ALŽIR – EL Atteuf

ALŽIR – EL Atteuf

 

 

 

 

 

 

 

 

 

El Atteuf

(UNESCO)

 

 

 

 

Na poziv Ambasade Alžira u Srbiji, i u organizaciji Ministarstva turizma Narodne Demokratske Republike Alžir i Nacionalne turističke organizacije Alžira, krajem septembra i početkom oktobra 2023. boravila sam u Alžiru – Al Džazairu, ili Al Džaziri (al-Jazāʾir, ili al-Dzāyīr), na arapskom: “veliko ostrvo”), najvećoj državi Afrike, i desetoj najvećoj na svetu. Zemlja u kojoj Sahara čini 4/5 njene ukupne površine, ima čak sedam mesta koje je zaštitio UNESCO i mnogo toga da ponudi posetiocima. Turizam čini tek 0,1% nacionalnog dohotka, te Alžirci s pravom žele da to promene. Nakon obilaska prestonice Alžira, uputili smo se u saharski deo zemlje. Iako su Tunis i Maroko zemlje susedi Alžira, pustinjski gradovi i njihova arhitektura, prilično se razlikuju u sve tri zemlje, Osim magistrale koja povezuje i po nekoliko stotina udaljene gradove u Sahari, do najjužnijih peščanih dina – 2200 km od prestonice, stiže se i avionom. Osim veoma retkih turista, i stanovnika ovih delova zemlje koji često putuju iz nužde, avionski saobraćaj pretežno je namenjen onima koji u pustinji borave iz poslovnih razloga. Najveći broj putnika čine radnici, koji u beskrajnim pustinjskim pejzažima održavaju velika naftna polja i prirodnog gasa, kojih Alžir ima u izobilju. Najveće rezerve nafte u Alžiru, nalaze se u regiji oko gradića koji nosi naziv Hassi Messaoud, oko 700 kilometara južno od prestonice. Verovatno i iz ovog razloga, cene u Alžiru izuzetno su pristupačne u odnosu na one evropske, jer na retkim, pustinjskim pumpama na kojima smo pravili pauze tokom putovanja, gorivo košta oko 0,2 evra, po litru.

 

 

 

 

El Atteuf (UNESCO) – udata Berberka, uvijena u beli čador, s desnim okom koje sme da ostane slobodno, i njena ćerka koja nije pokrivena © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Ksar El Atteuf (UNESCO) – stara džamija koja je inspirisala čuvenog Le Korbizjea za njegova idejna rešenja u arhitekturi  © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

El Atteuf, kapija ulaza u ksar © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

El Atteuf, unutrašnjost kuće © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Tekst i fotografije, zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.

 

 

 

 

 

 

El Atteuf, deca ksara © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ghardaia  – El Atteuf © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Alžirska pustinja © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nekoliko najlepših berberskih ksarova u severnom delu Sahare, nalaze se na području Gardaje (Ghardaia), gradića u pustinji oko šesto kilometara južno od prestonice, do kojeg smo stigli avionom iz Alžira. El Atteuf (UNESCO), je jedan od njih.

 

Ksar ili kasr (berberski aghrem), arapski je naziv za utvrđenje. Originalni naziv potiče iz latinskog naziva castrum. U zemljama Magreba, kao što su Tunis, Alžir, Mauritanija ili Maroko, ovaj pojam označavao je „utvrđeno selo“, ili „utvrđenje“. Ksarovi se nalaze u mnogim oazama širom severne Afrike, najčešće na vrhovima brda, radi lakše odbrane. Obično se sastoje iz spojenih kuća, često i sa drugim građevinama (džamija, javno kupatilo, peći, radnje), i potpuno su ograđeni zidinama. Zidine su najčešće građene od nepečene gline, ili u kombinaciji s kamenom. Naziv „kasr“ u upotrebi je najviše u saharskom delu Magreba, gde su stari ksarovi dospeli na listu UNESCO-ve kulturne baštine, pod zajedničkim nazivom „stari kasrovi Mauritanije“. Zanimljivo je da u Španiji i u Portugalu, gde su Mavari (Arapi) vladali Iberijskim poluostrvom skoro sedam vekova, i gde u španskom i portugalskom jeziku postoje arabizmi, od korena reči ksar nastao je pojam Alcazar, španski naziv utvrđenog grada.

 

 

 

 

 

 

 

El Atteuf © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

El Atteuf, kapija ulaza u ksar © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

El Atteuf © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

El Atteuf, magarci u službi pomoći lokalnom stanovništvu © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

El Atteuf, prolazi u ksaru nalik su kapijama iz serijala „Star Wars“ (serijal je snimljen u pustinji susednog Tunisa) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

El Atteuf

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

El Atteuf, unutrašnjost kuće u ksaru

 

 

 

 

 

 

 

U Sahari severne Afrike, pa i u Alžiru, žive Berberi, prastanovnici severne Afrike (u Alžiru čine oko 30% stanovništva, a u Sahari većinu). Naziv “Berberi”, tj. “varvari”, dali su im stari Rimljani kada su osvajali ove prostore, jer su ih smatrali narodom na nižem stepenu razvitka (Rimljani su tim imenom nazivali sve narode, osim njih samih, i antičkih Grka). Specifičnost odevanja udatih Berberki u alžirskim ksarovima, predstavlja beli čador koji pokriva čitavo telo i glavu – osim desnog oka, jedinog dela tela koja ostaje slobodno. Za razliku od Maroka i Tunisa, gde je turizam izuzetno razvijen, Berberi u Alžiru nerado pristaju da budu slikani, a žene u čadorima često promene smer kretanja kada ugledaju retke turiste koji u ruci nose mobilne telefone ili fotoaparat.

 

 

 

 

 

 

 

El Atteuf, udata Berberka pokrivena belim čadorom, privlači pažnju više od nepokrivenih žena (potpuno suprotno nameni čadora) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

El Atteuf © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Fascinantni ksar El Attauf, autentičan i bez turista, predstavlja jedinstveno iskustvo atmosfere starog grada severne Afrike. I danas, unutar zbijenih kuća od okeraste gline postoji pravilo da visina pojedinačne jedinice ne sme biti veća od sedam metara, o čemu vodi računa posebna komisija. Još jedno zanimljivo pravilo u ksaru, odnosi se na udate žene kojima ne samo da je dozvoljeno da poseduju nekretnine – kuće na njihovo ime, već za posed – kao žene, u Alžiru ne plaćaju porez.  Ukoliko ima nasilnog muža koji je tuče, Berberka iz ksara može da dođe u džamiju i da traži pomoć. U tom slučaju, traži se dobrovoljac, neko ko odmah treba da krene i da joj pomogne. Ukoliko se nijedan muškarac iz džamije ne prijavi, žena ima pravo da traži da se džamija zatvori. U tom slučaju, muškarci neće moći da dođu u džamiju da se mole, dok joj ne pomognu.

 

 

 

 

 

 

El Atteuf, unutrašnjost kuće u ksaru – stepenište između dva nivoa © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

El Atteuf, unutrašnjost kuće u ksaru – stepenište između dva nivoa © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

El Atteuf, unutrašnjost kuće u ksaru – gornji nivo nije otpuno pokriven zbog dima i vatre ognjišta © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Na vrhu ksara, nalazi se berbersko groblje, gde je svaki grob, umesto imena pokojnika i datuma rođenja i smrti, obeležen jednim većim, uspravnim kamenom (pomalo je nalik zen vrtovima). U berberskoj tradiciji širom severne Afrike, ovaj običaj upražnjava se kako bi svaki prolaznik mogao da se pomoli za sve umrle, a ne samo za određenu preminulu osobu, koju možda poznaje. Na vrhovima ksara, u prolazima između uzanih kuća, Berberi su kopali bunare, znajući da je voda tamo negde, duboko u zemlji. Ostalo je zapisano da je prvi bunar na vrhu kazbe El Ateufa, kopalo tri generacije i da je voda najzad potekla kada su došli do dubine od 73 metra. U dolini, nešto dalje od ksara, u Gardaji postoji veliko betonsko korito reke koje je potpuno prazno, i koje je u vreme naše posete služilo kao autobuska stanica. Iako između leta i zime, vode nema, u proleće reka nabuja, zbog čega stanovništvo i živi na brdu. u kasrovima.

 

 

 

 

 

 

El Atteuf, berbersko groblje s uspravnim kamenjem i malom „kapelom“ © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

El Atteuf, berbersko groblje – mala „kapela“ © Ivana Dukčević

 

 

 

 

U podnožju ksara, nalazi se jednostavna, u belo ofarbana stara džamija koja je deo baštine Uneska zajedno sa kazbom. Ova džamije i njena arhitektura, bili su inspiracija čuvenom arhitekti Le Kurbizjeu za arhitekturu njegovih kuća.

 

 

 

 

 

 

 

El Atteuf (UNESCO) – stara džamija koja je inspirisala čuvenog Le Korbizjea za njegova idejna rešenja u arhitekturi  © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

El Atteuf (UNESCO) – unutrašnjost stare džamije koja je inspirisala čuvenog Le Korbizjea © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.