BUGARSKA / Veliko Trnovo i Madarski konjanik

BUGARSKA / Veliko Trnovo i Madarski konjanik

 .
.
.
.

.

.

 Veliko Trnovo

 

i

 

Madarski konjanik

.

.

.

220 kilometara istočno od prestonice Sofije, u centralnom (severnom) delu zemlje nalazi se njena stara, srednjovekovna prestonica – jedno od najprijatnijih iznenađenja tokom naše posete Bugarskoj. Svojim neobičnim, neverovatno lepim položajem i kulturnim nasleđem, Veliko Trnovo (Велико Търново) ili Veliko Tarnovo, jedno je od najinteresantnijih mesta u čitavoj zemlji, i turistički sve posećenije. Opis se odnosi na stari deo mesta, jer je novi kroz koji prethodno putem morate proći sličan bezličnoj novogradnji istočne Evrope. 

.

.

.

 

Veliko Trnovo, ulica Gurko © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

* Tekst i fotografije, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje niti objavljivanje fotografija, teksta, ni delova teksta bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

.

.

.

.

.

Veliko Trnovo (Велико Търново)

.

.

.

Čitavo staro, gradsko jezgro nalazi se na vrhu i duž obronaka tri povezana, polukružna i izuzetno srtma brda, u obliku obratnog i donekle nepravilnog, latiničnog slova „S“, sa kojeg kuće u donjem, „prvom redu“ izgledaju kao da vise sa litice. Sa unutrašnje strane brda, duboko u podnožju, u polukrug zavija reka Jantra, koja osim na ovom mestu, u podnožju grada pravi ukupno još tri velike okuke. 

 

 

.

 

Stara mapa Velikog Trnova © Ivana Dukčević

 

 

.

.

 Na istočnom delu brda nalaze ostaci srednjovekovnog grada i tvrđave Carevec (Царевец), sa delovima zidina, nekoliko rekonstruisanih kula, više temelja starih crkvi, a na vrhu i potpuno obnovljenom Patrijaršijskom crkvom, 1970-tih godina oslikanom veoma interesantnim, modernim freskama.
.

 

 U podnožju Careveca, na još jednoj od okuka reke Jantre smestio se jedan od najstarijih delova grada – Asenova mahala (Aсенова махала). Dva mosta preko reke – drveni i kameni, povezuju dva dela mahale. U delu bližem centru, tik uz reku i kameni most smestila se jedna od najstarijih crkvi Velikog Trnova i Bugarske uopšte – Crkva Svetih 40 mučenika (църкваСв. Четиридесетмъченици) iz XIII veka, renovirana početkom XXI veka. Nakon rekonstrukcije, crkva deluje kao da je juče sazidana, i samo je jedan njen mali deo (bliže reci) ostao nepromenjen. 
.
.

 

Veliko Trnovo, Carevec © Ivana Dukčević

 

 

Veliko Trnovo, Asenova mahala © Ivana Dukčević

 

 

.

.

Osim nekoliko bugarskih careva, godine 1236. u ovoj crkvi je prvobitno sahranjen i prvi srpski patrijarh – Sveti Sava, koji je pred kraj života boravio u Velikom Trnovu, gde je i preminuo.

 

.

 

Crkva Svetih 40 mučenika, grobnica u kojoj je prvobitno sahranjen Sveti Sava © Ivana Dukčević

 

 

.
.
.
Još jedna crkva na bregu sa druge strane reke, renovirana 1985. godine jeste Crkva Svetog Dimtrija Solunskog iz XII veka. Na ovom mestu, bugarski prinčevi Petar i Asen započeli su bugarski ustanak za nezavisnost od Vizantije. Kasnije, tokom XII i XIII veka crkva je dobila na značaju i kada su tri naredna bugarska kralja bila krunisana u njoj. 
.
.
.

 

Crkva Svetog Dimitrija Solunskog © Ivana Dukčević

 

 

 

 

.

Sve do osvajanja od strane Turaka, a naročito između XII i XIV veka Veliko Trnovo važilo je za jedan od najznačajnijih političkih, ekonomskih i religioznih centara ne samo Bugarske, već čitavog Balkana.

.

Jedno od najlepših iskustava u Velikom Trnovu je šetnja ulicom Gurko (Гурко улица), najstarijom ulicom grada, tik uz liticu sa koje se pružaju predivni panoramski pogledi na reku duboko u klancu. Preko puta centralnog brda, reka pravi polukrug oko naizgled „ostrva“ (tj.„poluostrva“). Do ovog dela grada može se doći samo preko mosta, sa zapadne strane. Na brdu, na vrhu „poluostrva“ nalazi se noviji spomenik bugarskoj carskoj dinastiji Asena, sa četiri konjanika: dva brata (carevi Asen i Petar) i njihovim sinovima (Kalojan i Ivan Asen II). Zdanje koje podseća na crkvu i nalazi se na najvišem delu brda, ustvari je umetnička galerija.

 

 

.

 

Spomenik bugarskim carevima dinastije Asen © Ivana Dukčević

 

 

 

Veliko Trnovo © Ivana Dukčević

 

 

.

.

Sa središnjeg dela ovog brda-poluostrva, u popodnevnim časovima pruža se odličan pogled na most i tunel (sa istočne strane u odnosu na centar). Automobili koji prođu ispod brda na kojem sedite, izaći će ispod vas, preći kratak most preko reke, a onda direktno ući u naredni tunel ispod susednog brda, u istočnom delu gradića. Fotografija mosta koji se završava tunelom i vozilima koja nestaju u podnožju brda nad kojim načičkane vise stare, osmanlijske kuće, jedna je od prepoznatljivijih slika Velikog Trnova.

.

Ulica Gurko dobila je naziv po ruskom generalu pod čijom je komandom 1877. godine Veliko Trnovo oslobođeno od Turaka. Izgled – arhitektura kuća, i sama atmosfera ulice nemaju nikave veze sa Rusijom, već neodoljivo podsećaju na period pre nego što je čuveni ruski general stigao u ove krajeve. Pretežno renovirane osmanlijske kuće, danas pretvorene u hotele / hostele i restorane, nalaze se sa jedne strane kamenom popločane ulice, dok sa druge strane – na samom početku ulice, iznad litice možete sesti na zidić, uz predivan vidik.

.

Imali smo sreću da pre nekoliko godina odsednemo u jednom od najinteresantnijih hostela u ulici Gurko, koji je danas na žalost zatvoren. Renoviranu staru, u bledo roze ofarbanu osmanlijsku kuću, koju je u etno-stilu uredio njen tadašnji vlasnik, posećivali su mnogobrojni bekpekeri, najviše Englezi i Japanci. Ušavši u kuću, kao da smo ušli u istoriju: sobe sa originalnim pendžerima i ponekim delom nameštaja iz prohujalih vremena. Na gornjem spratu, sa zajedničke terase, napravila sam neke od najlepših, panoramskih fotografija Velikog Trnova – sve sa žardinjerom u kojoj je osim muškatli, sredinom jula rasla i mala lubenica! 

 

 

.

 

Lubenica raste u žardinjeri na terasi, u ulici Gurko © Ivana Dukčević

 

 

 

Veliko Trnovo, ulica Gurko © Ivana Dukčević

 

 

 

Veliko Trnovo, Restoran Šastliveca © Ivana Dukčević

 

 

.

.

Nešto dalje, u ulici Gurko smestio se lokalni muzej, postoji nekoliko restorana, ostaci stare crkve, kao i vinarije u kojima možete probati i kupiti bugarsko vino. Strmim, kamenim stepeništem uzbrdo, par nivoa iznad ulice Gurko, na samom vrhu, izbićete na glavnu ulicu Nezavisimost (“Nezavisnosti”).  Nešto življi „noćni život“ ove ulice verovatno je rezultat činjenice da za razliku od onih iznad i ispod nje, ovom ulicom prolazi saobraćaj a ponegde je moguć i parking automobila (što je u ulici Gurko – osim na njenom samom početku, težak zadatak).

.

Ako u Velikom Trnovu ostajete dovoljno dugo da u mestu ručate ili večerate, nemojte propustiti odličan i veoma pristupačan restoran „Šastliveca“ („Щастливеца“). Iako u gornjem delu, sa ulice izgleda kao obična picerija, kada u njega uđete i otkrijete da za restoran u stvari treba sići na donji nivo, pred vama će se ukazati čitavo Veliko Trnovo i klanac – kao na dlanu. Sjajan pogled iz pomalo socrealistički uređenih zastakljenih separea koji kao čardaci vise nad liticom, dopunjuje (za bugarski prosek) i odlična hrana. Kombinacija bugarske, turske i više internacionalnih kuhinja, rezultirala je novim, neobičnim i izuzetno izdašnim jelima – sve pohvale šefu kuhinje (večera za dvoje, sa pićem: oko 15 evra).

.

Nedaleko od ove ulice i restorana, u najvišem delu Velikog Trnova nalazi se istorijski deo grada, nekada lokalni pazar Samovodska čaršija (Самоводска чаршия). Početkom 2000-tih, glavna čaršijska ulica je restaurirana pa se u lokalnim radnjama ponovo mogu kupiti predmeti starih zanata. Jedni do drugih, smestili su se: grnčar, zlatar, kujundžija, pekar, radnja za kadaif, drvodelja, radionica za izradu noževa, tkač, šećerdžinica-poslastičarnica, radnja sa začinima, ali i slikar ikona i galerija suvenira. Veliki deo Samovodske čaršije nalazi se u današnjoj ulici G. S. Rakovski.

.

Ako u Velikom Trnovu poželite da kupite suvenir, predlog je da izaberete predmet od drveta. Vešti savremeni umetnici ovog mesta, napravili su veoma zanimljive suvenire koje možete poneti kući, počev od kašika sa drškom u raznim oblicima, sve do skulptura sa stilizovanim kućama i manastirima u steni.

 

 

 

.

 

Veliko Trnovo, Samovodska čaršija © Ivana Dukčević

 

 

 

Veliko Trnovo, Samovodska čaršija © Ivana Dukčević

 

 

 

Veliko Trnovo, suveniri stilizovanih kuća i manastira na lliticama stena © Ivana Dukčević

 

 

 

Veliko Trnovo, Samovodska čaršija © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Sedam kilometara severno od Velikog Trnova, u smeru ka samo 60-ak kilometara udaljenoj Rumuniji, na levoj strani puta visoko na brdu nalazi se jedan od nekoliko najlepših usamljenih manastira ovog kraja – Manastir Svetog probraženja Gospodnjeg (Преображенски манастир). Smatra se da je sazidan u XI veku kao deo vlasništva manastira Vatopedi na Svetoj gori (Atosu), u Grčkoj. Stari manastir čija je prelepa crkva oslikana kako iznutra, tako i sa spoljne strane, u svom kompleksu ima još nekoliko drvenih zgrada – renoviranu monašku trpezariju, kao i alatnicu i konjušnicu čija je rekonstrukcija u toku.

.

 Sa druge strane, dva kilometara od Velikog Trnova ka severoistoku, nalazi se poznato selo Arbanasi (Арбанаси), još jedno mesto u kojem možete videti osmanlijske kuće kraj crkvi iz istog perioda. Iako je Veliko Trnovo zbog svog neobičnog položaja i prisustva starinskih, drvenih kuća veoma privlačno mesto, i njemu, kao i ostatku Bugarske potrebno je malo obimnije renoviranje.

 

 

.

.

Manastir Svetog Preobraženja Gospodnjeg, 7 km severno od Velikog Trnova © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Manastir Svetog Preobraženja Gospodnjeg, terasa – trpezarija © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

.

Madarski konjanik (Мадарски конник)

.

 

Krenuvši putem dalje ka istoku – ka crnomorskoj obali, i prešavši još oko 60 km prilično ornulog autoputa, nešto pre većeg mesta po imenu Šumen sa leve strane nalazi se šumovito brdo i dosta loše obeležen putokaz za Madarskog konjanika (Мадарски конник). Ako skrenete ka selu Madara (u podnožju) i produžite putem uz brdo još oko 2 do 3 km, naći ćete se u podnožju čudesnih stena koje ponajviše liče na one u grčkim Meteorima, samo što su u Madari deo jedne jedine velike i dugačke stene (brda).  Jedan deo stene, 1979. godine UNESCO je proglasio delom  deo svetske kulturne baštine. 

 

.

.

 

Madarski konjanik © Ivana Dukčević

 

 

 

Stena sa uklesanim Madarskim konjanikom © Ivana Dukčević

 

 

 

 

U samom podnožju, osim parkinga i malog muzeja, nalaze se i restorančići u kojima se možete okrepiti i nešto pojesti. Pre toga, pođite stepenicama ka vrhu do podnožja stene i pogledajte ono zbog čega je ovo mesto postalo poznato – reljefnog „Madarskog konjanika“. Ovaj veoma redak reljef, jedini takve vrste pronađen na tlu Evrope (najviše ih ima u centralnoj Turskoj, a još više dalje ka Istoku), prema jednoj verziji nastao je otprilike između VII i VIII veka kada su prvi Bugari (tatarsko nomadsko pleme na čelu sa Kan Tervelom) naselili ove prostore. Po drugoj i manje zastupljenoj verziji, reljef potiče iz VII veka i ostavština je nekih od poslednjih Tračana koji su živeli na području sadašnje Bugarske. Na reljefu koji se nalazi uklesan u steni na visini od 23 metra, ugraviran je konjanik koji sa iza sebe vodi svog psa, dok u isto vreme kopljem ubija lava, koji smtrno ranjen leži pod kopitama konja.

 

Na vrhu stene (na koju se možete popeti za 30-ak minuta, stazom sa leve strane), nalaze se i ostaci starorimskog logora, a u podnožju i delovi neolitskog naselja koji svedoče o tome da je šumovita stena vekovima važila za dobro mesto za osnivanje naselja.
.
Po obilasku reljefnog konjanika, najbolje je da skrenete desno i stazicom kroz šumu obiđete desni deo podnožja stene. Na tom delu nalazi se kapela Svetog Pantelejmona u steni, iz XIII veka, ali i dve pećine, jedna veća i druga nešto manja u kojima su pronađeni predmeti iz perioda neolita. Nešto dalje ispred njih, na velikom platou u podnožju stene njen gornji deo nadvio se nad zemljani plato i tako stvorio svojevrstan prirodni zaklon od padavina. U donjem delu stene, niz ozeleneli deo curi izvorska voda u tankim mlazevima.

 

Na mnogim delovima stena, naročito kod ulaza u pećine, mogu se videti kvadratna i pravougaona udubljenja koje je mogla da napravi samo ljudska ruka. Nekadašnji prastanovnici ovih prostora izgleda su umeli da cene prednost položaja ove velike stene, smeštene visoko u brdu, okružene šumom.

 

 

Madara, pećina © Ivana Dukčević

 

 

 

Madara © Ivana Dukčević

 

 



.

 

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.