašna. Najveći broj stanovnika trudi se da pronađe zaposlenje u turističkoj industriji koja je veoma razvijena, naročito u saveznoj državi Kintana Ro (Quintana Roo), najmlađoj saveznoj državi Meksika koja ima najveći natalitet, i zbog razvijenog turizma, najbrži ekonomski razvoj. © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Selo na Jukatanu – hostel veličine seoske kuće koja često ima samo jednu ili dve prostorije © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Selo na Jukatanu, zubarska ordinacija © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Majanski grad Čičen Ica (UNESCO) – prema broju  lokaliteta na Uneskovoj listi svetske prirodne i kulturna baštine, Meksiko se nalazi na prvom mestu, na čitavom američkom kontinentu (za sada, ima ih 35). Među lokalitetima na Jukatanu, na listi su: 1) drevni grad Maja – Palenk (Palenque); 2) drevni grad Maja i zaštićeno područje prašume Kalakmul (Calakmul) u saveznoj državi Kampeće (Campeche); 3) Nacionalni park prirode Sian Ka’an; 4) Istorijski, utvrđeni grad Kampeće (Campeche); 5) drevni majanski grad Ušmal (Uxmal) iz post-klasičnog perioda; i 6) drevni grad Maja  – Čičen Ica. Na poluostrvu Jukatan, pronađeni su ostaci više od stotinu majanskih gradova © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Tropsko voće i sok od manga (mango je na Jukatanu zastupljen, na primer kao jabuka u Srbiji) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Plastičnu čašu s iseckanim mangom, na Jukatanu je moguće kupiti gotovo svuda, po ceni od 50$ (meksičkih pezosa), što je nešto više od 2 evra © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Selo na Jukatanu – voće na uličnoj tezgi, pored magistrale © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Naranja agria – vrsta gorke i kisele pomorandže © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Rezedo zelene boje Meksičkog zaliva – poluostrvo Jukatan, nalazi se na obalama Meksičkog zaliva, i Karipskog mora. Boje vode ova dva mora veoma se razlikuju, kao i dubina i životinjski svet. Obale Meksičkog zaliva su plićaci predivne rezedo-zelene boje, ponekad boje limete, dok su obale Karipskog mora dublje, uzburkanije, od tirkizne do tamno plave © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Podzemno krečnjačko jezero – Cenote Ik Kil / poluostrvo Jukatan, isprepleteno je podzemnim rekama i slatkovodnim jezerima koja se vide unutar krečnjačkih pećina, i koje nazivaju senote (cenotes). Na poluostrvu Jukatan postoji preko 6000 senota, koje su nastale padom meteorita pre 66 miliona godina. Senote postoje samo na Jukatanu, i više nigde na svetu (nekoliko geoloških formacija nalik senotama, postoji u središnjem Meksiku i na obližnjoj Kubi). U pećinama unutar jezera, pronađeni su majanski ritualni predmeti koji se danas nalaze u muzejima širom Meksika. © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

Meksiko Jukatan, Meksiko Jukatan, Meksiko Jukatan, Meksiko Jukatan, Meksiko Jukatan, Meksiko Jukatan. Meksiko Jukatan, Meksiko Jukatan, Meksiko Jukatan, Meksiko Jukatan