U poseti Staljinu
–
Gori – rodno mesto i Muzej-kuća čuvenog diktatora
Tokom obilaska Gruzije, nakon obilaska prelepog Velikog Kavkaza i kitnjaste prestonice Tbilisi, stigli smo u neveliki Gori, rodno mesto Josifa Visarionoviča Staljina (Ioseb Besarionis dzе Jughashvili). Udaljen oko sat vremena autoputem zapadno od Tbilisija, Gori je mesto koje se nalazi u neposrednoj blizini sporne, delimično samostalne i nepriznate Južne Osetije (1993), koja se nalazi unutar teritorije Gruzije. Verovatno ne postoji osoba koja nije čula za Staljina, čuvenog komunističkog diktatora koji nije smeo u avion (zbog čega je imao svoj luksuzni vagon voza), inteligentno i nadareno dete koje je kao 10-godišnjak, podučavao školskim predmetima i nekoliko godina stariju decu…
Samostalno istraživačko putovanje Gruzijom, ostvarila sam u saradnji sa dugogodišnjim partnerom, aviokompanijom Turkish Airlines, uz podršku Ambasade Gruzije u Srbiji.
🍀
Tekst i fotografije, deo su nove knjige u pripremi i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora.
Gori, Muzej Staljina
Gori, Muzej Staljina © Ivana Dukčević
Muzej Staljina – partijska knjižica © Ivana Dukčević
Muzej Staljina, kabinet © Ivana Dukčević
Gori, Muzej Staljina © Ivana Dukčević
Muzej Staljina, Staljinovo potomstvo © Ivana Dukčević
Muzej Staljina, suveniri © Ivana Dukčević
Staljinova majka bila je, kažu, prelepa Gruzinka, a deda po ocu – Osetijanac, iz obližnje Osetije. Plemenski, planinski kavkaski narod – Osete ili Osetijance, Gruzini su oduvek smatrali varvarima, jer su tek početkom XIX veka primili hrišćanstvo (navodno su poreklom indo-evropski narod, ogranak nekog od persijskih plemena). Iz ovog razloga, Staljina su njegovi politički protivnici – Trocki na primer, uvek „držali“ za divljeg Osetijanca. Gruzini su tokom vekova verovatno pokušavali da Osete asimiluju, što je Rusija iskoristila protiv Gruzije – kada se Gruzija otcepila od SSSR, i Južna Osetija je “dobila” nezavisnost.
Muzej Staljina, portret mladog Josifa Visarionoviča Džugašvilija © Ivana Dukčević
Muzej Staljina, radni kabinet © Ivana Dukčević
Muzej Staljina © Ivana Dukčević
Muzej Staljina – proračuni u vezi meteorologije, koje je vodio mladi Staljin © Ivana Dukčević
Muzej Staljina – pismo koje je napisao i njegov potpis, na ruskom © Ivana Dukčević
Muzej Staljina © Ivana Dukčević
Iako obućar, poznavaoci tvrde da je Staljinov otac govorio četiri jezika: gruzinski, jermenski, turski i ruski. Staljinov deda po majci, bio je grnčar i baštovan jedne imućne jermenske familije. Još kao beba – nalik dedi, i Staljin je bio fasciniran cvećem. U memoarima njegove majke – koja je, prethodno izgubivši tri mala sina (Staljin je bio prvo dete koje je preživelo), nesumnjivo bila najznačajnija figura Staljinovog detinjstva – ostalo je zapisano da je Staljin iz ljubavi prema cveću naučio da hoda (navodno su ukućani, držali u rukama cvet i pomerali se kako bi on došao do njega i dohvatio ga). Kasniji Staljin – diktator, bio je poznat po uzgoju bašti limuna, paradajza, mimoza i ruža.
Dok je bio dete, u jednom periodu početkom XX veka, poslodavci i klijenti u Gruziji koji nisu imali dovoljno novca, usluge su plaćali vinom. S obzirom da vina u Gruziji ima u izobilju, mnogi su se Gruzini propili. Staljinov otac bio je jedan od njih. Dodatno, Beso – kako je glasio nadimak njegovog oca – upoznao je ruskog revolucionara – pijanca, s kojim je drugovao. Nikada nije uspeo da se oslobodi ovog poroka. Zbog očevog prijatelja, Staljin je rastao uz ruskog revolucionara koji im je dolazio u kuću, i na taj način čuo prve revolucionarne ideje.
Kada je jedne zime očev drugar u piću – Rus, pronađen smrznut u snegu, Beso je našao novog druga za kafanu – lokalnog sveštenika. Postoji nekoliko glasina koje su kružile u to vreme, da Beso nije Staljinov otac. Zli jezici, navodili su uvek tri ista “kandidata”, među kojima su bili: šef policije Gorija, glavni sveštenik (očev drug u piću) i kum familije – bogati vinar i vlasnik nekoliko taverni, Egnatašvili, koji je bio zaslužan za Staljinovo školovanje (za uzvrat, Staljinova majka je u kući Egnatašvilijevih radila kao spremačica, zli jezici tvrde i kao ljubavnica). Navodno je očevo pijanstvo bilo uzrok ljubomori na svoju lepu i veoma jaku suprugu, i nemoći da sazna pravu istinu.
Muzej Staljina – lična garderoba: uniforme i čizme © Ivana Dukčević
Muzej Staljina – omiljene cigarete © Ivana Dukčević
Muzej Staljina – Staljinova bunda © Ivana Dukčević
Muzej Staljina – mapa mesta gde je zatočen, uhapšen, prognan ili gde je bežao © Ivana Dukčević
Muzej Staljina © Ivana Dukčević
Muzej Staljina © Ivana Dukčević
Kao dete, Staljin je imao teško detinjstvo, jer je svakodnevne trpeo batine od oca, pijanca. Dodatno, otac je izričito bio protiv toga da se talentovani dečak školuje, a nije bilo ni novca. Međutim, majka je odlučila da Staljin treba da uči, zamolivši porodicu imućnog kuma da njen dečak sedi na času s njegovom decom. Ispostavilo se da je Staljin učio brže i bolje ne samo od svojih vršnjaka nego i od znatno starije dece, i da je kasnije deci davao časove. Na kraju je upisan u školu kao posinak sveštenika, jer je u to vreme u Gruziji jedino na taj način bilo moguće školovati dete koje nije iz imućne familije.
Iako je kao diktator bio zaslužan za hiljade smrti nedužnih ljudi, danas je njegova Muzej-kuća jedna od najvećih muzejskih atrakcija Gruzije. U centru mesta, u velikom, starom zdanju nalazi se veoma dobro uređen i prostran Muzej Staljina, dok se u dvorišnom delu nalazi njegova rodna kuća (zaštićena ispod specijalnog krova, nije moguće ući unutar kuće), i vagon voza kojim je uvek putovao. Kada smo završili sa posetom muzeju, kustos nas je odvela do voza i otključala vrata kako bismo prošli kroz vagon od početka do kraja, i videli kako su izgledale prostorije koje je koristio tokom svojih putovanja.
Rodna kuća Staljina, pored muzeja
Rodna kuća Staljina („Ovde se rodio 21. decembra 1879. godine i detinjstvo proveo do 1883. godine, J. V. Staljin“) © Ivana Dukčević
Rodna kuća Staljina, ispod specijalnog krova, pod stubovima © Ivana Dukčević
Staljinov vagon © Ivana Dukčević
Staljinov vagon © Ivana Dukčević
Staljinov vagon © Ivana Dukčević
Staljinov vagon © Ivana Dukčević
Staljinov vagon © Ivana Dukčević
U Muzeju Staljina, na međuspratu nas je dočekala velika statua diktatora pored koje se većina turista slika (za posetu je otvoren jedan mali deo prizemlja i čitav, prostran i veliki prvi sprat). Unutar muzeja, videli smo radni kabinet Staljina, stare spise i dokumente, njegovu poeziju i druge rukopise, fotografije sa poznatim državnicima i sa njegoom ostarelom majkom, bundu i čizme koje je nosio zimi, paklu cigareta koje je pušio, njegove biste, potpisane sporazume, slike sa parada i umetničke slike na kojima na primer, u naručju drži rumenu sovjetsku devojčicu koja mu se osmehuje.
U poslednjem delu postavke muzeja, nalaze se predmeti koje je Staljin dobio od velikog broja državnika koji su mu dolazili u posetu – vaze sa njegovim likom, veliki tanjiri, srebrne i kristalne posude, i drugo.
Zanimljivo je kako su od nekadašnjeg velikog diktatora, u Gruziji uspeli da stvore zanimljivu turističku atrakciju, pa tako u suvenirnici muzeja možete kupiti šolje i tablu za šah sa likom Staljina, manjice i kecelje za kuvanje, čak gruzinsko vino koje je najviše voleo da pije – sve sa njegovim likom!
Muzej Staljina, njegova posmrtna maska © Ivana Dukčević
Muzej Staljina, postavka predmeta koje je dobio od raznih državnika © Ivana Dukčević
Muzej Staljina, postavka predmeta koje je dobio od raznih državnika © Ivana Dukčević
Muzej Staljina, postavka predmeta koje je dobio od raznih državnika © Ivana Dukčević
Muzej Staljina © Ivana Dukčević
Muzej Staljina, suvenirnica © Ivana Dukčević
Jedini autoput u Gruziji, vodi od Tbilisija ka zapadu (obali Crnog mora) – putokaz za grad „Tskhinvali“ odnosi se na obližnju prestonicu Južne Osetije, koja je danas pod kontrolom Rusije, a nalazi se nedaleko od Staljinovog rodnog mesta Gori © Ivana Dukčević
Kako stići u Gruziju
Avionom: Od Beograda / Zagreba / Sarajeva, do Tbilisija, najlakše je stići letovima Turkish Airlines, sa presedanjem u Istanbulu. Let od Beograda do Istanbula traje oko 1h 40min, a od Istanbula do Tbilisija još oko 2 h. U zavisnosti od dana u nedelji, avioni Turkish Airlines od Istanbula do Tbilisija lete od jednom do čak tri puta dnevno. Predstavništvo Turkish Airlines nalazi se u Beogradu, u Knez Mihailovoj 9, na prvom spratu (tel +381 11) 3036 195 / 209 7225 / 209 7226.
U saradnji sa…
Turkish Airlines © Ivana Dukčević
Kako se kretati Gruzijom
Za obilazak Gruzije sa bazom u Tbilisiju (jednodnevni izleti) – i ovaj izlet u Gori, koristili smo usluge kvalitetne, povoljne i besprekorno tačne agencije GoTrip (klikom, otvorićete link za odabir prevoza, izleta). Na ovoj stranici, možete naći bezbroj opcija za izlete, a prilikom rezervacije osim rute izleta izabrati i vozača (u odnosu na koji jezik govori – ruski ili engleski, ali i na recenzije koje je dobio od prethodnih putnika), i samim tim i automobil koji želite (od malog, gradskog vozila, do terenskog). Takođe, vreme polaska i dolaska sami izabirate – sat i minut (dolaze po vas do adrese koju ste naveli, i vraćaju vas). Preko ove agencije mogu se rezervisati transferi od/do aerodroma (što smo takođe koristili), autobuske ili železničke stanice, a vozača i vozilo možete iznajmiti i na nekoliko dana. U odnosu na kvalitet usluge, ovo je bez premca najbolja opcija tokom boravka u Gruziji, i uz to – veoma solidnih cena.
Gruzija Staljin Gori, Gruzija Staljin Gori, Gruzija Staljin Gori, Gruzija Staljin Gori, Gruzija Staljin Gori, Gruzija Staljin Gori