KENIJA – Najrobi (Nairobi)

KENIJA – Najrobi (Nairobi)

 

Tekst i fotografije, deo su nove knjige u pripremi „Umetnost putovanja 3“, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011.

Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.

 

 

 

 

 

 

 

NAJROBI

.

Bogatstvo i beda Afrike

 

 

 

 

 

 

Nakon nekoliko sati noćnog leta s polaskom iz Dohe (Katara), duž zavodljivog Omana, Adenskog zaliva južno od Jemena i pored neobičnog ostrva Sokotre, preleteli smo Rog Afrike (Somalsko poluostrvo) i nastavili duž Somalije, da bismo ujutro pristigli u Najrobi, na maa jeziku Masai naroda Enkare Nyrobi – “mesto hladne vode”. Prestonica Kenije nalazi se na jugozapadu zemlje, blizu granice s Tanzanijom i ne tako daleko od Ugande. Smeštena je na velikoj Istočnoafričkoj visoravni, čija nadmorska visina iznosi između 1000 i 2200 metara, a sam centar Najrobija nalazi se na oko 1700 metara nadmorske visine. Visoravan koja se prostire stotinama kilometara u krug Viktorijinog jezera, sa kraterima vulkana i vulkanskim jezerima, obuhvata teritoriju Kenije, Tanzanije i Ugande. Suprotno očekivanjima, ovaj deo Afrike koji se nalazi oko stotinak kilometara ispod ekvatora, ima veoma blagu klimu s jutarnjim temperaturama između deset i šesnaest, i dnevnim koje veoma retko prelaze trideseti stepen Celzijusa.

 

 

 

 

 

Panorama Najrobija, u delu grada Westlands © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, veliki štand sa 5 sedišta, za čišćenje cipela © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, gradski prevoz © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, pored ulaza u Nacionalni arhiv Kenije © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, deca u porodičnoj poseti Nacionalnom arhivu Kenije (sa mamama, koje nisu na fotografiji) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni muzej Kenije © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Vilijem Ruto, predsednik Kenije, na plakatu koji reklamira samit Afričke unije © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni arhiv Kenije – stoličica sa specijalnim vrhom za rendanje kokosa © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, oko 90% odraslih Kenijki, nosi frizuru s kikicama upletenim s vunicom raznih boja © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Bilbord u Najrobiju, gde kenijska senatorka Gloria Orwoba poručuje ženskom delu populacije da je menstruacija normalna stvar i da toga ne treba da se stide © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

u saradnji sa

.

 

www.mangatrip.rs

 

 

 

 

 

 

 

Prvi susret s Afrikom, desio se već na aerodromu. Iako su natpisi na šalterima za pasošku kontrolu, na engleskom i na svahiliju (jeziku istočne Afrike) jasno označeni, sami uposlenici ne sede za stolovima ispod odgovarajućih natpisa, te iz jednog reda prelazimo u drugi, a zatim se ponovo vraćamo. Usput, nekoliko ljudi bez pardona pokušava da preskoči red. Na šalterima, osim vize koju smo elektronskim putem pribavili pre dolaska, ostavljamo i otiske prstiju. Po izlasku iz aerodromske zgrade, nakon skoro sat vremena vožnje stižemo u centar Najrobija, i penjemo se na sprat izuzetno lepe kafeterije čije otvorene terase gledaju na glavnu ulicu. Pored nas, sa obe strane i duž čitavog sprata, sede lokalci više srednje klase, u grupama od po nekoliko veselih i u šarene haljine odevenih žena srednjih godina, ili u grupama od po nekoliko prijatelja, muškaraca. U mešanim grupama, zajedno sede članovi porodice. Jednom, u kupatilo gde se naga tuširala mlada Kenijka, slučajno je ušao nepoznati muškarac. Umesto da prekrije grudi i druge intimne delove tela, devojka je prekrila lice. U Keniji, lice smatraju važnijim od tela. Prekrivanjem lica, muškarac koji se tu slučajno našao, nikada nije saznao koga je video. Prekrivanjem delova tela, uvek bi prepoznao ženu koju je video nagu.

 

Osim sjajnih đuseva i frapea, palačinki, hamburgera i sendviča, u jednoj od nekoliko prelepih prestoničkih kafeterija, moguće je naručiti piće zanimljivog naziva, Java dawa (“dawa” na svahili jeziku – “lek”), koje se pije širom Kenije. Vruća limunada s ljutim đumbirom i medom, nije baš svakome po ukusu, ali je u Keniji smatraju lekovitom.

 

 

 

 

 

 

 

 

Međunarodni aerodrom Džomo Kenijata, u Najrobiju © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Međunarodni aerodrom Džomo Kenijata, u Najrobiju – „Karibu“ – „Dobrodošli“ na svahili jeziku, i „Hakuna matata“ – „bez brige“, na natpisu, iza © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Međunarodni aerodrom Džomo Kenijata, u Najrobiju – svi natpisi su na engleskom i na svahiliju © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Međunarodni aerodrom Džomo Kenijata, u Najrobiju – natpis na engleskom i na svahiliju © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, kenijski šiling © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Blizu Međunarodnog aerodroma Džomo Kenijata, u Najrobiju © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Autoput između aerodroma i centra Najrobija © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi (levo, iza, vidi se kupola džamije) – oko 25 – 30% Kenijaca su islamske veroispovesti © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, kafeterija CJ’s © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, kafeterija CJ’s © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, kafeterija CJ’s © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, kafeterija CJ’s © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, kafeterija CJ’s © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Java dawa (“dawa” na svahili jeziku – “lek”), napitak koji se pije širom Kenije – vruća limunada s ljutim đumbirom i medom, koju smatraju lekovitom © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, tržni centar Sarit, u delu grada Westlands © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, na poslednjem nivou tržnog centra Sarit, u delu grada Westlands – plato okružen restoranima i kafeterijama © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, tržni centar Sarit – veliki francuski lanac supermarketa Carrefour – deo gde se prodaju alkohol i cigarete, samo između 10 i 18.30 h, i uz legitimaciju koja potvrđuje punoletstvo © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, tržni centar Sarit – lokalni brend, na zanimljiv način spaja moderni, sportski stil i afričke dezene („Kitu kali“, znači „dobra stvar“, na engl. „hot stuff“) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, tržni centar Sarit, supermarket Carrefour – kafa iz Kenije i država istočne Afrike (Ruanda, Uganda i Tanzanija) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, tržni centar Sarit – veliki francuski lanac supermarketa Carrefour – čaj iz Kenije © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Po izlasku iz kafeterije, krenuli smo na lokalnu, gradsku pijacu. Otvoreni deo, rezervisan je za voće, povrće, meso i ribu, a pokriveni za tekstil i predmete od drveta. Na pijaci i na ulici, kao belci, bili smo primećeni. Vrlo brzo, u srcu crne Afrike shvatili smo da smo Mzungu (na svahiliju – belac). I tada, sve je postalo drugačije. Kolonijalizam belog čoveka, od crnog je napravio roba, pokazao mu šta su novac, moć i posedovanje, a zatim napustio Afriku i ostavio ga da se snalazi u nečemu što često ne razume. Svi problemi tu počinju, i još uvek se završavaju. U Keniji ima 150 različitih etničkih grupa, i zvanično živi 42 plemena. U vreme ropstva, kako bi došli do novca koje su posedovali beli ljudi, crnci su se bavili lovom ljudi iz suparničkih plemena, koje su prodavali belcima. Iako je Kenija zvanično najrazvijenija zemlja istočne Afrike, i veliki broj ljudi iz Ugande, Ruande i Tanzanije ovde dolazi u potrazi za poslom, a viša klasa i na letovanje, za prosečne evropske standarde, ova razvijenost daleko je od zadovoljavajuće. Na svakom koraku, lokalci su nam prilazili i nakon pozdrava “Džambo” (na svahiliju “zdravo”), od nas ili tražili milostinju – za sebe ili decu koju su vodili, ili pokušavali da uspostave kontakt i dublju konverzaciju, dođu do broja mobilnog telefona ili neke od društvenih mreža, ne bi li možda, na taj način sebi napravili put za odlazak iz Afrike.

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, centralna pijaca © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, centralna pijaca © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, centralna pijaca © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, centralna pijaca © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, pored novina, na ulici se prodaju kopije radnih sveski iz različitih predmeta u školi, koje đaci kupuju da iz njih uče i vežbaju za ispit © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Moj prvi susret sa siromaštvom i ogromnom količinom đubreta, bio je na prilazu gradu, na ulicama ispod dugačkog akvadukta, novog autoputa koji čitavom dužinom premošćuje centralne delove Najrobija. Iako smo na aerodromu dobili obaveštenje da je upotreba plastičnih kesa u Keniji zabranjena, plastika u vidu flaša i drugog otpada, caruje Najrobijem. Svake godine, za šaku dolara, oko 500 miliona tona plastičnog đubreta Kenija uveze iz Sjedinjenih Američkih Država. Kada je godine 2020. nivo plastike već dospeo do neizdrživog, i kada su se u priču uključili Green Peace i nevladine organizacije koje su organizovale proteste, velike američke kompanije za preradu nafte ponudile su kenijskoj vladi da u zemlji otvore fabike za reciklažu plastike.

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, nadvožnjak je deo autoputa koji premošćuje veliki deo Najrobija © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, nadvožnjak je deo autoputa koji premošćuje veliki deo Najrobija (iza se vidi naplatna rampa koja nosi naziv „Haile Selasije“, po etiopskom caru) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, predgrađe © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Odlično, kenijsko pivo © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Problem nemaštine i zagađenja otpadom, nigde nije veći i vidljiviji od onog u Kiberi, predgrađu Najrobija, najvećoj urbanoj faveli Crnog kontinenta i najvećem kartonskom naselju podsaharske Afrike. Suprotno Kiberi, u zelenim predgrađima Najrobija kao što su Karen ili Muthaiga, ili u centralno lociranom kraju Westlands – gde smo u prestonici odseli, žive najimućniji ljudi Kenije. Kenijci tvrde da su ovi njihovi sugrađani po struci građevinski preduzimači, političari, ili oni koji su uspeli da im se približe. U ovim naseljima koja se na prvi pogled ni po čemu ne razlikuju od onih u Evropi, stan sa jednom spavaćom sobom košta oko 10 miliona kenijskih šilinga (63.000 evra / 1 € = 150 Ksh), a mesečna renta oko 1000 US$. U Keniji, stanovi se ne prodaju prema kvadraturi, već prema broju soba. Iako zbog raskoši velikih kuća s bazenima, okruženih visokim ogradama i prirodnim živicama, prestoničko naselje Muthiaga polako preuzima primat, kraj Karen u kojem se nalaze rezidencije ambasada, ima istorijski značaj. Svoj naziv, Karen duguje čuvenoj danskoj spisateljici Karen Bliksen (Karen Dinesen Blixen), koja je u osvit Prvog svetskog rata, 1914. stigla u Keniju. U istom delu grada, u zelenilu predivnog afričkog drveća čije razgranate horizontalne krošnje imitiraju raširene šake, nalazi se još jedna istorijska kuća Najrobija. Vilu žirafa – “Giraffe Manor, podigao je 1932. godine škotski aristokrata Ser Dejvid Dankan, kako bi Britancima koji su u Afriku dolazili u lov na životinje, omogućio luksuzan smeštaj.

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, deo grada Westlands – pogled s najvišeg sprata Hotela Best Western Plus, na garažu tržnog centra Sarit © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, knjige na prodaju u kešu ili putem M-pese, načina plaćanja putem računa za mobilni telefon © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, pijaca u centru na kojoj može da se kupi ženska garderoba od odličnog, debelog pamuka, fenomenalnih afričkih šara © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

Jedno od najprijatnijih iznenađenja tokom boravka u Keniji, bilo je saznanje da je ova zemlja najveći proizvođač i izvoznik cveća, na svetu. Beskrajne rasadnike viđali smo duž ulica gotovo svih kenijskih gradova kojim smo prolazili, ali i pored magistralnih puteva, na prilazima naseljenim mestima. Prodaja biljaka odvija se gotovo svuda. Zato ne čudi zanimljiv podatak koji smo čuli od lokalaca, o tome da se veliki broj lala navodno uzgaja u Keniji, i u određenoj fazi šalje za Holandiju!

 

 

 

 

 

 

Najrobi, ulice koje vode ka imućnim predgrađima © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi – širom gradova u Keniji, pored puta se nižu kilometrima dugi rasadnici © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Tokom boravka u Najrobiju, obišli smo Nacionalni muzej Kenije. U ovom velikom zdanju, između ostalog videli smo fantastičnu prostoriju s vitrinama i u njima na stotine vrsta prepariranih ptica koje žive u ovoj zemlji. Osim naziva, uz svaku pticu bilo je postavljeno odgovarajuće gnezdo. U muzeju smo videli i “dečaka iz Turkane”, najstariji celokupni muški skelet na svetu, dečaka koji je na Zemlji živeo pre oko 1,6 miliona godina, i koji je pronađen na severu Kenije, kod jezera Turkane.

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni muzej Kenije © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni muzej Kenije © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni muzej Kenije © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni muzej Kenije – „dečak iz Turkane“, najstariji kompletni muški skelet čoveka, na svetu © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni muzej Kenije – prostorija u kojoj se nalazi na desetine velikih vitrina, sa prepariranim pticama koje žive u Keniji © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni muzej Kenije – ostaci praljudi pronađenih u Keniji © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni muzej Kenije © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni muzej Kenije – fotelja prvog predsednika Kenije, Džomo Kenijate © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni muzej Kenije © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni muzej Kenije – stoličice različitih namena © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni muzej Kenije – železnica Uganda-Mombasa Railway, koju su podigli Britanci za vreme njihove kolonijalne vladavine © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni muzej Kenije – slonovača – u Africi se i dalje odvija zabranjeni krivolov, i slonovi se ubijaju radi kljova © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni muzej Kenije © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni muzej Kenije – Džoj Adamson, Nemica iz Češke (Austrougarska) koja je došla u Keniju i ostavila trag u istoriji zemlje © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni muzej Kenije – crteži Džoj Adamson © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni muzej Kenije © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni muzej Kenije © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni muzej Kenije – u mnogim plemenima u Keniji, meštani prave obuću od automobilskih guma, što je vremenom postalo moderno © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

U centru Najrobija, posetili smo i Nacionalni arhiv Kenije, koji se nalazi pod patronatom Ministarstva sporta i baštine. U arhivu smeštenom u bivše kolonijalno zdanje sa prizemljem i gornjom galerijom (i podrumom), izloženi su predmeti od tekstila i drveta vezani za plemena na teritoriji Kenije, i prikazan je istorijat zemlje. Na ulazu, postavljena je bista Džomo Kenijate, prvog predsednika Kenije po sticanju nezavisnosti (po kojem nosi naziv i međunarodni aerodrom u Najrobiju), kao i fotografije Vangari Matai, kenijske aktivistkinje za mir, ženska prava i održivi razvoj, dobitnice Nobelove nagrade za mir 2004. godine. Matai je bila pripadnica Kikuju naroda, najbrojnije etničke grupe u Keniji, čijim jezikom se u prestonici služi čak 60% stanovnika.

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni arhiv Kenije © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni arhiv Kenije © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni arhiv Kenije – kustos muzeja pored portreta Vangari Matai, kenijske aktivistkinje za ljudska prava i dobitnice Nobelove nagrade za mir © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni arhiv Kenije © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni arhiv Kenije – kenijski štit koji se nalazi na zastavi Kenije © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni arhiv Kenije – primer unutrašnjosti kuće muslimanske porodice u Mombasi, gde u Keniji živi najveći broj pripadnika muslimanske veroispovesti (oko 42% stanovništva Mombase) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni arhiv Kenije © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni arhiv Kenije – plemenski nakit od bodlji bodljikavog praseta © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najrobi, Nacionalni arhiv Kenije – u muzeju nema vode, te se ispred zgrade mogu oprati ruke © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

August 7th Memorial Park – nastao je nakon tragedije koja je 7. avgusta 1998. zadesila Najrobi – teroristički napad u isto vreme na Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Keniji i u Tanzaniji, i predstavlja simbol nade i mira.

 

 

 

 

 

 

Kenija Najrobi, Kenija Najrobi, Kenija Najrobi, Kenija Najrobi, Kenija Najrobi, Kenija Najrobi

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.