Dok sam bila tinejdžerka, rado sam odlazila u posetu Ljubi, prijateljici moje pokojne bake. Ljuba je bila profesorka srpskog jezika u penziji, koja je svu ušteđevinu u zlatno doba SFRJ, trošila na putovanja. Proputovala je skoro čitav svet. Jednom, bilo mi je oko 18, a njoj skoro 90, pitala sam je da li može da izdvoji samo jedno putovanje koje je ostavilo najjači utisak na nju: “Jutro u kampu u Keniji, s pogledom na Kilimandžaro u susednoj Tanzaniji, na samoj granici dve zemlje, i slonovi i žirafe, u daljini”, rekla je, i dodala: “Ko jednom vidi istočnu Afriku, zaljubi se na prvi pogled i ta ljubav je neprolazna”… Zajedno sa Nacionalnim parkom Serengeti, u Tanzaniji (na koji se nastavlja), rezervat Maasai Mara u Keniji čini verovatno najveći i najraznovrsniji zaštićeni rezervat divljači u Africi. Mesto je najčuvenijeg safarija, gde životinje slobodno žive još od osnivanja, 1961. godine.

Tekst i fotografije, deo su nove knjige u pripremi, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora.

Nacionalni park Maasai Mara..

Crni nosorog, mama i beba..

Babuni..

Reka Mara, nilski konji..

Tog dana, ubrzo po izlasku iz Najrobija, kada smo džipom krenuli u smeru granice s Ugandom, novi autoput Waiyaki highway potrajao je još oko dvadeset kilometara i nastavio ka severu. Mi smo skrenuli ka zapadu i ubrzo se našli na litici odakle je pogled pucao na Veliku istočnoafričku dolinu (Great Rift Valley), zemljin rased dužine oko 5000 kilometara i širine između 60 i 80 kilometara. Linijom „razdvajanja“ Afričke (Nubijske) i Somalijske tektonske ploče, jednom, za možda milion godina, otcepiće se parče istočne Afrike od matičnog kopna i pretvoriti u nekakvo veliko “safari ostrvo” sa endemskim vrstama, nalik ne tako dalekoj Sokotri.

.

.

U nacionalnom parku Maasai Mara, između juna i oktobra, za vreme sušnog perioda i čuvene Velike migracije životinja moguće je videti „veliku safari petorku“, životinje koje su važile za najpoželjniji plen nekadašnjih kolonijalnih lovaca: afričkog slona, lava, leoparda, belog nosoroga i vodenog bivola. Dodatno, u “velikoj safari devetorci” nalaze se još i Masai žirafa, zebra, gepard, i nilski konj, a tu su i gnu, babuni, antilope, bradavičasta divlja svinja, šakal i hijena. Iako je crnog nosoroga izuzetno teško videti, nakon samo sat vremena boravka u parku, imali smo sreće. Za razliku od nosoroga, na safariju koji je trajao nepuna dva dana, najmanje sreće imali smo s leopardima i lavovima, jer su se tokom dana mahom povukli da dremaju u žbunju. Leopardi love noću, i retko se eksponiraju tokom dana, dok se lavovi često, tokom čitavog dana lenjo premeštaju iz jednog žbuna u drugi.

.

Širom savane i u nacionalnom parku, raste žbun za zelenim i narandžastim lišćem, sastavljen iz nekoliko delova u čijem je središtu površina nalik brdašcetu. Unutar ovog žbunja, najčešće se tokom dnevnih vrućina skrivaju i dremaju velike mačke, lavovi i leopardi. Listove ovog žbuna, pripadnici Maasai naroda istrljaju između dlanova, i koriste kao preventivu protiv komaraca. Osim ovog žbuna, u najčešću floru savane spada drvo akacije sa velikim bodljama (koje jedu žirafe); veliko drvo iz porodice mlečika – nalik kaktusu, latinskog naziva Euphorbia Candelabrum Spurge; drvo naziva Bagremova tortilja; Albizia procera; Vachellia karroo; Afrički javor (ficus sycomorus); Pustinjska urma (Balanites Aegyptiaca).

.

U neposrednoj blizini ulaska u park, i ponegde unutar parka, za posetioce je organizovan smeštaj u hotelima, u vidu bungalova. Ponuda se kreće od izuzetno luksuznih, na bajkovitim platformama, koji mogu da se iznajme po ceni i do 2000 evra za dvokrevetnu sobu, po danu, do onih veoma bazičnih, po ceni od 300 do 350 evra. Pun pansion je obavezan i uključen je u bilo kojoj varijanti smeštaja, jer kilometrima u krug ne postoji naselje, niti prodavnica.