Posted on 23 okt 2023

/ off

ALŽIR – Ghardaïa

Ghardaïa

(UNESCO)

Na poziv Ambasade Alžira u Srbiji, i u organizaciji Ministarstva turizma Narodne Demokratske Republike Alžir i Nacionalne turističke organizacije Alžira, krajem septembra i početkom oktobra 2023. boravila sam u Alžiru – Al Džazairu, ili Al Džaziri (al-Jazāʾir, ili al-Dzāyīr), na arapskom: “veliko ostrvo”), najvećoj državi Afrike, i desetoj najvećoj na svetu. Zemlja u kojoj Sahara čini 4/5 njene ukupne površine, i čak sedam mesta koje je zaštitio UNESCO, ima mnogo toga da ponudi posetiocima. Turizam čini tek 0,1% nacionalnog dohotka, te Alžirci s pravom žele da to promene. Nakon obilaska prestonice Alžira, uputili smo se u saharski deo zemlje. Iako su Tunis i Maroko zemlje susedi Alžira, pustinjski gradovi i njihova arhitektura, prilično se razlikuju u sve tri zemlje. Osim magistrale koja povezuje i po nekoliko stotina udaljene gradove u Sahari, do najjužnijih peščanih dina – 2200 km od prestonice, stiže se i avionom. Osim veoma retkih turista, i stanovnika ovih delova zemlje koji često putuju iz nužde, avionski saobraćaj pretežno je namenjen onima koji u pustinji borave iz poslovnih razloga. Najveći broj putnika čine radnici, koji u beskrajnim pustinjskim pejzažima održavaju velika naftna polja i izvorišta prirodnog gasa, kojih Alžir ima u izobilju. Najveće rezerve nafte u Alžiru, nalaze se u regiji oko gradića koji nosi naziv Hassi Messaoud, oko 700 kilometara južno od prestonice. Verovatno i iz ovog razloga, cene u Alžiru izuzetno su pristupačne u odnosu na one evropske, jer na retkim, pustinjskim pumpama na kojima smo pravili pauze tokom putovanja, gorivo košta oko 0,2 evra, po litru.

Gardaja © Ivana Dukčević

Gardaja – udate žene pokrivene belim čadorom, s desnim okom koje može da ostane slobodno © Ivana Dukčević

Gardaja © Ivana Dukčević

Tekst i fotografije, zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.

Gardaja, deca ksara © Ivana Dukčević

Gardaja UNESCO © Ivana Dukčević

Gardaja © Ivana Dukčević

Alžirska pustinja © Ivana Dukčević

Alžirska pustinja – 1l goriva = 0,2 evra © Ivana Dukčević

Neki od najlepših berberskih ksarova (utvrđenja) u severnom delu Sahare, nalaze se u Gardaji (Ghardaia), gradiću u pustinji oko šesto kilometara južno od prestonice, do kojeg smo stigli avionom iz Alžira. Lokalni let između Alžira i Gardaje, traje oko sat i po, i završava na pisti u sred peščane pustinje. U vreme našeg sletanja na aerodrom, pala je noć, i na nebu iznad crnila beskrajnog, ravnog horizonta, nalik usamljenim pejzažima Edvarda Hopera, presijavao se pun Mesec. Po mrklom mraku vozili smo se do obližnjeg gradića Gardaje. Duž opustelih ulica, na jednom lokalu sa spuštenim žaluzinama, primetila sam nacrtane obrise kamile i natpis na arapskom, i na francuskom: „Veterinar za kamile“. Iako alžirsku pustinju preseca na stotine kilometara dvosmernih magistrala, kamile su i dalje na ceni. Jednom, dok smo vozili ka dalekom jugu, i pored puta videli znake upozorenja na divlje kamile, ugledala sam ih pored puta i zaustavili smo se da ih fotografišemo.

Aerodrom Gardaja, pista na brisanom prostoru u sred pustinje i pun mesec © Dragan Nikolić

Aerodrom Gardaja © Dragan Nikolić

Aerodrom Gardaja © Ivana Dukčević

Alžirska pustinja – pazi kamile! © Ivana Dukčević

Alžirska pustinja, divlje kamile pored magistrale © Ivana Dukčević

Po dolasku u hotel, domaćini su za nas priredili dobrodošlicu kakvu smo kasnije iskusili i na drugim mestima, širom alžirske pustinje – čašom mleka s urmama. U pustinji, koristi se kamilje mleko, iako ima i kravljeg. Sveže urme, mogu da se kupe počev od jeseni, pa sve do kasnog proleća. Često, stanovnici juga Alžira kuvaju mleko s urmama, i nakon deset minuta na vatri, tečnost procede i piju. Osim mleka, slično Tunižanima i Marokancima, Alžirci piju čaj od nane, ali se njihova verzija prilično razlikuje. Čaj od mente, ovde se pravi s crnim čajem koji je izuzetno jak, i kojem se dodaje nana i prilična količina šećera.

Gardaja © Ivana Dukčević

Gardaja je jedan od najpoznatijih alžirskih ksarova. Ksar ili kasr (berberski aghrem), arapski je naziv za utvrđenje. Originalni naziv potiče iz latinskog naziva castrum. U zemljama Magreba, kao što su Tunis, Alžir, Mauritanija ili Maroko, ovaj pojam označavao je „utvrđeno selo“, ili „utvrđenje“. Ksarovi se nalaze u mnogim oazama širom severne Afrike, najčešće na vrhovima brda, radi lakše odbrane. Obično se sastoje iz spojenih kuća, često i sa drugim građevinama (džamija, javno kupatilo, peći, radnje), i potpuno su ograđeni zidinama. Zidine su najčešće građene od nepečene gline, ili u kombinaciji s kamenom. Naziv „kasr“ u upotrebi je najviše u saharskom delu Magreba, gde su stari ksarovi dospeli na listu Uneskove kulturne baštine, pod zajedničkim nazivom „stari ksarovi Mauritanije“. Zanimljivo je da u Španiji i u Portugalu, gde su Mavari (Arapi) vladali Iberijskim poluostrvom skoro sedam vekova, i gde u španskom i portugalskom jeziku postoje arabizmi, od korena reči ksar nastao je pojam Alcazar, španski naziv utvrđenog grada.

Gardaja, novi deo © Ivana Dukčević

Gardaja – poruka o načinu odevanja u ksaru, za retke, strane turiste © Ivana Dukčević

Gardaja, ksar © Ivana Dukčević

Gardaja © Ivana Dukčević

Gardaja, ksar © Ivana Dukčević

Gardaja © Ivana Dukčević

U Alžiru, naročito u pustinjskom delu zemlje, na pustinjskim bazarima prodaje se tekstil, kutije i obuća od kože, jakne od kamilje kože, ćilimi, predmeti od metala, voće (grožđe, kruške i fantastične urme), velike tikve, papričice, začini, specifične plisirane dimije za muškarce, galabije… Cene na bazarima izuzetno su pristupačne i prilagođene su budžetu stanovnika. Na primer, po ceni nižoj od 1 €, platila sam 1 kg odličnih, svežih urmi (u marokanskoj pustinji, na primer, na lokalnoj pijaci gde su takođe jeftine, koštaju 3 – 4 €, za kilogram). Na kraju putovanja, ispostavilo se da mi je ostalo nekoliko hiljada alžirskih dinara koje nisam mogla da promenim nazad, u evre (ne postoji mogućnost da to uradite), te sam ih potrošila na aerodromu, u radnjama gde su cene višestruko više.

Tokom boravka u staroj Gardaji, u podnožju ksara (utvrđeni grad), kod trgovca tepisima promenila sam evre: 100 € = 21.700 alžirski dinar (DZD), po značajno povoljnijem kursu od onog u prestonici (100 € = 14.400 DZD u banci, i 18.000 DZD na crnom tržištu). Razlog dodatnoj konverziji bila je želja da kupim neverovatno zanimlji, potpuno plisirane alžirske šalvare, kakve nisam videla nigde u muslimanskom svetu, od Turske, preko Libana, sve do severne Afrike. Muške plisirane šalvare, u Alžiru nazivaju serwal, i u Alžiru su tradicionalno plisirane. Koštaju oko 3300 din, i šiju ih porodice (porodični posao).

Alžirske plisirane šalvare za muškarce – serwal

Na krajnjem jugoistoku Alžira, u pustinji, nalazi se fascinantni, Nacionalni park Tasili (Tassili n’Ajjer) koji je zaštitio UNESCO, mesto gde se među dinama i u pesku nalazi preko 3000 praistorijskih crteža, i reljefa uklesanih u stenama. Zbog blizine granice i veoma retko, u Alžiru se dese upadi lokalnih militantnih, gerilskih grupa iz susednog Nigera, zbog čega ovim delom pustinje patrolira alžirska vojska.

Alžir Ghardaïa, Alžir Ghardaïa, Alžir Ghardaïa, Alžir Ghardaïa, Alžir Ghardaïa

Alžir, Atrakcije