Posted on 08 sep 2021

/ off

MEKSIKO – Čičen Ica (Chichen Itza)

Majansko svetilište Čičen Ica

(Chichen Itza) UNESCO

Veličanstvena Chichen Itza (Ćićen ili Čičen Ica), jedan je od preko stotinu majanskih gradova Jukatana. Godine 1988. dospela je na listu Unesokve svetske kulturne baštine kao jedan od nekada najvećih centara civilizacije Maja i najveći grad Jukatana, sve do pobune Maja 1221. godine. Čičen Ica bila je poznato religiozno svetilište, u koje se dolazilo četiri puta godišnje, i koje su hodočasnici posećivali i tokom noćnih sati. Danas je Čičen Ica jedno od nekoliko mesta u Meksiku sa najveličanstvenijim ruševinama mezoameričkih civilizacija, i jedno od turistički najposećenijih mesta u čitavoj zemlji. Nedavno, Čičen Ica proglašena je jednom od Sedam novih svetskih čuda. Oko tri miliona turista godišnje poseti ovaj lokalitet. Najčuveniji i najveličanstveniji grad Maja – Tikal, nalazi se na poluostrvu Jukatana, ali u susednoj Gvatemali.

Tekst i fotografije, deo su nove knjige u pripremi, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.

Velika piramida, hram boga Kukulkana Kvecalkoatla – Čičen Ica je podignuta u kasnom klasičnom periodu vladavine Maja (600 – 750. godine nove ere), i jedan je od mlađih religijskih kompleksa Maja na Jukatanu © Ivana Dukčević

Ostaci zidina – između VII i XII veka, u Čičen Ici je živelo nekoliko desetina hiljada ljudi, zbog čega su i prvi španski konkistadori koji su dospeli do Čičen ice, odlučili da na ovom mestu postave svoju bazu © Ivana Dukčević

Neki delovi Čičen Ice i danas su obavijeni džunglom © Ivana Dukčević

Hram koji nosi naziv Temple of the large Tables © Ivana Dukčević

Štandovi sa suvenirima na lokalitetu i tropsko cveće koje raste iz grane „otrovnog drveta“ čečen © Ivana Dukčević

Štandovi sa suvenirima na lokalitetu – u XIII veku, vladari oko 100 km udaljenog majanskog grada Majapana (Mayapan), napali su i osvojili Čičen Icu © Ivana Dukčević

Prodaja rukotvorina, ispred hrama boga Kukulkana Kvecalkoatla – preko 800.000 starosedelaca Meksika, i danas u međusobnoj konverzaciji koriste njihov maternji jezik © Ivana Dukčević

Delovi ostataka hrama, sa tablicama nalik igri „Iks-oks“ © Ivana Dukčević

u saradnji sa

www.mangatrip.rs

Od lokalnog vodiča – pripadnika naroda drevnih Maja, naučili smo nekoliko reči na jukatečkom – majanskom jeziku

— “Ma-lokin!” na majanskom znači “Zdravo!”

— „Biša bel?“ – „Kako si?“

— „Bišak aba?“ – „Kako se zoveš?“

— „Ink aba..“ – „Zovem se…“

Pravilan naziv kompleksa hramova na jukatečkom, majanskom je „Č’i – č’en – Ica„, gde „č’i“ znači „usta“, tj. „ušće“, „č’en“ znači „senota“ (podzemno, slatkovodno jezero), dok je „Itza“ ili „Ica“ naziv plemena Maja koje su sazidale Čičen Icu. U tom smislu, pun prevod naziva je „Na ušću senote Ica“ ili, kako se kod nas na nekim mestima prevodi „Na izvoru Ica“ („At the mouth of the well of Itza„).

OVDE pogledajte video gde potomak drevnih Maja izgovara reči na majanskom, jukatečkom jeziku

Nekada su hramovi bili oslikani – arheolozi su ispod hrama Kukulkana pronašli tunel, kojim se može ući u manju piramidu, unutar veće piramide, što je bila česta praksa kod Maja – da se svake 52 godine, novi i veći hramovi grade nad starijim © Ivana Dukčević

Štandovi sa suvenirima na lokalitetu i prodavci-umetnici koji ih prave od drveta © Ivana Dukčević

Velika mezoamerička piramida – hram boga Kukulkana Kvecalkoatla (Kukulkan-Quetzalcoatl), visine 30 metara, nalazi se u centralnom delu travnatog platoa okruženog džunglom © Ivana Dukčević

Hram boga Kukulkana Kvecalkoatla (pernate zmije) – u podnožju hrama, nalaze se velike glave zmijskog boga čije se „vijugavo telo koje silazi“ vidi duž severnog stepeništa dva puta godišnje – kada sunce osvetli hram pod uglom, tokom ravnodnevnica © Ivana Dukčević

Hram boga Kukulkana Kvecalkoatla (Španci su hram prozvali El Kastiljo, tj. tvrđava „El Castillo„)

Venerin hram ili Grobnica Čak Mola (Chac Mool) naziv je dobila jer se u spoljašnjim, reljefnim dekoracijama hrama nalaze prikazi kretanja ove planete i njegova skulptura je pronađena u unutrašnjosti (na veliku piramidu, niti bilo koju drugu građevinu u Čičen ici, nije dozvoljeno penjanje) © Ivana Dukčević

Jaguarov hram (levo, iza se vidi deo igrališta za Pok-a-tok) © Ivana Dukčević

Jaguarov hram © Ivana Dukčević

Veliki teren za igru loptom Pok-a-tok, poznat po odličnoj akustici. Dužine 168 metara i širine 70 metara, s visinom zidova od čak 8 metara, najveći je teren za ovaj sport pronađen u centralnoj Americi. Majanski ritualni sport Pok-ta-pok, pok-a-tok ili pokolpok, nalik je bejzbolu, košarci i fudbalu zajedno (na španskom: El pelota ili Juego de pelota). Cilj igre za koju se misli da potiče još iz XV veka pre nove ere, bio je da se lopta prebaci do protivničkog dela terena, ili visoko, kroz jedan od dva kamena obruča ugrađena u građevinu, na vrhu dva dela igrališta © Ivana Dukčević

Reljefi u podnožju velikog terena za igru loptom Pok-a-tok – iako se mislilo da je tokom igre, prema pravilima sporta loptu bilo moguće dodirnuti samo kukom, laktom ili ramenom, novija istraživanja na arheološkom nalazištu Palenk (Palenque) otkrila su murale koji sugerišu da je u igri verovatno korištena i palica nalik hokejaškom paku © Ivana Dukčević

Veliki teren za igru loptom Pok-a-tok, gde je kapitenu pobedničkog tima – a ne poraženog, kako se mislilo – u čast pobede, na kraju igre ritualno odsecana glava © Ivana Dukčević

Veliki teren za igru loptom Pok-a-tok (i Velika piramida, u pozadini) – na području lokaliteta, pronađeno čak sedam igrališta ove tradicionalne sportske igre © Ivana Dukčević

Replika lopte od kaučuka za igru Pok-a-tok – u ovoj sportskoj igri takmičilo se dva tima sa po 7 igrača, uz pomoć oko 3 kg teške lopte od gume (kaučuka), i neka novija istraživanja sugerišu da je lopta možda bila šuplja, nalik današnjim © Ivana Dukčević

Hram ratnika (statua Čak Mola se vidi na vrhu), ukrašen je stilizovanim reljefima ratnika, zmija i jaguara na fasadi, i na stubovima. Najstarije skulpture i prikazi Čak Mola (Chac Mool) prvi put se pojavljuju u IX veku. Simbolično, predstavljaju polu-ležeću figuru umrlog ratnika, koji se podupire laktovima i pridržava činiju na stomaku, s glavom okrenutom napred. Činija je verovatno predstavljala mesto prinošenja žrtve bogovima, u vidu hrane – žitarica i životinja, ali i ljudskog srca – tek izvađenog © Ivana Dukčević

Na lokalitetu se nalazi i majanska opservatorija El Karakol (El Caracol – u prevodu „puž“), podignuta 906. godine, kako bi se posmatrale mesečeve deklinacije i drugi astronomski aspekti. Majanski kalendar i astronomska osmatranja, bili su na izuzetno naprednom nivou. Maje su umele da predvide pomračenja Sunca i Meseca, i bile su odlični matematičari. Piramide su koristili za kalendarsko računanje vremena i podizali ih sa 4 stepeništa na četiri strane, i sa 91 stepenikom – ukupno 364 dana u godini. Majanski kalendar su kasnije usvojili Asteci i Tolteci. U Čičen Ici još mogu da se vide i: Hram lobanja (Temple of the Skulls), Hram velikog Sveštenika (The Ossuary ili Greta Priest’s Tomb), Akab Dzib, Nunnery, House of the Deer, Temple of the Bearded Man, Temple of the large Tables, pijaca, delovi zidina, Hram i jezero Štolok (Cenote & Temple Xtoloc), i još dve senote – slatkovodna delimično podzemna jezera. I u Čičen Ici pronađeni su ostaci drumova – sakbe, majanski putevi koji su podizani širom Jukatana.

Lokalitet Čičen Ica je izuzetno posećen i tokom obilaska očekujte konstantnu i veliku gužvu. Ukoliko je parking pored samog ulaza u lokalitet pun, neće vam biti dozovljeno da prevozom stignete do ulaza već je potrebno da izađete iz vozila skoro kilometar ranije, i jedan deo puta pređete pešice. Na samom platou oko najznačajnijih građevina, i na svim putićima na samom lokalitetu postavljene su mnogobrojne tezge suvenira, što u velikoj meri ruži Čičen Icu i umanjuje utisak veličine arheološkog nalazišta. Većina građevina na lokalitetu nije obeležena, osim u nekoliko slučajeva gde na tablama ne samo da piše naziv i opis na španskom i engleskom, već i na majanskom – jukatečkom.

Meksiko Čičen Ica, Meksiko Čičen Ica, Meksiko Čičen Ica, Meksiko Čičen Ica, Meksiko Čičen Ica, Meksiko Čičen Ica, Meksiko Čičen Ica

Atrakcije, Meksiko, Muzeji