GRČKA / Meteori (Meteora Monasteries)

GRČKA / Meteori (Meteora Monasteries)

 

 

.

.

Meteori / Μετέωρα

.

.

.

240 km južno od Soluna, u smeru ka gradu Larisi a zatim dalje ka zapadu, duboko u kopnu provincije Tesalije – postojbine antičkog junaka, kraljevića Ahila, nalazi se nadaleko čuveni kompleks manastira Meteori. U slobodnom prevodu sa grčkog, “Meteora” otprilike znači “ni na nebu, ni na zemlji” ili “obešeni u vazduhu”, a sam pejzaž oko manastira izgleda kao da su stene bezmalo popadale sa neba, što i nije toliko daleko od istine. Par stotina hiljada godina unazad, taloženje blata na ušću obližnje reke, klimatske promene i usputni zemljotresi koji su pomerali tlo uslovili su nastanak ovih čudnih, ali u isto vreme zadivljujućih stena, koje štrče u vis – svaka za sebe, kao svojevrsno čudo prirode..

.

.

.

.

.

 

Manastir Varlam © Ivana Dukčević

.

.

.

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige o Severnoj Grčkoj (ISBN 978-86-7722-398-4), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje i objavljivanje, bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published book on Northern Greece (ISBN 978-86-7722-398-4), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

 

 

U periodu između XII i XIV veka, radi osame i isposništva (a kasnije i zbog zaštite tokom turske okupacije), pravoslavni monasi počeli su izgradnju manastira prvo u podnožju (Panagia Doupiani), a onda i na vrhovima nekoliko većih stena. Vremenom je grupa manastira Meteori postala drugi po važnosti manastirski kompleks u Grčkoj, odmah nakon onog na “trećem prstu” Halkidikija (Sveta Gora – Atos). Godine 1988, kompleks manastira Meteori je proglašen delom UNESCO-ve svetske kulturne baštine.

 

Do kraja XV veka na Meteorima je postojalo ukupno 26 manastira, ali je danas ostalo samo njih šest – dva ženska i četiri muška, u kojima pojedinačno ne živi više od desetak monaha/monahinja. Zbog konfiguracije tla, ostaci većine napuštenih i srušenih manastira se odozdo i ne vide
.
Tek 20-tih godina XX veka, do vrhova nepristupačnih stena na kojima su se smestili manastiri izgrađeno je kameno stepenište. Do tada su vekovima, monasi do vrha “stizali” u mreži od kanapa, koju su oni odozgo povlačili kanapom na gore. Na isti način stizale su i namirnice, i sve drugo što monasi nisu bili u mogućnosti da sami naprave ili zasade na malom prostoru stene na kojoj je sazidan manastir
.
.
.
.
.
Nekadašnji jedini “put” do vrha manastira

.

.

.
.

 

Ako na Meteore stižete iz pravca grada Larise (preko Trikale), u podnožju čudesnih planina prvo ćete ugledati mesto Kalambaku (Καλαμπακα). Od Kalambake put vodi uzbrdo, do platoa odakle se račvaju putevi za svaki pojedinačni manastir (međusobno udaljeni od par stotina metara, do par kilometara). Na račvanju se nalazi putokaz koji pokazuje u kom smeru se (i nakon koliko kilometara) nalaze manastiri.

 

U odnosu na vreme kojim raspolažete za posetu Meteorima, predlog je da obilazak ograničite na najviše tri manastira. S obzirom da se nalaze na visokim stenama, do svakog od njih pojedinačno (osim do Manastira Svetog Stefana), stiže se usponom od oko par stotina stepenika.
.
.
.
.
.

 

Pogled sa vrha Manastira Varlam © Ivana Dukčević

.

.

 

 

.
.

Manastir Svetog Stefana

(Agios StefanosΜονή Αγίου Στεφάνου)

.

 

Jedan od šest preostalih manastira na zaravnjenoj, širokoj steni, ženski manastir Svetog Stefana nalazi se u nivou susednog brda odakle stižete putem, te se jedino do njega bez pentranja može doći jednostavnim prelaskom preko mostića

 

Osnovan u XIV veku, svoj sadašnji izgled duguje restauraciji iz XVI veka, kada su kompletno renovirane i freske unutar crkve. Tokom Drugog svetskog rata, pretrpeo je prilična oštećenja od strane nacista koji su verovali da se u njemu skrivaju pripadnici Pokreta otpora. Mnoge izuzetno vredne freske tada su potpuno uništene, ali je najvrednija relikvija – glava Svetog Haralampija (za koju se veruje da ima lekovitu moć) ipak sačuvana. Pošto je neko vreme posle rata bio napušten, u zdanje su se uselile monahinje i preuredile ga u ženski manastir.  

 

U kompleks Manastira Svetog Stefana moći ćete da uđete samo propisno obučenimuškarci u dugim pantalonama, a žene pokrivenih ramena i nogu (pantalone za žene nisu dozvoljene, ali ćete u slučaju da dođete u istim, dobiti šarene suknje). Osim crkve, u kompleksu manastira nalazi se mali muzej sa zanimljivim starim spisima, ikonama, tkaninama, drvorezima i ukrasima od srebra (radno vreme: utoraknedelja 9 -13 h i 15.30 -18 h).
.
.
.
.

 

Manastir Svetog Stefana © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Manastir Svete Trojice

(Agia TriadaΜονή Αγίασ Τριάδοσ)

.

 

U blizini manastira Sveti Stefan nalazi se Manastir Svete Trojice. Smešten je na uzanoj steni do koje se stiže putem 140 strma stepenika, te će vam da do njega stignete biti potrebno više vremena. U ovom manastiru iz XV veka možete videti crkvu i lepo uređeno dvorište, ali i veoma interesantan sistem čekrka (drugačiji od onih u ostalim manastirima) pomoću kojeg su nekada monasi i namirnice dospevali do vrha.

 

Manastir Svete Trojice najčuveniji je po tome što je pre 30-ak godina u njemu snimljena poslednja scena filma iz serijala o Džejms Bondu – “Samo za tvoje oči” (“For your eyes only”). Manastir je restauriran u više navrata tokom XVII i XVIII veka (radno vreme: svakodnevno 8 – 13 h i 15 – 18 h).
.
.

 

Uspon do Manastira Varlam © Ivana Dukčević

.

.

 

.

.

Manastir Veliki Meteori

(Megalo Meteoron – Μονή Μεγάλο Μετέωρο)

.

 

Veliki Meteori su, kao što im i naziv sugeriše najveći manastir Meteora, smešteni na najvećoj i najvišoj steni. Do vrha manastira dolazi se stepeništem koje jednim delom u vidu uzanog putića, prolazi kroz mali tunel unutar stene.

 

Manastir je podignut sredinom XIV veka i renoviran u par navrata tokom XV i XVI veka. Crkva je sagrađena 1387. godine, a freske oslikane između 1483. i 1552. godine. 

 

U kompleksu manastira nalazi se i autentična monaška trpezarija sa za obed postavljenim stolovima (tanjiri, posrebren escajg, itd), kuhinja, prostorija sa alatkama i kacama, vinski podrum i mali muzej sa kostimima crkvenih velikodostojnika i odlikovanjima. U središtu kompleksa je dvorište, kao i privatne monaške odaje u koje nije moguće ući. Na južnoj strani stene nalazi se veliki vidikovac, sa kojeg se pružaju sjajni pogledi na najbliži manastir Varlam i okolinu.

 

U okviru manastira postoji suvenirnica u kojoj između ostalih za nekoliko evra možete kupiti  (manju ili veću) reprodukciju grafike – bakroreza nastalog 21. juna 1782, na kojem je tadašnji monah – ujedno umetnik Partenios iz Elasone nacrtao panoramu Meteora, sa svim stenama na kojima su u to vreme postojali manastiri. Ovaj izuzetno zanimljiv crtež prodaje sa utisnutim velikim pečatom manastira Veliki Meteori, kao neka vrsta potvrde o tome da ste sliku kupili na mestu na kojem je zaista i nastala (radno vreme: sreda – ponedeljak 9 -13 h i 15.30 – 18 h).
.
.
.
.

 

Manastir Veliki Meteori © Ivana Dukčević

 

 

Manastir Veliki Meteori, vinski podrum © Ivana Dukčević

 

 

Crkva Manastira Veliki Meteori © Ivana Dukčević

.

.

 

 

.
.

Manastir Varlam

(Varlaam – Μονή Βαρλαάμ)

.

.

U podnožju stene na kojoj je smešten Manastir Varlam nalazi se drveni most koji povezuje asfaltni put i stenu. Varlam je podignut na nešto nižoj steni, nizbrdo u odnosu na Manastir Velike Meteore.

 

Drugi po veličini manastir u kompleksu Meteora, deluje prilično impresivno. Sagrađen je sredinom XVI veka i nazvan po prvom monahu koji je na mestu sadašnjeg manastira sagradio isposničku ćeliju, dva veka ranije. 
Manastir je osnovan kada su dvojica braće iz grada Janjine (na severozapadu Grčke) proširili postojeću kapelu Varlama i, prema legendi, isterali čudovište koje je živelo u pećini na vrhu stene. U njemu se nalazi stara trpezarija (sada muzej), ognjište (kuhinja) i prostorije koje su nekada činile bolnicu. U okviru manastira postoji i mali muzej sa relikvijama, ikonama i vezenom odećom velikodostojnika. Na ivici stene videćete i stari čekrk sa kanapom i mrežom, kojim se nekada stizalo do vrha. 

 

Iz male bašte manastira Varlam pružaju se neki od najlepših pogleda na okolni krajolik, te možda ne bi bilo loše da ga uvrstite na listu posete (radno vreme: sreda – ponedeljak 9 – 13 h i 15.30 – 18 h).
.
.

 

 

 

Manastir Varlam © Ivana Dukčević

 

 

Uspon do Manastira Varlam © Ivana Dukčević

 

 

 

Manastir Varlam © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Manastir Rusanu

(Roussanou – Μονή Ρουσάνου)

i

Manastir Svetog Nikole 

(Agios Nikolaos Anapafas ili Anapausas / Μονή τοθ Αναπαυσά)

.

 

Preostala dva manastira – Rusanu i Sveti Nikola nalaze se na nizbrdici između Manastira Svete Trojice i Manastira Varlam, u smeru južnog prilaza od manastirskog gorja ka centru gradića Kalambake.

 

Manastir Rusanu (ili Manastir Svete Barbare – Varvare) osnovan je još u XIII, a sadašnji izgled ima od sredine XVI veka. Trenutno se u njemu nalazi ženski manastir do kojeg je moguće stići zahvaljujući mostiću koji je relativno skoro napravljen (radno vreme: svakodnevno 9 -13 h i 15 -18 h).

 

Manastir Svetog Nikole sagrađen je u XVI veku. Sada se na mestu nekadašnjeg manastira nalazi mala crkva. Freske u crkvi oslikao je svojevremeno kritski slikar Teofanis Strelitsas (radno vreme: svakodnevno 9 – 18 h, ali je zimi često zatvoren).
.
.
.

 

 

Meteori, iz podnožja – mesta Kalambake © Ivana Dukčević

 

 

 

METEORI – INFO

.

.

KAKO STIĆI

Ako do Meteora stižete iz pravca Soluna, ići ćete autoputem do Larise odakle ćete skrenuti ka zapadu (unutar kopna) na magistralni put za – Trikalu, a odatle nastaviti za Kalambaku. Ovim putem, od Soluna do Meteora ima 240 km. U Kalambaku je moguće stići i vozom iz Soluna (preko Larise, Karditse i Trikale.

.

SMEŠTAJ

Ako odlučite da na Meteorima ostanete nešto duža, možete potražiti smeštaj u mastu Kalambaki u podnožju stena. Mesto se nalazi na nadmorskoj visini od 207 m, i ima oko 6500 stanovnika. Zbog većeg broja turista koji posećuju Meteore, naročito u letnjem periodu, turizam je prilično razvijen u ovom mestu na levoj obali reke Pinios.

.

RADNO VREME MANASTIRA i ULAZNICE

Radno vreme manastira pomalo je zbunjujuće – postoji razlika u onome što piše na zvaničnim internet starnicama, kao i prospektu Meteora (piše da su otvoreni dvokratno, 9 – 12 h, a da popodne: 15 – 17 h, tj 18 h, neki rade, a neki ne). Međutim, ispred svakog pojedinačnog manastira stoje table na kojima piše da su otvoreni bez pauze, od 9 h do 17 ili 18 h.

Ako želite da vidite većinu, najbolje je da za obilazak Meteora izaberete jedan od dva dana vikenda. Tada je verovatno najveća gužva, ali su u pitanju dani kada su svi manastiri otvoreni za posetioce: Veliki Meteori (zvanično zatvoren utorkom); Manastir Svete Trojice (zvanično zatvoren četvrtkom); Manastir Svetog Stefana (zvanično zatvoren ponedeljkom); Manastir Rusanu (zvanično zatvoren sredom); Manastir Varlam (zvanično zatvoren petkom); Manastir Svetog Nikole (nema podataka da postoji dan u nedelji kada je zatvoren). Ulaz u svaki od manastira naplaćuje se 2 – 3 evra.

.

NAPOMENA U VEZI OBLAČENJA

U nekim od manastira strogo se drže pravila o pristojnom oblačenju i neće vas pustiti da uđete ako nemate pokrivene ruke i noge (osobe ženskog pola u suknjama – pantalone nisu dozvoljene). Ipak, u slučaju da niste propisno obučeni dobićete na zajam šarene suknje (za muškarce – pantalone) na lastiš, da navučete preko vaše garderobe.

.

HRANA, PIĆE I SUVENIRI
Osim veće montažne kuće sa pićem i suvenirima, u podnožju Manastira Velikih Meteora, nigde u okolini stena ne postoje prodavnice te vodite računa da se snabdete pred polazak. Povremeno, na parkingu ispred manastira videćete kombi vozila čiji vlasnici prodaju piće i hranu. U samom mestu Kalambaki, postoji veliki broj radnji, suvenirnica, kafea i restorana. Prijatni, mali trgovi sa fontanama i ulice iz kojih se pužaju prelepi pogledi na Meteore iznad mesta, privlače veliki broj posetilaca. Naročito je interesantan severoistočni deo mesta – Sopotos, u podnožju dve ogromne stene: Svetog Trojstva i Alsos.
.
.

 

 

 

Meteori © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

U okolini…

.

 

Južno od Kalambake, preko reke Pinios prelazi most Sarakina iz XVI veka koji je još uvek u upotrebi. Jedno od najpoznatijih jezera u Grčkoj – Plastira, nalazi se nedaleko od Meteora, kao i Nacionalni park Antihassia. Takođe, jedan od najpoznatijih planinskih masiva Grčke –  Pindos, počinje nedaleko od Meteora.
.
.
.
.
.
.
.

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige o Severnoj Grčkoj (ISBN 978-86-7722-398-4), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje i objavljivanje, bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published book on Northern Greece (ISBN 978-86-7722-398-4), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.