Posted on 15 jun 2021

/ off

GRUZIJA / Tbilisi

Tekst i fotografije, deo su knjige u pripremi i zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.

🍀

Samostalno istraživačko putovanje Gruzijom, ostvarila sam u saradnji sa dugogodišnjim partnerom – aviokompanijom Turkish Airlines, i uz podršku Ambasade Gruzije u Srbiji. Velika zahvalnost otpravniku poslova diplomatske kancelarije Ambasade Gruzije u Srbiji, gospodinu Koberidzeu.

TBILISI

Boemska prestonica

na izvoru tople vode

Svakog jutra u osam i trideset, sa Železničke stanice Batumi, put prestonice kreće novi, moderni voz švajcarske kompanije Štadler. Voz na dva nivoa, rezervisali smo unapred putem interneta, i zbog male razlike u ceni izabrali prvu klasu. Na licu mesta, ispalo je da je sistem zakazao te smo dobili jednako dobra sedišta u drugoj klasi, ali uz mali razmak između onih u susednom redu. Klimatizovani, moderni voz do Tbilisija putuje nekoliko sati, jer – osim jedne deonice pored mora, koristi istu prugu kojom saobraćaju i stari vozovi – onu kojom smo nekoliko dana ranije stigli iz prestonice do Zugdidija. U ranim popodnevnim satima, na stanici u Tbilisiju sačekala nas je sredovečna Sofija za koju se ispostavilo da je moja koleginica – slikarka, i povezla nas u stan koji izdaje u istorijskom jezgru grada. U vožnji zakrčenim ulicama prestonice, i pored dobre volje nismo uspeli da s njom uspostavimo dublju konverzaciju, jer je ruski jedini strani jezik koji razume, a moj ruski zadovoljava tek osnovne potrebe konverzacije.

Novi voz Štadler koji je Gruzija uvezla iz Švajcarske, saobraća na relaciji između Tbilisija i Batumija, na crnomorskoj obali © Ivana Dukčević

Zgrada u kojoj smo proveli nedelju dana, u centralnom delu starog Tbilisija © Ivana Dukčević

OVDE pogledajte video panorame centralnog dela Tbilisija

Tbilisi, Most mira na reci Mtkvari © Ivana Dukčević

Prelepa Avenija Davida Agmašenebelija © Ivana Dukčević

Tbilisi © Ivana Dukčević

Grafiti Tbilisija © Ivana Dukčević

Tbilisi © Ivana Dukčević

Avlabari, stari deo Tbilisija © Ivana Dukčević

U saradnji sa…

Turkish Airlines / Beograd, Knez Mihailova 9 / I (tel +381 11) 3036 195 / 209 7225 / 209 7226

U veliku, starinsku gradsku kuću sa prizemljem i dva sprata, sa tipičnim, kitnjastim drvenim tremom i doksatima koji prate liniju fasade – ofarbanim u tirkizno-plavu, ušli smo kroz kapiju koja iz male ulice vodi u unutrašnje dvorište. Iako, postoji i drugi ulaz u kuću – iz susedne, paralelne ulice – što će nas u prvim danima boravka redovno zbunjivati, dok postepeno ne usavršimo snalaženje u lavirintu uličica istorijskog jezgra starog Tbilisija. Na najvišem nivou, nalazi se stan u kojem ćemo provesti nedelju dana. Do poslednjeg, drugog sprata stiže se izlizanim, vremešnim drvenim stepeništem koje je probijeno unutar zajedničkog trema, duž terase koja gleda na unutrašnje dvorište i prolazi pored stanova drugih stanara. Ulazi u njihove domove većinom su otvoreni, i svako vidi i čuje šta onaj do njega radi. Prolazeći do našeg – najdaljeg i kako se posle ispostavilo – najvećeg od svih, videli smo otvorena vrata stana starijeg gospodina koji je ležao u krevetu u prugastoj pidžami, i pušeći gledao vesti na televiziji, dok je u stanu do njegovog žena na zajedničkoj terasi pored njegovih vrata, na kanapu prostirala veš. I drugi stanari u nizu, posmatrali su nas kako u društvu Sofije kotrljamo kofere – uljudno nas pozdravljajući, kao nove, prve komšije. Došavši do stana na uglu kuće u kojem ćemo boraviti u Tbilisiju, shvatila sam da je autentično, staro jezgro grada danas mesto gde žive oni koji u stvari nemaju kud. Tavoreći u majušnim stanovima sa jednom ili dve prostorije, koji su nekada – pre ere komunizma, verovatno bili deo jedne velike celine – čekaju u dugačkom redu na državu koja će doneti odluku u vezi renoviranja, i dan kada oni u njima više neće biti doživotni stanari jer će im se dodeliti novo, možda bolje mesto za život. U potpuno obnovljenu kuću kojoj će cena vrtoglavo porasti (jedan deo istorijskog jezgra je već potpuno obnovljen), useliće se novi, skupi butik-hotel ili restoran, za potrebe turizma u uzletu.

Lođa stana u kojem smo proveli nedelju dana, u centralnom delu starog Tbilisija © Ivana Dukčević

Zgrada u kojoj smo boravili, u Tbilisiju © Ivana Dukčević

Abanotubani, deo starog Tbilisija gde je većina kuća renovirana i izvestan broj pretvoren u butik-hotele © Ivana Dukčević

Tbilisi, Abanotubani

Sat-kula pored lutkarskog pozorišta Gabliadze, po ideji lokalnog vajara, pisca i dramaturga Rezo Gabriadzea © Ivana Dukčević

Anchiskhati Basilica, najstarija očuvana crkva Tbilisija

Nova i najveća Crkva Svete Trojice © Ivana Dukčević

Još uvek kotrljajući crveno koferče, pred sam kraj velike terase učinilo mi se da drveni pod više nije savršeno ravan, i da se nekako iskrivio i iskosio. Ovu senzaciju pripisala sam umoru od putovanja, sve dok nismo otključali vrata i ušli u stan. U odnosu na ulazni deo, velika dnevna soba koja se nalazi na samom kraju stana – na ćošku – i izlazi na božanstvenu, zastakljenu lođu, zaista “pada” nizbrdo i parket je prati – valjda se neće iskriviti još više za vreme našeg boravka! Naša želja da noćimo na autentičnom mestu je ispunjena – ono što smo hteli, to smo i dobili. Skup, bezlični hotel verovatno bih za nekoliko godina zaboravila – ovaj stan sigurno neću. Najstariji delovi grada Abanotubani i Avlabari, zapadno od reke Mtkvari (na ruskom: Kura) – gde smo smešteni, čine staro jezgro Tbilisija. Iako se počev od XIX veka Tbilisi razvijao kao evropski grad, za šarm prestoničkih kuća zaslužni su istočnjački – mavarski, gotski motivi, i oni u Art Nouveau stilu – tipični elementi dekoracije gradskih zdanja Gruzije. Spoj između ovih elemenata, rezultat je položaja zemlje koja se teritorijalno nalazi na prelazu između Zapada i Istoka. Osim spoljnih fasada, tipična dekoracija XIX veka odnosi se i na oslikavanje unutrašnjih hodnika zgrada, naročito onih koje su pripadale imućnim trgovcima i aristokratama. Danas su ovi elementi deo kulturne baštine grada.

Pogled na persijsku tvrđavu Narikala, sa druge strane reke Mtkvari © Ivana Dukčević

Moderna skulptura u centru Tbilisija © Ivana Dukčević

OVDE pogledajte video panorame Tbilisija

Tbilisi © Ivana Dukčević

Tbilisi, centralno lociran Muzej istorije grada © Ivana Dukčević

Muzej istorije grada © Ivana Dukčević

Muzej istorije grada – Tvrđava Narikala, fotografija iz 1880. godine © Ivana Dukčević

Uprkos vrelini i vlagi koja nas je celim putem pratila, grad zanimljivog naziva nas je očarao. Od oko 3,7 miliona stanovnika Gruzije, jedna trećina živi u prestonici, i populacija grada neznatno je manja od one u Beogradu. Nekoliko minuta pešice od tirkizno-plave kuće, lavirint uličica doveo nas je do reke i novog, geometrijski zanimljivog pešačkog Mosta mira. Jednim delom, sivo-zelena reka Mtkvari – koja izvire na severoistoku Turske blizu grada Karsa (mesta iz romana “Sneg” Orhana Pamuka) – kroz istorijski centar teče duboko u kanjonu, a tipične, kitnjaste drvene kuće sa velikim prozorima smeštene su kao obešene, na samoj litici.

OVDE pogledajte video vožnje gondolom do vrha Tvrđave Narikala

Pogled sa vrha tvrđave Narikala, na reku Mtkvari, Most mira, predsedničku palatu, početnu stanicu žičare i novu Crkvu Svetog Trojstva © Ivana Dukčević

Most mira © Ivana Dukčević

Most mira, osvetljen noću © Ivana Dukčević

Tbilisi © Ivana Dukčević

Avenija duž reke Mtkvari © Ivana Dukčević

Park pored reke sa zanimljivom fontanom © Ivana Dukčević

Prelaskom reke, stigli smo do početne stanice uspinjače koja nas je povela nazad – na vrh brda, do Narikala tvrđave. Utvrđenje odakle pogled puca na čitav stari deo grada u kotlini – i još dalje, u srednjem veku podigli su Persijanci u vreme dok su vladali gruzijskom prestonicom. U podnožju, istočno od tvrđave nazire se mnoštvo polukružnih kubeta Abanotubanija (Abanotubani znači “mesto sa banjama”) – krovovi preostalih sedam banja koje leže na sumpornim izvorima, po kojima je i sam Tbilisi u V veku dobio svoj naziv “topli izvor”. U prestoničkim banjama kojih je nekada bilo čak šezdeset tri, uživali su poznati ljudi svog vremena kao pesnik Aleksandar Puškin i pisac Aleksandar Dima. Jedna od vizuelno najlepših banja – Orbelijani, sazidana je u tipičom stilu persijskih džamija sa dekorativnim lukom (iwan), obložena mozaikom šarenih pločica sa preovlađujućom tirkizno-plavom. Drvena kapija ispod luka, koja vodi u unutrašnjost danas osavremenjenih prostorija sa toplom, termalnom vodom, vratila me je u vreme “Puta svile”, čiji je jedan krak u srednjem veku prolazio kroz Gruziju. U procepu podno banja, teče potok čiji tok kruži brdom kod Abanotubanija, i kreće iz stotinak metara udaljenog vodopada, u sred grada. U ovom delu Tbilisija, kuće kao ona u kojoj smo odseli potpuno su renovirane, i u njima se nalaze butik-hoteli i restorani. Iako ih ima, retke su one koje su ostale nečiji privatni domovi.

Tbilisi, statua „Majke Gruzije“ © Ivana Dukčević

Tbilisi, Abanotubani na toplim izvorima © Ivana Dukčević

Tbilisi, banje – hamami Abanotubanija © Ivana Dukčević

Tbilisi, renovirane kuće Abanotubanija © Ivana Dukčević

U podnožju tvrđave, blizu Trga Meidani krenuli smo u jedan od tri restorana lanca domaće kuhinje Pasanauri. Naziv je dobio po istoimenom selu u podnožju Kavkaza severno od Tbilisija – na putu za planinu Kazbek, za koje neki Gruzini tvrde da je mesto gde je nastao čuveni kinkali (khinkali). Iako smo od gruzinskih kuvara saznali da je kinkali u stvari stigao iz Kine, na mestu gde se odomaćio – baš kao i špagete u Italiji, postao je nacionalno jelo. Kinkali se pravi od testenine za knedle i u obliku je zavežljaja. Originalni kinkali puni se mlevenim mesom, ali i sirom, pečurkama, krompirom i mirođijom. Mirođija i svež korijander deo su gotovo svakog jela – u preukusnim čorbama (Chikhirtma, Kharcho) i sosevima, ali su u kuhinji Gruzije (i Jermenije) veoma zastupljeni orasi, patlidžan i nar – neizostavni deo persijske, i kuhinje Bliskog istoka.

Tbilisi, jedan od restorana „Pasanauri“ © Ivana Dukčević

Restoran „Pasanauri“: kinkali, gruzijska mešana salata sa sos-prelivom od oraha, supa „čikhirtma“ sa mirođijom i korijanderom © Ivana Dukčević

Centralna, zelena pijaca Tbilisija Desertirebis Bazari („Pijaca dezertera“), naziv je dobila po vojnicima iz Rusko-gruzijskog rata 1920-tih, koji su odbivši da idu u rat na ovo mesto vraćali svoje oružje. Na pijaci smo videli mnogobrojne tezge zeleniša, od kojih su mirođija i svež korijander najzastupljeniji u gruzijskoj kuhinji © Ivana Dukčević

Drugi restoran lanca Pasanauri nalazi se na samom kraju najpoznatije prestoničke Avenije Šota Rustaveli, koja je naziv dobila po srednjovekovnom pesniku – Njegošu Gruzije. Čitavu dužinu ulice krasi veličanstveni drvored visokih platana, i praveći debeli hlad, ka periferiji vodi od Trga Slobode pored elegantnih, grandioznih zdanja nekoliko najvažnijih muzeja, Nacionalnog teatra, opere i baleta (koji još nazivaju i Teatar Karavansaraj zbog prepoznatjljivog mavarskog stila u arhitekturi), ministarstava i Parlamenta Gruzije. Nacionalni muzej Gruzije po spratovima je podeljen na prirodnjački muzej, arheološki i etnografski muzej, dok se na vrhu nalazi Muzej istorije sovjetske okupacije. U arheološkom delu, između ostalih izložena su dva fascinantna predmeta – drvena zaprežna vozila tj. dvokolice sa točkovima, koje potiču još iz XXIV veka pre nove ere. Njihova starost najbliža je periodu kada su u Egiptu na primer, zidane čuvene piramide. Severnije od završetka Avenije Rustaveli – gde čitavom dužinom gotovo da ne postoje pešački prelazi, već tek po neki podzemni – nalaze se novija zdanja u staklu i betonu, od kojih neka potiču iz ere SSSR-a. Najzanimljivije i verovatno najčuvenije, sazidano je 1975. kao Sovjetsko ministarstvo saobraćaja u tipičnom brutalističkom stilu. Iako najviše liči na 3D model “Lego” kocki sa višestrukim raskrsnicama između puteva, zbog svog veoma neobičnog izgleda današnje sedište Narodne banke Gruzije nazivaju i “Zgrada tetris”.

Nacionalni muzej Gruzije (Muzej istorije, na I spratu), zaprežno vozilo iz oko 2400. godine pre nove ere © Ivana Dukčević

Sovjetsko ministarstvo saobraćaja iz 1975, u tipičnom brutalističkom stilu, danas je sedište Narodne banke Gruzije i nazivaju ga “Zgrada tetris” © Ivana Dukčević

Nedaleko od centra i u blizini reke, nalazi se nadvožnjak koji premošćuje široku ulicu u podnožju. S obzirom da se kvart sa zgradama na levoj obali u smeru ka reci ovde završava, mnogi se zbune kada ispod mosta ne ugledaju reku koju očekuju, već gradsku saobraćajnicu. Između nadvožnjaka i mosta koji nakon oko dvesta mestara prelazi reku, u podnožju se nalazi park u kojem se održava čuveni prestonički buvljak Dry bridge market. U prevodu, naziv buvljaka koji nismo hteli da propustimo – “Pijaca kod suvog mosta”, verno opisuje mesto sa nadvožnjakom – mostom bez reke. Gde god sam putovala, u velikim gradovima kao što su London, Lisabon, Madrid, Pariz, Beč, Rim, Sofija, Atina, ili Tokio, uvek sam posećivala buvlje pijace i iz svakog od njih imam po neku uspomenu. Na ovom u Tbilisiju ponuda je široka, i ima predmeta za svačiji ukus. Počev od ordenja, dokumenata i šapki iz ere SSSR-a, starinskih samovara, tabakera i tablica za automobile, kutija i igračaka, delova pokućstva, satova i nakita, starog novca i poštanskih marki, kavkaskih rogova za ispijanje vina, majica sa likom Staljina i originalnih fotografija iz Drugog svetskog rata, sve do unikatnih marama mladih umetnika i predivnog srebrnog nakita.

Osim Avenije Rustaveli, druga najlepša monumentalna ulica prestonice je Avenija Davit Agmašenebeli. Narodna banka, muzeji, biblioteka, ali i restorani i kafei, zaštitni su znak ove prelepe ulice koja se na svom najjužnijem delu sužava i pretvara u pešačku zonu sa kafeterijama. Istočno od elegantnog trga Mardžanišvili, put nas je odveo do Fabrike. Veoma nalik beogradskoj Savamali – iako nešto dalje od reke, ovaj kvart blizu obale sa druge strane u odnosu na istorijski centar nekada je pripadao industrijskom postrojenju koje je danas najpoznatije gradsko mesto za provod. Dok smo u ranim večernjim satima prolazili sa druge strane ulice, duž velikog zdanja oslikanog grafitima i fabričkim oknima iz ere komunizma, bili smo svedoci dugačkog reda omladine prestonice koja je strpljivo čekala da redari obave svoj posao i otpočnu još jednu ludu noć. Te poslednje večeri našeg boravka u Tbilisiju, krenuli smo ka obližnjem restoranu “Šavi lomi” (“Crni lav”). Smešten u velikoj, starinskoj kući, u čijoj su raskošnoj, unutrašnoj zelenoj bašti među krošnjama drveća i visokog zeljastog bilja postavljene klupe sa stolovima, ima jednako zanimljivu unutrašnjost u drvetu, keramičkim detaljima i zidovima oslikanim jarkim bojama. Nakon još jednog obroka sačinjenog od odličnih supa sa mirođijom, glavnog jela, sireva i soseva sa orasima, korijanderom i narom, najveći utisak ostavio je račun ispisan dekorativnim, gruzinskim pismom. Osim crteža crnog lava koji riče i natpisa na engleskom “Shavi lomi”, ostatak fiskalnog računa izgledao je kao umetnička slika gruzinske kaligrafije.

Za obilazak Gruzije sa bazom u Tbilisiju (jednodnevni izleti) – koristili smo usluge kvalitetne, povoljne i besprekorno tačne agencije GoTrip (klikom na narandžasti naziv, izaći ćete na link za odabir prevoza, izleta). Na ovoj stranici, možete naći bezbroj opcija za izlete, a prilikom rezervacije osim rute izleta izabrati i vozača (u odnosu na koji jezik govori – ruski ili engleski, ali i na recenzije koje je dobio od prethodnih putnika), i samim tim i automobil koji želite (od malog, gradskog vozila, do terenskog). Takođe, vreme polaska i dolaska sami izabirate – sat i minut (dolaze po vas do adrese koju ste naveli, i vraćaju vas). Preko ove agencije mogu se rezervisati transferi od/do aerodroma (što smo takođe koristili), autobuske ili železničke stanice, a vozača i vozilo možete iznajmiti i na nekoliko dana. U odnosu na kvalitet usluge, ovo je bez premca najbolja opcija tokom boravka u Gruziji, i uz to – veoma solidnih cena. Sve preporuke za GoTrip i našeg vozača Samvela, koji nas je vozio nekoliko dana prema našem planu, i od kojeg smo saznali bezbroj zanimljivih podataka u vezi ove lepe zemlje.

OVDE pogledajte ponudu agencije za najam vozila sa vozačem, čije usluge smo koristili tokom boravka u Gruziji – za prevoz, transfere i izlete, koje sami kreirate – počev od liste mesta na ruti, vremena polaska i povratka sa bilo koje adrese u Gruziji, sve do toga da sami određujete koliko ćete se zadržati na određenim mestima.

Atrakcije, Gruzija