Posted on 06 okt 2018

/ off

MAROKO – Šefšauen (Chefchaouen)

Šefšauen – Šefšaen (Chefchaouen)

Plavi grad na obroncima masiva Rif

Do 1920. godine, u udaljenom gradiću na obroncima masiva Rif osnovanom 1471. godine, svim hrišćanima bez izuzetka ulaz je bio zabranjen. Nakon progona iz njihove domovine Al Andaluza i zlodela španske Inkvizicije, krajem srednjeg veka ovde je utočište pronašla velika grupa izbeglica iz katoličke Španije – Mavari (Arapi) i Jevreji. Nakon pokrštavanja i progona koje su dolaskom Španaca po Rekonkisti doživeli u Španiji, Mavari i Jevreji više nisu želeli da vide hriščane, zbog čega su im u svom novom utočištu dodatno zabranili prilaz. Priča se da je vekovima, sve do 1920. ovo pravilo samo u dva navrata prekršeno, jednom početkom XX veka kada su dva Amerikanca – poreklom Jevreji, prerušeni u lokalne Jevreje i uz poznavanje hebrejskih običaja uspeli da neprimećeni uđu u grad. Kada su 1920, Španci dospeli i do Maroka, osvojili Šefšauen i prvi put ušli u grad, bili su potpuno šokirani lokalcima – Arapima i Jevrejima koji su govorili srednjovekovnim španskim – jezikom koji se u Andaluziji i Španiji nije govorio skoro 500 godina, a koji su izbeglice od španske inkvizicije ovde očuvale. Na žalost, otvaranjem mesta za pridošlice, i ovaj zaboravljeni jezik je vremenom nestao.

Masiv planina Rif u severoistočnom Maroku © Ivana Dukčević

Šefšauen © Ivana Dukčević

Šefšauen, naš smeštaj u jednom od rijada – marokanskoj tradicionalnoj kući © Ivana Dukčević

Šefšauen © Ivana Dukčević

Šefšauen

Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja 2“ (ISBN 978-86-82136-01-9) u izdanju Media Sfere, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević) i izdavača (Media Sfera: Gordana Radisavljević-Jočić).

Šefšauen © Ivana Dukčević

Planinski masivi na severozapadu Afrike (izvor: Wikipedia) / u Maroku: Rif, Srednji Atlas, Visoki Atlas i Anti Atlas

u saradnji sa

www.mangatrip.rs

U početku, osim tvrđave u centru mesta koja još uvek postoji (XV vek) novi stanovnici kazbe – starog mesta na nadmorskoj visini od 564 metra zidali su kuće u beloj (i okerastoj) boji, veoma nalik onim u njihovoj rodnoj Andaluziji. Posle nekog vremena, Jevreji su – kako bi se razlikovali od Mavara, svoje krenuli da boje u plavo. Ovo je naime, samo jedna od tri teorije o tome zbog čega je Šefšauen postao „plavi grad“ i to ostao sve do danas. Prema drugoj, manje zastupljenoj teoriji razlog plavo bojenim kućama su insekti, naročito komarci koje ova boja odbija. Planine i komarci… ova teorija i ne zvuči realno. Neveliki Šefšauen (oko 43.000 stanovnika), jedno je od turistički najposećenijih mesta u Maroku u kojem se na gotovo svakom plavom ćošku pešačke kazbe ovog gradića putnici fotografišu. Osim fasada, u Šefšauenu se plave i vrata, okna prozora, saksije, ali ulice u formi dugačkih stepeništa, koje najšeće vode strmo uzbrdo i nizbrdo ovog grada na obronku planine. Meštani i dalje – i sve više, svoje kuće farbaju specifičnom puder-indigo plavom bojom, čak i u novom delu grada koji je vremenom nikao niže stare kazbe. Tokom turistički najposećenijih meseci, čak 200 manjih hotela, hostela i rijada u Šefšauenu prima turiste koji mahom dolaze iz Evrope.

Panorama Šefšauena, sa brda iznad kazbe © Ivana Dukčević

Šefšauen © Ivana Dukčević

Šefšauen © Ivana Ivana Dukčević

Šefšauen © Ivana Dukčević

U masivu Rif, osim planinarenja vredne – i nadomak grada turistički označene rute za šetnju, evropski hipici sredinom XX veka otkrili su i polja kifa – marokanskog hašiša koji se (iako zvanično zabranjen) konzumira u ovom kraju i povremeno nudi turistima… U oktobru 2018, dok je oko devet sati uveče po već mrklom mraku, naš autobus duž prilično lošeg magistralnog puta iz Šefšauena grabio za Fes, vozač je bez najave odjednom zakočio, otvorio vrata i sa još jednim od samo osam putnika u autobusu (od kojih su njih četvorica bili uposlenici u autobuskoj kompaniji) krenuo da iznosi nekoliko većih, umotanih paketa žurno ih ubacujući u kombi koji se – neosvetljen, odjednom stvorio parkiran kraj puta. Nakon dva do tri minuta – kad je sve bilo gotovo, autobus je krenuo dalje da bi se nakon petnaestak minuta ponovo naglo zaustavio. Vozač je ponovo žurno izašao i ovog puta prišao policijskom vozilu koje je bilo zaustavljeno na drumu, da bi se nakon kratkog razgovora vratio u autobus. Do svog konačnog odredišta – autobuske stanice u Fesu, više se nije zaustavio. Zaključak koji se nametnuo sam od sebe, imao je veze sa potonjom policijom koja je činilo se obaveštena o prebacivanju paketa i nekako morala da ima veze sa celom akcijom. Ili smo sve pogrešno protumačili?

Osim prelepe plave boje, Šefšauen je poznat i po potoku na severoistočnom kraju sela (Ras el-Ma), gde se u dnu kanjona kraj rečice nalazi nekoliko restorančića i kafeterija – mesta gde možete kupiti sveže ceđeni sok od pomorandže i žutog nara, i gde lokalne žene još uvek na starinski način peru veš. U ovom kraju raste maginja (na španskom: madroña – madronja), vrsta voća nalik jagodi u širokim krošnjama biljke planike – niskog drveća u planinama visine do 1000 metara, koja se našla i na grbu Madrida (medvedica koja se propinje na drvo madronje). Interesantno je da ovo skoro zaboravljeno voće raste i po planinskim delovima priobalja zapadne Crne Gore i obale Hrvatske (Biokovo), a naročito dalmatinskim ostrvima (Mljet, Korčula, poluostrvo Pelješac), gde starije meštanke još uvek od maginje prave džemove i stavljaju ih u kolače. U Španiji, ovo voće još nazivaju boraćinos (od špan. boracho, što znači – pijan), jer se nakon većeg broja pojedenih stvara osećaj pijanstva!

Maroko Šefšauen, Maroko Šefšauen, Maroko Šefšauen, Maroko Šefšauen

Atrakcije, Maroko