GRUZIJA – Gori – rodno mesto, muzej i kuća Staljina

GRUZIJA – Gori – rodno mesto, muzej i kuća Staljina

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U poseti Staljinu

Gori – rodno mesto i Muzej-kuća čuvenog diktatora

 

 

 

 

 

 

 

Tokom obilaska Gruzije, nakon obilaska prelepog Velikog Kavkaza i kitnjaste prestonice Tbilisi, stigli smo u neveliki Gori, rodno mesto Josifa Visarionoviča Staljina (Ioseb Besarionis dzе Jughashvili). Udaljen oko sat vremena autoputem zapadno od Tbilisija, Gori je mesto koje se nalazi u neposrednoj blizini sporne, delimično samostalne i nepriznate Južne Osetije (1993), koja se nalazi unutar teritorije Gruzije. Verovatno ne postoji osoba koja nije čula za Staljina, čuvenog komunističkog diktatora koji nije smeo u avion (zbog čega je imao svoj luksuzni vagon voza), inteligentno i nadareno dete koje je kao 10-godišnjak, podučavao školskim predmetima i nekoliko godina stariju decu…

 

 

 

 

Samostalno istraživačko putovanje Gruzijom, ostvarila sam u saradnji sa dugogodišnjim partnerom, aviokompanijom Turkish Airlines, uz podršku Ambasade Gruzije u Srbiji. Velika zahvalnost otpravniku poslova diplomatske kancelarije Ambasade Gruzije u Srbiji, gospodinu Koberidzeu.

🍀

Tekst i fotografije, deo su nove knjige u pripremi i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora.

 

 

 

 

Gori, Muzej Staljina

 

 

 

 

 

 

Gori, Muzej Staljina © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Muzej Staljina – partijska knjižica © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Muzej Staljina, kabinet © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Gori, Muzej Staljina © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Muzej Staljina, Staljinovo potomstvo © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Muzej Staljina, suveniri © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

Staljinova majka bila je, kažu, prelepa Gruzinka, a deda po ocu – Osetijanac, iz obližnje Osetije. Plemenski, planinski kavkaski narod – Osete ili Osetijance, Gruzini su oduvek smatrali varvarima, jer su tek početkom XIX veka primili hrišćanstvo (navodno su poreklom indo-evropski narod, ogranak nekog od persijskih plemena). Iz ovog razloga, Staljina su njegovi politički protivnici – Trocki na primer, uvek „držali“ za divljeg Osetijanca. Gruzini su tokom vekova verovatno pokušavali da Osete asimiluju, što je Rusija iskoristila protiv Gruzije – kada se Gruzija otcepila od SSSR, i Južna Osetija je “dobila” nezavisnost.

 

 

 

 

 

 

Muzej Staljina, portret mladog Josifa Visarionoviča Džugašvilija © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Muzej Staljina, radni kabinet © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Muzej Staljina © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Muzej Staljina – proračuni u vezi meteorologije, koje je vodio mladi Staljin © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Muzej Staljina – pismo koje je napisao i njegov potpis, na ruskom © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Muzej Staljina © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Iako obućar, poznavaoci tvrde da je Staljinov otac govorio četiri jezika: gruzinski, jermenski, turski i ruski. Staljinov deda po majci, bio je grnčar i baštovan jedne imućne jermenske familije. Još kao beba – nalik dedi, i Staljin je bio fasciniran cvećem. U memoarima njegove majke – koja je, prethodno izgubivši tri mala sina (Staljin je bio prvo dete koje je preživelo), nesumnjivo bila najznačajnija figura Staljinovog detinjstva – ostalo je zapisano da je Staljin iz ljubavi prema cveću naučio da hoda (navodno su ukućani, držali u rukama cvet i pomerali se kako bi on došao do njega i dohvatio ga). Kasniji Staljin – diktator, bio je poznat po uzgoju bašti limuna, paradajza, mimoza i ruža.

 

Dok je bio dete, u jednom periodu početkom XX veka, poslodavci i klijenti u Gruziji koji nisu imali dovoljno novca, usluge su plaćali vinom. S obzirom da vina u Gruziji ima u izobilju, mnogi su se Gruzini propili. Staljinov otac bio je jedan od njih. Dodatno, Beso – kako je glasio nadimak njegovog oca – upoznao je ruskog revolucionara – pijanca, s kojim je drugovao. Nikada nije uspeo da se oslobodi ovog poroka. Zbog očevog prijatelja, Staljin je rastao uz ruskog revolucionara koji im je dolazio u kuću, i na taj način čuo prve revolucionarne ideje.

 

Kada je jedne zime očev drugar u piću – Rus, pronađen smrznut u snegu, Beso je našao novog druga za kafanu – lokalnog sveštenika. Postoji nekoliko glasina koje su kružile u to vreme, da Beso nije Staljinov otac. Zli jezici, navodili su uvek tri ista “kandidata”, među kojima su bili: šef policije Gorija, glavni sveštenik (očev drug u piću) i kum familije – bogati vinar i vlasnik nekoliko taverni, Egnatašvili, koji je bio zaslužan za Staljinovo školovanje (za uzvrat, Staljinova majka je u kući Egnatašvilijevih radila kao spremačica, zli jezici tvrde i kao ljubavnica). Navodno je očevo pijanstvo bilo uzrok ljubomori na svoju lepu i veoma jaku suprugu, i nemoći da sazna pravu istinu.

 

 

 

 

 

Muzej Staljina – lična garderoba: uniforme i čizme © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Muzej Staljina – omiljene cigarete © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Muzej Staljina – Staljinova bunda © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Muzej Staljina – mapa mesta gde je zatočen, uhapšen, prognan ili gde je bežao © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Muzej Staljina © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Muzej Staljina © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Kao dete, Staljin je imao teško detinjstvo, jer je svakodnevne trpeo batine od oca, pijanca. Dodatno, otac je izričito bio protiv toga da se talentovani dečak školuje, a nije bilo ni novca. Međutim, majka je odlučila da Staljin treba da uči, zamolivši porodicu imućnog kuma da njen dečak sedi na času s njegovom decom. Ispostavilo se da je Staljin učio brže i bolje ne samo od svojih vršnjaka nego i od znatno starije dece, i da je kasnije deci davao časove. Na kraju je upisan u školu kao posinak sveštenika, jer je u to vreme u Gruziji jedino na taj način bilo moguće školovati dete koje nije iz imućne familije.

 

Iako je kao diktator bio zaslužan za hiljade smrti nedužnih ljudi, danas je njegova Muzej-kuća jedna od najvećih muzejskih atrakcija Gruzije. U centru mesta, u velikom, starom zdanju nalazi se veoma dobro uređen i prostran Muzej Staljina, dok se u dvorišnom delu nalazi njegova rodna kuća (zaštićena ispod specijalnog krova, nije moguće ući unutar kuće), i vagon voza kojim je uvek putovao. Kada smo završili sa posetom muzeju, kustos nas je odvela do voza i otključala vrata kako bismo prošli kroz vagon od početka do kraja, i videli kako su izgledale prostorije koje je koristio tokom svojih putovanja.

 

 

 

 

 

 

Rodna kuća Staljina, pored muzeja

 

 

 

 

 

 

 

Rodna kuća Staljina („Ovde se rodio 21. decembra 1879. godine i detinjstvo proveo do 1883. godine, J. V. Staljin“) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Rodna kuća Staljina, ispod specijalnog krova, pod stubovima © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Staljinov vagon © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Staljinov vagon © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Staljinov vagon © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Staljinov vagon © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Staljinov vagon © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

U Muzeju Staljina, na međuspratu nas je dočekala velika statua diktatora pored koje se većina turista slika (za posetu je otvoren jedan mali deo prizemlja i čitav, prostran i veliki prvi sprat). Unutar muzeja, videli smo radni kabinet Staljina, stare spise i dokumente, njegovu poeziju i druge rukopise, fotografije sa poznatim državnicima i sa njegoom ostarelom majkom, bundu i čizme koje je nosio zimi, paklu cigareta koje je pušio, njegove biste, potpisane sporazume, slike sa parada i umetničke slike na kojima na primer, u naručju drži rumenu sovjetsku devojčicu koja mu se osmehuje.

 

U poslednjem delu postavke muzeja, nalaze se predmeti koje je Staljin dobio od velikog broja državnika koji su mu dolazili u posetu – vaze sa njegovim likom, veliki tanjiri, srebrne i kristalne posude, i drugo.

 

Zanimljivo je kako su od nekadašnjeg velikog diktatora, u Gruziji uspeli da stvore zanimljivu turističku atrakciju, pa tako u suvenirnici muzeja možete kupiti šolje i tablu za šah sa likom Staljina, manjice i kecelje za kuvanje, čak gruzinsko vino koje je najviše voleo da pije – sve sa njegovim likom!

 

 

 

 

 

 

 

Muzej Staljina, njegova posmrtna maska © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Muzej Staljina, postavka predmeta koje je dobio od raznih državnika © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Muzej Staljina, postavka predmeta koje je dobio od raznih državnika © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Muzej Staljina, postavka predmeta koje je dobio od raznih državnika © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Muzej Staljina © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Muzej Staljina, suvenirnica © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Jedini autoput u Gruziji, vodi od Tbilisija ka zapadu (obali Crnog mora) – putokaz za grad „Tskhinvali“ odnosi se na obližnju prestonicu Južne Osetije, koja je danas pod kontrolom Rusije, a nalazi se nedaleko od Staljinovog rodnog mesta Gori © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Kako stići u Gruziju

 

Avionom: Od Beograda / Zagreba / Sarajeva, do Tbilisija, najlakše je stići letovima Turkish Airlines, sa presedanjem u Istanbulu. Let od Beograda do Istanbula traje oko 1h 40min, a od Istanbula do Tbilisija još oko 2 h. U zavisnosti od dana u nedelji, avioni Turkish Airlines od Istanbula do Tbilisija lete od jednom do čak tri puta dnevno. Predstavništvo Turkish Airlines nalazi se u Beogradu, u Knez Mihailovoj 9, na prvom spratu (tel +381 11) 3036 195 / 209 7225 / 209 7226.

 

 

 

 

 

U saradnji sa…

 

 

Turkish Airlines © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Kako se kretati Gruzijom

 

Za obilazak Gruzije sa bazom u Tbilisiju (jednodnevni izleti) – i ovaj izlet u Gori, koristili smo usluge kvalitetne, povoljne i besprekorno tačne agencije GoTrip (klikom, otvorićete link za odabir prevoza, izleta). Na ovoj stranici, možete naći bezbroj opcija za izlete, a prilikom rezervacije osim rute izleta izabrati i vozača (u odnosu na koji jezik govori – ruski ili engleski, ali i na recenzije koje je dobio od prethodnih putnika), i samim tim i automobil koji želite (od malog, gradskog vozila, do terenskog). Takođe, vreme polaska i dolaska sami izabirate – sat i minut (dolaze po vas do adrese koju ste naveli, i vraćaju vas). Preko ove agencije mogu se rezervisati transferi od/do aerodroma (što smo takođe koristili), autobuske ili železničke stanice, a vozača i vozilo možete iznajmiti i na nekoliko dana. U odnosu na kvalitet usluge, ovo je bez premca najbolja opcija tokom boravka u Gruziji, i uz to – veoma solidnih cena.

 

 

 

 

OVDE pogledajte ponudu agencije za najam vozila sa vozačem, čije usluge smo koristili tokom boravka u Gruziji – za prevoz, transfere i izlete, koje sami kreirate – počev od mesta na ruti, vremena polaska i povratka sa bilo koje adrese u Gruziji, sve do toga da sami određujete koliko ćete se zadržati na određenim mestima.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Gruzija Staljin Gori, Gruzija Staljin Gori, Gruzija Staljin Gori, Gruzija Staljin Gori, Gruzija Staljin Gori, Gruzija Staljin Gori

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.