BUGARSKA / Obala Crnog mora (I deo) – Varna, Zlatni pjasci, Aladža

BUGARSKA / Obala Crnog mora (I deo) – Varna, Zlatni pjasci, Aladža

.

.

.

.

.

Obala Crnog mora

– I deo –

 

Varna, Zlatni pjasci, Aladža

.

.

.

.

Osim Sofije kao prestonice, i zimovanja u čuvenom ski centru Banskom, najpoznatiji deo Bugarske je njen obali deo duž zapadnih oboda Crnog mora, ka simpatičnom Balčiku na severu (sa letnjikovcem kraljice Marije Karađorđević ), i starinskom Nesebru (UNESCO) ka jugu…

.

.

.

.

Zlatni pjasci © Ivana Dukcevic

 

 

 

Varna © Ivana Dukcevic

 

 

 

Zlatni pjasci © Ivana Dukcevic

 

 

.

.

U Bibliji je zapisano da je 3600. godine pre naše ere, Veliki potop zbrisao sva živa bića sa lica Zemlje. Pre nemilog događaja, prema legendi Noje je sagradio Arku i u nju smestio po par od svake vrste životinja i članove svoje porodice, koji su nakon povlačenja vode ostali jedini preživeli na Zemlji. Interesantno je da su nekoliko vekova pre stvaranja Biblije, slične priče i poeme bile deo usmenog predanja gotovo svake državice stare Mesopotamije (današnji Bliski istok). Najpoznatiji od svih bio je vavilonski Ep o Gilgamešu (nastao iz još starijih sumerskih pesama), za koji se smatra da je bio osnova potonje priče o Potopu, uobličene par vekova kasnije u Bibliji…

.

Zbog činjenice da je priča o Potopu oduvek postojala u usmenom i pismenom predanju mesopotamskih naroda, grupa naučnika je početkom XXI veka – uz pomoć najsavremenije tehnologije, rešila da ih proveri. Nakon nekoliko godina istraživanja, naučno je potvrđeno da je između 10.000. i 8000. godine pre naše ere na području istočnog Mediterana, iz još uvek ne potvrđenih razloga verovatno elementarna nepogoda prouzrokovala podizanje nivoa mora i time trajno promenila reljef ovog dela sveta.

 

Najveća promena koja je nastala tiče se mesta koje danas uzimamo kao granicu između Evrope i Azije – moreuz Dardaneli, Mramorno more i moreuz Bosfor, koji su do podizanja nivoa mora bili spojeni u jedno jedinstveno kopno. Samim tim, i nešto severnije Crno more ustvari je bilo potpuno odvojeno, slatkovodno jezero. Kada se nakon potopa nivo Sredozemnog mora podigao, u najnižim delovima kopna severnog Egeja slana morska voda je prodrla do “Crnog jezera”, formirajući moreuze i podižući nivo jezera za oko jednu trećinu, taman toliko koliko je danas Crno more (nekada jezero) – slano.

 

Boraveći na obalama Crnog mora, i sami ćete primetiti nekoliko stvari koje se ne uklapaju u tipični morski pejzaž, barem ne onaj na koji ste možda navikli. Osim mora koje je prilično tamno i čiji su plićaci najčešće rečno zelene boje, na dugim, peščanim plažama umesto palmi rastu hrast i drugo listopadno drveće. Čak su i školjke i puževi u plićacima, nalik rečnim vrstama. Takođe, zbog niskog stepena saliniteta i severnijeg položaja, Crno more se tokom zime često ledi, a vazdušne temperature njegovih priobalnih mesta često se spuštaju ispod nule.

 

.

Ulaz u Varnu, sa magistrale kraj mora © Ivana Dukcevic

 

 

 

Železnička stanica, Varna © Ivana Dukcevic

 

 

 

Varna, gradska plaža © Ivana Dukcevic

 

 

.

.

Dva najveća grada na bugarskoj obali Crnog mora su Burgas, i nešto severnija i posećenija Varna (Baрна). Pred sam prilaz Varni, na tabli koja obeležava ulaz u grad nalazi se natpis o tome da je prema anketi čitalaca bugarskih visokotiražnih, dnevnih novina, Varna 2007. proglašena najpoželjnijim mestom za stanovanje u čitavoj Bugarskoj. I zaista, opšti utisak o Varni je bolji od onog u drugim mestima Bugarske. Nalazi se u blizini uvučenog morskog rukavca koji podseća na ušće reke, odakle se (ka severoistoku) grad čitavom dužinom prostire paralelno sa morem.

.

Osim neretko propalih fasada uobičajenih i u drugim delovima Bugarske, u Varni postoji određen broj onih koje su relativno skoro okrečene i restaurirane, iako u prilično drečavim i međusobno neusklađenim bojama. Ipak, popločane pešačke ulice, ali i trgovi sa malim parkovima i skulpturama govore o tome da je Varna nekada bila značajan primorski grad. Na nekoliko mesta u samom gradu, naići ćete i na arheološke ostatke iz starorimskog perioda – ostaci termi na primer, između višespratnica.

 

 

 

 

 

“Varna – najpoželjniji grad za stanovanje u Bugarskoj” © Ivana Dukcevic

 

 

 

Varna © Ivana Dukcevic

 

 

 

Varna, ostaci iz rimskog perioda između stambenih zgrada © Ivana Dukcevic

 

 

.

.

U samom centru Varne nalazi se velika crkva – Katedrala Uspenja presvete Bogorodice (Успение Пресвятия Богородици). Sagrađena u maniru ruskih crkvi krajem XIX veka, ova impozantna građevina jedna je od najvećih i najlepših, novijih crkvi Bugarske. Tokom vikenda, u njoj se tokom gotovo čitavog dana smenjuju venčanja i krštenja.

 

Crkva Uspenja predstavlja dobar orijentir za obilazak Varne, čiji strogi centar, počev od pešačke ulice Nezavisimost (Nezavisnosti) počinje odmah preko puta, u smeru ka moru. Popločana ulica sa zgradom Opere i širokim trgovima, u jednom momentu skreće pešačku zonu na levo – ulicom Bulevar Knyaz Boris, pored crkve Svetog Nikole, sve do socrealističkog zdanja hotela “Černo more” (Crno more), koji je i danas simbol grada i najviša zgrada Varne (možete se popeti na poslednji, 17. sprat hotela i panoramski pogledati grad). Od hotela “Černo more”, pravo ka moru skreće pešački, neveliki Bulevar Slivnitsa, sa obe strane prepun bašti kafea.

 

 

 

 

Varna, Crkva Uspenja Presvete Bogorodice © Ivana Dukcevic

 

 

 

Varna, Teatar – Opera © Ivana Dukcevic

 

 

 

Varna © Ivana Dukcevic

 

 

 

Varna, Plivački kompleks “Primorski” © Ivana Dukcevic

 

 

.

.

Ono najlepše u samom položaju Varne i načinu na koji se grad širio, jeste postojanje velikog gradskog parka, koji se tik uz more, prostire skoro čitavom dužinom grada (oko 2 do 3 km), širine od oko 200 do 400 m.

 

U samom parku možete provesti veći deo dana obilazeći Akvarijum, Pomorski muzej, Opservatoriju i Delfinarijum, ili samo šetajući uređenim stazama, skverovima sa spomenicima, duž zasada raznobojnog cveća. U zapadnom delu parka, blizu Akvarijuma u sredini bašte kafića nalazi se veliki ”bazen” u kome je reljefno prikazan basen Crnog mora, i obeležena sva veća mesta na njegovoj obali.

 

Ukoliko ste u prilici, ne propustite Delfinarijum. Važi za jedan od boljih, za čije potrebe je (pre izvesnog vremena) sazidana potpuno nova zgrada u parku. Tokom letnjih meseci, šou sa delfinima se održava tri puta dnevno i uvek je pun posetilaca (postoje reklamni bilbordi sa satnicama, u samom gradu). Savet je da karte kupite unapred, pre podne za popodnevni termin, na primer. Cena ulaznica kreće se oko 20 evra za odrasle (-50 % za decu), ali ih možete platiti i manje ako na šalteru unutar zgrade progovorite par jednostavnih reči na bugarskom. Naime, ispostavilo se da stranci plaćaju višu cenu od domaćih gostiju, te zbog par “slučajno dobro izgovorenih bugarskih reči”, možete uštedeti priličnu svotu novca.

 

 

 

Varna, Gradski park © Ivana Dukcevic

 

 

 

Varna, Gradski park © Ivana Dukcevic

 

 

 

Varna, Delfinarijum © Ivana Dukcevic

 

 

 

Varna,. Delfinarijum © Ivana Dukcevic

 

 

.
.

Zbog turistički veoma posećene obale, od predgrađa Varne duž sledećih petnaestak kilometara putem u smeru ka severoistoku, na obali su još u doba komunizma nikli turistički centri: Sveti Konstantin i Helena, Kabakum, Čajka… Sedamnaest kilometara od centra Varne nalazi se najveći i najrazvijeniji od svih – Zlatni pjasci (Златни пясъци), u prevodu: Zlatni pesak.

 

Na odvajanju od glavne magistrale u brdu, na ulazu u bugarske, crnomorske rizorte još uvek stoje vidljivi znaci komunizma – rampe sa kućicama stražara, u kojima doduše danas više nema nikoga. U doba “gvozdene zavese”, prilaz do plaža sebi su mogli da obezbede samo oni najpodobniji i poneki “provereni” stranci.

 

Kvalitet i cena smeštaja na Zlatnim pjascima zavisi od blizine plaže, što podrazumeva u kojem ste “redu” iznad nje smešteni (s obzirom da je svaki sledeći red, idući od mora ka magistrali, postavljen sve više u brdu). Čak i ako ste na more došli kolima, a ispalo je da vam je more daleko, moraćete da do plaže pešačite nizbrdo (i nazad, uzbrdo) jer je mesto tako organizovano da parkinzi postoje samo pri hotelima / apartmanima, dok u donjem delu mesta, u blizini plaže parking nije moguć, niti dozvoljen.

 

 

 

 

Zlatni pjasci © Ivana Dukcevic

 

 

 

Zlatni pjasci © Ivana Dukcevic

 

 

 

Zlatni pjasci © Ivana Dukcevic

 

 

 

Čak i ako niste ljubitelj masovnog turizma, priznaćete da su sami Zlatni pjasci prilično lepo uređeni. Većina zgrada hotela i apartmana nisu stariji od desetak do petnaest godina i mahom su opremljeni onako kako biste očekivali da zateknete u ostatku razvijene Evrope. To se odnosi i na dugu peščanu plažu, koja se redovno čisti, o čijim se suncobranima i ležaljkama svakodnevno vodi računa, i na kojoj možete upražnjavati sve one već viđene i uobičajene vodene sportove (“banana”, parachuting, itd). U jednom delu Zlatnih pjasaca, u gornjem delu mesta (bliže magistrali) postoji solidan vodeni park – Aquapolis, u kojem možete provesti veći deo dana.

 

Noćni život u Zlatnim pjascima svodi se na manje ili više vašarsku atmosferu kioska i radnji poređanih jedni pored drugih, na “štrafti” kraj mora dugoj preko 2 kilometra. Osim zabavnog “Adventure park”-a (u stilu filmova Indiana Džonsa), štandova za tetoviranje, kazina, restorana, girosa s’ nogu i prodavnica kineske robe, paintball terena, onog za karting i vožnju malih džipova, u ponudi kraj obale može se naći i nešto inventivnije: nekoliko mesta na kojima možete obući izabrani pozorišni kostim, gde će vas našminkati, a onda (prethodno namestivši reflektore) i fotografijom ovekovečiti.

 

Cene usluga i hrane u Zlatnim pjascima, tokom letnje sezone više su od onih u centru Varne, što se odnosi i na menjačnice u kojima možete promeniti evro za bugarski lev. Ovo važi i za samoposluge, ali i sanduke sa sladoledom.

 

 

 

Zlatni pjasci © Ivana Dukcevic

 

 

Zlatni pjasci © Ivana Dukcevic

 

 

 

.

Tri kilometara severno od Zlatnih pjasaca, u brdu, usečen u 25 metara visoku krečnjačku stenu nalazi se  Manastir Aladža (Аладжа манастир / Aladzha Monastery). Još od XII veka, monasi su na ovom mestu sagradili čitav kompleks u steni, oslikali ga freskama, dekorisali mozaicima i u njemu živeli i bili sahranjivani. Njihove grobnice u katakombama mogu se videti i u šumarku koji potpuno okružuje manastirske stene.

.

Danas je ispred manastira u steni postavljena bina u obliku amfiteatra, na kojoj se održavaju pozorišne predstave, a nešto dalje, bliže ulazu u kompleks možete pogledati manji muzej posvećen manastiru Aladža.

 

 

Aladža manastir, u steni © Ivana Dukcevic

 

 

.

*Tekst i fotografije  deo su publikovanog teksta o Bugarskoj, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje fotografija, teksta, niti delova teksta bez prethodne dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published article on Bulgaria, protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.