Majansko svetilište Čičen Ica
(Chichen Itza) UNESCO
Veličanstvena Chichen Itza (Ćićen ili Čičen Ica), jedan je od preko stotinu majanskih gradova Jukatana. Godine 1988. dospela je na listu UNESCO-ve svetske kulturne baštine kao jedan od nekada najvećih centara civilizacije Maja i najveći grad Jukatana, sve do pobune Maja 1221. godine. Čičen Ica bila je poznato religiozno svetilište u koje se dolazilo četiri puta godišnje, i koje su hodočasnici posećivali tokom noćnih sati ostavljajući tragove od praha. Danas je Čičen Ica jedno od nekoliko mesta u Meksiku sa najveličanstvenijim ruševinama mezoameričkih civilizacija, i jedno od turistički najposećenijih mesta u zemlji. Nedavno, grad u ruševinama proglašen je jednim od Sedam novih svetskih čuda. Oko tri miliona turista, godišnje poseti Čičen Icu. Najstarije do danas pronađeno arheološko nalazište – grad drevnih Maja, potiče iz 3100. pre nove ere, i nalazi se u korenu Jukatana, ali u Gvatemali. Najčuveniji i najveličanstveniji grad Maja – Tikal, takođe se nalazi u Gvatemali.
Tekst i fotografije, deo su nove knjige u pripremi, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima:
Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011.
Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.
Velika piramida – hram boga Kukulkana Kecalkoatla © Ivana Dukčević
Ostaci zidina © Ivana Dukčević
Neki delovi Čičen Ice i danas su obavijeni džunglom © Ivana Dukčević
Temple of the large Tables © Ivana Dukčević
Štandovi sa suvenirima na lokalitetu i tropsko cveće koje raste iz grane „otrovnog drveta“ Čečen © Ivana Dukčević
Popol Vu (Popol Vuh – u prevodu: “Knjiga ljudi” ili Knjiga društva”), jedina je knjiga koja je napisana na majanskom jeziku – ali latinicom. Nazivaju je i “majanskom Biblijom”, jer govori o vremenu pre dolaska konkistadora. Knjigu je 1701. godine “prepevao” sveštenik Francisko Himenez (Francisco Ximénez), koji je prethodno bio u službi konkistadora a zatim, naučivši jukatečki (majanski) jezik napisao njihovu svetu knjigu latinicom, sa prevodom na španski (do tada, knjiga je generacijama opstajala kao usmena pripoved). Spis govori o tome kako su Maje plemena Kiče (Kʼicheʼ – koje su živele na području današnjeg Meksika, Hondurasa, Belizea i Gvatemale), opisivale nastanak sveta, zbog čega knjigu nazivaju i majanskim “Starim Zavetom” ili majanskom Knjigom Postanja. U knjizi se govori o prvom Čoveku koji je napravljen od gline (i nije dobro uspeo), zbog čega je sledeći napravljen od drveta. Nakon ponovnog neuspeha, bogovi su rešili da ga naprave od kukuruza – treći pokušaj je uspeo i to je bio prvi Čovek na Zemlji. Jedna od najzanimljivijih priča u majanskoj Bibliji je priča o braći, blizancima Hun-Hunahpú i Vucub-Hanahpú koji su pozvani u majanski Podzemni svet (Xibalba), kako bi se takmičili u pok-a-toku sa vladarima Podzemlja. Priča opisuje njihove zgode i nezgode, iskušenja kojima su bili izloženi, i na kraju ubijeni. Međutim, blizanci drugog brata – Hunahpú i Xbalanqué, koji su magično začeti nakon smrti svog oca Hun-Hunahpú-a, uspeli su da uđu u Podzemlje i osvete smrt svog oca i strica, i pobede vladare Podzemnog sveta.
Štandovi sa suvenirima na lokalitetu © Ivana Dukčević
Prodaja rukotvorina, ispred hrama boga Kukulkana Kecalkoatla © Ivana Dukčević
Delovi ostataka hrama, sa „Iks-oks“ tablicama (?) © Ivana Dukčević
u saradnji sa
.
www.mangatrip.rs
Od lokalnog vodiča – pripadnika naroda drevnih Maja, naučili smo nekoliko reči na jukatečkom – majanskom jeziku 🙂
— Pravilan naziv kompleksa hramova na jukatečkom, majanskom je „Č’i – č’en – Ica„, gde „č’i“ znači „usta“, tj. „ušće“, „č’en“ znači „senota“ (podzemno, slatkovodno jezero), dok je „Itza“ ili „Ica“ naziv plemena Maja koje su sazidale Čičen Icu. U tom smislu, pun prevod naziva je „Na ušću senote Ica“ ili, kako se kod nas na nekim mestima prevodi „Na izvoru Ica“ („At the mouth of the well of Itza“).
Evo i osnovnih reči, za upoznavanje:
— “Ma-lokin!” na majanskom znači “Zdravo!”
— „Biša bel?“ – „Kako si?“
— „Bišak aba?“ – „Kako se zoveš?“
— „Ink aba..“ – „Zovem se…“
Preko 800.000 starosedelaca Meksika, i danas u međusobnoj konverzaciji koriste njihov maternji jezik.
OVDE pogledajte naš video gde potomak drevnih Maja izgovara reči na majanskom, jukatečkom jeziku
Nekada su hramovi bili oslikani © Ivana Dukčević
Štandovi sa suvenirima na lokalitetu i prodavci-umetnici koji ih prave od drveta © Ivana Dukčević
Čičen Ica, podignuta je u kasnom klasičnom periodu vladavine Maja (oko 600 – 750. godine nove ere), i jedan je od mlađih religioznih kompleksa Maja na Jukatanu. Između VII i XII veka, u Čičen Ici je živelo nekoliko desetina hiljada ljudi, zbog čega su i prvi španski konkistadori koji su dospeli do Čičen ice odlučili da na ovom mestu postave svoju bazu. U XIII veku, vladari oko 100 km udaljenog majanskog grada Majapana (Mayapan), napali su i osvojili Čičen Icu.
U centralnom delu travnatog platoa okruženog džunglom, na lokalitetu Čičen Ica nalazi se 30 metara visoka, tipična mezoamerička stepenasta piramida – hram boga Kukulkana Kecalkoatla (Kukulkan-Quetzalcoatl) – Kukulkan (Kukulcan Temple) koji su Španci prozvali El Kastiljo, tj. tvrđava („El Castillo„). Arheolozi su ispod hrama pronašli tunel, kojim se može ući u manju piramidu – unutar veće piramide, što je bila česta praksa kod Maja (da se svake 52 godine, novi i veći hramovi grade nad starijim). Na veliku piramidu, ili bilo koju drugu građevinu u Čičen ici, nije dozvoljeno penjanje. Na prizemnom delu hrama, nalaze se velike glave zmijskog boga čije se „vijugavo telo koje silazi“ vidi duž severnog stepeništa dva puta godišnje – kada sunce osvetli hram pod uglom, tokom ravnodnevnice (u svojoj mitologiji, drevne Maje imale su 22 božanstva).
Velika piramida – hram boga Kukulkana Kvecalkoatla © Ivana Dukčević
Hram boga Kukulkana Kecalkoatla – pernate zmije © Ivana Dukčević
Hram boga Kukulkana Kecalkoatla
Nedaleko od Kukulkana nalazi se Venerin hram ili Grobnica Čak Mola (Chac Mool). Naziv je dobio jer se u na spoljašnjim, reljefnim dekoracijama hrama nalaze prikazi kretanja planete Venere u obliku snopa majanske godine s laticama cveta. Na reljefima se nalazi i prikaz pletenog tepiha, čija je simbolika – gospodstvo i moć. Hram Venere poznat je i kao Grobnica Čak Mola jer je njegova skulptura pronađena u unutrašnjosti. Na delovima reljefa vide se ostaci crvene, plave i žute boje na konturama predstave „Jutarnje zvezde“, jedne od uobičajenih predstava pernate zmije – boga Kukulkana Kvecalkoatla. Venera je prikazana kako izlazi iz čeljusti pernate zmije, sa zmijskim jezikom i kandžama jaguara. Pored Venerinog hrama, nalazi se Jaguarov hram (delimično naslonjen na zadnji deo igrališta Pok-a-tok), a pored njega su ostaci Hrama Orlova i Jaguara.
Venerin hram i Velika piramida, u pozadini © Ivana Dukčević
Jaguarov hram (levo, iza se vidi deo igrališta za Pok-a-tok) © Ivana Dukčević
Jaguarov hram © Ivana Dukčević
Osim hrama Kukulkan, na jednom delu platoa nalazi se Veliki teren za igru loptom Pok-a-tok (The Great Ball Court), poznat po odličnoj akustici. Dužine 168 metara i širine 70 metara, sa visinom zidova od čak 8 metara, najveći je teren za ovaj sport pronađen u centralnoj Americi. Majanski ritualni sport Pok-ta-pok, pok-a-tok ili pokolpok, nalik je bejzbolu, košarci i fudbalu zajedno (na španskom: El pelota ili Juego de pelota). U ovoj sportskoj igri takmičilo se dva tima sa po 7 igrača, uz pomoć oko 3 kg teške lopte od gume (kaučuka – neka novija istraživanja sugerišu da je lopta možda bila šuplja, nalik današnjim), sa zaštitinim prslucima i rukavicama nalik onim u bejzbolu, i gde je kapitenu pobedničkog tima – a ne poraženog, kako se pre mislilo – u čast pobede, na kraju igre ritualno odsecana glava. Cilj igre za koju se misli da potiče još iz XV veka pre nove ere, bio je da se lopta prebaci do protivničkog dela terena, ili visoko, kroz jedan od dva kamena obruča ugrađena u građevinu, na vrhu dva dela igrališta. Iako se mislilo da je tokom igre, prema pravilima sporta loptu bilo moguće dodirnuti samo kukom, laktom ili ramenom, novija istraživanja na arheološkom nalazištu Palenk (Palenque) otkrila su murale koji sugerišu da je u igri verovatno korištena i palica nalik hokejaškom paku. Razlog ovome je i prosečna visina Maja (i starosedelačkog stanovništva Meksika, uopšte), koja i danas iznosi oko 140 – 150 cm, i gde na većim igralištima sa izuzetno visoko ugrađenim obručem (ovaj u Čičen Ici, na primer – 8 metara) ne bi bilo moguće da se bez paka, lopta prebaci kroz obruč. Na području lokaliteta, pronađeno čak sedam igrališta ove tradicionalne sportske igre.
Veliki teren za igru loptom Pok-a-tok © Ivana Dukčević
Veliki teren za igru loptom Pok-a-tok © Ivana Dukčević
Veliki teren za igru loptom Pok-a-tok © Ivana Dukčević
Veliki teren za igru loptom Pok-a-tok (i Velika piramida, u pozadini) © Ivana Dukčević
Replika lopte od kaučuka za igru Pok-a-tok © Ivana Dukčević
Na suprotnoj strani centralnog platoa, nalaze se ostaci Hrama ratnika (Temple of the Warriors), ukrašeni stilizovanim reljefima ratnika, zmija i jaguara na fasadi, i na stubovima. Kao i u slučaju Hrama Kukulkana, unutar Hrama ratnika pronađeni su ostaci manje, starije piramide. Na vrhu stepeništa, iz daljine je vidljiva velika skulptura Čak Mola. Međutim, s obzirom da je figura ležeća, kako se približavate hramu, ona ostaje nisko i u neposrednoj blizini hrama nije je više moguće videti. Najstarije skulpture i prikazi Čak Mola (Chac Mool) prvi put se pojavljuju kod Maja na Jukatanu, u IX veku. Simbolično, predstavljaju polu-ležeću figuru umrlog ratnika, koji se podupire laktovima i pridržava činiju na stomaku, sa glavom okrenutom napred. Činija je verovatno predstavljala mesto prinošenja žrtve bogovima, u vidu hrane – žitarica i životinja, ali i ljudskog srca – tek izvađeno, u određenim prilikama bilo predviđeno da stoji u činiji.
Hram ratnika (statua Čak Mola se vidi na vrhu) © Ivana Dukčević
Hram ratnika, statua Čak Mola na koju se „spušta“ Sunce © Ivana Dukčević
Hram ratnika © Ivana Dukčević
Tokom obilaska Čičen Ice, upoznali smo život i običaje Maja – način na koji su posmatrali svet, prognozirali vreme i predviđali događaje sopstvenim kalendarom u opservatoriji El Karakol (El Caracol – u prevodu „puž“, zbog oblika stepeništa kojim se stizalo do vrha). Opservatorija je podignuta 906. godine, kako bi se posmatrale mesečeve deklinacije i drugi astronomski aspekti. Majanski kalendar i astronomska osmatranja, bili su na izuzetno naprednom nivou. Maje su umele da predvide pomračenja Sunca i Meseca, i bile su odlični matematičari. Piramide su koristili za kalendarsko računanje vremena i podizali ih sa 4 stepeništa na četiri strane, i sa 91 stepenikom – ukupno 364 dana u godini. Majanski kalendar su kasnije usvojili Asteci i Tolteci.
U Čičen Ici još mogu da se vide: Hram lobanja (Temple of the Skulls), Hram velikog Sveštenika (The Ossuary ili Greta Priest’s Tomb), Akab Dzib, Nunnery, House of the Deer, Temple of the Bearded Man, Temple of the large Tables, pijaca, delovi zidina, Hram i jezero Štolok (Cenote & Temple Xtoloc), i još dve senote – slatkovodna delimično podzemna jezera. I u Čičen Ici pronađeni su ostaci drumova – sakbe, majanski putevi koji su podizani širom Jukatana.
Temple of the large Tables © Ivana Dukčević
Temple of the large Tables © Ivana Dukčević
Jezero (senota) Štolok (Xtoloc) © Ivana Dukčević
Hram i jezero (senota) Štolok (Xtoloc) © Ivana Dukčević
Pijaca © Ivana Dukčević
Hram ratnika © Ivana Dukčević
Lokalitet Čičen Ica je izuzetno posećen i tokom obilaska očekujte konstantnu i veliku gužvu. Ukoliko je parking pored samog ulaza u lokalitet pun, neće vam biti dozovljeno da prevozom stignete do ulaza već je potrebno da izađete iz vozila skoro kilometar ranije, i jedan deo puta pređete pešice. Na samom platou oko najznačajnijih građevina, i na svim putićima na samom lokalitetu postavljene su mnogobrojne tezge suvenira, što u velikoj meri ruži Čičen Icu i umanjuje utisak veličine arheološkog nalazišta. Većina građevina na lokalitetu nije obeležena i nema table na kojima piše njihov naziv, osim u nekoliko slučajeva gde na tablama ne samo da piše naziv i opis na španskom i engleskom, već i na majanskom – jukatečkom!
Štandovi sa suvenirima na lokalitetu © Ivana Dukčević
Opisi lokaliteta na španskom, jukatečkom (majanskom) i engleskom jeziku © Ivana Dukčević
Štandovi sa suvenirima na lokalitetu © Ivana Dukčević
Meksiko Čičen Ica, Meksiko Čičen Ica, Meksiko Čičen Ica, Meksiko Čičen Ica, Meksiko Čičen Ica, Meksiko Čičen Ica, Meksiko Čičen Ica